Natania Travel

Famagusta, grad zidina, kraljeva i duhova

Natania — Mon, 31 Aug 2026 18:00:20 +0000

Famagusta je jedan od najzanimljivijih gradova na Mediteranu. Nekada je bila bogata i važna luka i jedan je od najpoznatijih simbola dramatične prošlosti Kipra.

Famagusta (Gazimağusa na turskom i Amohostos na grčkom), nalazi se na istočnoj obali Kipra. Danas je pod upravom kiparskih Turaka i Turske kao deo samoproglašenog Severnog Kipra.

Dobrodošli u Famagustu, fascinantnu mešavinu srednjovekovnog lizinjanskog nasleđa, katedrala, mletačkih palata, džamija i napuštene četvrti Varoše, nekadašnjeg ekskluzivnog odmarališta sa luksuznim hotelima.

Famagusta, Kipar

Napomena:
Ovaj tekst sadrži partnerske linkove, što znači da ako rezervišete hotel ili izlet preko njih, mogu zaraditi malu proviziju bez dodatnih troškova za vas. Hvala.

Kako stići do Famaguste

Famagusta se nalazi na istočnoj obali Kipra, a od glavnog grada Nikozije je udaljena oko 55 km.

Kao što sam spomenula u prethodnom tekstu o Varoši, danas je pod upravom Turske Republike Severni Kipar (de facto države, koju priznaje samo Turska). To znači da morate poneti pasoš ili ličnu kartu EU sa sobom jer morate proći kroz kontrolni punkt. Famagusti je najbliži kontrolni punkt Derineja, što je najbolja opcija za posetioce koji dolaze iz Aja Nape ili Protarasa.

Famagustu možete posetiti individualno automobilom ili autobusom iz Aja Nape, Larnake ili Nikozije, samo pažljivo proverite red vožnje. Takođe, možete je posetiti u okviru vođenih izleta iz ovih gradova. Na primer, mi smo posetili Famagustu, Varošu i antički Salamis iz Aja Nape.

Nekoliko reči o istoriji

Nakon što je Salamis u velikoj meri oštećen u zemljotresu, egipatski kralj Ptolomej II osnovao je novi grad i nazvao ga Arsinoa po svojoj sestri i ženi, oko 274. godine pre nove ere. Do 3. veka grad je bio poznat kao Amohostos, što znači „Skriven u pesku“, i ovo ime se i dalje koristi u savremenom grčkom jeziku.

Grad je cvetao u vreme vizantijskog cara Justinijana. Godine 647. nove ere, broj stanovnika se povećao kada je stanovništvo došlo iz susednih gradova nakon arapskih napada.

Zatim, 1291. godine, nakon pada Akre u Svetoj zemlji, u Famagustu dolaze vitezovi templari, hrišćanske izbeglice i bogati trgovci. Pod vladavinom kraljevske francuske dinastije Lizinjan i zbog svoje prirodne luke, grad je postao važan trgovački centar između Evrope i Bliskog istoka.

Takođe, dobio je nadimak „Grad 365 crkava“ jer su bogati trgovci gradili crkve za svaki dan u godini kako bi pokazali svoje bogatstvo. Đenovljani su osvojili grad u 14. veku, a Mlečani su ga preuzeli 1489. godine. Uprkos gradskim zidinama i vojnoj tvrđavi, garnizon se predao Turcima 1571. godine nakon trinaest meseci opsade i jakog bombardovanja.

Tokom turske vladavine, Latinjani su izgubili svoj privilegovani status u Famagusti. Većina njih bili su trgovci koji su proterani iz grada i otišli su u Larnaku. Takođe, kiparski Grci su proterani iz utvrđenog grada 1573–1574. godine. Naselili su se van gradskih zidina u oblasti koja se kasnije razvila u Varošu.

Turske porodice iz Anadolije su došle u utvrđeni grad, ali je stanovništvo drastično opalo, a Famagusta je izgubila svoj značaj kao trgovački centar. S druge strane, Varoša se razvila u prosperitetan poljoprivredni grad.

Godine 1878, Kiprom je upravljala Velika Britanija. Luka je proširena, a Varoša je postala administrativni britanski centar sa rezidencijama. Godine 1960, Kipar je stekao nezavisnost od britanske vlasti.

Turska invazija 1974.

Tokom 1960/70-tih, Varoša je postala moderni deo grada Famaguste i atraktivna međunarodna turistička destinacija. Holivudske zvezde poput Elizabet Tejlor, Ričarda Bartona i Brižit Bardo su ovde boravile u luksuznim hotelima.

Ali 1974. godine, nakon puča koji su izazvali Grci, turska vojska je intervenisala i okupirala severni deo ostrva. Kiparsko grčko stanovništvo Varoše pobeglo je iz grada, očekujući da će se vratiti za nekoliko dana. Međutim, turska vojska je ogradila celu Varošu i pretvorila je u bukvalno „grad duhova“. Skoro pet decenija sve je bilo potpuno zatvoreno i zamrznuto u vremenu. Godine 2020, mali deo grada je otvoren za posetioce, ali kiparski Grci se i dalje ne mogu vratiti svojim domovima.

Saznajte više o Varoši u tekstu na blogu: Varoša, grad duhova na Kipru.

Varoša, grad duhova

Šta videti u starom gradu Famaguste danas

Zbog masivnih kamenih utvrđenja koja okružuju stari grad Famaguste, poznat je kao Utvrđeni grad. Unutar zidina možete pronaći neverovatne spomenike bogate istorije i moderne kafiće, restorane i prodavnice.

Stari grad Famaguste me je podsetio na Valetu, sa svojim kamenim palatama i tragovima viteškog nasleđa.

Mletački zidovi

Zidovi koje danas možemo videti potiču iz doba vladavine Mlečana. Monumentalni odbrambeni zidovi su visoki do 15 metara, debljine 8 metara u određenim delovima i dugi oko 3,5 kilometara.

Mletački zidovi i bastioni Famaguste

Prvobitno, zidine je izgradila Lizinjanska kraljevina u 14. veku, a tokom 15. i 16. veka ih je proširila Mletačka republika. Zidine su imale 14 bastiona, nazvanih po mletačkim porodicama, kao što su Martinengo, Ravelin, San Luka, itd.

Postojale su dve kapije: Kopnena kapija (Ravelin ili Akule bastion) u jugozapadnom delu i Morska kapija (Porta del Mare) pored luke. Inače, ovo utvrđenje je poznato po tome što je izdržalo surovu 11-mesečnu tursku opsadu pre nego što je grad konačno pao u avgustu 1571. godine.

Stari grad, bastion Arsenal, poznat i kao bastion Kanbulat

Možete prošetati nekim njihovim delovima i uživati u panoramskom pogledu na luku i grad. Pored zatvorene Morske kapije, ispred zida, nalazi se velika mermerna statua krilatog lava Svetog Marka, zaštitnika Venecije. Veruje se da je mermer donet iz antičkih ruševina Salamisa.

Venetian Walls, the closed Sea Gate and the Lion of Famagusta

Deo utvrđenja bio je i Otelov zamak, koji su u 14. veku izgradili Lizinjani, a kasnije utvrdili Mlečani, kako bi branili luku i grad. Mletački lav Svetog Marka je isklesan iznad ulaza u zamak.

Zanimljivo je da je ova tvrđava poznata kao mesto radnje poznate Šekspirove tragedije „Otelo“.

Otelova zamak i Mleetački zidovi

Crkva Svetog Đorđa Latinskog

Na suprotnoj strani ulice nalaze se ostaci crkve Svetog Đorđa Latinskog. Verovatno je sagrađena krajem 13. veka ili u ranim godinama 14. veka. Crkva je uništena tokom opsade Famaguste 1570. godine, a poslednja renovacija je bila 2025. godine.

Preko puta ulice nalazi se parking, a ovaj prostor oko crkve je obično mesto sastanka tokom organizovanih vođenih tura.

Crkva Svetog Đorđa Latinskog

Nedaleko, na uglu ulice, nalazi se čuvena poslastičarnica Petek (pisaću o njoj malo kasnije). Posle Peteka, ušli smo u malu ulicu Liman Yolu, gde se nalaze kafići i male prodavnice.

Famagusta, ulica Liman Yolu

Stari grad Famagusta

Ulica vodi do centra i glavnog trga, nazvanog po Namiku Kemalu (1840-1888), turskom piscu, novinaru i reformatoru. Njegovu bistu možete videti ispred restorana Zaptani, koji se nalazi u zgradi koja datira iz 15. veka, nekadašnjoj školi za mlade sveštenike, a kasnije medresi za mlade Turke. Dva najvažnija spomenika istorije Famaguste nalaze se na ovom trgu.

Džamija Lala Mustafa Paša (Katedrala Svetog Nikole)

Najpoznatija građevina u starom gradu Famaguste je džamija Lala Mustafa-paše.

Prvobitno je to bila francuska gotska katedrala, poznata kao Katedrala Svetog Nikole. Građena je od 1298. do 1312. godine, a osveštana je 1328. godine. Katedrala je bila prelepo ukrašena drvorezom, lukovima i vitražima. U njoj su Lizinjanski kraljevi Kipra krunisani za kraljeve Jerusalima.

Džamija Lala Mustafa Paša

Godine 1571, pretvorena je u džamiju nakon turskog osvajanja. Dodat je minaret i uklonjene su sve freske, slike, vitraži, grobnice i oltar. Sačuvana je samo gotska struktura. Džamija je preimenovana u „Džamiju Svete Sofije u Magusi“.

Zatim, 1954. godine, dobila je ime džamija Lala Mustafa-paše, po turskom generalu i velikom veziru iz Sokolca (Bosanskog sandžaka) iz 1570. godine.

Čak i danas, spoj gotskih kula, stubova i muslimanskog minareta stvara jedinstven arhitektonski prizor. Džamija je zatvorena za bogosluženje i posetioce zbog projekta restauracije započetog u aprilu 2026. godine, a trajaće naredne 3-4 godine.

Pogled na džamiju Lala Mustafa Paša iz Mletačke palate

Mletačka palata (The Venetian Palace)

The Palazzo del Provveditore, poznata kao Mletačka palata, bila je kraljevska rezidencija, koju su oko 1300–1302. godine sagradili luzinjanski kraljevi Kipra. Nalazi se na zapadnom kraju trga Namik Kemal u Famagusti, preko puta nekadašnje katedrale Svetog Nikole (danas džamija).

Palata je uništena 1369. godine u zemljotresu i obnovljena je između 1552. i 1554. godine od strane Mletačke Republike tokom njihove vladavine. Zapravo, Mlečani su preselili prestonicu Kipra iz Nikozije u Famagustu. Nova palata je korišćena kao rezidencija mletačkog vojnog guvernera, proveditora.

Zidovi Mletačke palate

Danas se može videti samo veličanstvena trostruko lučna prednja fasada na granitnim stubovima donetim iz antičkog grada Salamisa. Na sredini fasade, nalazi se grb mletačkog komandanta Đovanija Renijerta, italijanskog guvernera Kipra iz 1557. godine, koji je tada vladao.

Fasada Mletačke palate

Poslednji stanovnik ove palate bio je kapetan-general Famaguste, Marko Antonio Bragadin. Ubijen je u avgustu 1571. godine, umirući dugo i mučno nakon što su Osmanlije zauzele grad. Vladali su ostrvom naredna tri veka, koristeći palatu kao vojnu kasarnu, zatvor i mesto za vojne vežbe. Britanci su je takođe koristili u slične policijske svrhe.

Inače, jedan od turskih zarobljenika bio je Namik Kemal; po njemu je trg dobio ime, kao što sam pomenula. Bio je ovde zatočen između 1873. i 1876. godine, a prognan je na Kipar nakon što je kritikovao turskog sultana Abdulaziza. Sredinom 20. veka, ostaci palate su premešteni u obližnji Muzej tamnice Namik Kemal, gde su danas prikazani život i dela ovog pisca.

Sinan-Pašina džamija – Crkva Svetog Petra i Pavla

Iza Venecijanske palate nalazi se još jedna zgrada sa neverovatnom arhitekturom. Nekada je to bila crkva Svetog Petra i Pavla i jednom rečju, i dalje izgleda veoma impresivno.

Crkva Svetog Petra i Pavla, danas Sinan-Pašina džamija

Temelji ove gotske katedrale postavljeni su tokom vladavine Lizinjana i Petra I od Kipra (1358–1369), kralja Kipra i titularnog kralja Jerusalima. Jedan od ktitora bio je bogati trgovac Simon Nostrano iz Famaguste. Zidove crkve podupiru teški kontraforni lukovi, koji joj daje fantastičan izgled.

Arhitektura crkve Svetog Petra i Pavla, danas Sinan-Pašina džamije

Godine 1571. pretvorena je u džamiju i preimenovana u Sinan-pašinu džamiju po „Sinanu Velikom“, koji je služio kao veliki vezir u Osmanlijskom carstvu. U južnom dvorištu, ispod kontrafora, nalazi se grob Jirmisekiza Mehmeta Čelebija, koji je umro 1732. godine u Famagusti. Bio je turski državnik i ambasador koga je sultan Ahmed III delegirao u Francusku 1720. godine u vreme Luja XV.

Zanimljivo je da je džamija korišćena kao skladište za krompir i žito tokom britanske ere. Zbog toga su je meštani nazivali „Bugday Cami“ (pšenična džamija).

Grob Mehmeta Č elebija

Džafer-Pašin hamam

Sa desne strane Venecijanske palate nalaze se ostaci Džafer-pašinog hamama. Sagradio ga je 1601. godine Džafer-paša, u dvorištu nekadašnjeg franjevačkog manastirskog kompleksa iz perioda Lizinjana (kraj 13. veka).

Džafer-Pašin hamam

Kupatilo (hamam) je sagrađeno od kamena i sastojalo se od svlačionica, toplih kupatila i peći. Samo je soba za presvlačenje pripadala originalnoj prostoriji crkve Svetog Franje.

Džafer-Pašin hamam i ostaci Franjevačkog manastira

Bolnica Svetog Antonija

Crkva i bolnica Svetog Antonija sagrađene su oko početka 14. veka tokom đenovskog perioda. Bio je to verski i medicinski kompleks koji se nalazio blizu istočnih gradskih zidina i Morske kapije. Inače, funkcionisala je kao bolnica za leporozne (leprozarijum) i smatra se jednom od najranijih zabeleženih bolnica za lepozorne na svetu.

Ostaci bolnice Svetog Antonija

Ostali spomenici u starom gradu

Ako imate dovoljno vremena, možete posetiti još nekoliko spomenika u lavirintu Starog grada. Na primer, tu su Crkva Svetog Đorđa Grčkog, Nestorijanska crkva (Svetog Đorđa Prognanika), Crkve bliznakinje, Jermenska crkva, džamija Kožara, itd.

Gde jesti u gradu Famagusta: Petek Patisseries

U starom gradu Famaguste možete pronaći razne kafiće i restorane. Mi smo napravili pauzu u čuvenoj poslastičarnici Petek, koja se nalazi u centru, blizu gradskih zidina i Morske kapije (na uglu ulice Liman Yolu). To je porodični restoran, osnovan 1976. godine kao pekara, a tokom godina se razvio u poznato ugostiteljsko mesto.

Petek Patisseries

Na ulazu će vas dočekati raznobojni papagaji sa svojim cvrkutom, dok je enterijer lokala zanimljivo uređen.

Papagaji i unutrašnjost restorana Petek Patisserie

Ali, sigurna sam da ćete biti zapanjeni izborom raznovrsnih peciva.

Peciva u Petek Patisserie

A tek dezerti… Ne znate gde prvo da gledate ili šta da izaberete! Pravi raj za one koji vole kolače i nešto slatko

Fantastični kolači i torte u Petek Patisserie

Otvoren je svakog dana od 10 do 22 časa, tako da možete doći bilo kada na pauzu za kafu ili na tradicionalni turski doručak, ručak ili večeru. Na meniju su uglavnom jela lokalne turske kuhinje, kao i vegetarijanska jela i dečji meni.

Famagusta danas

Danas u Famagusti živi oko 40.000 stanovnika, pretežno kiparskih Turaka i turskih doseljenika sa kopna.

I dalje je važan trgovački centar Severnog Kipra, a glavne ekonomske aktivnosti su obrazovanje, građevinarstvo, industrijska proizvodnja i turizam. Zapravo, šetnja kroz zabranjenu i napuštenu Varošu je iskustvo koje privlači sve više posetilaca.

Oko starog grada možete videti moderne kuće, hotele i džamije, kao što je bela džamija Osmana Fazila Polata-paše.

Grad Gazimağusa, Famagusta

Svakako, nekadašnja gotska katedrala, crkve i Mletačka palata pokazuju nam neverovatnu mešavinu arhitekture i verskih transformacija tokom vekova. I podsećaju nas na slavno vreme Famaguste.

Stari grad Famaguste

Pratite nas za novu priču o Nikoziji, glavnom gradu Kipra…

The post Famagusta, grad zidina, kraljeva i duhova appeared first on Natania Travel.

Varoša, grad duhova na Kipru

Natania — Tue, 25 Aug 2026 17:13:13 +0000

Varoša je napuštena četvrt grada Famaguste na Kipru.

Šezdesetih godina prošlog veka, bila je ekskluzivno mediteransko letovalište sa luksuznim, višespratnim hotelima u kojima su boravile poznate ličnosti poput Elizabet Tejlor, Ričarda Bartona, Brižit Bardo i Sofije Loren.

Nakon turske invazije 1974. godine, grčko kiparsko stanovništvo je pobeglo kada je grad Famagusta pao pod tursku kontrolu. Zapečatili su ga i pretvorili u strogo kontrolisanu vojnu tampon zonu.

Varoša je jedno od onih mesta gde je tišina glasnija od reči…

Margarita Hotel

Kako stići do Varoše

Varoša (na turskom “Maraş”) nalazi se u južnom delu grada Famaguste, na istočnoj obali ostrva Kipar.

U današnje vreme je pod upravom Turske Republike Severni Kipar (samoproglašene države, koju priznaje samo Turska). Postoji nekoliko kontrolnih punktova, tako da ponesite pasoš ili ličnu kartu EU sa sobom. Kontrolni punkt Derineja se nalazi na kratkoj udaljenosti od Famaguste i odličan je izbor za posetioce koji dolaze iz Aja Nape ili Protarasa.

Varošu možete posetiti individualno taksijem iz Famaguste. Nalazi se oko 4 km, vožnja traje 10 minuta, a košta između 15 i 20 evra.
Druga opcija je u okviru jednodnevnih organizovanih izleta iz Nikozije, Larnake i Aja Nape. Tura uključuje prevoz, vodiča i posete ključnim lokacijama u Varoši i drugim mestima u blizini. Na primer, mi smo posetili Varošu, stari grad Famaguste i Salamis, antički grad Kipra.

Šta treba znati pre posete Varoši

Ulaz u Varošu se ne naplaćuje. Četvrt se otvara ujutru oko 8 časova i zatvara uveče u 19.30 leti, a zimi malo ranije, oko 17 časova. Nije dozvoljeno prenoćiti u Varoši.

Ako iznajmljujete automobil, imajte na umu da morate da platite dodatno osiguranje za Severni Kipar (oko 25 evra). Automobili nisu dozvoljeni u Varoši.

Kao što sam već napomenula, ponesite pasoš (za posetioce van EU) ili ličnu kartu EU. Ponekad očekujte kratak pregled vaše torbe/ranca na kontrolnom punktu za ulazak.

Na ulazu u Varošu možete iznajmiti električni skuter ili bicikl (300 lira ili 6 evra) ili krenuti na vožnju golf kolicima sa vozačem (2.000 lira, 35 minuta). Postoji i mali kiosk gde možete kupiti vodu i grickalice. Plaća se karticom, gotovina se ne prihvata.

Ulaz u Varošu, kiosk za rentiranje električnih skutera i bicikla

Dozvoljeno je šetanje (vožnja) samo obeleženim otvorenim ulicama jer je područje i dalje ograničenog pristupa. Nosite udobnu obuću i ponesite vodu sa sobom.

Ne ulazite u zatvorene zgrade ili neasfaltirane vojne zone. Ispred mnogih kuća i zgrada možete videti crvene znakove upozorenja na turskom i engleskom jeziku sa rečima: „Oprez! Zgrada se može srušiti. Prelazak preko sigurnosnih linija i ulazak u zgradu je opasan i zabranjen“.

Znak upozorenja ispred napuštenog hotela Blue Bungalow

Fotografisanje zgrada je dozvoljeno, ali nije dozvoljeno fotografisanje zaštitnih zona ili vojnog osoblja. Dronovi su takođe strogo zabranjeni.

U otvorenom delu sa plažama, nalaze se kafići i toaleti.

Varoša pre 1974.

Tokom 1960-tih/70-tih, Varoša je bila simbol turističke industrije Kipra.

Bilo je to mesto mediteranskog glamura, poznato po dugoj zlatnoj plaži i kristalno čistoj vodi. Postojalo je preko 100 luksuznih hotela, vila i apartmana. Neki od najpoznatijih luksuznih hotela bili su the King George Hotel, the Florida, the Golden Sand, the Argo Hotel, i drugi.

Ulice su bile pune butika koji su prodavali razne modne brendove, restorana, noćnih klubova, kao i auto-salona koji su prodavali moderne automobile. Deca su se igrala na prelepoj plaži, a porodice su šetale ulicama. Jednom rečju, bilo je to savršeno mesto za život i one koji traže sunce, luksuz i opuštanje.

Varoša je takođe privlačila međunarodni džet-set i holivudske zvezde, poput Elizabet Tejlor, Ričarda Bartona, Brižit Bardo i Sofije Loren. Ali, zlatne godine prosperiteta i srećnog života prekinute su leta 1974. godine.

Razglednica sa plažom Varoše 1970-tih, izvor: The Guardian

Turska invazija 1974.

Inače, Kipar je stekao nezavisnost od britanske vlasti 1960. godine. Tenzije između grčko-kiparske većine i kiparskih Turaka bile su uvek prisutne, a zbog političkih i međuetničkih sukoba eskalirale su u julu i avgustu 1974. godine. Zapravo, došlo je do vojnog puča koji su podržali Grci, sa ciljem ujedinjenja Kipra sa Grčkom.

Događaji su imali ogroman uticaj na građane Kipra, posebno u Varoši i Famagusti. Posle toga, više ništa nije bilo isto.

Turska vojska je intervenisala i okupirala severni deo ostrva. Grčko-kiparsko stanovništvo Varoše i Famaguste pobeglo je spasavajući svoje živote. I stanovnici i turisti imali su samo nekoliko sati da napuste grad.

I svi su očekivali da će se vratiti za nekoliko dana. Ali, to se nije dogodilo.

Zgrade i Pooh Corner House

Umesto toga, turska vojska je ogradila ceo turistički okrug, zapečatila ga bodljikavom žicom i proglasila ga zabranjenom ničijom zemljom. Samo turska vojska i osoblje UN mogli su da uđu u grad. Postao je vojna zona. Mnogi ljudi su izgubili svoje domove, preduzeća i zemlju. Nekada živahan, kosmopolitski grad, postao je grad duhova, i skoro pet decenija Varoša je bila zamrznuta u vremenu.

Nakon invazije, Turci su okupirali Severni Kipar, povukavši debelu liniju poznatu kao Zelena linija koja danas razdvaja TRSK i Kipar. Ova linija takođe prolazi kroz Nikoziju, čineći je poslednjom podeljenom prestonicom u Evropi danas.

Rezolucije Ujedinjenih nacija zahtevale su da se područje preda pod kontrolu UN radi povratka njegovih zakonitih stanovnika. Uprkos mnogim pregovorima, Turci i dalje kontrolišu Varošu, i nikome nije bilo dozvoljeno da dođe tamo i vidi svoju kuću ili hotel godinama.

Napušteni hotel i zgrada

Ponovno otvaranje dela Varoše

Međutim, 2020. godine situacija u Varoši je počela da se menja, jer su Turska i Severni Kipar odlučili da otvore deo grada za posetioce. Uprkos protestima kiparskih Grka i osudi UN i Evropskog parlamenta, otvorili su mali deo plaže Palm Beach i nekoliko ulica, u početku samo za kiparske Turke.

Takođe, ponovo su otvorili malu džamiju Bilal Aga u julu 2021. Zatim, u maju 2022. godine, drugi deo plaže duž avenije Džona F. Kenedija otvoren je za komercijalnu upotrebu sa ležaljkama i suncobranima. Zvuči pomalo čudno, zar ne?

Otvoreni deo plaže u Varoši

Imajte na umu da Varoša nije muzejska izložba. I moram da priznam da je šetnja kroz Varošu bila snažno emotivno iskustvo.
Za mnoge posetioce, to je još jedna neobična „turistička destinacija“.
Ali za svakoga ko je bio svedok rata, bombardovanja, okupacije… to je nešto drugačije.

Kontrast između prelepe mediteranske obale i ruševina napuštenih hotela i kuća izaziva niz različitih osećanja…

Varoša: šta se danas može videti

Iako je mali deo grada otvoren, udaljenost može biti velika, posebno tokom toplog, sunčanog dana.
Zapravo, samo dve glavne avenije i deo plaže su otvorene na turističkoj ruti.

Avenija demokratije (Avenue of Democracy) bila je glavna i trgovačka ulica sa prodavnicama, a Avenija Džona F. Kenedija (John F. Kennedy Avenue) bila je poznata po luksuznim hotelima.

Šetajući gradom, možete videti napuštene kuće, hotele, razne prodavnice…

Različite napuštene radnjice

Napuštene zgrade i poštansko sanduče

Oko 300 metara od ulaza nalazi se mali trg sa palmama i drvećem. Sa leve strane možete produžiti do plaža, a sa desne strane do Avenije demokratije. Pošto smo imali ograničeno vreme, nismo videli celu ulicu, gde se nalaze ostaci kafića Edelvajs, Kulturnog centra, Muške gimnazije, hotela Esterija, Barklis banke i čuvenog salona automobila Tojota.

Trg u Varoši i osmatračnica UN na krovu zgrade

Ruševine hotela i kuća

Šetajući ulicama, imali smo osećaj da smo zakoračili u film iz prošlosti. Zgrade, kuće, luksuzni hoteli, prodavnice i automobili godinama su bili netaknuti, obrasli žbunjem i drvećem. Razbijeni prozori i balkoni, ostaci nameštaja i džinovska dizalica u blizini nedovršenog hotela, svedoče nekadašnjem užurbanom životu u primorskom gradu.

Ulica sa napuštenim zgradama i crkvom

Na kraju popločane ulice nalazi se savremena crkva Agia Trias koja na ovom mestu izgleda nestvarno.

Napuštena crkva Agia Trias

Mnoge zgrade su veoma trošne i u opasnosti su od urušavanja.

New Smokey Joe’s Restaurant

Prošli smo pored jednog od najpoznatijih hotela, hotela Kralj Džordž, a pored njega, Plavog bungalova. Slike govore više od reči.

King George Hotel i Blue Bungalow Hotel

Palm Beach

Nekada je Varoša bila poznata po svojoj divnoj dugoj plaži sa zlatnim peskom i plitkim prilazom vodi. Inače, jedini otvoreni hotel je hotel Arkin Palm Beach, koji se nalazi na samom kraju Varoše. To je odmaralište sa pet zvezdica i pristupom plaži, otvorenim bazenom i spa centrom.

Plaža Varoše, Palm Beach

Mali otvoreni deo plaže Palm Beach prostire se na 210 metara, počevši ispred hotela Kralj Džordž. Ležaljke i suncobrani su takođe dostupni, a blizu plaže nalazi se mali kafić i toalet.

Plaža Palm Beach sa suncobranima i ležaljkama

Varoša, žicom ograđena plaža

Iako nas je topla i kristalno čista voda mamila da se osvežimo u pretoplom danu, nismo mogle da uživamo u plaži. Za moju sestru i mene, bio je čudan osećaj videti ljude kako plivaju i sunčaju se na zlatnom pesku, dok se ruševine hotela nalaze na samo nekoliko metara iza njih.
Ali, to je deo mračnog turizma…

Ruševine hotela oko plaže Palm Beach

Druga ograđena plaža nalazi se duž avenije Džon Kenedi (koja ide paralelno sa plažom), blizu hotela Asterias i Argolis. Dugačka je 640 metara, sa ležaljkama, suncobranima, kafićem i toaletima.

Priroda je osvojila grad

Uprkos ruševinama napuštenog grada, priroda je pronašla način da živi i preživi. Razne biljke, cveće, žbunje i drveće divlje rastu među zidovima, krovovima, balkonima i temeljima kuća, prodavnica i hotela. Oni se i dalje bore za život, nadajući se boljim danima.

Priroda je osvojila napušteni grad Varoša

Zabranjeni grad Varoša

Skoro pet decenija Varoša je ostala zatvorena, živeći u vremenskoj kapsuli. Poslednjih godina postala je nova turistička atrakcija na Severnom Kipru. Do kraja 2025. godine posetilo ju je skoro 5 miliona ljudi.

Ali za kiparske Grke, to je rana u srcu, bez formalnog sporazuma o sveobuhvatnom preseljenju ili povratku.

Zamrznut iza bodljikave žice, grad duhova, Varoša čeka u tišini, iščekajući svoje stanovnike i turiste, i čeznući da povrati svoju krunu kao dragulj Mediterana.

Zabranjena zona u gradu Varoša, Kipar

Pratite nas za novu priču o gradu Famagusta…

The post Varoša, grad duhova na Kipru appeared first on Natania Travel.

Pafos, mesto rođenja boginje Afrodite

Natania — Wed, 19 Aug 2026 20:55:31 +0000

Dobrodošli u Pafos, jedan od najznačajnijih gradova-država antičkog Kipra.

Nekadašnje neolitsko naselje i rodno mesto boginje Afrodite, postao je značajna helenistička i rimska prestonica.

Danas je Pafos glavni grad istoimenog okruga na Kipru i jedan od najvažnijih turističkih mesta na ostrvu. Šetajući lukom, miris soli se meša sa mirisima i tragovima vekova i veličanstvenim ostacima prošlih vremena…

Napomena:
Ovaj tekst sadrži partnerske linkove, što znači da ako bukirate hotel ili izlet preko njih, mogu da zaradim malu proviziju, bez dodatnih troškova za vas. Hvala.

Pafos promenada

Kako stići do Pafosa?

Pafos (Paphos) je primorski grad koji se nalazi na jugozapadnoj obali Kipra, oko 50 km zapadno od Limasola.

Avionom: Pafos ima svoj Međunarodni aerodrom Pafos (PFO), koji je dobro povezan sa Evropom preko mnogih niskotarifnih avio-kompanija. Glavni aerodrom na Kipru je aerodrom Larnaka, udaljen otprilike 90 minuta vožnje.

Automobilom: Ako dolazite iz Nikozije, Limasola ili Larnake, vozite autoputem do Pafosa. Iznajmljivanje automobila je uvek dobra opcija, ali imajte na umu da se na Kipru vozi levom stranom puta.

Autobusom: Intercity bus service – međugradske autobuske linije povezuju Pafos sa Nikozijom, Limasolom, Larnakom i drugim mestima u okrugu Pafos. Autobusi obično polaze na svakih sat vremena tokom celog dana sa glavne autobuske stanice Karavela, ali ipak, proverite red vožnje.

Pafos možete posetiti u sopstvenom aranžmanu ili u okviru organizovanih jednodnevnih izleta iz drugih gradova. Na primer, mi smo ga posetili smo zajedno sa antičkim gradom Kurionom.

Nekoliko reči o istoriji Pafosa

Pafos ima bogatu istoriju.

Prema grčkoj mitologiji, obala Pafosa bila je rodno mesto Afrodite, boginje ljubavi, lepote i strasti. Rodila se iz morske pene na mestu poznatom kao Petra tou Romiou ili Afroditina stena.

Na osnovu legende koju je sačuvao Strabon (grčki geograf, 63. pne – 24. ne), Agapenor, junak Trojanskog rata, došao je na Kipar sa arkadskom flotom usled oluje. Osnovao je Pafos i sagradio Afroditino svetilište u Palepafasu.

Zapravo, bio je to Stari Pafos, danas poznat kao Kuklija, koji se nalazi na brdu. Ovo mesto je bilo naseljeno još od neolita, a kasnije i od strane mikenskih Grka. Postao je najvažniji centar obožavanja kulta Afrodite u antičkom svetu.

Novi Pafos (Nea Pafos) je osnovao kralj Nikokle blizu obale krajem 4. veka pre nove ere. Izgradio je novi lučki grad, koji je postao moćan politički i ekonomski centar. Pafos je bio glavni grad Kipra tokom helenističkog i rimskog perioda, zamenivši grad Salamis.

Grad je razoren usled jakih zemljotresa u 4. veku, a to se desilo i Kurionu i Salamisu.

Nakon Ptolemejaca, Rimljana i Vizantinaca, njime su vladali Mlečani, a Turci su ga osvojili 1571. godine.

Kipar je bio pod britanskom upravom od 1878. godine, a grad je modernizovan.

Danas se Pafos sastoji od Ktime, gornjeg stambenog dela grada, i Kato Pafosa, koji se nalazi na obali i u neposrednoj blizini arheološkog nalazišta.

Pafos, šta videti

Zbog svojih važnih antičkih ruševina i mozaika, Pafos je 1980. godine uvršten na Uneskovu listu svetske baštine.

Najznačajniji lokalitet je Arheološki park Kato Pafos, poznat po svojim rimskim mozaicima.

Antički kompleks takođe obuhvata i druge spomenike kao što su Agora, Asklepion, Odeon, tvrđavu Saranta Kolones (Četrdeset stubova), ruševine ranohrišćanske bazilike Limeniotisa i Grobnice kraljeva.

I zato, krenimo u šetnju kroz istoriju antičkog Pafosa…

Arheološki park Kato Pafos

Arheološki park se nalazi pored luke Pafos i prostire se na površini od skoro 100 hektara.

Ulaz u Arheološki park Kato Pafos

Cena ulaznice: 4,50 za glavni arheološki park.
Za Grobnice kraljeva se kupuje odvojena karta koja iznosi 2,50 evra.
Ulaz je besplatan za studente i osobe starije od 65 godina.

Radno vreme:
Svaki dan od 8.30 do to 19.30 tokom leta (16. april – 15. septembar).
Svaki dan od 8.30 do 17 tokom zime (16. septembar –15. april).

Savet: lokalitet je skoro u potpunosti na otvorenom sa vrlo malo hlada. Ponesite puno vode, šešir i posetite ga rano ujutru ili kasno popodne kako biste izbegli jako mediteransko sunce.

Veličanstvene kuće sa mozaicima

Najpoznatiji delovi arheološkog parka su kuće sa mozaicima, nazvane po bogovima prikazanim na njihovim podovima. Mozaici se obično sastoje od belih, crnih i smeđih kamenčića, a napravljeni su u periodu od kraja 2. veka do početka 4. veka nove ere. Ako ste ljubitelj grčke mitologije, uživaćete u poseti četiri rimske vile čiji mozaici prikazuju razne bogove i prizore.

Vekovima su ovi rimski mozaici ležali potpuno zaboravljeni. Godine 1962, lokalni farmer je orao svoje polje kada je slučajno otkrio neke od najbolje očuvanih rimskih podnih mozaika na svetu.

Kuća Dionisa, boga vina

Ova kuća se prostire na površini od 2.000 kvadratnih metara, a njeni mozaici pokrivaju 556 kvadratnih metara. Sagrađena je početkom 2. veka nove ere na mestu ranije građevine. Vila je uništena i napuštena nakon zemljotresa u 4. veku.

Kuća je dobila ime po Dionisu, bogu vina, koji je bio predstavljen na mozaicima. Hm, možemo reći da je to bila prelepa i luksuzna rimska vila sa 40 soba i 15 podova sa mozaicima. Glavne zvanične i privatne sobe nalazile su se oko centralnog dvorišta (atrijuma).

Mozaici u Dionisovoj kući

Na levoj strani ulaza nalazi se helenistički mozaik pod sa Scilom (kraj 4./početak 3. veka pre nove ere), koji je pripadao prethodnoj vili. Na njemu se nalazi Scila, mitsko morsko čudovište, koje je delom žena, delom riba, a delom pas.

Kuća Dionisa, mozaik sa delfinima i Scilom

Takođe, na ulazu se nalazi veliki mozaik Narcisa, sina rečnog boga i nimfe Liriope. Verujem da vam je poznata priča o njegovoj lepoti i kako su se i žene i muškarci zaljubljivali u njega. Ali, on je bio toliko ponosan i nije nikoga primećivao, čak ni nimfu Eho. Sedeći na obali jezera, Narcis se zaljubio u sebe kada je video svoj odraz u vodi. Bogovi su ga kaznili pretvorivši ga u cvet poznat kao narcis.

Mozaik sa Narciom u Dionisovoj kući

Restaurirani mozaik Četiri godišnja doba datira s kraja 2./početka 3. veka nove ere. U centru je verovatno Dionis ili Ajon, a u četiri ugla nalaze se personifikacije četiri godišnja doba.

Mozaik Četiri godišnja doba u Dionisovoj kući

Na istom nivou nalaze se mozaik sa Paunom u sredini i zanimljiv geometrijski mozaik, napravljen od 16 malih panela sa različitim geometrijskim uzorcima.

Mozaik sa paunom i geometrijski mozaik

Trijumf Dionisa je najpoznatiji mozaik u kući. Prikazuje boga vina, krunisanog listovima bršljana, u kočijama koje vuku dva leoparda, nakon povratka iz vojne kampanje u Indiji. Dionisa su pratili satiri i muzičari. Panel sa starinskim (vintage) prizorima nalazi se u centralnom delu sobe.

Mozaik koji predstavlja Trijum Dionisa, Kato Pafos

Idući dalje, nailazimo na veliki mozaik koji se sastoji od nekoliko zanimljivih panela.
Na prvom se nalaze Piram i Tisba, prelep mozaik koji predstavlja tragičnu mitološku ljubavnu priču. Prikazuje Tisbu kako beži od lavice dok Piram umire. Ova priča je inspirisala Šekspira da napiše svoje čuveno delo „Romeo i Julija“.

Zanimljivo je da sam pre dva meseca videla zidnu fresku Tisbe i Pirama u Viteškoj sali zamka Brežice u Sloveniji.
Više o ovom divnom zamku možete pročitati u tekstu: Bajkoviti dvorac Brežice u Posavju.

Dionisova kuća i mozaik Pirama i Tisbe

Sledeći mozaik prikazuje boga Dionisa koji drži grožđe i polugolu nimfu Akmu, zatim Ikarija, kralja Atike, sa kolima koje vuku volovi napunjenim vrećama vina i dve vinopije.

U blizini njih, Neptun (Posejdon), bog mora, drži trozubac, spasavajući Amimonu od ljutitog satira, dok Kupidon lebdi između njih.
Poslednji panel ilustruje mitološku ljubav boga Apolona prema nimfi Dafni. Ona je želela da spase svoju večnu čednost od Apolona i pretvara se u lovorovo drvo uz pomoć svog oca, Peneja.

Mozaici u Dionisijevoj kući: Dionis i Akme, Ikarius, pijanci, Neptun i Amimone, Apolo and Dafne

Još jedan zanimljiv mozaik prikazuje Hipolita kako čita ljubavno pismo svoje maćehe, Fedre.

Mozaik: Hipolit i Fedra

Mozaik „Otmica Ganimeda“ prikazuje boga Zevsa preobraženog u džinovskog orla, kako otima zgodnog trojanskog princa Ganimeda i odnosi ga na planinu Olimp.

Mozaik Otimica Ganimeda

Još jedan veliki mozaik se sastoji od nekoliko panela koji prikazuju scene lova, tj lovce sa medvedom, leopardom, tigrom i muflonima.

Mozaik sa scenama lova

Ajonova kuća

Ajonova kuća datira iz 3. do 5. veka nove ere. Dobila je ime po bogu Ajonu, personifikaciji vremena. Iskopan je samo mali deo zgrade koji prikazuje prijemnu salu. Kuća je restaurirana uz pomoć granta Fondacije A.G. Leventis, a neki delovi fresaka su izloženi u Muzeju Pafosa.

Spektakularni mozaik Triklinijuma u glavnoj prostoriji (sala za prijem) ima pet figuralnih panela.
Na levoj strani je scena Lede, kraljice Sparte, spremne da uđe u reku Eurotas da se okupa, dok joj prilazi Zevs, koji se pretvorio u labuda.
Na desnoj strani, mozaik prikazuje Dionisovo prosvetljenje. Beba Dionis se nalazi u Hermesovom krilu, gde ga predstavljaju Trofeju, njegovom budućem učitelju, i nimfama koje se spremaju za njegovo prvo kupanje. Dionisa prate tri personifikacije: Teogonija, Nektar i Ambrozija. Imena svih figura imaju natpise na grčkom jeziku.

Centralni panel prikazuje Ajona, boga večnog vremena, koji predstavlja Kasiopeju, kraljicu Etiopije, pobednicu takmičenja lepote sa Nereidama (morskim boginjama Tetidom, Doridom i Galatejom).

Ajonova kuća, mozaik: Leda i labud, beba Dionis, takmičenje u lepoti

Donji deo mozaika prikazuje Dionisov trijumfalni prolazak kroz svet, dok drži liru i frulu i vozi se u kočijama koje vuku dva kentaura. Polugola Menada predvodi povorku, a mladi satir nudi plodove bogu. Na desnoj strani nalazi se scena poznata kao suđenje flautisti Marsiji, koga je Apolon pobedio u muzičkom takmičenju.

Mozaik sa Dionisovom trijumfalnom povorkom i suđenje Marsiji

Tezejeva vila

Tezejeva vila je zapravo bila luksuzna rezidencija rimskog prokonzula (guvernera). Sagrađena je u 2. veku nove ere na ruševinama starijih kuća iz helenističkog i rimskog doba. Tokom vekova, kuća je imala mnogo dogradnji i restauracija. Zbog arapskih napada, korišćena je do početka 7. veka nove ere, a zatim je napuštena.

Kuća je dobila ime po svom najstarijem Tezejovom mozaiku, starogrčkog heroja koji ubija Minotaura u lavirintu, dok ga sa strane posmatra Arijadna. Kružni podni mozaik je remek-delo antičke umetnosti. Toliko je dobro očuvan da su detalji na Tezejevom štitu i tekstura lavirinta jasno vidljivi.

Priču o Tezeju, Ariadne i Minotauru možete saznati u tekstu: Otkrijte tajne palate Knosos.

Tezejev mozaik, Kato Pafos

Inače, to je najveća rimska vila otkrivena na Kipru, koja se prostire se na 9.600 kvadratnih metara.

Ostaci Tezejeve vile

Tezejeva vila je imala preko 100 soba u četiri krila, smeštenih oko velikog trga i dvorišta, prekrivenog mozaičkim kompozicijama. Razne radionice, javni prostori i kompleks kupatila nalazili su se u južnom krilu. Javni put je vodio do pozorišta i gradske luke.

Stubovi Tezejeve vile

Ruševine i stubovi Tezejeve vile, Kato Pafos

Još jedan zanimljiv mozaik prikazuje Posejdona kako prelazi more sa svojom ženom Amfitritom, i mozaik Tri Hore (Sata) u helenističkoj kući, koja se nalazi pored Tezejeve vile.

Orfejeva kuća

Orfejeva kuća se nalazi istočno od Tezejeve kuće. Potiče iz kasnorimskog perioda (kraj 2. do početak 3. veka nove ere) i prostire se na površini od oko 32 x 42 metra. Poznata je po mozaiku Herkula i Nemejskog lava, i Amazonke sa konjem. Međutim, najpoznatiji je mozaik Orfeja, koji prikazuje muzičara Orfeja kako svira na svojoj liri među divljim zverima.

Svetionik

Svetionik u Pafosu je sagrađen 1888. godine, kada je Kipar bio pod britanskom upravom. Visok je 20 metara i nalazi se 36 metara iznad nivoa mora. Nekada je korišćen kao orijentir za brodove koji su dolazili u luku Pafos iz britanskih kolonija.

Iako je pod upravom kiparske luke, takođe je pod zaštitom Odeljenja za zaštitu spomenika jer se nalazi u Arheološkom parku Kato Pafos. Takođe, ovo područje pripada mreži Natura 2000, što znači da hiljade ptica selica moraju biti zaštićene, posebno tokom jeseni i proleća.

Svetionik Pafosa

Ostali spomenici u parku Kato Pafos

U blizini svetionika nalazi se još nekoliko spomenika.

Agora je bila javna pijaca i administrativni centar površine 2,5 hektara, koja datira iz 2. veka.
Odeon je izgrađen u 2. veku nove ere i mogao je da primi oko 1.200 posetilaca.
Asklepion je bio svetilište za lečenje i prostor za stare, posvećen Asklepiju, grčkom bogu medicine i lečenja.

Agora i odeon, Kato Pafos

U severoistočnom delu antičkog grada možete videti ruševine pozorišta, koje datiraju iz kraja 4. veka pre nove ere.

Tvrđava Saranta Kolones nalazi se blizu luke. Ime je dobila zbog četrdeset granitnih stubova pronađenih na lokalitetu, koji su verovatno bili deo antičle agore. Prvobitno je tvrđava izgrađena krajem 7. veka nove ere pod carem Iraklijem, tokom vizantijskog perioda, kako bi zaštitila luku od arapskih napada. Kasnije su je Luzinjani preuredili, ali je snažan zemljotres 1222. godine uništio veći deo tvrđave; neke ruševine se i danas mogu videti.

Luka Pafos

Nakon što završite sa arheološkom turom, zakoračite pravo u živopisni svakodnevni život grada.

Nekada trgovačko mesto, luka Pafos je danas šarmantna marina ispunjena ribarskim brodovima i luksuznim jahtama. Ovde možete napraviti pauzu za kafu ili ručak u jednoj od tradicionalnih taverni sa svežom ribom i kiparskim halumi sirom.

Luka Pafos

Gradska promenada je široka i dugačka priobalna staza sa palmama, idealna za opuštajuću popodnevnu šetnju i posmatranje zalaska sunca. Okružena je kafićima, barovima, tradicionalnim tavernama i radnjicacma duž avenije Poseidonos.

Šetalište i restorani duž obale

Tvrđava Pafos

Kameni zamak se nalazi na zapadnom kraju luke Pafos. Sagradili su ga Vizantijci da bi zaštitili luku od arapskih napada. Na istom mestu, u 13. veku, tvrđavu su sagradili Luzinjani (krstaši) da bi zamenili Saranta Kolones, raniju tvrđavu udaljenu oko 600 metara, uništenu zemljotresom. Kasnije su je Mlečani srušili kako bi sprečili da padne u turske ruke, ali su je Turci obnovili u 16. veku (od tada potiče i njen sadašnji izgled).

Tokom istorije, koristila se kao tvrđava, zatvor, pa čak i kao skladište soli tokom britanske kolonijalne vladavine. Danas je turistička atrakcija i koristi se za kulturne događaje i festivale. Ulaznica iznosi 2,50 evra.

Tvrđava Pafos

Moderna Afrodita

U blizini zamka možete videti bronzanu skulpturu „Moderna Afrodita“. Postavljena je u avgustu 2016. godine, a delo je poznate kiparske vajarke Yiota Ioannidou iz Pafosa.

Skulptura se zove „Sol Alter“ (Drugo sunce) i bila je deo velikog projekta kada se Pafos pripremao za titulu Evropske prestonice kulture za 2017. godinu. To je moderna interpretacija Afrodite i njoj je posvećena.

Inače, 24. Afroditin festival u Pafosu održaće se između 4. i 5. septembra na trgu ispred tvrđave.

Luka Pafos, statua Moderne Afrodite

Panagia Chrysopolitissa

Još jedno zanimljivo mesto je Panagia Chrysopolitissa, sagrađena u 13. veku na ruševinama najveće ranovizantijske bazilike na ostrvu. Poznata je po svojim šarenim podnim mozaicima i mermernim stubovima, među kojima se nalazi i Stub Svetog Pavla.

Prema predanju, 45. godine nove ere, apostoli Pavle i Varnava su propovedali hrišćanstvo u Pafosu. Ali, stanovnici Pafosa su vezali Svetog Pavla za stub i bičevali ga trideset devet puta. Uprkos tome, on je uspešno preobratio rimskog prokonzula Sergiusa Pavla u hrišćanstvo, što je pokrenulo hristijanizaciju Kipra.

Tokom vekova, nekoliko puta je uništavana i obnavljana. Oko 1540. godine, crkva Ayia Kyriaki Chrysopolitissa je obnovljena kao latinska crkva. Danas, i katolička zajednica i Pravoslavna crkva koriste Ayia Kyriaki za posebne službe.

Plaže u blizini Pafosa

Pogledajte neke zanimljive plaže u blizini Pafosa.

Gradska plaža Pafosa je najpopularnija među lokalnim stanovništvom, a nalazi se blizu glavne turističke zone i avenije Poseidone.
Peščana plaža Vrysoudia se nalazi u blizini hotela turističke zone Kato Pafos.
Gradska plaža Geroskipou nalazi se oko 7 km od Pafosa. Ova peščana i uređena plaža je dugačka 400 metara, sa postepenim ulazom u vodu. Oko nje se nalaze restorani, riblje taverne, kafići i razne vrste smeštaja.
Plaža Coral Bay nalazi se oko 6 km severno od Pafosa, poznata po belom pesku i plitkom delu za ulazak u vodu.
Plaža Venus ima krupni zlatni pesak i čistu vodu zaštićenu veštačkim lukobranima, idealno za kupanje.
Petra tou Romiou (Aphroditina stena) je glavno mesto za fotografisanje, ali plivanje može biti teško zbog duboke vode sa puno kamenja.
Lara je izolovana plaža na poluostrvu Akamas, sa zlatnim peskom i kristalno čistom tirkiznom vodom, udaljena oko 22 km od grada. Zapravo, to je zaštićeni rezervat prirode za zelene i glavate kornjače, i nije uređena. Imajte na umu da se do nje dolazi zemljanim putem, pa je potrebno vozilo sa pogonom na sva četiri točka.

Afroditina stena

Šta videti u blizini grada Pafos

U zavisnosti od vašeg vremena i smeštaja, možete posetiti nekoliko mesta u blizini Kato Pafosa.

Ktima, stari grad Pafosa, nalazi se oko 2 km od Kato Pafosa. To je glavno stambeno i administrativno područje, sa neoklasičnim zgradama, kamenim kućama i uskim ulicama.
◊ Svetilište Afrodite u Kukliji (Palepafos) je antičko sedište kulta boginje i nalazi se 16 km istočno od Pafosa.
Grobnice kraljeva je monumentalna helenističko-rimska nekropola uklesana u steni iznad mora, i nalazi se 2 km severno od arheološkog parka.
◊ Petra tou Romiou je legendarno mesto rođenja Afrodite, 25 km istočno na priobalnom putu B6.
Plava laguna se nalazi na poluostrvu Akamas i do nje se dolazi tokom organizovanih izleta brodom.
◊ Kurion je grčko-rimski grad, poznat po svom pozorištu i prelepim freskama, koji se nalazi oko 40 km istočno od Pafosa. Više o Kurionu možete saznati u priči na blogu: Salamis i Kurion, gradovi antičkog Kipra.

Planine Trodos nalaze se u centralno-zapadnom delu Kipra, poznate po selu Omodos i manastirima koji su na Uneskovoj listi svetske baštine.
◊ U selu Yeroskipos (udaljeno oko 4 km), posetite vizantijsku crkvu Svete Paraskeve iz 9. veka. Preko puta crkve možete kupiti ukusne tradicionalne poslastice, tj ratluk u Loukumi Geroskipou „ARSINOE“, maloj porodičnoj radionici, otvorenoj od 1895. godine.

Selo Geroskipou, vizantijska crkva Agia Paraskevi i Arsinoe ratluk

Jednom rečju, u regiji Pafos ima mnogo zanimljivih stvari koje možete raditi i posetiti razna istorijskih mesta.
Samo napravite dobar plan i uživajte u ovom prelepom ostrvu.

I pratite nas za nove priče o drugim gradovima Kipra…

The post Pafos, mesto rođenja boginje Afrodite appeared first on Natania Travel.

Salamis i Kourion, gradovi antičkog Kipra

Natania — Tue, 04 Aug 2026 13:32:10 +0000

Salamis, Kurion i Pafos nekada su bili najmoćniji gradovi-države antičkog Kipra.

Smešteno na samoj raskrsnici Evrope, Azije i Afrike, ova ostrvo krije dugu i burnu istoriju koju su krojili mnogi osvajači. Ipak, uprkos vekovima nestabilnosti, i danas možemo videti zadivljujuće ruševine ovih antičkih svetova.

Krenimo na putovanje kroz vreme, kako bismo istražili očaravajuću prošlost Kipra i otkrili njegove veličanstvene gradove, Salamis i Kurion.

Ruševine Salamisa

Napomena:
Ova objava sadrži partnerske linkove. Ako kliknete i obavite kupovinu, mogu zaraditi malu proviziju bez dodatnih troškova za vas. Hvala.

Istorija antičkog Kipra

Pored prelepih peščanih plaža, na Kipru se nalazi nekoliko interesantnih arheoloških lokaliteta. Izgledaju kao muzeji na otvorenom, hronološki beležeći dugu i burnu istoriju.

Prema artefaktima pronađenim u Aetokremnosu na južnoj obali, veruje se da najraniji dokazi ljudske aktivnosti datiraju pre od oko 10.000 godina.

◊ Neolit do bronzanog doba (oko 7.000–1050. godine pne): prva naselja bila su Kirokitija (oko 7.000 godine pne) i Kalavasos (oko 8.000 godine pne).

Tokom halkolitskog perioda (4.500-2.500/2.300. godine pne), na ostrvu se razvila obrada metala zahvaljujući bakru i bakarnim alatima. Takođe, uspostavljena je trgovina sa drugim regionima oko istočnog Mediterana.

◊ U kasnom bronzanom dobu (1600-1050. godine pne), mikenski Grci su naselili ostrvo, donoseći svoj jezik, religiju i grčku kulturu.
Kipar je postao prosperitetno ostrvo, a deset gradova-kraljevstava osnovano je od 1050. do 325. godine pne. Najvažniji i najpoznatiji među njima bili su Salamin, Kurion i Pafos. Feničani, koji su došli iz Tira u 9. veku pne, kolonizovali su neke gradove Kipra i osnovali grad Lapatus.

Tokom vekova, ostrvo je zadržalo svoju autonomiju pod vlašću Asiraca (709-663. godine pne) i Egipćana (560-540. godine pne). Zatim je postalo deo Persijskog carstva (529-522. godine pne).

Helenistički period i ptolemejska vladavina (332–58. godine pne)
Nakon što je pomogao Aleksandru Velikom u njegovim opsadama, Ptolomej je dobio na upravu Kipar koji je postao deo Egipta. Tokom helenističkog perioda, razvijali su se umetnost, književnost i trgovina.

Salamis, rimsko kupatilo i stubovi Gimnazijuma

Rimski period

Kipar je bio od 58. godine pre nove ere do 395. godine nove ere deo Rimske republike, zapravo rimske provincije Kilikije.

Bio je to period ekonomskog rasta i prosperiteta, iako je sedište guvernera premešteno iz Salamisa u Pafos. Rimski carevi Trajan i Hadrijan, obnovili su grad i sagradili javne zgrade. Ostaci divnih rimskih vila, mozaika i pozorišta i danas se mogu videti, kao na primer u Kurionu i Pafosu.

Nakon podele Rimskog carstva, Kipar je postao deo Vizantijskog carstva, a hrišćanstvo je postalo zvanična religija.
Tokom narednih vekova, njim su vladali Franci, Mlečani, Osmanlije, Britanci, a trenutno, Turci na Severnom Kipru.
Ali to je već druga priča.

Salamis

Salamis se nalazi na istočnoj obali Kipra, oko 6 km od modernog grada Famaguste. Prostire se na površini od 2,5 km2 duž obale današnje Turske Republike Severni Kipar. Imajte na umu da je prelaz Derineja blizu Famaguste najpogodnije mesto za istraživanje ovog dela ostrva. I ne zaboravite pasoš jer morate preći Zelenu liniju (tampon zona UN).

Do Salamisa se lako stiže automobilom ili taksijem iz Famaguste. Postoje lokalni minibusevi, ali ne saobraćaju često, pa proverite red vožnje. Možete ga posetiti i tokom organizovanih izleta lokalnih agencija, kao što smo mi uradile sa turističkom agencijom EMAN, iz Aja Nape.

Obično se Salamis posećuje zajedno sa Starim gradom Famaguste i Varošom, a o tome možete pročitati u jednom od sledećih tekstova.

Ulaz na arheološki lokalitet Salamis

Radno vreme i cena ulaznica

Ulaznica: 150 TL (oko 3 evra) za odrasle, 50 TL za studente/snižena cena.

◊ Radno vreme:
Svaki dan od 8h do 19h, tokom letnje sezone (april-oktobar).
Svaki dan od 9h do 17h tokom zimske sezone (novembar-mart).

Nosite udobnu obuću i ponesite vodu, kremu za sunčanje i šešir sa sobom, jer hlada gotovo da nema na lokalitetu.

Antički Salamis

Prema legendi, osnivač Salamine bio je grčki junak Teukar, sin Telamona, kralja grčkog ostrva Salamis. Inače, Teukar je bio jedan od vojnika koji su napali Troju unutar trojanskog konja.

Posle Trojanskog rata, kralj Telamon se odrekao Teukra jer nije uspeo da osveti svog brata Ajaksa, moćnog ratnika koji se borio za Grke. Iako je Ajaks uspeo da vrati Ahilovo telo, nije izabran da predvodi grčku vojsku. Umesto Ajaksa, izabrali su Odiseja, kralja Itake. Kako nije mogao da podnese poniženje, Ajaks je zabio mač u zemlju i pao na njega.

Budući da Teukar nije mogao da se vrati kući posle Trojanskog rata, osnovao je svoj grad na Kipru oko 1100 godine pre nove ere. Nazvao ga je po svom rodnom ostrvu Salamisu, koji se nalazi blizu Atine.

Salamis je bio glavni grad Kipra više od hiljadu godina, počev od oko 1100. godine pre nove ere. Takođe je bio najznačajniji politički i kulturni centar, a zbog svog pristaništa, grad je postao bogata luka za trgovinu sa Fenikijom, Egiptom i Kilikijom.

Kao i drugi gradovi na Kipru, preživeo je okupacije raznih osvajača, prethodno pomenutih u tekstu.

Ruševine kompleksa Rimskog kupatila, Salamis

Salamis: šta se može videti danas na lokalitetu

Arheološka iskopavanja Salamisa počela su krajem 19. veka pod pokroviteljstvom Kiparskog istraživačkog fonda. Međutim, mnogi od ovih artefakata, danas se nalaze u Britanskom muzeju u Londonu. Radovi su obustavljeni 1974. godine, nakon turske invazije ostrva.

Iako je veliki deo antičkog grada još uvek zakopan, neki ostaci iz rimskog i vizantijskog perioda mogu se videti danas. Zapravo, ovo je najveći lokalitet antičkog grada na Kipru.

Gimnazijum & palestra sa kolonadama

Najimpresivniji deo lokaliteta je Gimnazijum i palestra sa kolonadama.

Prvi tragovi Gimnazijuma vode do helenističkog perioda, kada su grčki kolonisti osnovali sportske centre za vežbanje u Salaminu. Struktura koju danas možemo videti izgrađena je u 2. veku nove ere, tačnije za vreme vladavine careva Trajana i Hadrijana.

Antilki mermerni stubovi Gimnazijuma i palestre na lokalitetu Salamis

Rimski inženjeri su obnovili Gimnazijum nakon razorne jevrejske pobune 116. godine nove ere. Novi kompleks je imao palestru sa kolonadama, veliko otvoreno dvorište okruženo natkrivenim stazama sa sve četiri strane. Ova osenčena područja pružala su bolje uslove za trening sportista.

Gimnazijum nije bio samo mesto za vežbanje, već i za društvene kontakte, intelektualni razvoj, verske obrede i kupanje.

Gimnazijum, Salamis

Salamis ruins

Rimska kupatila

Opšte je poznato da su Rimljani bili opsednuti kupatilima.

Ruševine Rimskog kupatila u antičkom Salamisu

Oko Gimnazijuma su izgradili kompleks kupatila koji se sastojao od sudatorijuma (vruća kupatila), kaldarijuma (parno kupatilo) i frigidarijuma (hladna kupatila). Neke ruševine, uključujući sistem podnog grejanja, mogu se videti i danas.

Grejni sistem ispod poda u kupatilu, Salamis

Ispod jednog od lukova nalaze se fragmenti najstarije replike freske iz 3. veka nove ere. Ona predstavlja Hilasa, jednog od Argonauta, kako juri Zlatno runo, odbijajući nimfu blizu reke.

Fragmenti freske sa Hilasom Argonautom, Salamis

Dodavanjem kupatila, Gimnazijum je postao celovit društveni centar. Grad je bio ukrašen podnim mozaicima, freskama i brojnim statuama rimskih božanstava.

Pod sa mozaicima na lokalitetu Salamis

Međutim, mnoge statue su oštećene tokom hrišćanskog perioda oko 400. godine nove ere, zajedno sa drugim paganskim i rimskim elementima, tokom progona pagana u kasnom Rimskom carstvu. Deo statua je prenet u okružni arheološki muzej, dok neke mermerne statue i njihove replike bez glava i dalje stoje oko nekadašnjeg mermernog bazena, na severoistočnom uglu trema Gimnazijuma.

Statue pored Rimskog kupatila i Gimnazijuma na Salamis lokalitetu

Rimsko pozorište

Na maloj udaljenosti od Gimnazijuma i kupatila, možete videti Rimsko pozorište, jedno od najvećih antičkih pozorišta na istočnom Mediteranu. Pozorište je izgrađeno za vreme vladavine cara Avgusta početkom 1. veka nove ere (27-14. godine nove ere), a završili su ga Trajan i Hadrijan početkom 2. veka nove ere (98-138. godine nove ere).

Originalno pozorište je imalo 50 redova kamenih sedišta (danas 22 reda), koja su mogla da ugoste do 15.000 gledalaca. Uništeno je u zemljotresu u 4. veku nove ere. Danas su sačuvani samo donji redovi, ali akustika u pozorištu je i dalje fantastična.

Pozorište je delimično restaurirano i povremeno je domaćin kulturnih i pozorišnih predstava tokom leta.

Rimsko pozorište

Oltar i statue

Oltar se i dalje nalazi u centru velikog, polukružnog orkestarskog poda. Korišćen je za ritualne darove posvećene Dionisu, grčkom bogu vina i pozorišta, pre nego što bi počele dramske predstave i festivali.

Tokom rimskog perioda, delovi pozorišta (uključujući orkestarski prostor oko oltara) preuređeni su u arenu za razne sportske događaje i spektakle, uključujući i predstave na vodi.

Nekada je scena bila ukrašena stubovima i statuama. Jedna od njih, replika Apolona, i dalje stoji na ivici orkestarske pozornice.

Altar i replika statue Apolona u pozorištu Salamis

Kraj grada Salamis

Nažalost, jaki zemljotresi 332. i 342. godine nove ere (drugi je pratio cunami), opustošili su Salamis. Hrišćanski car Konstancije II (337–361), obnovio ga je u manjim razmerama i preimenovao ga u Konstancija.

U 7. veku nove ere, napali su ga Arapi, a luka je tonula u mulj. Preživeli stanovnici su se preselili u današnju Famagustu, a Salamis je napušten.

U principu, potrebno je jedan do dva sata da se poseti glavni deo grada. Međutim, ako želite da posetite ostale delove kompleksa, kao što su Kraljevske grobnice, vizantijske bazilike, Agora, velika cisterna, Zevsov hram i vizantijske zidine, potrebno je dodatno jedan ili dva sata.

Ruševine Salamisa

Hrišćanstvo i Manastir Svetog Varnave

Nakon Salamisa, posetili smo manastir Svetog Varnave (ili Svetog Barnabe), koji je udaljen samo 2 km zapadno.

Sveti Varnava je zaštitnik Kipra, rođen u Salamisu. Bio je član rane hrišćanske zajednice u Jerusalimu i pratilac Svetog Pavla. Sveti Varnava je pokušao da širi hrišćanstvo na Kipru, ali je ubijen i tajno sahranjen (između 61–75. godine nove ere).

Krajem 5. veka, njegov grob je otkriven kroz san episkopa Antemija. Car Zenon je sagradio baziliku u blizini mesta gde je pronađeno telo Varnave. Dao je autonomiju Kiparskoj crkvi i osnovao manastir Svetog Varnave.

Manastir Svetog Varnave

Sadašnji oblik manastira datira iz 18. veka. Godine 1974, nakon turske invazije, u manastiru su bila samo tri sveštenika, ali su se iselili 1976. godine, a manastir je napušten. Nakon restauracije 1991. godine, manastirska crkva je pretvorena u Muzej ikona, gde se danas mogu videti ikone, freske i drugi verski artefakti.

Ikone i unutrašnjost manastira Svetog Varnave

Arheološki muzej, sa artefaktima pronađenim u Salamisu, takođe se nalazi u nekadašnjim manastirskim prostorijama.

Radno vreme manastira: svaki dan, od 8 do 16.30 časova.
Ulaznica je 150 turskih lira (oko 3 evra) za odrasle.

Nedaleko od manastira možete posetiti mauzolej Svetog Varnave, izgrađen na mestu gde su pronađeni njegovi posmrtni ostaci.
Sveti Varnava se obeležava 11. juna.

Mauzolej Svetog Varnave

Kurion (Kourion)

Kurion se nalazi na litici na jugozapadnoj obali Kipra, oko 19 km zapadno od Limasola, na putu ka Pafosu. Zapravo, nalazi se u blizini Episkopija, sela koje delimično pripada okrugu Limasola, a delimično britanskoj prekomorskoj teritoriji Akrotiri i Dekelija.

Do Kuriona možete doći automobilom ili javnim autobusom linije 16 iz Limasola. Takođe, možete ići na vođenu turu, koju svakodnevno organizuju turistički operateri iz Limasola, Aja Nape i drugih gradova. Na primer, mi smo posetili Kurion i Pafos tokom ekskurzije koju je vodila turistička agencija EMAN.

Radno vreme i cena ulaznica

Ulaznica: 4,50 evra za odrasle.
Radno vreme: Svaki dan od 8.30h do 19.30h leti i od 8.30h do 17h zimi.

Pogled na more sa lokaliteta Kurion

Istorija Kuriona

Veruje se da je područje Kuriona prvi put naseljeno tokom neolita, oko 4.500-3.900. godine pre nove ere.

Prema predanju koje je dokumentovao grčki istoričar Herodot (5. vek pre nove ere), a kasnije i geograf Strabon (1. vek nove ere), Kurion su osnovali grčki doseljenici iz Argosa u 12. veku pre nove ere, nakon propasti mikenskih palata. Ime je dobio po svom osnivaču, Kureju, sinu Kinire, prvog kralja Kipra.

Kurion je postao važan grad-država tokom helenističkog, persijskog i doba Aleksandra Velikog, kao i u ptolemejskom, rimskom i ranom vizantijskom periodu.

Najviše ruševina koje danas možemo videti pripada rimskom dobu, tokom kojeg je grad Kurion napredovao. Takođe, bio je kulturni i verski centar, zahvaljujući obližnjem svetilištu Apolona Hilateskog.

Međutim, Kurion je uništen tokom katastrofalnog zemljotresa u 4. veku nove ere, isto kao i Salamis i drugi gradovi na Kipru. Postoji tužna priča vezano za zemljotres, poput zamrznutog trenutka. Arheolozi su pronašli skeletne ostatke jedne porodice, majke koja drži bebu i oca koji pokušava da ih zaštiti od padajućih krhotina.

Kurion je nastavio da bude vizantijski grad nekoliko vekova, ali je napušten u 7. veku zbog raznih političkih i ekonomskih promena, uključujući i arapske napade. Sistem vodosnabdevanja grada je uništen, pa su se ljudi preselili bliže reci Kuris, gde se danas nalazi selo Episkopi.

Šta videti danas u Kurionu

Sa pogledom na Sredozemno more, ovo arheološko nalazište je jedno od najfotogeničnijih istorijskih mesta na ostrvu.

Kurion, krovna struktura iznad Kuće Eustoliosa

Kuća Eustoliosa (The House of Eustolios)

Prvo smo posetili Kuću Eustoliosa koja se nalazi na jugoistočnoj ivici brda Kurion. Zaštićena je krovnom konstrukcijom koja omogućava posetiocima da uživaju u lokalitetu tokom cele godine.

Bila je to rimska vila koja datira iz sredine 4. veka nove ere. Njen vlasnik, Eustolios, pretvorio ju je u javni prostor, a sačuvani natpis pokazuje da je kupatila poklonio građanima Kuriona.

Natpis vlasnika Eustoliosa

Eustolijeva kuća je bila sagrađena na tri nivoa i imala je više od trideset soba raspoređenih oko dvorišta i kupatila.

Najstariji ostaci datiraju iz kasnog helenskog perioda (150-50. pne). Izmenjena je i proširena u 4. veku nove ere, ali njen konačni oblik i podni mozaici nastali su tokom vladavine Teodosija II (oko 408-450. ne).

Posetioci su ulazili sa zapada kroz predvorje. Čak i danas se može videti mozaik-natpis dobrodošlice, koji je pozdravljao posetioce rečima: „Uđite za sreću u kući.”

Mozaik dobrodošlice u Kući Eustoliosa

Kao i u drugim rimskim kupatilima, kupatila Eustolijeve vile sastoje se od tri glavna dela za kupanje. Najveći deo je hladna prostorija (frigidarijum), zatim topla prostorija (tepidarijum), a treći je vruća prostorija (kaldarijum). Vruća kupatila su se grejala pomoću sistema podnog grejanja (hipokaust), posebno dizajniranog prostora ispod poda. Peći su gurale vruć vazduh ispod terakotnih podnih pločica i kroz zidne dimnjake.

Kurion, kompleks kupatila u Kući Eustoliosa

Vila je poznata po svojim fantastičnim geometrijskim podnim mozaicima. Jedan od njih je veliki Ktisis mozaik, koji se nalazi pored hladne sobe. Ovaj čuveni Ktisis mozaik iz 5. veka je oličenje Stvaranja sveta. Predstavlja mladu ženu koja drži gvozdene stege, štap za merenje dužine 30 cm, što je rimska mera stopala.

Ktisis mozak u Kući Eustoliosa

Natpis u istočnom tremu ukazuje na vezu kuće sa novom religijom, hrišćanstvom. Umesto velikog kamenja ili bakra, čuvaju je blagosloveni simboli Hrista.

Kurion, Kuća Eustoliosa, natpis na istočnom tremu

Infrastruktura Eustolijeve kuće je neverovatna, skrivena ispod mozaika i pločica. Čak i danas možemo videti ostatke vodovodnog sistema i mreže rezervoara, cisterni, terakotnih cevi i vodovodnih kanala koji su nekada prolazili ispod podova i kroz zidove.

Kurion, vodovodni sistem Kuće Eustoliosa

Grčko-rimsko pozorište

U blizini Eustolijeve kuće nalazi se grčko-rimsko pozorište, prvobitno izgrađeno u 2. veku pre nove ere.

Kurion, staza do pozorišta

Nekada je mogao da ugosti do 3.500 gledalaca. Tokom 3. veka nove ere, teatar je pretvoren u arenu, koja se koristila za borbe sa divljim životinjama. Verovatno je uništen u zemljotresima između 365. i 368. godine nove ere, a zatim je napušten.

Fantastično Grčko-rimsko pozorište

Inače, pozorište je iskopano između 1935. i 1950. godine, a restaurirano je početkom 1960-ih.
I danas se koristi za muzičke i pozorišne predstave na otvorenom tokom leta, kao što je Međunarodni festival starogrčke drame (proverite detalje: https://www.greekdramafest.com/tickets/).

Bio je neverovatan osećaj sedeti na kamenim sedištima, gledati u plavo more u pozadini i zamišljati kako je sve izgledalo u antičko doba…

Pozorište Kurion

Kompleks lokaliteta Kurion

Ako imate dovoljno vremena, možete posetiti još nekoliko mesta u antičkom kompleksu Kurion.

Antički stadion datira iz 2. veka nove ere i imao je kapacitet od 6.000 gledalaca.
◊ Kuća gladijatora i Ahilova kuća su vile poznate po impresivnim scenama gladijatorskih borbi, prikazanim na mozaicima.
Svetilište Apolona Hilatesa bilo je jedan od glavnih verskih centara atničkog Kipra, posvećeno Apolonu Hilatesu, bogu šume.
◊ Ranohrišćanska bazilika iz 5. veka pokazuje prelaz iz paganizma u hrišćanstvo.
Rimski forum i Agora datiraju iz ranog 3. veka; služili su kao pijaca i mesto sastanaka, a pored su kompleksi kupatila i nimfeum.

Nijedno od ovih mesta se ne nalazi na istoj lokaciji, tako da se pripremite za šetanje. Nosite udobnu obuću i obavezno ponesite vodu i šešir sa sobom.

Takođe, možete posetiti plažu Kurion koja se nalazi u zalivu Episkopi. Dugačka je 1 km i poznata je po jedrenju na dasci zbog jakih vetrova i talasa.

Antički Salamis i Kurion

Za sve ljubitelje istorije: Salamis i Kurion su mesta koja morate posetiti na Kipru.

Pored tirkizno-plave vode Mediteranskog mora, nalaze se dva grada-države, poznati po svojoj bogatoj istoriji i slavnim danima tokom antičkog doba.

Pogled sa lokaliteta Kurion

Pratite nas i dalje jer stiže nova priča o Pafosu, još jednom fantastičnom arheološkom lokalitetu sa divnim mozaicima…

The post Salamis i Kourion, gradovi antičkog Kipra appeared first on Natania Travel.

Vodič za najbolje plaže na Kipru

Natania — Thu, 23 Jul 2026 18:55:36 +0000

Planirate odmor i razmišljate koje su to najbolje plaže na Kipru?

Na Kipru ima 300 do 340 sunčanih dana godišnje, što omogućava kupanje od početka maja do oktobra. Bez obzira da li tražite mirnu lagunu za odmor sa porodicom, plažni bar sa žurkama ili divlju, izolovanu plažu, Kipar ima mesto za svakog. Godinama je poznat po svojim prelepim plažama, finom zlatnom pesku i kristalno čistoj vodi Sredozemnog mora.

U ovom vodiču možete saznati koje su to najbolje i najlepše plaže na Kipru koje ne smete propustiti i koje će vaš odmor učiniti nezaboravnim.

Napomena:
Ovaj tekst sadrži partnerske linkove, što znači da ako bukirate hotel preko njih, mogu da zaradim malu proviziju, bez dodatnih troškova za vas. Hvala.

Plaža Nisi

Najbolje plaže na Kipru

Kipar već godinama ima najčistiju vodu za kupanje u Evropi.

Ove godine, 46 plaža i 2 marine (marina Limasol i marina Aja Napa), dobile su Plavu zastavu. Ova prestižna i globalno priznata ekološka oznaka, jedan je od glavnih razloga zašto milioni turista svake godine posećuju ovo prelepo ostrvo. Među njima, 25 plaža ima posebne sadržaje za osobe sa poteškoćama u kretanju, a osam od njih ima Seatrac sistem, koji omogućava samostalan pristup moru.

Napomena: Sve plaže na Kipru su javne, što znači da je pristup bilo kojoj plaži potpuno besplatan.

Opština naplaćuje isti iznos na svakoj plaži: set od dve ležaljke i suncobrana košta 10 evra. Mislim da je to veoma prihvatljiva cena u poređenju sa cenama u drugim evropskim zemljama. Obično su ležaljke i suncobrani besplatni za goste hotela na delu „hotelskih plaža“. Takođe, na plažama ima dovoljno prostora da ponesete svoje peškire i suncobrane.

Pojedini hoteli nude ekskluzivnu dnevnu propusnicu, osmišljenu za one koji žele luksuz i opuštanje. Jedan od njih je AYÃ Summer Club u hotelu Aya Resort, a cene ležaljki se kreću od 20 evra do 120 evra za baldahine sa ležaljkama.

Najbolje plaže u Aja Napi

Najlepše i najbolje plaže na Kipru nalaze se na istoku, u Aja Napi i Protarasu. U ovom delu, čak 34 plaže imaju Plavu zastavicu. Do njih se lako dolazi peške, biciklom, automobilom i autobusom. Pošto je naš hotel bio u Aja Napi, pogledajte koje smo plaže posetile tokom našeg odmora.

Plaža Nisi

Počnimo sa Nisi, najpoznatijom plažom na Kipru. Nalazi se oko 3,5 km zapadno od centra Aja Nape. Na kratkoj udaljenosti od obale, oko 45 metara, nalazi se malo ostrvo, a do njega možete prošetati kroz plitku vodu. Takođe, tokom oseke, pojavljuje se peščani sprud koji povezuje ostrvce sa obalom. Zapravo, ceo prostor izgleda kao jedan veliki bazen

Sa vrha ostrva se pruža panoramski pogled na plažu i more.

Pogled na plažu Nisi

Plaža Nissi Beach je poznata po svom finom zlatno-belom pesku, plitkoj tirkiznoj laguni i vodenim sportovima. Sastoji se od 2 povezane plaže, jedne velike (veoma posećene) i jedne manje.

Tirkizna voda na plaži Nisi

Obično je na plaži Nisi uvek velika gužva, zato dođite rano ujutru da zauzmete svoje mesto pod suncem. Plaža je uređena, sa tuševima, javnim toaletima, svlačionicama i pristupom za invalidska kolica.

Pored prelepe lagune, plaža nudi atmosferu za zabavu sa nastupima di-džeja tokom dana, glasnom muzikom i naravno, žurkom sa penom u Nissi Bay Beach Bar.

Pena party na plaži Nisi

Idući dalje, staza duž plaže vodi vas do male crkve Apostola Andreasa i plaže Latchi Adams. Poznata je i kao plaža Adams, jer se nalazi direktno ispred velikog i luksuznog hotela Adams Beach Hotel.

Adams Hotel i plaža, Crkvica Apostola Andreasa

Najbolji hoteli u blizini plaže Nisi:
NissiBlue Beach Resort, Amethyst Napa Hotel & Spa, Atlantica Aeneas Resort.

Plaža Makronisos

Plaža Makronisos se nalazi oko 5 km od centra Aja Nape. Dugačka je 350 metara i sastoji se od tri male uvale.

Aja Napa, plaža Makronisos

Plaža je odličan izbor za porodice sa decom i one koji traže opuštenu atmosferu. Oko nje se nalaze razni tipovi smeštaja, restorani, kiosk sa hranom i pićem na plaži, toaleti, svlačionice i vodeni sportovi.

Plaža Makronisos

U blizini plaže možete posetiti nekropolu, grobnice Makronisosa, korišćene tokom helenističkog i rimskog perioda. Ovo drevno nalazište sastoji se od 19 grobnica uklesanih u steni, malog svetilišta i kamenoloma.
Krećući se ka zapadu, možete doći do male peščane plaže, Ayia Thekla, okruženu stenovitom obalom.

Najbolji hoteli u blizini plaže Makronissos:
Aya Resort, Dome Beach Marina Hotel & Resort, Mon Repos Design Hotel, Loutsiana Hotel Apartments.

Plaža Landa

Plaža Landa je duga peščana plaža koja se nalazi između plaža Nisi i Makronisos, oko 4 km od Aja Nape. Meštani je takođe zovu Zlatna plaža ili plaža Lanta.

Prelepa čista voda na plaži Landa

Nalazi se u prirodnom zalivu sa zlatnim peskom i stenama sa obe strane. Takođe je dobar izbor za porodice sa decom zbog postepenog ulaza u vodu.

Plaža Landa u prirodnom zalivu

Plaže u centru Aja Nape

Na levoj strani luke Aja Napa, nalaze se tri povezane peščane plaže sa kristalno čistom, plitkom vodom, što je savršeno za porodice sa decom. Oko nje se nalazi nekoliko velikih luksuznih hotela, restorana i snek barova, poređanih duž obale.

Aja Napa, plaža Pantachou

Prva je plaža Limenaki, koja se nastavlja do plaže Pantachou, na kojoj se nalazi i Kaliva Beach Bar sa restoranom, luksuznim baldahinima i ležaljkama pored bazena. Poznat je po žurkama na plaži sa DJ nastupima. U zavisnosti od njihovog položaja, cena ležaljki i baldahina košta od 25 evra do 150 evra. Iza plažnog bara, nalaze se apartmani Kaliva Suites, deo hotela Nelia Beach Hotel & Spa.

Aja Napa, Kaliva Beach Bar

Treća plaža je Glyki Nero, što znači „slatka voda“. Prostire se do Grecian Sands Hotela, morskih pećina Aja Nape i Mosta ljubavi.

Plaža Glyki Nero i Grecian Sands Hotel

Najbolji hotelu u centru Aja Nape i pored plaže:

Hotel Napa Suites, Napa Mermaid Hotel & Suites, Pavlo Napa Beach Hotel, The Nines, Tasia Maris Beach Hotel – Adults Only, Margadina Hotel, etc.

Čudo prirode: Most ljubavi

U blizini plaža u centru Aja Nape, nalazi se jedna od najvećih znamenitosti Kipra, Most ljubavi.

Most ljubavi

Deo je Nacionalnog šumskog parka Cape Greco, koji je takođe poznat po morskim pećinama i Plavoj laguni. Do Mosta ljubavi se lako može doći automobilom i autobusom. Inače, udaljen je samo 2 km od centra Aja Nape, tako da možete prošetati plažom, prateći stazu koja prolazi pored hotela Grecian Sands.

Kristalno čista voda oko Mosta ljubavi

Most ljubavi je prirodna stenovita formacija u obliku luka. Jedno je od najfotografisanijih i najromantičnijih mesta na ostrvu. Prema legendi, ako poljubite voljenu osobu dok stojite na sredini luka na mostu i zaželite želju, ona će se sigurno ostvariti. To je razlog zašto parovi i oni koji su na medenom mesecu, posećuju ovo mesto.

Pogled na Most ljubavi sa mora

Najbolje plaže u Protarasu

Protaras, Fig Tree Beach

Plaža Fig Tree Bay

Prema mišljenju mnogih turista, Fig Tree Bay spada u jednu od tri najbolje plaže na Kipru. Dobila je ime po usamljenoj smokvi koja se tu nalazi još od 17. veka.

Protaras, Fig Tree Bay

Inače, Fig Tree Bay je proglašena jednom od 19 najboljih plaža u Evropi za 2026. godinu od strane TripAdvisor-a, kao jedina plaža sa Kipra koja se našla na listi.

Plaža sa zlatnim peskom, duga 500 metara, nalazi se u centru Protarasa, duž sopstvene zaštićene uvale. Plitka i kristalno čista voda je idealna za porodice sa decom. Okružena je nekoliko hotela, što znači da je na njoj svakodnevno gužva. Zato, dođite rano ujutru da biste zauzeli svoje mesto.

Prelepa plaža Fig Tree Beach

Možete uživati u plivanju, ronjenju i raznim vodenim sportovima, kao što su parasejling, skijanje na vodi, vožnja gliserom, jedrenje na dasci, vožnja bananom za deset osoba, pedalina i još mnogo toga. Odmah pored plaže nalazi se Fig Tree Bay Café, koji nudi hranu, sladoled i osvežavajuća pića. Toaleti i svlačionice su takođe dostupni, ali se tuširanje plaća; ubacite novčić od 1 evra i dobijete 1 minut tuširanja.

Protaras, Fig Tree Bay, cafe i Cabo Bay Hotel

Do plaže se lako dolazi peške iz Protarasa, kao i automobilom ili autobusom br. 101 iz Aja Nape.

Najbolji hoteli u blizini plaže Fig Tree Bay: Cavo Bay Hotel, King Jason Protaras – Designed for Adults by Louis Hotels.

Plaža Konnos Bay

Konnos Bay se nalazi na granici između Aja Nape i Protarasa, odnosno, istočno od Aja Nape u Nacionalnom parku Cape Greco, i 2 kilometra južno od Protarasa. Okružena stenovitim liticama i borovima, jedna je od najlepših i najpopularnijih plaža na Kipru, kako među lokalnim stanovništvom, tako i među turistima.

Konnos Bay

Do nje se lako stiže autobusom, automobilom, biciklom i peške, prateći krivudavi put do malog parkinga ili stazu do plaže. Među borovima se nalazi snek bar sa osveženjem i hranom, a možete uživati i u raznim vodenim sportovima.

Ušuškana u zalivu, sa belom peščanom plažom i kristalno čistom vodom, savršeno je mesto za opuštanje. Takođe, motorni čamci i jahte se često usidre u zalivu na nekoliko sati ili se zaustavljaju za kupanje tokom dnevnih krstarenja.

Plaža Konnos Bay, snek bar i vodeni sportovi

Najbolji hotel u blizini plaže Konnos Bay:
Grecian Park Hotel, luksuzni kompleks koji se nalazi na vrhu litice iznad plaže.

Najbolje plaže u Larnaki, Pafosu i Limasolu

Larnaka
Najpopularnije plaže su Finikoudes i Mackenzie Beach.

Finikoudes se nalazi u centru Larnake, okružena palmama, šetalištem, kafićima, restoranima, prodavnicama i hotelima. To je duga, peščana plaža sa plićakom i i obično je veoma posećena. Na kraju šetališta možete posetiti zamak Larnaka i staru tursku četvrt.

Larnaka, plaža Finikoudes i šetalište sa palmama

Plaža Mackenzie se nalazi oko 3 km južno od centra grada, blizu piste međunarodnog aerodroma Larnaka. Ova peščana i uređena plaža dugačka je 1 km i popularna je i među porodicama i mladima.

◊ Limasol
U oblasti Limasola se nalaze peščane plaže sa sivim peskom vulkanskog porekla i nekoliko šljunkovitih plaža. Najpoznatije su Dasudi, peščana plaža koja se nalazi 5 km istočno od grada, okružena stablima eukaliptusa, i Guvernerova plaža, koja se nalazi 25 km istočno od Limasola, sa belim krečnjačkim liticama, tamnim peskom i plitkom plavom vodom.

Pafos
Definitivno, najpoznatija plaža u okruženju Pafosa je Petra tou Romiou ili Afroditina stena.

Prema legendi, boginja Afrodita je rođena iz morske pene baš na ovom mestu. Zbog ovog mita, Kipar se često naziva „Afroditino ostrvo“. Plaža se nalazi na jugozapadnoj obali Kipra, 25 km od grada Pafosa duž glavnog priobalnog puta B6 ka Limasolu. Veruje se da plivanje tri puta oko stene donosi večnu mladost i lepotu, posebno u noći punog meseca…

Afroditina stena (Petra tou Romiou)

Koralni zaliv je najpopularnija peščana plaža u okrugu. Ova uređena plaža sa zlatnim peskom i mirnom vodom, nalazi se 12 km severno od centra grada. Tu su i Plava laguna, plaža Lara, plaža Lauru, opštinska plaža Pafosa, itd.

Akva park – Water World Waterpark

Ako ste ljubitelj vodenih parkova, sigurno ćete uživati u Water World Waterpark-u, jednom od najvećih tematskih vodenih parkova u Evropi. Nalazi se na samom rubu Aja Nape, u blizini plaže Makronisos, i prostire se na površini od 80.000 m2.

Odrasli i deca mogu uživati u 30 različitih vodenih vožnji i atrakcija, uključujući razne tobogane, lenju reku i bazene. U okviru vodenog parka, nalazi se 8 restorana i barova, kao i VIP baldahini sa ležaljkama za luksuznije iskustvo.

Cena ulaznice: za odrasle 49 evra, za decu (3-12 godina) 29 evra.
Radno vreme: april i maj, septembar i oktobar: 10h – 17h, jun do avgust: 10h – 18h.

Ovaj vodeni park je poznat po svojim Vodenim festivalima: multisenzorni događaji, praćeni pirotehnikom i vizuelnim efektima i gostovanjem nekih od najboljih umetnika svetske muzike, održavaju se svake nedelje, od 28. juna do 30. avgusta.

Do njega se lako stiže automobilom ili autobusom: iz Protarasa i Aja Nape, autobus br. 102 ili autobus br. 711 iz Larnake.

Najbolje plaže na Kipru

Jednom rečju, svako može pronaći plažu koja odgovara njegovim interesovanjima i raspoloženju.

Plaže na Kipru su veoma raznovrsne, od divnih plaža sa zlatnim peskom u oblastima Protarasa, Aja Nape i Larnake, do kamenitih plaža Pafosa i peščanih plaža sa sivim peskom vulkanskog porekla.

Po mom mišljenju, ovo su tri najbolje plaže na Kipru:

najbolja plaža za mlade i zabavu: Nisi plaža u Aja Napi.
◊ najbolja plaža za porodice sa decom: Fig Three Bay u Protarasu.
najbolja plaža za uživanje u prirodi i miru: Konnos Bay, blizu Cape Greco.

Samo spakujete svoj omiljeni kupaći kostim, peškir, kremu za sunčanje, dobro raspoloženje i otkrijte najlepše plaže Mediterana.

Plaža Pantachou, Aja Napa

The post Vodič za najbolje plaže na Kipru appeared first on Natania Travel.

Romantični dvorac Mokrice sa golf terenom

Natania — Wed, 17 Jun 2026 22:00:52 +0000

Skriven među šumama i brdima blizu slovenačko-hrvatske granice, dvorac Mokrice nudi romantično bekstvo od svakodnevnog života.

Danas je ovaj srednjovekovni dvorac pretvoren u luksuzni hotelski kompleks sa četiri zvezdice, kojim upravlja Terme Čatež. Ali, postoji još nešto: ispred srednjovekovnih zidina, nalazi se teren za golf sa 18 rupa usred stoletne šume.

To znači da možete kombinovati posetu zamku, igrati golf i uživati u termalnim bazenima i luksuznom velnesu u jednom danu. Zvuči kao savršen vikend, zar ne?

Dvorac Mokrice Castle, foto promo

Dvorac Mokrice – kako stići

Dvorac se nalazi jugoistočno od slovenačkog grada Brežice, u naselju Jesenice na Dolenjskom, na padinama brda Gorjanci. Veoma je blizu hrvatske granice i udaljen je 35 km od Zagreba. Do Ljubljane ima 117 km, a do Beograda 426 km.

Do dvorca se lako se stiže automobilom. Terme Čatež se nalaze na oko deset kilometara, a grad Brežice, zajedno sa prelepim srednjovekovnim zamkom, udaljen je oko 8 km.

Prilaz dvorcu Mokrice

Nekoliko reči o istoriji dvorca Mokrice

Dvorac je imao burnu istoriju. Sagrađen je na mestu nekadašnjeg rimskog utvrđenja Romula u 5. veku, koje se nalazi na čuvenoj karti „Tabula Peutingeriana“ iz 4. veka. Na ovom mestu je pronađeno mnogo rimskih artefakata. Jedan od njih je miljokaz iz 3. veka, koji se i danas nalazi ispred ulaza u zamak. Nekada je označavao udaljenost od 1.000 koraka rimskog puta.

Inače, ime Mokrice potiče od slovenačke reči „mokrišče“ za „vlažno“, što se odnosi na močvarni teren koji je nekada okruživao brdo, pružajući prirodnu odbranu.

Roman milestone at the front of the Mokrice Castle

Tokom vekova, dvorac Mokrice je više puta rušen, obnovljan i proširen. Zapravo, njegova arhitektura je mešavina kasnogotičkog, renesansnog i baroknog stila.

Zamak je pripadao mnogim plemićkim porodicama. Godine 1560, kupila ga je porodica Gregorijanec, dodala četiri krila, unutrašnje dvorište i utvrdila ga sa četiri kule u odbrambene svrhe. Inače, dvorac je imao važnu ulogu u Velikoj seljačkoj buni. Prema predanjima, čuveni Matija Gubec je bio zatvoren u zamku 1573. godine, pre nego što je odveden u Zagreb, gde je i umro.

Posle Gregorijanaca, sredinom 17. veka, zamkom je vladao baron Moskona, koji ga je ostavio svojoj ženi Barbari, rođenoj Drašković. Legenda kaže da se ona zaljubila u plemića, koji je otišao na put, ali se nikada nije vratio. Zbog nesrećne ljubavi, nakon godina čekanja, bacila se sa jedne od kula. Preminula je, ali njen duh i dalje dugo luta po zamku…

Nakon njene smrti, zamak je preuzeo njen nećak, Nikolaj Erdodi, a zatim porodica Auresperg.

Slavno doba dvorca

Porodica Auersperg bila je jedna od najuglednijih porodica nekadašnjeg Austrougarskog carstva. Vladali su dvorcem od početka 18. veka do početka 20. veka.

Ovaj period je važan jer je zamak postao plemićka rezidencija i simbol luksuza. Za vreme Nikolaja Tolentina Auresperga, projektovan je prelepi park sa baštom, poznatim kao „oranžerija“. Da li možete da verujete da su 1854. godine u Sloveniji, u bašti Mokrice, ispod staklenih zidova i prozora, uzgajani ananas, banane i drugo egzotično voće i biljke?

Jednom rečju, posedovanje oranžerije u to vreme bilo je stvar prestiža i bogatstva vlasnika, kako bi se pokazao gostima iz Beča, Budimpešte ili Praga. Vrt oko zamka je redizajniran u engleskom pejzažnom stilu, sa zelenom travom, drvećem, žbunjem, jezerom sa ostrvom i krivudavim stazama za šetnju i jahanje.

Takođe, u parku su stajale četiri barokne kamene statue koje predstavljaju četiri godišnja doba i velika kapija. Danas se originalne statue nalaze u dvorištu zamka, dok su njihove kopije u parku.

Četiri barokne statue u dvorcu Mokrice

Blizu statua, skrivena među hrastovima i platanima, nalazi se mala kapela Svete Ane. Prvobitno je izgrađena u 15. veku i obnovljena u baroknom periodu tokom 18. veka. Njena fasada je jednostavna, obojena žutom bojom, sa malim zvonikom i lučnim ulazom.

Kapela Svete Ane u parku

Godine 1915, dvorcem su vladala braća fon Gagern, rođaci Auresperga, koji su prodali imanje zbog finansijskih problema.

Tokom Drugog svetskog rata, bio je obrazovni centar za nacističku omladinu. Posle rata, dvorac je nacionalizovan i korišćen u razne svrhe. Tokom 1960-tih, renoviran je u hotel i njime upravlja kompanija Terme Čatež. Godine 1988, kompleksu dvorca je dodat teren za golf sa 18 rupa.

Legenda o dvorcu Mokrice

Kao i za većinu dvoraca, i za Mokrice se vezuju razne priče i legende.

Jedna od najpoznatijih lokalnih priča povezana je sa grbom Mokrica. Tokom turskih napada u Sloveniji, velika jata vrana su ostala na obalama reke Save. Turski konji su ih uznemirili i pokušale su da pobegnu. Turci su ih gađali strelama, a krici ptica su upozoravali stanovništvo na opasnost.

Jedna od ranjenih vrana, sa strelom u vratu, pala je u dvorište zamka i upozorila stanovnike na turski napad. Pošto je spasila zamak, gospodar je stavio vranu u grb dvorca, i ona je tamo ostala i danas.

Vrana sa strelom u Mokrice grbu

Unutrašnjost dvorca Mokrice

Dvorac Mokrice je jedan od najlepših srednjovekovnih obeležja Slovenije.

Kule zamka, zidovi, crveni krovovi i okolna šuma, čine ga vizuelno upečatljivim iz daljine. Ali kada se približite, vidite njegove detalje: lukove, terase, baštu i pogled na okolna brda. U središtu kompleksa nalazi se arkadno dvorište sa bunarom i originalnim statuama Četiri godišnja doba. Nekada su plemići tu boravili i šetali, dok se danas u atrijumu održavaju razni događaji.

Dvorac Mokrice

Zamak je veoma dobro očuvan. Drveni most na ulazu je jedan od retkih u Evropi koji je još uvek pokretni most.

Ulaz u dvorac Mokrice i drveni pokretni most

U središtu kompleksa nalazi se arkadno dvorište sa bunarom i originalnim statuama Četiri godišnja doba. Nekada su plemići tu boravili i šetali, dok se danas u atrijumu održavaju razni događaji.

Unutrašnje dvorište dvorca Mokrice sa statuama

Dvorište sa nekadašnjim bunarom, dvorac Mokrice

Viteška sala se takođe koristi za razne događaje i posebne prilike, poput venčanja.

Da li biste želeli da obedujete kao kralj? Da, moguće je
Jedan od događaja je Posebna dvorska večera, pod svetlošću sveća, za drvenim stolom punim delikatesa kojima su se dvorski plemići gostili 1593. godine! Dobijete krunu i jedete rukama, baš kao i nekada.

Dvorska večera se organizuje za najmanje 8 osoba i nudi dva različita menija: opciju za plemiće (55 evra po osobi) i kraljevsku gozbu (85 evra po osobi).

Mokrice Castle, Knight Hall

Unutrašnjost dvorca Mokrice

Restoran 1444 u dvorcu

Za mnoge posetioce, vrhunac dvorca je Restoran 1444.
Dobio je ime po najranijem poznatom pisanom pomenu dvorca (1444. godine).

A la carte meni baziran je na lokalnim ukusima, organskim i sezonskim sastojcima iz regiona Posavja i vinima sa obližnjih Bizeljskih brda. Glavni kuvar restorana u dvorcu je Zdravko Andželevski, koji svako jelo pretvara u kulinarski specijalitet. Počnite sa telećim karpaćom i kremastim sosom od tunjevine, ili paštetom sa belim tartufima. Probajte pečenu svinjetinu, kaubojski odrezak, sporo kuvanog muflona sa pireom od lešnika, svežu pastu, rižoto ili morske plodove. Postoji i vegetarijanski meni sa povrćem, salatama i punjenim paprikama sa orzom. I sve je upareno sa odličnim etiketama iz lokalnih slovenačkih vinograda.

Zamislite samo večeru u trpezariji zamka, sa pogledom na teren za golf, unutar vekovnih zidina…

Savet: rezervišite termin za ručak ili večeru, jer je restoran veoma popularan za privatne događaje i venčanja.
Radno vreme: utorka – subota, od 12h do 21h, a nedeljom od 12h do 18h (ponedeljkom zatvoreno).

Restoran 1444 u dvorcu Mokrice, foto promo i Nikola Zoko

Smeštaj u kompleksu dvorca

Nekada je dvorac Mokrice bio odbrambena tvrđava, a danas u njegovom kompleksu možete odsesti u prestižnom hotelu koji izgleda kao moderna bajka.

Kompleks dvorca Mokrice, foto promo

Forest Hotel Mokrice gleda na park i baštu zamka. Gostima su na raspolaganju dvokrevetne ili porodične sobe.
Konferencijska sala unutar hotela je idealna za poslovne i društvene događaje.

Nekadašnje gospodarske odaje, danas Forest Hotel Mokrice i konferencijska sala

Sobe (foto promo) i konferencijska sala, dvorac Mokrice

◊ Apartmani Family Suites Mokrice nalaze se u kući Golf kluba, praktično na golf terenu, idealno za igrače golfa. Ovi porodični apartmani mogu da prime do 4 osobe.

SAVET: Gosti koji borave u kompleksu dvorca imaju posebne pogodnosti i pristup obližnjim Termama Čatež, najvećem vodenom parku u srednjoj Evropi.

Golf u dvorcu Mokrice

Za neke putnike, golf je glavni razlog za posetu zamku.

Ispred srednjovekovnih zidina, golf teren sa 18 rupa prostire se na 66 hektara usred šume. Projektovao ga je Donald Haradin, poznati arhitekta. Inače, peta rupa (PAR 4) je među golferima poznata kao jedna od najtežih u ovom delu Evrope.

Sezona igranja golfa traje od marta do novembra. Teren počinje i završava se u Klubskoj kući, dok se golf tereni protežu preko Dolenjskih brda, između šuma, starog engleskog parka i jezera. Možda je najzanimljiviji pogled onaj na zamak koji se otvara na desetoj rupi.

Možete angažovati instruktora golfa koji će vam pomoći da poboljšate svoju tehniku. Profesionalci mogu učestvovati na brojnim nacionalnim i međunarodnim golf turnirima i društvenim mečevima.
Pogledajte cene vezano za golf za 2026. godinu ovde.

Vreme je za golf, dvorac Mokrice, deseta rupa

Događaji u dvorcu Mokrice

Dvorac Mokrice je odlično mesto za organizovanje raznih kulturnih i muzičkih događaja, privatnih proslava, poslovnih okupljanja i tim bildinga.

Zamak Mokrice je jedna od najpopularnijih destinacija za venčanja u Sloveniji. Zato se nemojte iznenaditi ako ga posetite vikendom i vidite bajkovitu ceremoniju koja se odvija u atrijumu, parku ili čak na golf terenu! Sve što vam je potrebno imate na jednom mestu: romantični ambijent, prelepu prirodu, dvorac, malu kapelu Svete Ane u parku, hotel za goste i, naravno, ukusnu hranu u Restoranu 1444.

Dok sam sedela u parku i pila odlično penušavo vino vinarije Istenič, razmišljala sam o tome kako bi bilo fenomenalno venčati se u ovom dvorcu, okružena voljenim osobama i prijateljima. Ili, možda, organizovati zanimljivu zabavu… Hm, ne zna se šta nas čeka sutra

Vino Istenič u parku Mokrica

Tokom godina, dvorac Mokrice je takođe privlačio filmske stvaraoce i kreativce. Jedan od popularnih engleskih bendova, Pet Shop Boys, koristio je ovaj dvorac za snimanje spota za svoj singl „Srce“ 1988. godine.

Zato, pre posete, proverite veb stranicu da li je dvorac dostupan za posetu. Možda je već rezervisan za privatni događaj ili venčanje.

Pogled iz vazduha na dvorac Mokrice i događaj, foto promo

Roštilj & dvorac Mokrice

Tokom naše posete dvorcu, glavni kuvar Zdravko Andželevski nam je pripremio odličan ručak.

Vreme je za ručak sa Zdravkom, šefom restorana, u parku, dvorac Mokrice

Bilo je to fantastično iskustvo: stolice u senci drveća, degustacija ukusne hrane, kolača i odlično slovenačko vino.

Uživanje u ručku u hladu drveća parka

I zaista, sjajno smo se proveli u zamku Mokrice

Divan dan sa prijateljima u dvorcu

Zašto posetiti dvorac Mokrice

Zamak Mokrice je mesto gde se brišu granice između prošlosti i sadašnjosti.

Bez obzira da li šetate među senkama njegovih starih stabala, igrate golf, uživate u romantičnoj večeri ili u čaši lokalnog vina unutar njegovih kamenih zidina, deo ste priče koja se odvija vekovima.

Posetioci dolaze u dvorac zbog osećaja da mogu da uspore, uživaju u zelenilu i tišini parka i da igraju golf. Ovde se može čuti samo cvrkut ptica. Obližnje Terme Čatež nude termalne bazene i luksuzni wellness, dok grad Brežice donosi delić kulture u zamku Brežice i njegovoj prelepoj Viteškoj dvorani sa neverovatnim freskama.

I zbog svega toga, dvorac Mokrice je idealno mesto za nezaboravno iskustvo.

Dvorac Mokrice noću, foto Nikola Zoko

The post Romantični dvorac Mokrice sa golf terenom appeared first on Natania Travel.

Bajkoviti dvorac Brežice u Posavju

Natania — Fri, 12 Jun 2026 22:00:23 +0000

Dvorac Brežice je jedan od najlepših dvoraca u Sloveniji.

Od odbrambene tvrđave, razvio se u jedan od najveličanstvenijih rezidencijalnih dvoraca i kulturnih znamenitosti u regionu Posavja. To je mesto gde istorija nije samo priča; ona je oslikana po tavanici i na zidovima Viteške dvorane i uklesana u kamenu.

Zamak se nalazi samo 4 km od Termi Čatež, i idealno je mesto za posetioce koji žele da spoje uživanje u wellnessu i bazenima, i kulturu u jednom danu.

Dvorac Brežice, Posavje, Slovenija

Kako stići do Brežica i dvorca

Brežice je mali grad u istočnoj Sloveniji, u regionu Posavja (Donja dolina Save), na ušću reka Save i Krke.
Njegovo ime potiče od reči „brežec“, što znači „obala reke“. Ima približno 6.800 stanovnika i pripada opštini Brežice, u kojoj živi 24.450 ljudi.

Najudobniji način da dođete ovde je automobilom. Udaljeno je samo 7 km od hrvatske granice i 35 km od Zagreba. Slovenačka prestonica, Ljubljana, udaljena je 106 km, a Beograd oko 430 km.

Obično ga gosti Termi Čatež posećuju tokom svog odmora jer je potrebno samo nekoliko minuta vožnje. Pored Brežica možete posetiti i dvorac Mokrice koji je udaljen oko 10 km.

Šta videti u Brežicama

Brežice je jedan od najpopularnijih gradova u ovom delu Slovenije. Ovaj region je poznat po termalnim izvorima, vinogradima, šumama i bogatom arhitektonskom nasleđu.

Glavna ulica u starom gradu je Cesta Prvih borcev, gde se mogu videti zanimljive zgrade sa renesansnim i kasno-baroknim fasadama. Neki od njih su Gradska kuća, Stara lekarska kuća (stara apoteka) sa renesansnom fasadom iz 1641-1695, Nacionalni dom za „brežičke Slovence“ i Nemački dom (Deutsches Heim) sa hotelom za „brežičke Nemce“.
Parohijska crkva Svetog Lavrentija nalazi se u centru grada i poznata je po baroknoj arhitekturi i neoklasičnim freskama.

Pogled na centar Brežica, crkvu i reku Savu sa vodotornja

Još jedna interesantna ulica je Ulica Stare pravde. Nekada je bila dom zanatlija koji su tu živeli i radili sredinom 19. veka. Ova ulica povezuje brežički vodotoranj na jednom kraju sa prelepim dvorcem Brežice na drugom kraju.

Ulica Stare Pravde, Brežice

I ne zaboravite da se slikate na Ljubavnoj klupi, drvenoj klupi sa rezbarenim srcem

Drvena Ljubavna klupa, Brežice (slika levo, Nikola Zoko)

Nekoliko reči o istoriji dvorca Brežice

U srcu ovog grada, nalazi se dvorac Brežice, čija priča potiče iz srednjeg veka.

Brežice se prvi put pominju 1241. godine. Drveno utvrđenje je verovatno izgrađeno krajem 12. veka, kada su Brežice postale odbrambeni i administrativni centar poseda Salcburške biskupije.

Ulau u dvorac Brežice

Zamak je pao u ruke Habzburgovaca 1490-tih. Više puta je uništen i napadan i od strane Turaka tokom 15. i 16. veka.

Inače, u Sloveniji je između 14. i 18. veka bilo više od 170 seljačkih buna, podignutih zbog teškog položaja stanovnika, kao i zbog radnih, novčanih i robnih dažbina koje su im nametali feudalni gospodari. Najznačajnije slovenačke seljačke bune bile su 1515. godine, kada je zamak spaljen do temelja, i 1573. godine, predvođene čuvenim Matijom Gubcem.

Dvorac je obnovljen između 1529. i 1601. godine i pretvoren u novu renesansnu tvrđavu sa odbrambenim kulama i zidinama. U narednim vekovima, bio je u vlasništvu plemićkih porodica Galenštajn, Frankopan i grofova Atems.

Tačnije, dvorac je 1694. godine kupio grof Ignaz Maria Attems (1652–1732), bogati austrijsko-štajerski aristokrata. Plemićka porodica Attems pretvorila je tvrđavu u luksuznu baroknu rezidenciju, dodajući veliko stepenište, kapelu i krunski dragulj zamka: Vitešku dvoranu. U njihovom vlasništvu, dvorac je bio 251 godinu, sve do 1945. godine, kada je država nacionalizovala imanje. U Prvom svetskom ratu, zamak je korišćen kao bolnica, a u Drugom svetskom ratu je služio za razne administrativne i vojne potrebe.

Godine 1949. postao je dom Muzeja Posavja Brežice.

Danas se u zamku Brežice održavaju venčanja, koncerti, razni kulturni događaji, festivali i radionice.

Unutrašnjost dvorca Brežice

Nekada je dvorac imao jarak i pokretni most, ali su uklonjeni jer se tok reke Save pomerio tokom vekova. Struktura zamka Brežice je u osnovi nepravilnog trapeza. Ima dva sprata, sa podrumom uklesanim u kamenoj steni.

Model dvorca Brežice, Posavski muzej Brežice

U unutrašnjosti zamka nalazi se veliko dvorište koje je danas pokriveno i koristi se za razne kulturne i muzičke događaje. Na zidovima zamka se još uvek mogu videti sat i dva sunčana sata.

Unutrašnje dvorište i spratovi, dvorac Brežice

Postoje tri nivoa lučnih balkona, sa terasom na prvom spratu između krila zamka.

Terasa u dvorcu Brežice

Inače, jedno ornamentalno stepenište vodi do prvog sprata. Oslikano je divnim freskama Trompe-l’œil (umetnička tehnika koja stvara veoma realističnu optičku iluziju trodimenzionalnog prostora) sa alegorijskim figurama.

Stepenice i tavanica ukrašeni freskama Trompe-l’œil

„Viteška dvorana“ (Knight’s Hall)

Moram da priznam da sam očekivala viteško oružje i oklope u Viteškoj dvorani, kao što se na primer nalaze u Palati velikog majstora u Valeti. Ali bilo je potpuno drugačije! Dvorana je fantastično dekorisana u baroknom stilu, od poda, preko zidova, uključujući i tavanicu.

Dvorac Brežice, Viteška dvorana, (Knight Hall), foto Nikola Zoko

Viteška dvorana, foto Nikola Zoko

Za većinu posetilaca, dvorana je najlepši deo dvorca.
Zapravo, ovo je jedan od najbolje očuvanih primera baroknog zidnog slikarstva u Sloveniji. Ideja za dvoranu potekla je od grofa Ignaza Marie Attemsa, člana Unutrašnjeg austrijskog saveta. Kupio je osam dvoraca sa imanjima u Sloveniji i pretvorio ih u rezidencije. Njegova prva žena bila je Marija Regina, rođena Vurmbrant (1659–1715), kojom se oženio 1685. godine.

Mladi slikar, Francišek Karel Remb, zauzimao je posebno mesto u grofovom dvorcu. To možemo videti po njegovom autoportretu na istočnom zidu dvorane, što nije uobičajeno. Grof je obezbedio i njegovo školovanje u Italiji. Sa samo 28 godina, tokom 1702-1703. godine, mladi umetnik je stvorio remek-delo za svog mecenu i klijenta. Grof je odveo Františeka iz Brežica u Grac i Beč, gde je bio uspešan i poštovan, a preminuo je u Beču 1718. godine, u 43. godini života.

Grof Ignac Marija Atems je preminuo 1732. godine u Gracu, gde je sahranjen u lokalnom franjevačkom manastiru.

Grof Ignaz Maria Attems (prva slika), Maria Regina, njegova žena (druga slika), slikar František (treća slika), dvorac Brežice

Freske u Viteškoj dvorani

František je ukrasio dvoranu na osnovu priča iz grčko-rimske mitologije, koje je zapisao rimski pesnik Ovidije u „Metamorfozama“. Prema tradiciji starogrčke filozofije, osnovne komponente svih stvari su četiri elementa: voda, vazduh, vatra i zemlja.

Četiri scene predstavljaju vodu.
Na freskama možete videti Posejdona (Rimljani su ga zvali Neptun) sa svojom ženom, mladom boginjom mora Amfitritom (Rimljani su je zvali Salacija). Pored njih je jednooki kiklop Polifem koji svira flautu, pokušavajući da izleči bol neuzvraćene ljubavi prema nimfi Galateji.
Treća dramska scena je legenda o zabranjenoj ljubavi između Pirama i Tizbe, čija je tragična sudbina inspirisala mnoge autore, uključujući Šekspira za njegovu tragediju Romeo i Julija.
Četvrta scena je poznata kao Otmica Evrope, kada se Bog Zevs zaljubio u nju. Pretvorio se u prelepog bika, oteo Evropu i odveo je preko mora na grčko ostrvo Krit.

◊ Zemlju predstavlja grčki bog Dionis (rimski bog Bahus), bog plodnosti, vina i radosti, okružen nimfama. U drugoj sceni, Dionis stoji iznad Arijadne, ćerke kralja Minosa i mlade žene atinskog princa Tezeja. Arijadna je pomogla Tezeju da ubije Minotaura u lavirintu Knosos palate, ali ju je on napustio dok je spavala na ostrvu Naksos.

Vatru predstavlja bog Hefest (rimski bog Vulkan), koji kuje munje za Zevsa. Hefest je zaštitnik zanatlija, vajara i metalurga.

◊ Apolon, grčki bog svetlosti, sunca i proleća, i grčka boginja Eos (rimska boginja Aurora) su metafore za vazduh. Nalaze se u sunčevim kolima koje vuku golubovi, okruženi pticama.

Freske koje predstavljaju četiri osnovna elementa, Viteška dvorana, dvorac Brežice

Boginja Fortuna

Na severnom delu Viteške dvorane, pored stepenica, sa tavanici vam se smeši prelepa Fortuna, boginja sreće, sudbine i izobilja. Ona rasipa sitne delove sreće iz svog roga izobilja, koji bi trebalo da vam donesu sreću i prosperitet.

Boginja Fortuna

Postoji još isprepletanih scena i priča iz sveta mitova i legendi. Izgledaju tako stvarno, tako živo, sa mnogo detalja, i ne znate gde prvo da pogledate! Zanimljivo je kako je František sve to povezao u jednu veliku kompoziciju.

Razne freske u Viteškoj dvorani, dvorac Brežice

Dvorana je zamišljena da impresionira, ali i da pokaže obrazovanje i društveni status. I da, zadivljuje nas već više od 300 godina. Izuzetno je akustična, što je čini savršenom za koncerte, kulturne događaje i posebne prilike, kao što su venčanja.

Stepenice Viteške dvorane

Naša grupa u poseti Viteškoj dvorani, foto Nikola Zoko

Kapela Svetog Krsta (Kapela Svetog Križa)

Kapela Svetog Krsta se nalazi na drugom spratu zamka. U njoj su se venčavali i krstili članovi porodice Attems. Takođe je bogato ukrašena freskama koje je naslikao Franc Ignac Flurer oko 1720. godine.

Kapela Svetog krsta, dvorac Brežice (slika desno Nikola Zoko)

Naš obilazak dvorca završio se u nedavno otvorenom i renoviranom prostoru unutar jedne od kula zamka.

Unutrašnjost renovirane kule dvorca

Muzej Posavja u dvorcu Brežice

Od 1949. godine, u zamku se nalazi Muzej Posavja, koji sadrži arheološke i etnološke eksponate od praistorije do danas.

U muzeju možete videti ostatke raznih predmeta koje su koristili keltska plemena i Rimljani, kao i rekonstrukcija keltskih ratnih kola i rimskog podnog grejanja.

Rimski i keltski eksponati, Muzej Posavja u dvorcu Brežice

Etnološka izložba predstavlja svakodnevni život stanovnika sa akcentom na zanatstvo, poljoprivredu, ribolov i vinogradarstvo.

Etnološka izložba, Muzej Posavja

Harmonija četiri elementa je nova izložba zasnovana na elementima: Voda, Vatra, Zemlja i Vazduh, sa interaktivnim sadržajem. Deo ove izložbe posvećen je donatorima muzeja.

Posavski muzej Brežice, foto Nikola Zoko

Vodotoranj Brežice

Druga znamenitost grada je Vodotoranj, izgrađen 1914. godine za snabdevanje vodom grada Brežice.
Visok je 46 metara, a 1983. godine je isključen iz vodovodnog sistema.

Ulica Stare Pravde i vodotoranj Brežica

Vodotoranj je postao moderan i interaktivan muzej nakon renoviranja 2022. godine. Zapravo, to je jedini vodotoranj u Sloveniji dostupan posetiocima.
Tokom obilaska tornja, penjete se do vrha originalnim kružnim stepeništem (možete koristiti i lift). Na svakom spratu, posetioci mogu saznati više o tome kako je vodotoranj izgrađen i kako je funkcionisao u prošlosti.

Muzej vodotornja Brežice

Sa vrha tornja se pruža fantastičan panoramski pogled na grad, reku Savu i bujno zelenilo Posavja.

Panoramski pogled na Brežice sa vrha vodotornja

Saveti za posetu: radno vreme i ulaznice

Pogledajte radno vreme muzeja i vodotornja.

Leto (jun-avgust)
Ponedeljak – subota, od 10h do 20h.
Nedelja i praznici, od 14h do 20h.

Proleće i jesen (mart–maj, septembar–oktobar)
Utorak – subota: od 10h do 18h.
Nedeljom i praznicima: od 14h do 18h.

Zima (novembar–februar)
Utorak – subota: od 10h do 16h.
Nedeljom i praznicima: od 13h do 17h.

Cene ulaznica
Muzej Posavja:
odrasli: 6 evra, snižena cena: 4 evra, porodična karta: 15 evra.

Vodotoranj:
odrasli 10 evra, snižena cena: 7 evra, porodična karta: 25 evra.

Kombinovana karta:
odrasli: 14 evra, snižena cena: 9 evra, porodična karta: 30 evra.

Proverite ovde sve informacije vezano za snižene cene ulaznica i besplatan ulaz.

Kafići i restorani

Nakon posete muzeju, napravili smo pauzu za kafu u lepoj Kavarni Vodovodni Stolp, koja se nalazi u paviljonu iza vodotornja. Pored kafe, možete uživati u osvežavajućim pićima i lokalnim desertima.

Ako imate vremena za ručak, posetite neke najboljih restorana, kao što su Osterija Debeluh (nagrada Mišlen 2020. i 2021. godine), Pr’ Šefu, Huda (italijanski restoran), Gostilna Pansion Les, Štefanič, pivara Reset (kraft pivo i hrana) itd.

U glavnoj ulici, Cesti Prvih borčeva, nalazi se Kavarna Žagar, jedan od najpopularnijih kafića koji služi italijansku kafu i sendviče. U blizini ovog kafića nalazi se Yogurtlandia, odlično mesto za degustaciju smrznutog jogurta, palačinki i vafli.

Zašto posetiti dvorac Brežice

Smešten u dolini Save, dvorac Brežice je više od običnog muzeja. On je svedok burne istorije regiona Posavja. Preživeo je brojne napade i razaranja, ali i renoviranja, promene i mogućnosti za novi život.

Poseta Brežicama je lep izlet u pauzi između uživanja u wellnessu i bazenima sa termalnom vodom u Termama Čatež ili posle kafice u gradu. Bez obzira da li ste ljubitelj istorije, umetnosti ili jednostavno putnik koji traži interesantna mesta, ovaj barokni dragulj će osvojiti vaše srce.

Pratite nas za još priča iz skrivenih kutaka Slovenije, kao što je dvorac Mokrice, koji je bio naše sledeće prelepo mesto za posetu…

The post Bajkoviti dvorac Brežice u Posavju appeared first on Natania Travel.

Terme Čatež, odmor i zabava za celu porodicu

Natania — Sun, 07 Jun 2026 22:00:42 +0000

Terme Čatež, najveći akvapark u centralnoj Evropi, pravo je mesto za beg od svakodnevice i uživanje u toplim, sunčanim danima. Bilo da planirate nezaboravan vikend ili kratak odmor, ovde vas čekaju zabava, opuštanje i trenuci koje ćete dugo pamtiti.

Terme Čatež nije samo letnji akvapark, to je pravo vodeno carstvo za celu porodicu, otvoreno 365 dana u godini i spremno da svaki dolazak pretvori u novu avanturu.

Napomena:

Ova objava sadrži partnerske linkove. Ako kliknete i obavite kupovinu, mogu zaraditi malu proviziju bez dodatnih troškova za vas. Hvala.

Lenja reka, Terme Čatež, foto promo

Kako stići do Termi Čatež

Terme Čatež se nalaze u mestu Čatež ob Savi, na svega 4 kilometra od grada Brežice, u slovenačkoj regiji Posavje, u blizini nekadašnje hrvatske granice.

Najudobniji način da stignete ovde jeste automobilom. Terme su udaljene samo 36 km od Zagreba, dok su od Ljubljane, glavnog grada Slovenije, udaljene oko 95 km. Pratite auto-put A2 u pravcu jugoistoka ka Zagrebu, a zatim se isključite kod Brežica, ili koristite lokalne puteve (za njih vam nije potrebna slovenačka vinjeta).
Od Beograda su udaljene oko 430 km, a vožnja traje približno 4 do 5 sati, plus vreme zadržavanja na granici.

Avionom: najbliži aerodrom je u Zagrebu, udaljen oko 40 km, dok se aerodrom u Ljubljani nalazi oko 100 km severozapadno.

Nekoliko reči o istoriji

Zanimljivo je da se Terme Čatež nalaze na jedanaest termalnih izvora koji snabdevaju bazene vodom temperature 36 stepeni Celzijusa.

Prošle godine, tačnije 21. juna 2025. godine, zvanično je obeleženo 100 godina postojanja i nastanka termalnog turizma u Sloveniji.

Početkom 19. veka, plemićka porodica Atems posedovala je čateško polje sa termalnim izvorima koji su još ranije bili otkriveni. Godine 1925. sagradili su prvi hotel, „Zdraviliški dom“, u švajcarskom arhitektonskom stilu, namenjen imućnijim gostima. Hotel je imao 34 sobe i 18 „bazena“ – velikih kada, kabina, restoran i otvorenu terasu. Kako bi privukli još više posetilaca, sagradili su i drugi hotel, poznat kao „Ljudski dom“, sa 14 soba i 63 ležaja.

Terme Čatež 1899, i razglednice iz perioda 1930-tih i 1940-tih

Kompleks se ubrzano razvijao nakon Drugog svetskog rata. Tokom šezdesetih godina prošlog veka postao je veliko odmaralište sa novim spoljnim i unutrašnjim bazenima.

Danas je to najveći zdravstveno-turistički kompleks u regionu i centralnoj Evropi, prepoznatljiv po svojoj Letnjoj i Zimskoj Termalnoj rivijeri, kao i modernom wellness centru.

Kompleks Termi Čatež sa bazenima, foto promo

Termalna Rivijera, i leti i zimi

Termalna voda sa temperaturom od 32°C do 36°C, omogućava kupanje tokom cele godine u svim bazenima u okviru kompleksa.

Termalna rivijera je odlično mesto za porodice sa decom, ali i za parove i ljubitelje wellness uživanja. Deca se ovde zaista sjajno provode i zaborave na mobilne telefone, što ćete priznati, danas nije baš česta pojava! Njihova graja i redovi na toboganima najbolji su dokaz koliko uživaju u vodenim avanturama.

Terme Čatež, leto, foto Nikola Zoko

Letnja Termalna rivijera

U principu, Letnja Termalna rivijera je otvorena od juna do septembra.

Poslednjeg vikenda u maju 2026. godine, u prisustvu brojnih posetilaca, zvanično je otvorena Letnja Termalna rivijera. Brojni sadržaji u okviru kompleksa su dostupni na više od 12.000 kvadratnih metara vodene površine.

Letnja Termalna rivijera, fotografije: promo Terme Čatež i Natania Travel

Ovo je neograničena zabava za celu porodicu! Najmlađi i odrasli mogu uživati na piratskom ostrvu, u vodenom parku, bazenu sa talasima, lenjoj reci na šarenim šlaufima, adrenalinskom Bumerang toboganu i trostrukom toboganu. Odraslima su na raspolaganju i olimpijski bazen, kao i hidromasažna zona za potpuno opuštanje.

Radno vreme: svakog dana od 9h do 19h a od 25. juna od 8h do 20h, sve do sredine septembra.

A kada ogladnite, svratite do Valovi Pool Lounge Bara, Snack Bara ili Kioska, gde vas čekaju ukusna hrana, osvežavajuća pića, krempite, sladoled i druge neodoljive poslastice. Možete ručati i u Happy Goat Bistro-u i tajlandskom restoranu Chuty’s.

Zimska Termalna rivijera

Zimska Termalna Rivijera otvorena je 365 dana u godini, od 9h do 21h.

Ovaj tropski zatvoreni kompleks prostire se na više od 6.500 kvadratnih metara i izgleda gotovo nestvarno. Tri kupole propuštaju prirodno svetlo, a vodeni sadržaji za decu i odrasle, kao što su bazeni, tobogani, piratsko ostrvo, hidromasažne kade, cevasti tobogan sa svetlosnim efektima i divlja reka, okruženi su palmama i drvećem. Unutrašnji bazen je povezan sa spoljnim bazenom.

Zimska Termalna rivijera, Terme Čatež

Wellness Rivijera

Moram da priznam da me je oduševila Wellness Rivijera!

Ova luksuzna oaza opuštanja i regeneracije, prostire se na oko 1.000 kvadratnih metara. Zato odvojite vreme da potpuno resetujete i telo i dušu. Isprobajte različite vrste sauna, kao što su infracrvena, finska, biljna ili tursku parnu saunu. Uživajte u hidromasažnim kadama (đakuziju), sobi za relaksaciju i spoljnom zen vrtu.

Radno vreme: od ponedeljka do petka od 16h do 21h, subotom i nedeljom od 11h do 21h.

Imajte na umu da su sve saune nudistička zona i da sa sobom možete uneti samo peškir, nikako ne možete biti u kupaćem kostimu. Ulaz je dozvoljen osobama starijim od 16 godina. Ali, to je već posebna priča i više o Wellness rivijeri možete pročitati u nekom od narednih tekstova.

Wellness Rivijera: hidromasažna kada i infracrvena sauna

Cene ulaznica za Terme Čatež

Najbolji način za kupovinu ulaznica jeste onlajn kupovina, kako biste preskočili čekanje na blagajni.

Dnevna ulaznica za bazene, Letnja Termalna rivijera/Zimska Termalna rivijera.

Odrasli: od ponedeljka do petka 19 evra, a vikendom 25 evra.
Deca (5–14 godina): 15 evra, a vikendom 20 evra
Kupite svoje karte ovde.

Dnevna ulaznica za Wellness rivijeru
Od ponedeljka do petka, cena je 30 evra, a vikendom 46 evra..
U Grand Spa Terme dostupne su i različite masaže i wellness programi. Pogledajte cene i ponude ovde.

Wellness rivijera i Grand Spa Terme dostupni su i hotelskim gostima, kao i posetiocima koji nisu smešteni u okviru kompleksa.

Smeštaj u kompleksu Terme Čatež

Ako želite da ovde provedete vikend ili ostanete nekoliko dana, na raspolaganju su vam tri hotela (Hotel Terme, Hotel Toplice, Hotel Čatež) i različiti tipovi smeštaja u okviru naselja Terme Village.

Inače, Hotel Terme i Hotel Toplice imaju GREEN KEY sertifikat, što znači da brinu o životnoj sredini, štede vodu i energiju, razvrstavaju otpad i koriste hranu od lokalnih namirnica.

Hotel Terme 4*

Okružen bujnim zelenilom, Hotel Terme savršen je izbor za opuštanje i dašak luksuza. Nalazi se u mirnijem delu Termi Čatež.

Hotel Terme

Gostima su na raspolaganju renovirane dvokrevetne sobe (25 m²) i apartmani (50 m²).

Dvokrevetna soba, Hotel Terme

Mi smo proveli dve noći u Hotelu Terme i utisak je zaista sjajan: prostrane, čiste i udobne sobe, ukusna hrana (doručak i večera), moderan fitnes centar, ljubazno osoblje i fantastični Grand Spa Terme sa različitim saunama, unutrašnjim i spoljnim bazenima.

Grand SPA Terme, hidromasažne kade, sauna i spoljni bazen

Hotel Toplice Family INN 4*

Hotel Toplice je odličan izbor za porodice sa decom (dvokrevetne sobe imaju 30 m², a apartmani 48–67 m²). Direktno je povezan sa Zimskom Termalnom rivijerom i nalazi se u blizini Letnje Termalne rivijere.

Hotel Toplice i Hotel Toplice Family INN, foto: promo i Natania Travel

Deo ovog hotela je i renovirani Hotel Toplice-Family Inn, nekadašnji prvi hotel u Termama Čatež.

Danas je to prvi slovenački porodični hotel posvećen isključivo deci i njihovim roditeljima. Sobe i interijer su pažljivo uređeni i oslikani motivima drveća i životinja. Umesto klasične recepcije, u hotelu se nalazi velika igraonica i kreativne radionice za decu koje vode animatori, kao i PlayStation igraonica u kojoj podjednako uživaju i roditelji i mališani. Hotel je takođe povezan sa Zimskom Termalnom rivijerom.

Sobe u Hotelu Toplice-Family INN, Terme Čatež, foto: promo i Natania Travel

Hotel Čatež 3*

Hotel Čatež nudi dvokrevetne i porodične sobe, kako za goste koji su došli na kraći odmor, tako i za one koji u Terme Čatež dolaze zbog zdravlja i wellness uživanja.

Unutrašnjost Hotela Čatež, Terme Čatež, Slovenia, foto promo

Seoce Terme

U blizini hotela nalaze se i dva kampa: Camp Terme Čatež (otvoren tokom cele godine) i plutajuće kućice u Pirate Bay-u (otvorene od maja do oktobra).

Pogled iz vazduha na naselje Terme Village u okviru kompleksa Terme Čatež

Zapravo, u okviru kompleksa postoji više tipova mobilnih kućica i apartmana.

Različite vrste kućica i apartmana u naselju Terme Čatež, foto promo i Natania Travel

Piratski zaliv nudi jedinstveno iskustvo smeštaja na veštačkom jezeru unutar kompleksa, okruženo prirodom. Ovde se nalazi 20 drvenih bungalova (25 m²), jednostavno opremljenih čajnom kuhinjom, krevetima i drvenom terasom. Kupatila su zajednička i smeštena u okviru kampa. Svaki bungalow može da ugosti do pet osoba.

Kućice u Piratskom zalivu, foto promo

Terme Čatež: sportske i zabavne aktivnosti

Inače, čitav kompleks podseća na mali grad sa pregršt sadržaja i mogućnosti za uživanje!

Pored bazena i brojnih aktivnosti za decu, gosti mogu uživati u tenisu, odbojci, košarci, rukometu, badmintonu, fitnes centru i biciklističkim stazama. Zahvaljujući položaju iznad termalnih izvora, fudbalski teren može da se koristi tokom cele godine, što Terme Čatež čini odličnim izborom za sportske pripreme i treninge.

U okviru kompleksa nalaze se i SPAR prodavnica, info centar, kao i nekoliko manjih radnji sa suvenirima i stvarima za aktivnosti na vodi.

U večernjim satima jedno od glavnih mesta okupljanja je Cabana Lounge & Play Bar, gde se organizuju karaoke, radionice pravljenja koktela i društvene igre. A naravno, partije bilijara uz pivo ili koktele često traju satima…

Najmlađi mogu da uživaju i u luna-parku, dok odrasli sreću mogu da isprobaju sreću u Kazinu Lido.
Jednostavno rečeno, ovde ima ponešto za svaku generaciju

Razne aktivnosti: bilijar, Cabana Lounge Bar, Casino, luna park

Terme Čatež, resetovanje i zabava 365 dana u godini

Sigurna sam da ćete u Termama Čatež pronaći i zabavu i istinsko opuštanje.

Dan može da počne ukusnim doručkom, nastavi se uživanjem u termalnim bazenima, sauni ili masaži, a završi čašom vina u prijatnoj atmosferi. Ovo je definitivno mesto na kojem možemo da se odmorimo, ali i da resetujemo telo i dušu.

Spoj letnje razigranosti i zimske udobnosti, čini Terme Čatež destinacijom kojoj se gosti vraćaju tokom cele godine.

Zalazak sunca u Termama Čatež

Šta videti u blizini Termi Čatež

Da li ste znali da se u blizini Terma Čatež nalaze dva divna dvorca?
Napravite predah od bazena i vodenih avantura i obiđite ova istorijska mesta.

Dvorac Brežice udaljen je samo 5 minuta vožnje automobilom i nalazi se u centru grada Brežice. Reč je o prelepom dvorcu poznatom po fantastično oslikanoj Viteškoj dvorani, enterijeru i muzeju Posavje Brežice. Možete posetiti i Vodotoranj, simbol grada, i saznati više o istoriji Čateža i termalnih izvora.

Celu priču o dvorcu Brežice možete pročitati u tekstu: Bajkoviti dvorac Brežice u Posavju.

Dvorac Brežice

Dvorac Mokrice se nalazi oko 10 km od Terma Čatež. Ovaj interesantni srednjovekovni dvorac smešten među drvećem, poznat je po odličnom restoranu 1444 i golf terenu sa 18 rupa, otvorenom od ranog proleća do kasne jeseni.

Više detalja o dvorcu možete saznati u tekstu: Romantični dvorac Mokrice sa golf terenom.

Dvorac Mokrice i golf teren

Pratite nas i dalje za nove priče sa putovanja

The post Terme Čatež, odmor i zabava za celu porodicu appeared first on Natania Travel.

Predjamski dvorac, najveći pećinski dvorac na svetu

Natania — Sat, 09 May 2026 21:00:12 +0000

Zajedno sa Postojnskom jamom, Predjamski dvorac je jedna od najvažnijih znamenitosti Slovenije.

Ovaj fantastičan dvorac je sagrađen na litici i upisan je u Ginisovu knjigu rekorda kao najveći zamak izgrađen u pećini. Zbog svog specifičnog položaja, nalazi se među deset najfascinantnijih zamaka na svetu.

I zato, vratimo se u prošlost, u vreme čuvenog viteza Erazma Predjamskog i skrivenih prolaza zamka…

Predjamski dvorac

Napomena:

Ova objava sadrži partnerske linkove. Ako kliknete i obavite kupovinu, mogu zaraditi malu proviziju bez dodatnih troškova za vas. Hvala.

Predjamski dvorac, kako stići

Zamak se nalazi u selu Predjama, samo 9 km od Postojnske jame, i do njega se lako stiže lokalnim putem.

Ako kupite kombinovanu kartu, možete koristiti šatl autobus između Postojnske jame i zamka tokom određenih perioda u godini. Vožnja traje oko 20 minuta. Druga opcija je taksi.

U principu, možete posetiti obe atrakcije u jednom danu, ili možete prenoćiti u hotelu Jama i uživati u bajkovitom zamku drugog dana.

Korisne informacije pre posete dvorcu

Radno vreme za posetu:
Zamak je otvoren svakog dana, a radno vreme zavisi od doba godine.
Od januara do marta i od novembra do decembra: 10 – 16h.
Od aprila do juna i u oktobru: 10 – 17h.
Tokom jula i avgusta: 9 – 19h u septembru: 9 – 18h.

◊ Cena ulaznica
Karta za odrasle košta 21,50 evra, za studente (16-25 godina) 17,20 evra, za decu (6-15 godina) 12,90 evra, a za decu mlađu od 5 godina košta 1 evro. Obilazak zamka traje oko jedan sat.

Vođena tura zamka dostupna je putem aplikacije.Uključena je u cenu karte i dostupna je na 19 jezika. Ako više volite audio vodič, možete ga iznajmiti na blagajni zamka za 3 evra.

◊ Imajte na umu da zamak nije pogodan za posetioce sa problemima u hodanju zbog brojnih stepenica unutar zamka.
Dronovi nisu dozvoljeni oko zamka radi bezbednosti posetilaca i zaštite retkih vrsta ptica koje se gnezde iznad dvorca.
◊ Kućnim ljubimcima nije dozvoljen ulazak u zamak.

Nekoliko reči o istoriji Predjamskog dvorca

Inače, Predjama je i važno arheološko nalazište koje datira iz kasnog kamenog doba.

Zamak se prvi put pominje 1274. godine, kada ga je akvilejski patrijarh sagradio u gotskom stilu, na sredini litice visoke 123 metra. Bukvalno je „ugrađen“ u ulaz u pećinu, što mu je dalo prirodnu zaštitu i stratešku prednost. Sastojao se od podruma i jednog sprata.

Ime zamka znači „ ispred pećine“. Zapravo, to je jedan od najdužih pećinskih sistema u slovenačkom kršu. Reka Lokva ponire duboko ispod zamka u podzemlje.

Staza ka ulazu u dvorac

Krajem 14. veka, stekla ga je i proširila plemićka porodica Luger, poznata i kao vitezovi Adelsberga, što je nemački naziv za Postojnu.

Jedna od prostorija u Predjamskom dvorcu

Legenda o Erazmu Predjamskom

Najpoznatiji stanovnik zamka bio je vitez Erazmo od Lugera, poznat kao Erazmo Predjamski, gospodar zamka u 15. veku.

Godine 1483, nakon jedne svađe, ubio je maršala Papenhajma, rođaka cara Fridriha III, na bečkom dvoru. Da bi izbegao suđenje, Erazmo je pobegao u svoj zamak. Vojnici su mislili da će viteza savladati izgladnjivanjem, ali on je uspešno odolevao više od godinu dana.

Zahvaljujući tajnom tunelu dugom 40 metara i razgranatom sistemu pećina iza zamka, Erazmo i stanovnici su mogli da pobegnu iz njega, a na taj način su se snabdevali i hranom. Inače, Erazmo je bacao ostatke hrane preko zida zamka ismevajući vojsku!

Prema legendi, on je bio slovenački „Robin Hud“, vitez razbojnik koji je vršio pljačke širom Kranjske i delio plen siromašnima.

Savremena slika Erazma (levo), Erazmov grb (desno)

Ali priča nema srećan kraj. Godine 1484, neprijatelj je platio Erazmovom slugi da upali sveću na prozoru dok je on bio u toaletu. Zasuli su sobu kamenim projektilima iz topa (ili katapulta) i konačno ga ubili, iako zvanična istorija kaže da je verovatno ubijen u svojoj spavaćoj sobi.

Erazmova devojka je sahranila njegovo telo u centru sela, ispred crkve Gospe Bolne. Posadila je lipu iznad njegovog groba koja se i danas može videti, a poznata je po svojoj starosti i šupljem stablu.

Erazmova lipa ispred crkve Bogorodice od žalosti

Svake godine, ispred zamka, sredinom avgusta održava se Festival vitezova Erazma, u čast legendarnog viteza. To je porodična zabava za sve uzraste, sa viteškim turnirima, srednjevekovnim igrama, radionicama i potragom za blagom.

Erazmov viteški turnir

Porodica Kobenzl

Zamak koji danas možemo videti datira iz kraja 16. veka. Pripadao je porodici Kobenzl, koja ga je kupila od Habzburgovaca. Obnovili su zamak i dodali ulaznu kulu sa svojim grbom. Iznad ulaza su uklesani inicijali I. K., tj. Joanes (Janez) Kobencl (Kobenzl) i godina 1583.

Ulaz u Predjamski dvorac sa grbom porodice Koblenzl

Porodica Kobenzl vladala je zamkom od 1567. do 1810. godine, kada je zamak nasledio njihov rođak Mihael Koronini, grof Kronberg. Godine 1824, Koronini je svu svoju imovinu dao svojoj ženi Zofiji, koja ju je 1846. prodala Veriandu, knezu Vindišgracu (Windischgrätz).

Njihov grb iz 1570. godine takođe se može videti na zidu zamka.

Grb porodice Kobenzl iz 1570. na zidu Predjamskog dvorca

Porodica Windischgraetz

Tokom vladavine Verlanda Vindišgreca, zamak je doživeo poslednju temeljnu rekonstrukciju, a unutrašnje dvorište iza ulazne kule je pokriveno. Nakon njegove smrti 1867. godine, imanje sa zamkom pripalo je njegovom sinu Hugu Alfredu.

Bakarni grb porodice Windischgrätz

Godine 1944, zamak je nacionalizovan i pretvoren u muzej, kojim upravlja preduzeće Park Postojnske jame.

Predjamski dvorac, šta videti

Hm, život u zamku nije bio lak. Zidovi su bili hladni i vlažni, pa čak i danas možemo videti neke od njih prekrivene mahovinom i buđi.

Prirodni zidovi Predjamskog dvorca prekriveni buđi i mahovinom

Zamak je takođe imao sudnicu, zatvor i sobu za mučenje sa provalijom dubokom 60 metara koja je služila za izvršavanje smrtne kazne.

Sudnica, zatvor i prostorija za mučenje

Stambeni deo dvorca

U zamku možete videti razne originalne predmete, kao i replike i modele.
Centralni deo zamka bio je dnevni prostor za porodicu gospodara, koji se prostirao na tri sprata.

Na srednjem spratu možete videti trpezariju sa nameštajem.

Trpezarija, Predjamski dvorac

Zatim, možete videti srednjovekovnu kuhinju sa prirodnim frižiderom, tj otvorom u steni gde se spuštala hrana kako se ne bi pokvarila.

Rekonstrukcija kuhinje dvorca

U dvorcu se grejala samo jedna soba koja se koristila kao spavaća soba i za potrebe gospodareve porodice.

Spavaća soba

Zamak je imao i kapelu Svete Ane, sa mermernom statuom Pijete iz 1420. godine, koja je korišćena za potrebe porodice gospodara. Pored nje, nalazila se odaja dvorskog kapelana. Prirodni zid zamka prekriven buđi se može videti u prostorijama i danas.

Kapela i prostorija dvorskog kapelana

Gospodarova soba

Na trećem spratu nalaze se lovački trofeji poslednjeg vlasnika zamka, princa od Vindišgraca.

Lovački trofeji princa od Vindišgraca

Oružarnica

Prostorija oružarnice je najbolje opremljena, sa bogatom kolekcijom oklopa i srednjovekovnog oružja, uključujući koplja, helebarde, mačeve, čekiće, lukove i samostrele.

Oružarnica Predjamskog dvorca

Sa vrha zamka pruža se divan pogled na dolinu i selo sa kamenim zidovima i kućama sa crvenim krovovima.

Pogled na dolinu sa dvorca

I ne zaboravite da zamislite želju i protresete dvorsko zvono

Zvono dvorca

Pećina zamka

Iz jednog hodnika, stepenice vode do najviše tačke, pećine zamka, koja izgleda nestvarno.

Stepenice ka pećini na vrhu Predjamskog dvorca

Iz kamene pećine pruža se veličanstven pogled

Pogled iz pećine dvorca

Nestvaran pogled iz pećine

Sakupljač vode u pećini omogućavao je kontinuirano snabdevanje vodom, dok su stepenice vodile dalje do nekadašnjeg tajnog Erazmovog tunela.

Sakupljač vode, bunar i stepenice ka tajnom tunelu

Pećina ispod Predjamskog dvorca

Ispod zamka nalazi se druga najduža pećina u Sloveniji, koja se prostire na četiri sprata. Otvorena je za posetioce od maja do septembra, zbog kolonije slepih miševa koji žive u pećini. Tokom njihovog perioda hibernacije, pećina je zatvorena za posete.

Dužina otkrivenih delova pećine je 14 kilometara, ali turisti mogu posetiti približno 700 metara, tj. gornje nivoe pećine.

Ljubitelji adrenalina mogu posetiti ostala tri teže pristupačna nivoa pećine u okviru avanturističkih tura koje se organizuju za manje grupe, i vode ih obučeni i iskusni vodiči.

Suvenirnica

Na kraju obilaska, možete kupiti neke zanimljive suvenire u podrumu zamka, kao što su razne rukotvorine, vino, likeri, lokalni proizvodi, hrana, prirodna kozmetika, magneti, itd.

Suveniri u dvorcu

Predjamski dvorac u filmovima

Ovaj veličanstveni zamak korišćen je kao mesto snimanja brojnih dokumentarnih i igranih filmova.

Film Džekija Čena „Božji oklop“ (1986) snimljen je u Predjamskom zamku. Zatim su u dvorcu snimljene i neke scene treće sezone serije „Veštica“ (2019), koju je snimio Netfliks, jedne od najpopularnijih TV serija svih vremena, kao i u Postojnskoj jami.

Zapravo, priča o Erazmu Predjamskom, postala je jedan od najpopularnijih srednjovekovnih motiva u slovenačkoj tradiciji.

Ali, postoji još nešto. Prema legendi, njegov duh i dalje proganja zamak, tražeći osvetu.
Zamak je istraživalo nekoliko paranormalnih timova i programa.
Godine 2008, Ghost Hunters International je posetio zamak. Neki paranormalni dokazi pronađeni su i unutar zamka i u pećinama ispod njega. Zanimljivo, zar ne?

I moram da priznam da dvorac zaista odiše nekom čudnom energijom…

Foto uspomena na Predjamski dvorac

Posetite Predjamski dvorac

Jednom rečju, Predjamski zamak je turistička destinacija koju morate posetiti u Sloveniji.

Nalazi se veoma blizu Postojnske jame i otprilike sat vremena vožnje od slovenačkih gradova, kao što su Ljubljana, Piran, Portorož, Kopar ili italijanskog grada Trsta.

Ovaj misteriozni i veličanstveni zamak budi maštu posetilaca, a prate ga mnoge legende o Erazmu, slovenačkom Robin Hudu.

Naša novinarska grupa sa vodičem ispred Predjamskog dvorca

The post Predjamski dvorac, najveći pećinski dvorac na svetu appeared first on Natania Travel.

Hotel Jama Postojna, mesto sa tajnim sobama

Natania — Thu, 07 May 2026 09:13:52 +0000

Hotel Jama je jedan od najinteresantnijih hotela u Sloveniji i regionu.

Savršen je izbor za prenoćište ako posećujete Postojnsku jamu, najveću turističku pećinu u Evropi i Predjamski zamak.
Inače, hotel je dobio ime po pećini (jami), jer se nalazi bukvalno pored ulaza u Postojnsku jamu.

Hotel Jama, Postojna Park

Napomena:

Ova objava sadrži partnerske linkove.
Ako kliknete i obavite kupovinu, mogu zaraditi malu proviziju bez dodatnih troškova za vas. Hvala.

Nekoliko reči o istoriji hotela Jama

Hotel Jama je otvoren 1971. godine, u vreme kada je broj posetilaca Postojnske jame naglo rastao. Bila je to dobra ideja imati smeštaj pored takve čuvene atrakcije.

Postojna, Hotel Jama, 1971, foto Nikola Zoko

Hotel je projektovan u tipičnom socijalističkom arhitektonskom stilu od strane arhitekte Tihomira Stepanova i brzo je postao jedan od najboljih hotela u regionu.

Hotel Jama 1970-tih, Postojna, foto Nikola Zoko

Od samog otvaranja, privlačio je posetioce iz celog sveta. U hotelu su boravile mnoge poznate ličnosti, poput članova kraljevskih porodica, državnih zvaničnika, političara, umetnika i holivudskih zvezda. Neke od njih možete videti na fotografijama na zidu atrijuma hotela.

Takođe, bivši predsednik SFRJ, Josip Broz Tito, posetio ju je sa suprugom Jovankom i ugostio iranskog šaha Rezu Pahlavija i njegovu suprugu Farah Dibu 1973. godine.

Josip Broz Tito, sa svojom suprugom Jovankom, ugostio je iranskog šaha Rezu Pahlavija sa suprugom Farah Dibom

Nakon raspada Jugoslavije 1991. godine, Slovenija je stekla nezavisnost, ali je broj posetilaca pećine drastično opao. Hotel, u vlasništvu države, polako je propadao. Zatvoren je 2009, i godinama je ostao u takvom stanju.

Zatim, 2016. godine, preuzeo ju je novi vlasnik, Marjan Batagelj, koji ju je potpuno renovirao u dizajnerski hotel sa četiri zvezdice. Ponovo je otvoren 2020. godine i brzo je postao jedan od najboljih hotela u Sloveniji.

Unutrašnjost hotela

Nakon renoviranja, u modernim salama, organizuju se razne poslovne konferencije i događaji.

Hotelski lobi

Sobe

Sobe su opremljene u modernom stilu i nude odlično opuštanje nakon dana provedenog u istraživanju.

Hotel ima u ponudi 156 prostranih soba sa pogledom na park ili šumu.

Sve sobe imaju klima uređaj, sopstveno kupatilo, LCD TV i bežični internet. Možete birati između dvokrevetnih, trokrevetnih, porodičnih i superior soba, a tu je i porodičan apartman od 81 m2, koji može da ugosti i do 6 osoba. Većina soba ima mogućnost dodatnog kreveta, što je pogodno za porodice sa decom.

Čitav turistički kompleks je pristupačan osobama sa invalidskim kolicima.

Sobe u hotelu Jama Postojna, foto Nikola Zoko, Natania Travel

Pogled sa terase na Postojna Park i okolinu je apsolutno fantastičan

Pogled sa terase hotela na Postojna Park i okolinu

Gastronomija

Započnite dan odličnim doručkom pripremljenim od lokalnih sastojaka u restoranu Čarobni vrt.
Doručak se služi svakodnevno od 7 do 10 časova.

Hotel Jama, doručak

Dan začinite ukusnim À la carte kulinarskim specijalitetima

Vreme je za ručak, Hotel Jama Postojna

Hrana je veoma ukusna, uparena sa odličnim slovenačkim vinima iz regiona Krasa i Vipavske doline.

Ukusni specijaliteti u hotelu Jama Postojna

Vreme za večeru

Pored restorana „Čarobni vrt“, postoji nekoliko restorana pored hotela i ulaza u Postojnsku jamu.

Magdalena Food & Fun: savremena ulična hrana, kao što su gurmanski burgeri, kraft piva i domaći ledeni čajevi. Najpopularnije jelo na meniju je Pećinski burger.
◊ Restoran sa samoposluživanjem „Briljant“: ovde možete napraviti pauzu za ručak i probati razna internacionalna jela, bečku šniclu sa pomfritom, testenine, jela od mesa, ribu i salate.
Domaćinstvo Modrijan sa mlinom nalazi se odmah pored reke Pivke. Nudi slovenačka jela, kao što su kranjske kobasice, žlikrofi, jota-čorba od kiselog kupusa, mladu prasetinu, tipične slovenačke deserte, gibanicu i kremastu tortu, kao i jela sa roštilja (ćevapčići, rebra i mladu prasetinu).
◊ Jamski dvorac služi tradicionalna jela kombinovana sa modernim gastronomskim trendovima.
La Piazza Proteus se nalazi se u srcu glavnog trga Postojne, u tradicionalnoj staroj zgradi, na nekoliko minuta hoda od Postojnske jame. Ovde možete uživati u ručno pravljenoj testenini, italijanskim vinima, koktelima i dezertima.

Tajni „dvostruki život“ hotela

Hotel nema spa & wellness centar, ali ima nešto mnogo zanimljivije.

Godine 2016, tokom renoviranja, slučajno su pronađene tajne sobe u podrumu hotela. Među skrivenim zidovima pronađen je nekadašnji centar za komunikaciju i nadzor iz doba socijalističke Jugoslavije, koji je danas pretvoren u jedinstvenu turističku atrakciju.

Oprema u jednoj od tajnih soba u hotelu

Kroz četiri rekonstruisane sobe, uz pratnju vodiča ili samostalno uz audio vodič, posetioci se vraćaju u prošlost slušajući deo originalnih snimaka prisluškivanja nekadašnje Službe državne bezbednosti.

Tajne sobe hotela Jama, foto Nikola Zoko

Osećali smo se kao u špijunskom Džejms Bond filmu, očekujući da se neko iznenada pojavi!

Originalna oprema, pisaće mašine, drveni nameštaj, prazne kutije i izbušene rupe na zidovima su nemi svedoci jedne prohujale ere.

Tajni život hotela Jama, foto Nikola Zoko

Neobične hotelske aktivnosti i dvostruki život odvijali su se u bivšoj Jugoslaviji do 1991. godine.

Ali ko je tačno tamo boravio, zašto i šta se dešavalo unutar ovih zidova budi maštu posetilaca.
I, verovatno, nikada nećemo dobiti pravi odgovor na mnoga pitanja.

Zvanično, niko od zaposlenih nije znao za tajne sobe, a tako je i danas. Postoje brojne teorije i tumačenja o tome zašto se nalazio baš u ovom hotelu. Možda zato što je blizu značajnog vojnog područja, ali… ko zna.

Jer ništa nije onako kako izgleda…
Sve je istina. Sve je laž. A neko vas posmatra

Tajna soba

Korisne informacije o Tajnim sobama

Vođene ture su dostupne na slovenačkom i engleskom jeziku, a audio vodiči su dostupni i na nemačkom i italijanskom.
◊ Grupa je ograničena na 6 osoba, a traje oko sat i po. Pogodna je za odrasle i decu stariju od 15 godina.
Karta za turu sa audio vodičem košta 16 evra za odrasle i 30 evra za vođenu turu. Možete ih kupiti na recepciji, a gosti hotela plaćaju sniženu cenu od 50%.
◊ Za potpuni doživljaj, dodatna opcija je tura sa jugoslovenskom večerom: burek, jogurt, ćevapi i rakija, koja se služi u restoranu Magična bašta u hotelu. Cena je 50 evra po osobi.
Vođenu turu treba rezervisati unapred najmanje dva dana pre planirane posete.

Hotel Jama

Hotel Jama je jedno od onih mesta gde dobro jedete, spavate kao beba i doživite fantastično iskustvo posete Postojnskoj jami.

Zahvaljujući odličnoj lokaciji, hotel je dobra baza za jednodnevne izlete do Ljubljane, Bledskog jezera, šarmantnih gradova na slovenačkoj obali, Trsta ili Venecije.

Pre nego što se vratite kući, pogledajte prodavnice suvenira oko hotela i pronađite nešto zanimljivo za svoje voljene i za sebe: ručno pravljene lokalne proizvode, hranu, keramiku, vina, prirodnu kozmetiku, razne rukotvorine, itd.

Suveniri iz Slovenije

I sigurna sam da će Postojnska jama i tajne sobe u hotelu postati jedna od vaših nezaboravnih uspomena.

Nova priča vas čeka: fantastičan Predjamski dvorac, sagrađen u 12. veku, uklesan u stenama…

Predjamski dvorac, najveći pećinski dvorac na svetu

The post Hotel Jama Postojna, mesto sa tajnim sobama appeared first on Natania Travel.

Veličanstvena Postojnska jama, dom zmajevih beba

Natania — Wed, 06 May 2026 10:15:56 +0000

Postojnska jama predstavlja prirodno čudo koje se nalazi u jugozapadnoj Sloveniji. Njena fantastična pećinska formacija i najpoznatiji stanovnik, beba zmaj, privlače milion posetilaca godišnje.

Pored Bledskog jezera, jedna je od najvažnijih turističkih atrakcija u Sloveniji. Takođe, to je jedino mesto na svetu gde se možete voziti električnim vozom kroz podzemnu pećinu.

Pećina je deo Parka Postojnske jame, zajedno sa obližnjim hotelom Jama, Vivarijumom, izložbenim prostorom EXPO Cave Karst i Predjamskim zamkom.

Postojnska jama

Napomena:

Ova objava sadrži partnerske linkove.
Ako kliknete i obavite kupovinu, mogu zaraditi malu proviziju bez dodatnih troškova za vas. Hvala.

Kako stići do Postojnske jame

Park Postojnska jama nalazi se u blizini grada Postojne i lako je dostupan različitim vrstama prevoza.
Nalazi se na idealnoj lokaciji na raskrsnici puteva između Hrvatske, Italije, Mađarske i Austrije.

Automobilom
Najudobniji način je automobilom prateći autoput A1 iz Ljubljane, koja je udaljena 46 km. Zapravo, Postojna je na sličnoj udaljenosti i od Kopra, Portoroža, Rijeke i italijanskog grada Trsta. Beograd je udaljen 580 km, što znači oko 6 sati vožnje, plus vreme na granici sa novim EES sistemom.

Autobusom
Postojnska autobuska stanica se nalazi u centru grada, a autobusi idu na svakih sat vremena iz Ljubljane i nekoliko gradova do Postojne.

Vozom
Železnička stanica Postojne nalazi se nekoliko kilometara južno od Postojnske jame. Odatle možete uzeti lokalni autobus koji saobraća do parka Postojnska jama i autobuske stanice, ili peške, potrebno je oko 25 minuta. Inače, nalazi se na glavnoj železničkoj pruzi između Ljubljane i Trsta, i na železničkoj pruzi Beč-Venecija koja povezuje Zagreb, Salcburg, Rijeku i Kopar.

Avionom
Najbliži aerodrom je u Ljubljani, koji je povezan sa italijanskim erodromima u Trstu i Veneciji, i u Hrvatskoj, kao što su Zagreb, Rijeka i Pula.

Šta treba znati pre posete Postojnskoj pećini

Mapa Postojna parka

Cene ulaznica

Postoje različite opcije za karte, u zavisnosti od broja mesta koja se posećuju.
Preporučuje se kupovina putem interneta zbog gužve, ili ih možete kupiti na blagajni blizu pećine i hotela Jama.
Prva tura počinje u 9 ujutru, i to je najbolje vreme za posetu, jer nije prevelika gužva.

Ovo su cene karata za obilazak Postojnske jame u 2026:
odrasli 33,50 evra, studenti (16-25 godina) 26,50 evra, deca (6-15) 19,90 evra, a za decu do 5 godina karta košta 1 evro.

Najbolja opcija je kupovina kombinovane karte, koja uključuje posetu Postojnskoj jami, Vivarijumu, Ekspo pećini Kraš i Predjamskom zamku. Ova karta košta 57,50 evra za odrasle, 45,90 evra za studente (16-25 godina), 34,50 evra za decu (6-15 godina) i 4 evra za decu do 5 godina.

Ako kupite kartu koja uključuje posetu Predjamskom zamku, možete koristite šatl autobus između ulaza u Park Postojnska jama i Predjamskog zamka, koji je dostupan u određenom delu godine. Takođe, vožnja taksijem može se organizovati na blagajni.

Cene kombinovanih ulaznica za Postojna Park, 2026

Šta obući za posetu pećini

Imajte na umu da je temperatura unutar pećine konstantna i iznosi 10 °C tokom cele godine, bez obzira na godišnje doba. Preporučuje se nošenje zatvorene i udobne sportske obuće, jer su pećinske staze vlažne. Takođe, ponesite jaknu, džemper i duge pantalone ako dolazite tokom leta, kako biste bili sigurni da vam neće biti hladno.

Vođene ture u pećini

Obilasci Postojnske jame traju 90 minuta, a vode vas vodiči koji govore slovenački, engleski, nemački ili italijanski jezik.
Postoji i opcija za audio vodiče na raznim jezicima.
Naš vodič, Kevin Klun Valenčić je bio fantastičan i dao nam je mnogo informacija o pećini i njenim zanimljivim stanovnicima.

Naš vodič u Postojnskoj pećini, Kevin Klun Valenčić

Fotografisanje

Možete praviti fotografije ili video zapise u pećini, ali je strogo zabranjena upotreba blica kako bi se zaštitile oči pećinskih životinjica i skulptura osetljivih na svetlost.

Expo Jama Kras

Najbolji način da započnete obilazak Postojnskog parka je poseta Ekspo Jami Kras.

To je moderan interpretativni prostor koji vas upoznaje sa fascinantnim svetom kraškog podzemlja. Na interaktivan i vizuelno atraktivan način, ovde se objašnjava kako nastaje kraš, kako voda oblikuje pećine hiljadama godina i koliko je vremena bilo potrebno da se stvori sistem koji ćete uskoro videti i po kome ćete hodati.

Zapravo, EXPO je priča o otkriću jedne od najpoznatijih pećina u Evropi. Postojnska jama se smatra kolevkom speleobiologije. Prema natpisima na zidovima pećine, prvi posetioci su verovatno bili u 13. veku.

Inače, slovenačka reč „kras“ znači stenoviti predeo. Bila sam iznenađena činjenicom da je do proleća 2017. godine u Sloveniji zabeleženo 12.000 poznatih pećina koje su Speološko društvo Slovenije i Institut za kraš, upisali u registar pećina.

EXPO Kras, Postojnska jama

Luka Čeč, pronalazač Postojnske pećine

U aprilu 1818. godine, radnici su se pripremali da osvetle Veliku dvoranu u pećini za posetu austrijskog cara Franje I. Među njima je bio i Luka Čeč, svetioničar, koji je prešao improvizovani most na reci Pivki i popeo se uz nekoliko stena. Odjednom je nestao, a njegove kolege su već pomislile na najgore. Ali, Luka se konačno pojavio i blistajući uz svetlost lampe, rekao: „Evo novog sveta, ovde je raj!“

Njegovo istraživanje i otkriće ranije nepoznatih podzemnih dvorana označili su početak moderne speleologije u regionu.

Nažalost, Lukino fantastično otkriće je pripisano Josipu Jeršinoviću fon Levengrajfu, blagajniku okruga Postojne, zbog njegovog siromašnog porekla. Njegov zahtev da bude član službe vodiča kroz pećine takođe je odbijen, ali je on nastavio da istražuje.

Zapravo, Luka je bio prvi koji je dokazao da u pećini postoji život 1831. godine, kada je otkrio pećinskog insekta, tankovratnog podzemljara (Leptodirus hochenwartii).

Umro je 1836. godine, a tek 1854. godine Luka je pomenut u Šmidlovom radu o slovenačkim pećinama. To je bilo prvi put da je njegovo ime stavljeno pored ostalih istražitelja Postojnske jame.

Istorija pećinskog vozića i turizma u Postojnskoj pećini

Nakon Lukinog otkrića, prvi turisti su počeli da dolaze u pećinu 1819. godine. Bila je to prava avantura, penjanje i istraživanje uz svetlost baklji, pa su decenijama pokušavali da pronađu bolje rešenje.

U martu 1857. godine, postavljena je nosiljka za carski par, Franca Jozefa i njegovu suprugu Elizabetu, poznatu kao carica Sisi.
Zbog svog horizontalnog položaja, bilo je moguće postaviti prvu železnicu u podzemnoj pećini u junu 1872. godine. Hm, tada su vodiči vukli dva vagona sa četiri posetioca po pećini, sa bakljama u rukama.

Od 1872. do 1923. godine, pećina je postala turistička atrakcija. Posle Prvog svetskog rata, Postojna je bila pod vlašću Kraljevine Italije, a 1923. godine železnička pruga je potpuno renovirana i proširena. Posetioci su se kretali po pećini lokomotivom na benzinski pogon, koja je mogla da primi 20 putnika.

Broj posetilaca je brzo rastao, a uprava pećine je kupila još jednu lokomotivu. Nova je imala 25 vagona sa 6 sedišta i mogla je da primi 150 posetilaca odjednom na turi.

Posle Drugog svetskog rata, Postojnska jama je postala deo slobodne teritorije Trsta, a kasnije Jugoslavije. Lokomotive na benzinski pogon pravile su previše buke i izduvnih gasova. Konačno, 1956. godine, uprava jame je kupila električne lokomotive na baterije, a ovaj tip se i danas koristi. A broj posetilaca brzo raste, iz dana u dan…

Vivarijum, podzemni zoološki vrt

Na samo pedesetak metara od ulaza u Postojnsku jamu, pored EXPO centra i hotela Jama, nalazi se i Vivarijum. Ova tura nije vođena, tako da imate vremena da sami pogledate izložbu.

Vivarijum se sastoji od dva dela: istraživačkog dela (laboratorije), koji se koristi za naučni rad i istraživanja, i speleobiološke izložbe.

Da li znate da postoji preko 150 vrsta pećinskih životinja, uključujući pauke i rakove, koje su se prilagodile potpunom mraku? Neke od njih možete videti u Vivarijumu, jer je to nemoguće u pećini.

Vivarijum, Postojnska jama

U septembru 1831. godine, Luka Čeč je pronašao tankovratnog insekta (Leptodirus hochenwartii) na jednom od stalaktita ispod Velike planine u pećini. Buba ima sitan vrat, tanke noge i veliki stomak. To je bio početak biospeleologije, nove nauke koja proučava organizme koji žive u pećinama, često nazivane pećinska biologija.

Beba zmaj – Baby dragon

Najzanimljiviji stanovnik je čovečja ribica (Proteus anguinus), poznata kao beba zmaja. Prema legendi, verovalo se da su ove ribice potomci zmaja koji živi u pećini.

Ova jedinstvena vrsta provodi ceo svoj život u potpunom mraku pod zemljom. Najveća je od svih životinja u pećini, a dugačka je 25 do 30 centimetara.

Beba zmaja je neverovatno osetljiva. Njegova koža nema nikakvu zaštitnu pigmentaciju, pa je bledo ružičaste boje i podseća na kožu ljudi, zbog čega je dobila ime „čovečja ribica“.

Prednji i zadnji par nogu su zakržljali. Tri para jarko crvenih spoljašnjih škrga služe kao organi za disanje, iako kiseonik dobijaju iz vode i kroz kožu. Hrani se rakovima, crvima, puževima i drugim vodenim beskičmenjacima.

Fascinantna je činjenica da može da živi i do 100 godina, a bez hrane može da preživi nekoliko godina!

Postojnska jama, Baby dragon-čovečja ribica, foto Nikola Zoko

Zanimljivo je da dostiže polnu zrelost posle 14 godina. Godine 2016, ceo svet je posmatrao izleganje 21 mladunca čovečje ribice u turističkoj pećini, što je prvi put zabeleženo u istoriji.

Čovečja ribica u Vivarijumu je dokaz koliko je život u pećinama zaista krhak i neverovatan. Može se naći u podzemnim jezerima i mirnim delovima dinarskih kraških potoka, od severa Italije, Istre, Slovenije, preko Dalmacije, Bosne, do Crne Gore.

Postojnska jama, kraljica pećina

Stepenice ka ulazu u Postojnsku jamu

Ispred pećine, nalazi se upravna zgrada koja datira iz perioda kada je Slovenija bila deo Austrougarske, a pećina se tada zvala „Adelsberger Grote“. Danas se tu nalaze blagajna, prodavnica i početna stanica vozića.

Upravna zgrada, Postojnska jama

Pećinski sistem je nastao delovanjem Pivkom, rekom ponornicom. Može se videti na ulazu u Postojnsku pećinu, zatim u Otošku i Crnu pećinu, kao i u jamu Pivka.

Pre 1818. godine, posetioci su mogli da posete samo 300 metara pećine, ali danas je moguće više od pet kilometara.

Vožnja pećinskim vozićem

Poseta Postojnskoj jami počinje na ulaznoj stanici pećinske železnice.
Vozić prvo prolazi kroz veštački tunel, izgrađen 1964. godine, kada je izgrađena dvokolosečna železnica.

Vožnja pećinskim vozićem u Postojnskoj jami, foto Nikola Zoko

Zatim sledi Gotska dvorana, koja je bogato ukrašena stalaktitima i stalagmitima i Balska dvorana. Vožnja vozićem kroz osvetljene tunele i dvorane je nezaboravna i ostavlja vas bez daha na svakom metru.

Šetnja u Postojnskoj pećini

Posle dva kilometra, nastavljamo našu posetu peške oko 1,5 km. Staza vodi pored Velike planine (poznate i kao Kalvarija), preko Ruskog mosta do Prelepih pećina, zatim kroz dvoranu Špageta, Belu i Crvenu dvoranu.

Unutrašnjost Postojnske pećine

Fantastičan pećinski nakit u Postojnskoj pećini

Bili smo oduševljeni bogatstvom pećinskih ukrasa.
Skulpture stalagmita i stalaktita pojavljuju se u različitim oblicima, nijansama i veličinama.

Postojnska pećina

Postojnska jama

Simbol Postojnske jame je veličanstveni jarkobeli stalagmit visok pet metara, nazvan Brilijant.

Predivan Briliant

I negde u tišini, u mračnom akvarijumu, možete videti najosetljivijeg stanovnika ovog ekosistema: čovečju ribicu.

Samo speleolozi imaju čast da je vide u njenom prirodnom okruženju. U turističke svrhe, napravljen je veštački bazen gde bebe zmajeva borave dva meseca, a zatim se vraćaju u svoje prirodno okruženje. Novi zauzimaju njihovo mesto i to kontinuirano čine decenijama.

Idući dalje, došli smo do ogromne Koncertne dvorane. Zbog izuzetne akustike, tamo se i danas održavaju koncerti, a može da boravi oko 10.000 ljudi.

Zanimljivo je da se tamo mogu naći suvenirnica i najstarija podzemna pošta na svetu, odakle možete poslati razglednicu.

Podzemna pošta u Postojsnkoj jami, foto Nikola Zoko

Naša tura se ovde završila i ušli smo u vozić koji nas je vodio do izlaza iz pećine.

Decenijama je poseta Postojnskoj jami bila stvar prestiža. Mnogi ugledni gosti, predsednici, naučnici, aristokrate i umetnici iz celog sveta posetili su ovu čudesnu pećinu. A vi, da li ste je posetili ili još uvek čekate priliku

Postojnska jama

Šta videti u blizini Postojnske jame

Zavisno od vašeg vremena i interesovanja, evo nekoliko predloga za dnevne izlete.

Predjamski dvorac je udaljen samo 9 km od Postojnske jame i obavezno ga treba videti.
Ljubljana, glavni grad Slovenije.
Prelepo Bledsko jezero.
Interesantni primorski gradovi: Piran, Portorož i Koper.
Omiljeni italijanski grad Trst, udaljen 47 km, savršen za jednodnevni izlet i za uživanje u italijanskoj kafici, pasti i šopingu.

Moram da priznam da sam se veoma radovala poseti Postojnske jame! Jednom rečju, vožnja vozićem i poseta Postojnskoj jami sa Vivarijumom i EXPO Krasom, bila je fantastično iskustvo!
Za mene je to bilo kao ostvarenje dečjeg sna, kada sam sanjala da budem arheolog i istražujem novi svet.

A za potpuni doživljaj, prenoćite bar jednu noć u hotelu Jama, koji se bukvalno nalazi pored ulaza u Postojnsku jamu.
Ali, to je već druga priča na blogu, zato ostanite sa nama i dalje…

The post Veličanstvena Postojnska jama, dom zmajevih beba appeared first on Natania Travel.

Vila Planinka, planinska oaza u Jezerskom

Natania — Tue, 05 May 2026 14:14:24 +0000

Hotel Vila Planinka je savršeno mesto za beg od gužve i stresnih trenutaka. Nalazi se u slikovitom seocetu Jezersko, između planina i zelene doline na severu Slovenije.

Ovaj skriveni dragulj je mesto gde možete udisati svež planinski vazduh, slušati ptice i žubor reke Kokre koja vijuga kroz dolinu, probati ukusnu hranu pripremljenu od lokalnih sastojaka i uživati u prelepom okruženju tokom cele godine.

Sve što vam je potrebno da resetujete telo i dušu, i zaboravite na stres i sve one stvari koje „morate“ da uradite

Zgornje Jezersko

Napomena:

Ova objava sadrži partnerske linkove.
Ako kliknete i obavite kupovinu, mogu zaraditi malu proviziju bez dodatnih troškova za vas. Hvala.

Kako stići do Jezerskog

Jezersko je prvo planinarsko selo u Sloveniji i nalazi se na skoro 1.000 metara nadmorske visine. Sa svojom kristalno čistom rekom Kokrom, okruženo je Kamniško-Savinskim Alpima i planinskim vencem Karavanke, na severu Slovenije i na granici sa Austrijom.

Ovaj zeleni raj je udaljen 60 minuta vožnje od Ljubljane (oko 50 km) i oko 30 km od Kranja. Najbrži put je automobilom, a redovni autobusi voze od Ljubljane do Kranja (Ariva Slovenija) do Jezerskog.

Od Beograda je udaljeno oko 600 km.

Najbolje vreme za posetu Jezerskom… hm, bilo kada. Zima je idealna za odmor u tišini, skijaške aktivnosti i opuštanje gledajući alpske vrhove. Od proleća do jeseni je najbolji period za duge šetnje, planinarenje, vožnju bicikla i uživanje u zelenom pejzažu.

Vila Planinka u seocetu Jezersko

Nekoliko reči o istoriji

Prema prvim pisanim dokumentima, prvi doseljenici su stigli 811. godine, kada je izgrađena drvena kapela, sklonište za trgovce i monahe. U 14. veku, više ljudi se ovde naselilo kako bi izbegli smrtonosnu kugu. Područje je dobilo ime po glečerskom jezeru, koje je počelo da nestaje zbog velikog zemljotresa 1348. godine, koji je značajno oštetio i kuće.

Turci su napali i uništili Jezersku dolinu u 15. i 16. veku. Međutim, jezero koje je nestajalo, postalo je zemljište za razvoj poljoprivrede. Tokom 17. i 18. veka, zajedno sa svojim komšijama iz Sočave, farmeri su počeli da uzgajaju ovce prilagođene uslovima života na visokim planinama, poznate kao jezersko-solčavska rasa. Takođe, prevozili su robu i bavili su se drvnom građom.

Turizam je počeo da se razvija 1900. godine, kada je češki biznismen sagradio Češku koču, planinarski dom koji se nalazio na 1.543 m nadmorske visine. Mnogi meštani su ubrzo počeli da iznajmljuju krevete, a počeli su da se razvijaju i drugi zanati.

Prvi svetski rat je izazvao pad poslovanja, ali se ono nastavilo posle rata. Zanimljivo je da je zbog zdrave životne sredine, ovde postojala bolnica za očne bolesti koja je privukla još više ljudi. Ali, nakon Drugog svetskog rata, broj farmi se smanjio, stanovništvo se uglavnom preselilo u Kranj, i očna bolnica je zatvorena 1982. godine.

Tokom poslednje decenije, ekonomska situacija se poboljšala. Sve više mladih porodica odlučilo je da ostane u dolini. Danas ovde živi oko 600 stanovnika, koji se međusobno pomažu, dok smeštajni i ugostiteljski objekti koriste lokalne proizvode za svoja kulinarske specijalitete.

Vila Planinka

U srcu živopisnog sela Jezersko, nalazi se Vila Planinka.

PROMO foto Vila Planinka, Jezersko

Okružen Alpima i šumom, ovaj butik hotel sa 5 zvezdica član je SLH Grupe (Small Luxury Hotels of the World-Mali luksuzni hoteli sveta).

Nekada je to bio planinski hotel koji je decenijama dočekivao planinare i ljubitelje Alpa. Nakon nedavne restauracije, novi vlasnici su izabrali luksuz tišine umesto masovnih turističkih sadržaja.

Kada zakoračite u Vilu Planinku, imate osećaj kao da ste se vratili kući…

Dobrodošli kući, Vila Planinka

Zaboravljate na stres, saobraćaj i gužvu, i možete čuti samo zvuk šume i prirode. Kombinacija drvene konstrukcije i nameštaja, svežeg vazduha i pogleda na planinske vrhove, čini da se ponovo povežete sa samim sobom.

Unutrašnjost Vile Planinka

Inače, hotel je nosilac prestižne ekološke oznake Zeleni ključ (Green Key). To znači da posluje na ekološki prihvatljiv način i razvija održiva rešenja: štednja vode, smanjenje potrošnje resursa, otpada i ugljeničnog otiska.

Restoran Vile Planinka

Ahhh, hrana je bila preukusna! Priznata od strane prestižnih vodiča Falstaf i Mišlen, kuhinja hotela nudi ukusne gurmanske specijalitete.

Sva hrana se priprema od lokalnih sastojaka: začina, voća, jaja, mlečnih proizvoda i mesa od goveda i ovaca koje pasu na alpskim pašnjacima. Sve je domaće, uključujući ukusni puter, džemove i suhomesnate proizvode. Hleb se mesi svakodnevno, koristeći samo organski uzgajano žito, mleveno u kamenom mlinu.

Savršen dan je počeo odličnim doručkom…

Doručak, Vila Planinka

Inače, Vanesa Centrih, somelijer Vile Planinka i majstor kombuhe, pažljivo priprema kombuhu. Prirodno je fermentisana i predstavlja lagan čaj koji ima brojne prednosti. Kombuha je bogata probioticima i antioksidansima koji utiču na dobro zdravlje, jačaju imuni sistem i pomažu kod varenja. Danas je to svetski poznato osvežavajuće piće i eliksir zdravlja.

Ručno pravljena Kombuha, Vila Planinka

Moram da priznam da nisam mogla da se zasititim mineralne, prirodne izvorske vode sa obližnjeg mineralnog izvora Jezerska Slatina!

Jezerska slatina water and natural juices

Ručak i degustacija vina

Nakon duge šetnje netaknutom prirodom Jezerskog, vratili smo se u Vilu Planinku na ručak.
O da, to je bila harmonija mirisa i ukusa

Mladi kuvar Jernej Kamić i njegov pomoćnik, Jure Koren Vodnik, koriste lokalne i organske sastojke kako bi napravili alpske specijalitete čiji je ukus nezaboravan.

Sezonski meni je dostupan u nekoliko jela, uključujući i vegansku opciju. Na primer, degustacioni meni od četiri jela košta od 64 evra do sedam jela koji košta 100 evra. Pogledajte pažljivo pripremljen meni ovde.

Čak i ako niste gost hotela, možete uživati u njihovoj hrani uz prethodnu rezervaciju.

Fantastičan ručak u Vili Planinka

Dobra hrana se uparuje sa dobrim vinima, a poznato je da Slovenija ima odlična vina.

Odlična slovenačka vina: Puro Movia, Marinic Moscato, Marof Mackovci Modra Frankinja, Gordia Damigiana

Degustacija vina je uvek posebno iskustvo. Somelijeri Vile Planinke, Vanesa Centrih i Marko Koren, pomoći će vam da izaberete vino koje se savršeno slaže sa hranom i ispričaće vam priču o svakom slovenačkom vinu.

Somelijeri Vile Planinka, Vanesa Centrich i Marko Koren

Zanimljiv deo degustacije bilo je otvaranje boce vina Movia Puro Rosé, koja stoji naopako. Hm, za ovo je potrebno malo veštine, uz korišćenje otvarača za flaše koji je vinarija Movia posebno dizajnirala za otvaranje penušavih vina.

Otvaranje vina Movia Puro Rosé

Inače, vinska soba vile je veoma impresivna, sa 250 vinskih etiketa iz svih devet vinorodnih regiona Slovenije.
Ljubitelji vina mogu rezervisati mesto na radionicama uparivanja hrane i vina i uživati u slovenačkoj gastronomiji.

Vinska soba Vile Planinka

Smeštaj u Vili Planinka

Vreme ovde usporava, a četiri energetske tačke koje okružuju hotel omogućavaju vam da dobro spavate i odmarate u posebno dizajniranim sobama sa pogledom na prirodu.

Na vratima svih soba možete videti diskretno nacrtane stanovnike prirode, poput planinskog leptira Apolona, kranjske pčele, kozoroga, ovce, smrče ili raznih biljaka.

Drvena vrata, Vila Planinka

Da li ste spremni da odložite mobilne telefone u drvenu kutiju i zaboravite na „hitne“ pozive?
Hajde da se „isključimo da bismo se napunili“ („Unplug to recharge„)

Digitalni detoks u vili Planinka: ovde odložtite svoje mobilne telefone

Sobe u Vila Planinki

U Vili Planinka nalaze se 22 jedinstvene sobe, opremljene prirodnim materijalima, kamenom i drvetom. Svaki detalj je pažljivo odabran i uklopljen. Filozofija hotela je digitalni detoks: TV ekrani su skriveni iza drvenih vratanca, a nema klima uređaja.

Najluksuznija soba je ugaoni deluks apartman (64 m2). Sastoji se od kuhinje sa trpezarijom, dnevne sobe sa sofom, kaminom i ima veoma prostranu terasu.

Corner Deluxe Apartment, PROMO slika Vila Planinka

Posebna spavaća soba nudi maksimalnu udobnost za dve osobe.

Spavaća soba, Corner Deluxe Apartman, Vila Planinka

Ugaona deluks porodična soba (55 m²) ima dve odvojene spavaće sobe, dva kupatila i dnevni kutak, a može se smestiti i do 6 osoba.
Inače, moderna kupatila imaju staklene zidove, ali za razliku od mnogih hotela, ovde su okružena zavesama radi privatnosti.

Soba Corner Deluxe Family

Na raspolaganju su i ugaoni deluks apartmani, junior apartmani i superior sobe.

Deluxe apartmani, Vila Planinka

Generalno, ako boravite u hotelu 10 dana ili duže, možete dobiti 10% popusta na cenu smeštaja.

Iz svake sobe možete uživati u zadivljujućem pogledu na dolinu i obližnje planine. Fantastično, zar ne?

Vreme je za Wellness

Nakon dugih šetnji, vožnje biciklom ili planinarenja, pružite svom telu detoks u infracrvenoj sauni ili finsko-bio sauni (temperatura do 60 °C). Tretman saunom traje jedan sat, a blagodeti saune su odavno poznate.

Druga opcija: prepustite se klasičnim, sportskim ili antistres masažama za opuštanje tela i duše.

Spa i soba za masažu, Vila Planinka

Šta raditi u Jezerskoj dolini

Postoji mnogo opcija za aktivnosti u slobodno vreme, bez obzira na godišnje doba.

U zavisnosti od vašeg zdravstvenog stanja i nivoa kondicije, postoje razne organizovane planinarske ture, koje mogu trajati od 2 do 4 sata, pola dana ili ceo dan.

Klemen iz hotela Vila Planinka bio je naš vodič na pešačkoj ruti oko Jezerskog. Korak po korak, nismo primetili da smo prešli oko 10 km! I definitivno, nije moguće opisati pedeset nijansi zelene šume, trave i livada.

Neverovatni prizori netaknute prirode oduzimali su nam dah sa svakim korakom dok smo šetali u Zgornjem Jezerskom.

Zeleni pejzaž Jezerskog

Planšarsko jezero

Glavna znamenitost Jezerskog i regiona je malo Planšarsko jezero u obliku srca.

Zapravo, to je veštačko jezero koje su napravili meštani u znak sećanja na veće glečersko jezero koje se isušilo, po kome je Jezersko dobilo ime. Danas je to najatraktivnija turistička tačka.

Potrebno je oko 20 minuta lagane šetnje da obiđete jezero.

Planšarsko jezero

Ovo je savršeno mesto za ljubitelje prirode koji uživaju u pogledu na kristalno čistu vodu u kojoj se ogledaju planinski vrhovi.

Planšarsko jezero

Do jezera se lako stiže kolima, biciklom ili motorom, a parking se nalazi odmah pored jezera, kao i restoran Gostišče Jezersko, gde možete napraviti pauzu za kafu ili ručak, a takođe, nude i smeštaj.

Gostišće Jezersko, restoran i smeštaj

Pronađite svoje mesto uz obalu jezera, raširite ćebe i uživajte u pikniku okruženi tišinom. Leti možete da iznajmite čamac i plovite po mirnoj vodi, a zimi se možete klizati.

Jezersko, Planšarsko jezero

Dolina Ravenska Kočna

Mapa Jezerskog

Nezahtevna staza uz potok Jezernica kroz livade, dovela nas je do jednog od najlepših mesta u dolini Ravenska Kočna.

Moram da priznam da sam jedva čekala da vidim prelep Ledenik pod Skuto, najistočniji glečer u Alpima i jedan od dva u Sloveniji. Divili smo mu se iz daleka, jer je za njegov prelazak neophodno planinarsko iskustvo.

Jezersko, dolina Ravenska Kočna

Fotografije ne mogu da dočaraju veličanstven pogled na severne grebene Kamniško-Savinjskih Alpa, sa najvišim vrhom, Grintovecom (2.559 m).

Jezersko, Ledenik pod Skuto

Avantura planinskim biciklom oko Jezerskog

Biciklisti će takođe uživati u ovim pejzažima. Na raspolaganju su vam blage rute koje su savršene za porodice i rekreativce, dok zahtevniji usponi ka planinskim prevojima privlače iskusne bicikliste.

Ako ste gost hotela Vila Planinka, možete besplatno koristiti planininski bicikl, ili rentirati električni bicikl uz naknadu.

Deo naše grupe je krenuo električnim biciklima i vođeni Anom Tancik, osnivačem vođenih tura na Jezerskom, imao je nezaboravno iskustvo. Zapravo, planinski biciklizam je jedan od najbrže rastućih trendova u prirodi danas. Zanimljivo je da sve više žena otkriva čari planinskog biciklizma. To nije samo sport, to je bekstvo od svakodnevnog stresa.

Napomena: uvek vozite bicikl sa kacigom, prilagodite sedište terenu, sledite instruikcije i… kondicija je ipak važna Više detalja o vožnji planinarskim biciklom možete saznati ovde: Umesto pešačenja, seli smo na e-bike i krenuli u nezaboravnu avanturu Jezerskim.

Biciklistička tura oko Jezerskog, foto Nikola Zoko

Šumska joga i mindfulness

Jedinstveno iskustvo je Šumska joga. Okruženi drvećem i svežim planinskim vazduhom, instruktor joge će vam pomoći da se povežete sa sobom i osetite vezu sa prirodom. Seansa traje 90 minuta i pogodna je i za početnike i za one koji već praktikuju jogu.

Tokom šetnje kroz šumu, možete vežbati Mindfulnes. Fokusirajte se na ovde i sada, i oslobodite se stresa izazvanim modernim načinom života.

Zimsko vreme u Jezerskom

Tokom zime, Jezersko se pretvara u zimsku bajku.

Možete krenuti u šetnju poznatu kao „Hodanje na krpljama“, koja je pogodna za svakoga. Takođe, možete se sankati po snežnim brdima Jezerskog u pratnji instruktora, skijati ili se uputiti na 15 km dugu stazu za skijaško trčanje u dolini Ravenska Kočna pored Planšarskog jezera.

A za romantične duše: prošetajte po mirnoj dolini osvetljenoj zvezdama, gledajući vrhove Alpa…

Događaji

U Jezerskoj dolini se organizuju razni sportski i kulutrni događaji, kao što su slalom skijanje i skijaške trke.
Nedelja turističkih farmi Slovenije i Šenkovo gazdinstvo Jezersko se održava od 10. do 19. aprila, tokom koje možete isprobati domaća jela i prisustvovati radionicama obrade vune.

Jedan od najvažnijih događaja je Ovčarski bal, najstariji slovenački etnografski događaj koji se održava 9. avgusta, u blizini Planšarskog jezera.

Odmor u Vili Planinka

Okružena zadivljujućim Alpskim pejzažima, Vila Planinka je savršeno mesto za odmor i povezivanje sa prirodom.
Takođe, ovo je odličan izbor za tim bilding, venčanja ili druge posebne prilike.

Prelepa priroda, ukusna hrana, odlična vina, ljubazno osoblje i luksuzni smeštaj, učiniće vaše dane nezaboravnim.

A uveče, udobno se smestite pored kamina Vile Planinke sa čašom slovenačkog vina u ruci…

Čaša vina, vatrica iz kamina i odmor, Villa Planinka

Šta videti u blizini Jezerskog

U zavisnosti od vašeg vremena, možete posetit nekoliko interesantnih mesta.

Vodopad Rinka u Logarskoj dolini.
◊ Ljubljana, glavni i najveći grad Slovenije.
Kranj, „prestonica Slovenačkih Alpa“.
◊ Bajkovito Bledsko jezero se nalazi na oko 60 km.
Austrija je udaljena samo nekoliko kilometara od Jezerskog.
◊ Postojnska jama je jedna od najveličanstvenijih pećina na svetu, poznata po misterioznim zmajevim bebama i fantasičnim pećinskim ukrasima, i udaljena je oko 103 km. Nekoliko kilometara dalje, posetite Predjamski dvorac, najveći dvorac na svetu uklesan u steni, sagrađen u 12. veku.

Pratite nas i dalje za nove priče o ovim neverovatnim mestima…

The post Vila Planinka, planinska oaza u Jezerskom appeared first on Natania Travel.

Piran, dragulj slovenačke Istre

Natania — Thu, 16 Apr 2026 18:01:28 +0000

Piran je predivan slovenački grad i jedno od onih mesta u koje se zaljubite na prvi pogled

Ovaj srednjovekovni dragulj, poznat je po svom starom gradu sa uskim kaldrmisanim uličicama, malim kućama sa šarenim fasadama, crvenim krovovima i proizvodnji soli.

Zbog svoje specifične arhitekture i istorije pod mletačkom vlašću, privlači posetioce tokom cele godine.

I zato, pustite druge da pričaju, a vi krenite za Piran, savršeno mesto da pobegnete na vikend, uživate u šetnji i degustirate ukusna istarska jela i vina…

Ulice Pirana

Napomena:
Ova objava sadrži partnerske linkove.
Ako kliknete i obavite kupovinu, mogu zaraditi malu proviziju bez dodatnih troškova za vas. Hvala.

Kako stići u Piran

Piran se nalazi u Piranskom zalivu, delu Jadranskog mora, na poluostrvu Istra koga dele tri države: Slovenija, Hrvatska i Italija.

Najlakši način da dođete do njega je automobilom, u zavisnosti od vaše lokacije. Imajte na umu da morate ostaviti automobil van centra i starog grada na parkingu, jer je zabranjen ulaz automobilom.
Od glavnog grada Ljubljane udaljen je 120 km, a od Beograda oko 650 km (otprilike 7-8 sati vožnje).

Takođe, možete stići autobusom iz Ljubljane ili Kopra.
Najbliži aerodromi su u Ljubljani, Puli i Trstu, a zatim možete nastaviti autobusom, vozom, ili iznajmiti automobil.

Najbolje vreme za posetu

Najpopularniji meseci za posetu su jul i avgust, kada se u Piranu održavaju razni kulturni događaji i koncerti na Tartinijevom trgu. More je toplo, zalasci sunca su spektakularni, restorani na obali su otvoreni do kasno uveče, ali je i posećenost najveća.

Da biste izbegli gužvu, najbolji period za posetu je od aprila do juna ili u septembru/oktobru. Vreme je savršeno za duge šetnje uz more, uživanje u kafi, lokalnoj hrani i vinu pod istarskim suncem…

Zalazak sunca u Piranu

Nekoliko reči o istoriji

Veruje se da je Piran dobio ime po vatri (starogrčki „piros“ – vatra) koja se palila u marini i na poluostrvu.

Grad je imao burnu istoriju. Prvi stanovnici bila su ilirska plemena Histri, koji su bili poljoprivrednici, lovci i ribari.
Zatim je Piransko poluostrvo postalo deo Rimskog carstva 178. i 177. godine pre nove ere. Nakon njegovog pada, od 5. veka nove ere pa nadalje, napadali su ga Avari, Sloveni, Vizantinci, Franci, a zatim Piran postaje deo Svetog rimskog carstva 952. godine.

Od 1283. do 1797. godine, bio je pod vladavinom Mletačke Republike, sa poluautonomnom vladom i savetom lokalnih plemića. Godine 1797, Piran je pripojen Austrijskom carstvu, a od 1806. do 1814. godine Napoleonovom carstvu.

Posle Prvog svetskog rata, zajedno sa Trstom i celom Istrom, grad je bio deo Italije. Pripojen je Jugoslaviji 1954. godine, prema Londonskom memorandumu. Opština Piran je postala deo Socijalističke Republike Slovenije 1975. godine, a od 1991. godine, Piran je deo nezavisne Slovenije.

Šta videti u Piranu

Krenite u šetnju i otkrijte stari grad sa uskim uličicama, šarenim kućama i tajnim ćoškovima okruženim gradskim zidinama.

Gradske zidine Pirana

Tartinijev trg – Piazza Tartini

Srce grada je Tartinijev trg, a ime je dobio po Đuzepeu Tartiniju, čuvenom italijanskom kompozitoru i violinisti koji je ovde rođen. Odigrao je važnu ulogu u oblikovanju kulturnog nasleđa, a posebno je poznat po svojoj Sonati za violinu u g-molu (Đavolja trilerska sonata). Bronzana statua posvećena Tartiniju, podignuta je 1892. godine na trgu povodom 200. godišnjice njegovog rođenja.

Piran, Tartinijev trg i statua Đuzepea Tartinija

Zanimljivo je da je trg nekada bio unutrašnje pristanište za ribarske čamce, smešten izvan prvih gradskih zidina. U srednjem veku, ovo područje je bilo okruženo važnim palatama. Pristanište je pretvoreno u pravi trg 1894. godine, a sagrađene su i nove zgrade.

Inače, trg je ovalnog oblika jer su se nekada nalazile tramvajska okretnica i parking. Nakon pada Jugoslavije, odlučeno je da se zabrani saobraćaj i da ovaj trg postane srce grada, gde meštani i turisti svakodnevno prolaze, šetaju, piju kafu i naravno, slikaju se

Tartinijev trg

Gradska kuća

Iza Tartinijeve statue može se videti prelepa zgrada Gradske kuće koja je sagrađena u 19. veku. Na njenoj fasadi se nalazi i lav, simbol Mletačke republike, koji drži otvorenu knjigu, što znači da je sagrađena u vreme mira.

Gradska kuća u Piranu

Mletačka kuća – Casa Veneziana

Jedna od najzanimljivijih građevina u gradu je Mletačka kuća, poznata kao Benečanka. Nalazi se na uglu ulice IX Corpo i Tartinijevog trga. Tokom moje prve posete Piranu 2006. godine, ova kuća me je fascinirala svojom venecijansko-gotskom arhitekturom i crvenom bojom. Godinama kasnije, boja je izbledela, ali i dalje privlači pažnju posetilaca.

Mletačka kuća, 2006. godine

Postoji zanimljiva priča o ovoj kući. Sagradio ju je sredinom 15. veka bogati mletački trgovac za svoju ljubavnicu, mladu devojku iz Pirana. Da bi prkosili zlonamernim tračevima, na fasadu su stavili natpis „Lassa pur dir“ („Neka govore“).

Danas se u prizemlju Mletačke kuće nalazi prodavnica brenda Piranske soline, u kojoj možete kupiti Piransku so sa zaštićenom oznakom porekla, flor de sel, biljne mešavine, slane čokolade, maslinovo ulje, kao i prirodnu kozmetiku iz linije Lepa Vida.

Piran, Mletačka kuća

Crkva Svetog Đorđa i zvonik

Na vrhu brda i iznad starog grada, nalazi se crkvu Svetog Đorđa (Crkva Svetog Jurija) koja dominira gradom. Posvećena je svecu, zaštitniku grada, jer je prema legendi, spasio ribare od oluje.

Crkva Svetog Đorđa (Crkva Svetog Jurija)

Crkva je sagrađena između 1592. i 1614. godine, na mestu nekadašnje stare crkve. Renovnirana je nekoliko puta, a poslednja velika renoviranja su bila između 2002. i 2006. godine.

Unutrašnjost crkve Svetog Đorđa

Iza crkve se nekada nalazilo groblje, a na zidu se može videti nekoliko preostalih nadgrobnih ploča.

Pogled na zvonik iz dvorišta i nadgrobne ploče na zidu

Pored crkve se nalazi impresivan zvonik izgrađen 1615. godine, replika čuvenog zvonika Svetog Marka u Veneciji. Na vrhu se nalazi mala statua arhanđela Mihaila koja se rotira sa vetrom i bolje predviđa vremensku prognozu od mobilnih aplikacija! Zapravo, ako statua gleda ka Italiji (duva bura), vreme će biti lepo, a ako gleda ka moru (duva južni vetar), dolazi loše vreme!

Zvonik Pirana

Sa vidikovca ispred crkve, pruža se fenomenalan pogled na grad i plavo Jadransko more…

Piran

Crkva Bogorodice od zdravlja i svetionik

Duž šetališta, na rtu Punta, nalazi se crkva sa svetionikom.

Šetnja promenadom

Prvobitno je to bila crkva Svetog Klimenta, izgrađena u 13. veku, ali je 1632. godine, nakon epidemije kuge, preimenovana u crkvu Bogorodice od Zdravlja. Renovirana je nekoliko puta, između 1773. i 1778. godine, 1890. godine, a kasnije i 2017. godine.

Piranski svetionik – zvonik je dodat na severozapadnoj strani crkve i rekonstruisan je u 19. veku. Zajedno sa crkvom, korišćen je za vojne i verske potrebe Pirana, pružajući sklonište građanima tokom piratskih prepada.

Crkva Bogorodice od Zdravlja i svetionik

Raznobojne kućice u Piranu

Crkva i manastir Svetog Franje Asiškog

U blizini Tartinijevog trga i njegove kuće, između šarenih kuća, nalazi se crkva Svetog Franje Asiškog. Potiče sa početka 14. veka i renovirana je tokom vekova. Unutrašnjost datira iz 17. veka, a može se videti nekoliko oltara, školjka za donacije i grobno mesto porodice Tartini.

Unutrašnjost crkve Svetog Franje Asiškog

Pored crkve nalazi se Minoritski manastir Svetog Franje Asiškog, sa prelepim atrijumom i gotskim klaustrom.

Atrijum manastira Franje Asiškog

A u manastirskom klaustru, pažnju mi je privukao koren masline stare 500 godina, uklesan kao sedište.

Koren masline star 500 godina, isklesan kao sedište, manastir Svetog Franje Asiškog

Pomorski muzej

Pomorski muzej se nalazi pored piranske luke, u palati Gabrieli, izgrađenoj sredinom 19. veka. Pored pomorskog nasleđa, u muzeju se nalaze prostorije sa Muzejem proizvodnje soli u Sečoveljskim solanama, etnološkom zbirkom Tonine kuće (nekadašnjeg istarskog farmera), Tartinijevom spomen-sobom i Monfortom, bivšim skladištem soli.

Pomorski muzej pored luke u Piranu

Park prirode Sečovlje soline

Park prirode Sečoveljske soline je najveći slovenački bazen za isparavanje soli, koji se nalazi oko 8 km od Pirana. U ovom jedinstvenom predelu, tradicija proizvodnje soli održava se vekovima. So se sakuplja u posebnim bazenima prekrivenim petolom – prirodnim slojem koji sprečava mešanje soli sa blatom i daje joj čistoću i prepoznatljiv kvalitet. Proces je spor i zavisi od sunca, vetra i mora, što svako godišnje doba čini drugačijim. Šetnja kroz slane ravnice otkriva mrežu kanala, nasipa i bazena koji stvaraju gotovo nestvaran pejzaž.

Ovo područje je takođe važno stanište za preko 300 različitih vrsta ptica, što ga čini zanimljivim i za ljubitelje prirode. Pored njih, postoji 900 vrsta leptira, rakova, dagnji i nekoliko vrsta pčela koje se nalaze samo u Sloveniji.

Sečovelje Salina Nature Park, foto Nikola Zoko

Smeštaj u Piranu

U Piranu možete pronaći razne vrste smeštaja, od apartmana do luksuznih hotela.

Neki od najboljih hotela su: Hotel Piran, Art Hotel Tartini, Barbara Piran Bič Hotel & Spa i Hotel Zala.

Hotel Piran i Vila Piranesi

Negde na sredini puta između Pirana i Portoroža, nalazi se čuveni rizort Sveti Bernardin.

St. Bernardin Resort Portorož

Odmaralište St. Bernardin Resort nalazi se tik uz more, na popularnoj promenadi. Sastoji se od tri hotela smeštenih u blizini stare benediktinske kapele, okruženi oleanderima, palmama i ruzmarinom.

Promo foto: St Bernardin Resort

Grand Hotel Bernardin je luksuzni hotel sa 5 zvezdica sa 241 sobom i apartmanima, terasama i panoramskim pogledom na Jadran, kao i fantastičnim wellness centrom Paradise Spa.

Hotel Histrion 4* je potpuno renoviran 2020. godine. Poseduje 276 modernih soba koje su tematske uređene sa motivima masline, lavande i mora. Svaka od njih je uređena u pastelnim, prirodnim nijansama zelene, ljubičaste i plave, baš kao i istarski pejzaž.

Centralni deo hotela je Akvapark Termaris, najveći kompleks bazena sa zagrejanom morskom vodom na celoj slovenačkoj obali, otvoren tokom cele godine. Gosti mogu uživati u spa centru Wellness Benedicta sa biljnim, infracrvenim i finskim saunama, slanom sobom i tretmanima koji uključuju lokalnu piransku morsku so i istarsko bilje. Takođe, ima hamam, jedini u slovenačkoj Istri.

St Bernard Resort Wellness (promo slike)

Renovirani Hotel Vile Park 3* ima 29 soba koje mogu biti dvokrevetne ili veće porodične sobe. Ispred hotela se nalazi otvoreni bazen, dečja igraonica sa vodenim efektima i uređena plaža.

Hotel Vile Park, Restaurant Arkade, foto Nikola Zoko

Gastronomija u odmaralištu St. Bernardin Resort

Odmaralište Sv. Bernardin nudi gastronomski raj sa autentičnim lokalnim ukusima.

Istarski doručak se sastoji od domaćih sireva, svežeg hleba, maslinovog ulja, sezonskim jelima, domaćim sosevima od paradajza koji se služe sa palentom i čuvenim istarskim pršutom, a tradicionalna manestra, hranljiva čorba, daće vam energiju za ceo dan.

Na vrhu Grand hotela Bernardin nalazi se Grand Café, savršeno mesto za ručak sa najlepšim pogledom na Piranski zaliv. Možete provesti sate i sate u ovom sofisticiranom prostoru, uz čašu vina, gledajući u more.

Kuvar Mišo Jović je jedan od najistaknutijih slovenačkih kuvara, poznat po svom modernom pristupu tradicionalnoj kuhinji. Njegova jela su bazirana na istarskim sastojcima, ali pripremljena na moderan način, kao što su sveža jadranska riba, pažljivo pripremljeno meso, domaći ravioli sa sezonskim nadevima, gurmanski burgeri, itd.

St Bernard Resort i Mišo Jović, foto Nikola Zoko

Najbolji kafići i restorani u Piranu

Istarska kuhinja je poznata po lokalnim proizvodima, kao što su so, masline, sveže voće, povrće, začinsko bilje, morski plodovi, jela od mesa, testenine i vina. Odvojite vreme i uživajte u lokalnim konobama, kafi ili slatkišima.
Neki od najpopularnijih kafića su: Caffe Galeria Piran, Cafinho i Da Noi.

Miris sveže testenine, jadranske ribe i ukusnog vina je savršena kombinacija za vaš ručak ili večeru.
Posetite neke od najboljih restorana: Restavracija Pavel, Rostelin, Fritolin Pri Cantini, Pri Mari, Porta Marciana.

Restoran Pavel u Piranu

Preukusni morski specijaliteti u restoranu Pavel

Spomenik Draganu Sakanu

Na piranskoj promenadi možete pronaći zanimljiv spomenik. To je stilizovani bronzani model Pirana napravljen od knjiga, olovaka i lenjira, sa natpisom „Vizionar i čovek ideja“.
Spomenik je podigla opština Piran 2. septembra 2011. godine. Posvećen je Draganu Sakanu (1950–2010), osnivaču i kreativnom direktoru kompanije New Moment i autoru hiljada reklamnih kampanja u bivšoj Jugoslaviji.

Dragan je voleo da boravi u Piranu, a zahvaljujući svojoj školi „Ideas Campus“, okupljao je najveće svetske kreativce. Spomenik simbolizuje njegov moto: „Ideje su svuda oko nas“.

Spomenik Draganu Sakanu u Piranu

Piran, izmedju zalaska sunca i večeri

Suveniri iz Pirana

Putovanje nije potpuno bez suvenira, a najzanimljiviji su proizvodi inspirisani tradicijom i lokalnom kulturom.

Pronađite razne rukotvorine u malim lokalnim zanatskim radnjama ili kozmetičke proizvode napravljene od prirodnih lokalnih sastojaka.
S obzirom na to da je proizvodnja soli vekovima bila veoma važna za ovo područje, interesantni suveniri su proizvodi napravljeni od soli.

Za svoja kulinarska jela, kupite piransku so sa zaštićenom oznakom porekla. Zatim, možete pronaći fler de sol-cvet soli, biljne mešavine, slane čokolade i maslinova ulja, kao i prirodnu kozmetiku poput pilinga od soli, sapuna, krema za telo i slanog blata.

I ne vraćajte se kući bez istarskog maslinovog ulja i vina

Suveniri iz Pirana

Piran: šta videti u blizini

Piran noću

U principu, jedan dan je dovoljan da posetite Piran. Ali, grad je toliko divan da možete provesti više dana šetajući i otkrivajući njegove tajne uličice. U zavisnosti od vašeg vremena u prelepoj Istri, pogledajte šta možete videti u blizini Pirana.

Portorož je udaljen oko 20 minuta lagane šetnje od Pirana. Povezani su prelepo uređenim šetalištem pored mora. To je moderan grad sa marinom, luksuznim hotelima, Grand Kazinom i restoranima.

◊ Posetite farmu Gramona, ekološku farmu maslina koja se nalazi blizu mora. Možete kupiti njihovo ekstra devičansko maslinovo ulje, masline, so, biljne čajeve, lešnike, puter od lešnika, lokalnu paštetu od maslina, lokalno vino i prirodnu kozmetiku sa maslinovim uljem i lavandom.

Izola se nalazi 12 km od Pirana na obali. Ovo je mirniji i manji ribarski grad sa mletačkom atmosferom i odličnim restoranima sa svežom ribom.

◊ Kopar je najveći grad i glavna luka u regionu. Udaljen je 18 km i poznat je po svom prelepom srednjovekovnom starom gradu.

Postojnska jama i Predjamski zamak su među najznačajnijim prirodnim atrakcijama u Sloveniji, udaljene 75 km. Više o njima možete pročitati u sledećim tekstovima na blogu.

Bez obzira koju lokaciju odaberete za svoje sledeće putovanje, sigurna sam da ćete uživati u prelepoj prirodi, ukusnoj hrani i vinima, i gradovima sa mletačkom atmosferom i slovenačkim gostoprimstvom.

Piran promenade

The post Piran, dragulj slovenačke Istre appeared first on Natania Travel.

Ženska šetnja Beogradom: “One su čitav svet”

Natania — Mon, 30 Mar 2026 22:00:52 +0000

U organizaciji magazina Lepa & Srećna, 26. marta, održana je Ženska šetnja Beogradom. uz priču o znamenitim Srpkinjama koje su pomerale granice svojom hrabrošću, talentom i životnim izborima.

Zahvaljujući ljubaznom pozivu urednice magazina, Žakline Milenković, imala sam čast i zadovoljstvo da se pridružim ovom inspirativnom putovanju kroz vreme. Podsetile smo se divnih žena koje su obeležile našu istoriju, a naše druženje je pratila dobra energija i osećaj zajedništva i podrške, jer žene su čitav svet…

Ženska šetnja Beogradom

Tokom naše ženske šetnje, imale smo priliku da obiđemo mesta koja su povezana sa četiri poznate Srpkinje, kao što su Milica Babić, Mira Trailović, Nadežda Petrović i kneginja Ljubica.

Kroz zanimljivu šetnju gradom, vodila nas je turistički vodič Snežana Kusovac, koja nas je podsetila i na druge poznate žene, poput kraljice Marije Karađorđević i novinarke Mage Magazinović.

Milica Babić, prva žena kostimograf u Srbiji

Druženje je započeto obilaskom Muzeja Ive Andrića, koji se nalazi u njegovom nekadašnjem stanu u kojem je živeo sa svojom suprugom, Milicom Babić.

Milica je rođena 1909. godine u Bosanskom Šamcu (tadašnja Austrougarska, danas BiH), u trgovačkoj porodici. Od malih nogu je imala naklonost prema slikanju, koju je nasledila od svoje majke. Diplomirala je na Likovnoj akademiji u Beču, ali se na poslednjoj godini studija opredelila za pozorišni i modni kostim. U muzeju se nalazi i nekoliko Miličinih crteža.

Od 1931. do 1964. godine, sa prekidima, radila je u Narodnom pozorištu kao prvi školovani kostimograf, a pravila je i maske i perike. Za to vreme, opremila je oko 300 dramskih, operskih i baletskih predstava. Predavala je i na Glumačkoj školi beogradskog Narodnog pozorišta od 1934. godine. Tokom umetničkog usavršavanju u Berlinu od juna 1939. do maja 1941, bila je i modni dopisnik „Politike“.

Posle Drugog svetskog rata, radila je kao profesor kostimografije na Akademiji primenjenih umetnosti i Pozorišnoj akademiji u Beogradu. Sarađivala je sa mnogim pozorištima. Za svoj rad, nagrađena je Ordenom rada sa zlatnim vencem (1949), „Sterijinom nagradu za kostim” (1956) i plaketom grada Beograda (1964).

Milica je bila i višegodišnji član Saveta Muzeja primenjenih umetnosti u Beogradu. Objavljivala je stručne članke o modi, narodnoj radinosti i pozorišnom kostimu.

Milice Babić

Zanimljivo je da je ona kreirala i diplomatsko odelo za Ivu Andrića u Berlinu, 1939. godine. Želela je da na ovom odelu, na dugmićima i šeširu, predstavi nacionalne motive, a na maču se nalazi grb Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Takođe, kreirala je i odelo koje je nosio na dodeli Nobelove nagrade za književnost 1961. godine u Stokholmu, koja je kruna njegovog stvaralaštva.

Diplomatsko odelo Ive Andrića, i odelo koje je nosio na dodeli Nobelove nagrade

Ljubavna priča Milice i Ive Andrića

Inače, njih dvoje su decenijama bili prijatelji, a Ivo je čekao svoju veliku ljubav čak dvadeset godina. Veruje se da ga ona inspirisala za čuvenu priču „Jelena, žena koje nema“. Venčali su se 1958, godinu dana posle smrti njenog prvog supruga Nenada Jovanovića, diplomate i prevodioca. Milica je tada imala 48, a Ivo 66 godina. Živeli su srećno u Beogradu i u njihovoj kući u Herceg Novom, sve do njene smrti 1968. godine. Sahranjena je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, a sedam godina kasnije, tu je položena i Ivina urna.

Beograd, Muzej Ive Andrića, portreti Milica Babić i Ive Andrića

U muzeju se nalazi njihov originalan nameštaj koji je Milica pažljivo birala, lični predmeti, originalni rukopisi Andrićevih dela, pisma, fotografije, Ivina Nobelova nagrada, portreti i knjige.

Inside the Museum of Ivo Andrić

Lokacija: Muzej Ive Andrića, Andrićev venac br. 8, pored Pionirskog parka.
Radno vreme: utorak, sreda, četvrtak, subota: 10-17 časova, petak 10-18, nedelja: 10-14 časova, ponedeljkom zatvoreno.

Mira Trailović, pozorišna režiserka

Ženska šetnja je nastavljena posetom pozorištu „Atelje 212”. Dočekao nas je glumac Svetozar Cvetković i pričao nam o Miri Trailović, srpskoj i jugoslovenskoj pozorišnoj režiserki.

Atelje 212, Svetozar Cvetković, Ženska šetnja Beogradom, Foto: Matija Popović

Mira je rođena 24. januara 1924. u Kraljevu, u uglednoj porodici Andreja i Radmile Milićević, profesora francuskog jezika. Zanimljivo je da je Mirina baka, Katarina, bila dvorska dama kraljice Natalije Obrenović, a predak po majci joj je bio i čuveni ustavobranitelj Aleksa Simić.

Radila je prvo kao spikerka, rediteljka i urednica dramskog programa u Radio Beogradu od 1944. godine. U Savezu komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) u koji nikada nije primljena, upoznala je Dragoljuba Gucu Trailovića, tadašnjeg spikera i kasnije dopisnika „Politike“ iz Pariza, za koga se i udala 1949. godine.

Završila je Muzičku akademiju, govorila je više stranih jezika, a počela je da studira i tehnologiju, i arhitekturu, i istoriju umetnosti. Ali, na kraju, sledila je svoje srce i pronašla svoje mesto u pozorištu… Diplomirala je režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na kojem je kasnije bila profesor radio-režije više godina.

Mira Trailović, izvor: Arhiva Ateljea 212

Osnivanje pozorišta „Atelje 212“

Zahvaljujući njenoj velikoj snazi i upornosti, nastalo je pozorište „Atelje 212“. Tačnije, povod je bila predstava „Čekajući Godoa“, Semjuela Beketa, koja je pedesetih godina 20. veka bila je zabranjena u Beogradskom dramskom pozorištu. U boemskoj kafani „Tri šešira“, Mira je svojim saradnicima predložila nešto neočekivano: da osnuju novo i moderno pozorište.

U dvorani nekadašnje novinske kuće „Borba“, u saradnji sa Jovanom Ćirilovim i Radošem Novakovićem, nastalo je avangardno pozorište „Atelje 212“. Ime je dobilo zbog 212 stolica koje su se tada nalazile u sali. Prva predstava „Faust“ izvedena je 12. novembra 1956. godine u njenoj režiji, pred uglednim zvanicama, među kojima je bila i Jovanka Broz.

Nakon izvesnog vremena, njeni saradnici, Radoš Marković i Bojan Stupica, dolaze na ideju da sagrade pozorište na drugom mestu, tj u tadašnjoj ulici Ivo Lole Ribara, gde se danas nalazi Atelje 212. Mira je dobila sve dozvole i pozorište je otvoreno predstavom „Čekajući Godoa“, koja se godinama igrala na ovom mestu.

Mira Trailović, izvor: Wikipedia

Predstave u „Ateljeu 212“

Po povratku sa puta u Njujorku, došla je na ideju da pripremi čuvenu pozorišnu predstavu „Kosa“. Bukvalno je prenela u Beograd sve ono što je tamo videla i napravila je predstavu zbog koje se u to vreme bežalo iz škole, što danas zvuči nemoguće

Više od dve decenije, Mira je vodila ovo pozorište, postavljajući na scenu brojne i kontroverzne predstave koje su pomerale granice slobode tog vremena. Režirala je više od 30 značajnih predstava, a vremenom je Atelje 212 postalo poznato svuda u svetu.

Odlukom tadašnjeg režima, morala je da napusti mesto upravnika pozorišta posle tri mandata. Mira je ovo veoma teško podnela, što se odrazilo i na njeno zdravlje. Nasledio ju je saradnik i njena desna ruka, reditelj Ljubomir Muci Draškić.

Predstave u Ateljeu 212 i legendarna „Kosa“

Osnivanje BITEF festivala i pozorišta

Međutim, Mira ne odustaje od svoje ljubavi prema pozorištu. Zajedno sa Jovanom Ćirilovim, 1967. godine, osniva BITEF, Beogradski internacionalni teatarski festival. Postao je jedan od najznačajnijih kulturnih događaja i godinama je okupljao poznata pozorišna imena iz celog sveta.

Bitef teatar pozorište je otvoreno 3. septembra 1989. godine. Smešteno je u rekonstruisanoj nemačkoj evangelističkoj crkvi sagrađenoj 1940. godine pored Bajlonijeve pijace. Organizovano je po ugledu na moderna evropska pozorišta, u kojem se glumci, pisci, reditelji i drugi umetnici, angažuju na konkretnim projektima.

Mira, „Buldožer u bundi“

Zahvaljujući svom šarmu i upornosti, uspevala je da realizuje svoje zamisli i projekte. Nije bila preterano stroga, ali je volela uspeh i imala je odličan odnos sa glumcima i saradnicima. Dobitnica je brojnih nagrada. Poznata po prefinjenom stilu i osmehu, svuda je izazivala veliku pažnju. Francuski mediji su je iz milošte zvali „Buldožer u bundi“.

Mira je ceo svoj život je posvetila pozorištu koje je bilo njeno „dete“. Odvajanje od njega ju je dovelo do bolesti i učinilo da na neki način, odustane od života. Preminula je 7. avgustu 1989. godine i sahranjena je na Novom groblju u Beogradu. Danas se pored Bitef teatra i Bajlonijeve pijace, nalazi skver koji nosi njeno ime, kao i Velika scena „Ateljea 212”.

Bila je lepa i izuzetna žena. I kako kaže Svetozar Cvetković, „Ne samo da je stvorila jedno novo pozorište, već jedan potpuno drugačiji pogled na svet“.

Nadežda Petrović, slikarka, fotograf i bolničarka

U Spomen-muzeju Nadežde i Rastka Petrovića, upoznale smo se sa životom poznate slikarke, Nadežde Petrović, koja je srpskom društvu donela moderno evropsko slikarstvo.

Muzej se nalazi u porodičnoj kući njihove sestre Ljubice, sagrađene 1935. godine u Profesorskoj koloniji. Zaveštala je svoju kuću Narodnom muzeju sa željom da ona postane dom sećanja na Nadeždu i Rastka. Muzej je otvoren 1977. godine, ali je zatvoren 1986. zbog nepovoljnih uslova i ponovo otvoren tek u maju 2025. godine.

Petrović family

U prizemlju muzeja se nalaze sobe posvećene Rastku i Nadeždi. Na spratu su dve prostorije posvećene porodici Petrović, u kojima se danas održavaju razne radionice i književne večeri. Ceo prostor muzeja odiše kućnom atmosferom u kojem se nalaze njihove porodične fotografije, pisma, lični predmeti, crteži, rukopisi, Rastkove gramofonske ploče, njegova biblioteka i zbirka afričkih predmeta sa putovanja, kao i Nadeždina čutura.

Privatni Rastkovi predmeti i Nadeždina čutura

Nadeždin život

Nadežda je rođena 1873. u Čačku, a sa porodicom se preselila u Beograd 1884. Njeni roditelji su bili obrazovani, zalagali su se za preporod Srbije i bolje uslove života. Otac Dimitrije je bio učitelj crtanja u gimnaziji, gde je upoznao Milevu, učiteljicu istorije i književnosti, što je u to vreme bilo veoma retko. U njihovoj kući su se okupljali intelektualci i negovale razne vrste umetnosti. U porodici je bilo 13 dece, a od najmlađeg Rastka, poznatog književnika, slikara i diplomate, Nadežda je bila starija 25 godina.

Poznate slike Nadežde Petrović

Nadežda je završila Višu žensku školu, a uporedo je pohađala privatne časove crtanja kod čuvenog slikara realiste, Đorđa Krstića. Zatim započinje školovanje u Minhenu 1898. u ateljeu Slovenca Antona Ažbea, a kasnije nastavlja u školi impresioniste Julijusa Ekstera.

Angažuje se u osnivanju prvog umetničkog udruženja srpskih likovnih umetnika „Lade“ 1904. godine, koje je dobilo ime po staroslovenskoj boginji leta, ljubavi i lepote. Takođe, učestvuje u formiranju Prve jugoslovenske umetničke kolonije u Sićevu (Pirot) 1905. godine, koja i danas postoji.

Nadežda je u početku često bila kritikovana zbog svojih slika okrenutih savremenim tokovima evropske umetnosti. Međutim, uvek je imala podršku roditelja. Govorila je da svako ko donosi nešto novo, biva kritikovan, ali treba biti svoj i ispuniti svoju misiju.

Čuvene slike Nadežda Petrović

Inspiraciju je nalazila u srpskim predelima i srpskoj nošnji. Autor je skoro tri stotine ulja na platnu, akvarela i crteža, a najviše su zastupljeni portreti i predeli. Njene najpoznatije slike su: „Košutnjak“ (1904), „Resnik“, „Autoportret“, „Dereglije na Savi“ (1907), „Bavarac sa šeširom“ (1900), „Čaršija“ (Skoplje, 1914), „Kosovski božuri“, „Prizrenka (Ciganka)“, „Stari šadrvan u Prizrenu“.

Iz Pariza je donela ekspresionizam, a pod ovim uticajem su nastale slike „Plesačica“ (1910, posvećena plesačici Alan Mod), „Bulonjska šuma“ i „Bogorodična crkva“. U legatu se nalazi 30 Nadeždinih slika, a trenutno je izloženo pet koji prikazuju različite stilove kojima se bavila.

Bila je i prva žena likovni kritičar uz Branka Popovića. Takođe, jedna je od prvih žena ratnih fotografa na Balkanu, tokom balkanskih i Prvog svetskog rata. U muzeju možete videti i nekoliko njenih ratnih fotografija. Kraljevina Srbija joj je dodelila Orden Svetog Save, Orden Crvenog krsta i Medalju za hrabrost.

Svojim specifičnim stilom, jarkim bojama, elementima simbolizma, secesije, impresionizma i fovizma, bila je ispred umetnika tog vremena. Likovni kritičari svrstavaju njene slike među najbolja dela domaće likovne umetnosti.

Čuvena srpska slikarka, Nadežda Petrović

Borac za ženska prava

Nadežda je bila poznata i kao veliki borac za ženska prava. Čak je i raskinula veridbu, što je u to vreme bio veliki skandal. Nije slagala sa tim da se daje miraz uz mladu! Govorila je majci da „Svako može da bude udata žena, ali ne može svako da bude slikarka“.

Poznata je i kao veliki humanitarac i aktivista. Jedna je od osnivača Kola srpskih sestara koje je nastalo 1903, godine, a bila je i bolničarka za vreme Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Hrabra i neustrašiva, u svojoj torbi, nosila je zajedno i slikarski pribor i municiju. Iako po obaveštenju komande nije morala ponovo da se odazove pozivu bolničarke, odlazi u Valjevsku bolnicu i neguje bolesnike zaražene tifusom. Međutim, i ona se razbolela i preminula je 3. aprila 1915. u Valjevu, u 42. godini.

Sa Valjevskog groblja je prenesena na beogradsko Novo groblje u junu 1935. godine, gde su kasnije prenete kosti i njenog brata, Rastka.

U Pionirskom parku, 1989. godine postavljen je mermerni spomenik posvećen Nadeždi, delo vajarke Angeline Gatalice. Od 2005. godine, Nadeždin lik se nalazi i na papirnoj novčanici od 200 dinara.

Lokacija: Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrovića, ul. Ljubomira Stojanovića 25.
Radno vreme: utorak, sreda, petak, nedelja 10 do 18 časova, četvrtak i subota od 12 do 20 časova, ponedeljkom zatvoren.

Kneginja Ljubica

„Ženska šetnja Beogradom” završila se u Konaku kneginje Ljubice gde smo čuli priču o kneginji Ljubici, prvoj dami moderne Srbije, supruzi kneza Miloša Obrenovića.

Konak kneginje Ljubice

Ljubica je rođena oko 1785. godine i poticala iz ugledne i bogate porodice Vukomanovića. Za Miloša se udala u proleće 1804, a kum im je bio Karađorđe, za čiju smrt je kasnije bio odgovoran upravo Miloš.

Ljubica i knez Miloš su imali dve ćerke, Petriju i Savku, i dva sina koja su postala srpski kneževi: Milana (vladao 1839) i Mihaila (vladao 1839–1842 i 1860–1868), dok im je nekoliko dece umrlo prerano.

Portreti: knez Miloš, kneginja Ljubica sa starijim sinom Milanom i knez Mihajlo

Kneginjin život nije bio nimalo lak, a ipak je bila simbol snage i borbe u vreme srpskih ustanaka. Žene su tada živele u senci svojih muževa. Iako nepismena, bila je mudra, vredna i neustrašiva. Brinula je o imanju, državnoj kasi, i nije se sklanjala sa svojom decom tokom raznih sukoba. Bila je voljena, poštovana, i stekla je veliku reputaciju među narodom.

Sa Milošem se nije dobro slagala, čak i oko političkih pitanja. Taj odnos je dodatno bio komplikovan Miloševim brojnim ljubavnim avanturama, koje je teško podnosila. U naletu poniženja i ljubomore, Ljubica je čak ubila jednu od njegovih ljubavnica, Petriju, a od smrtne kazne spasila ju je trudnoća. Nakon toga, počeli su da žive odvojeno, a njena rezidencija bio je današnji Konak.

Konak kneginje Ljubice

Posle više vekova, postao je prvi zvanični dvor i najreprezentativnija zgrada u Beogradu tog vremena. Zgrada konaka je sagrađena od 1829. do 1830. godine po idejama i nadzorom Hadži-Nikole Živkovića, prvog arhitekte u obnovljenoj Srbiji. Kneginja Ljubica je ovde dočekivala važne goste, a i knez Miloš je primao strane zvaničnike, iako je većinu vremena provodio u svom Topčiderskom konaku.

Divanhana (soba za prijem) u prizemlju konaka kneginje Ljubice

Konak je kombinacija tri stila: balkanskog, turskog i bidermajer (srednjoevropska arhitektura).

Unutrašnjost Konaka kneginje Ljubice

U konaku je Ljubica živela do 1842. godine, kada je morala da ga napusti zbog političke situacije u Srbiji, tj. kada su ustavobranitelji i politički protivnici kneza Miloša proterali nju i kneza Mihajla. Od tada, konak se nije koristio kao rezidencija, već kao sedište raznih državnih institucija.

Ljubica je umrla je 1843. godine u Novom Sadu, a sahranjena je u manastiru Krušedol na Fruškoj gori. Poznata kao Velika gospođa među narodom, bila je i ostala značajna figura u srpskoj istoriji tokom prve polovine 19. veka.

Posle sanacije i rekonstrukcije, konak se nalazi u sastavu Muzeja grada Beograda od 1980. godine.

Lokacija: Kneza Sime Markovića 8.
Radno vreme: utorak, sreda, petak, nedelja od 10 do 18 časova, četvrtak i subota od 12 do 20 časova, ponedeljkom zatvoreno.

O istoriji kraljevskih porodica Obrenović i Karađorđević, možete saznati više u tekstu:
Izložba Srpski Kraljevski portreti.

Više o fruškogorskom manastiru Krušedol, možete pročitati u tekstu:
Fruškogorski manastiri, srpske svetinje.

Žene su čitav svet

Nakon naše ženske šetnje, druženje je nastavljeno uz kaficu, koktel, razgovor i zvuke klavira pijaniste Nikole Ljubenovića u prijatnoj atmosferi Konaka kneginje Ljubice.

„U našem užurbanom vremenu prava je privilegija pronaći trenutak kada možemo da zastanemo i prisetimo se života naših znamenitih žena čija su postignuća i dobrota ostavili trag u vremenu i našim dušama. Verujem da ćemo i u našim narednim druženjima imati priliku da se prisetimo svih srpskih pesnikinja, spisateljica, umetnica koje i danas inadahnjuju mnoge od nas“, rekla je Žaklina Milenković, glavna i odgovorna urednica magazina Lepa & Srećna.

Ženskoj šetnji je prisustvovala grupa poznatih žena, kao što su dr Marija Zdravković (kardiolog, direktorka KBC Bežanijska kosa), Dragana Radaković (operska diva), Katarina Gromilić (balerina), Marina Ćosić (glumica), Mirjana Popović (savetnica za protokol), Tina Grabež (influenserka)…

Beograd, Konak kneginje Ljubice, Ženska šetnja Beogradom, 26.0.3.2026, Foto: Matija Popović

Prijatelji događaja bili su Grand kafa i Kärcher.
Obično sa dobrom, mirisnom kafom započinjemo dan. Kafica je i omiljeni povod za razgovor i male svakodnevne užitke koji život čine lepšim. Sa druge strane, važno je da imamo dovoljno vremena za svoje voljene i prijatelje, u čemu nam mogu pomoći Kärcher savremena rešenja za održavanje higijene u domovima i poslovnim prostorima.

Zaista sam uživala u ovoj šetnji Beogradom i pričama o znamenitim ženama Srbije. Svaka u svom okruženju, imale su veliki uticaj na društvena i politička dešavanja. Bile su ispred vremena u kojem su živele, kao simbol snage, upornosti i energije koje pokreću i inspirišu i u današnjim vremenima.

Jer… Žene su čitav svet

The post Ženska šetnja Beogradom: “One su čitav svet” appeared first on Natania Travel.

Najbolje aplikacije za putovanja

Natania — Thu, 26 Mar 2026 22:00:46 +0000

Planiranje putovanja danas je mnogo lakše uz odgovarajuće aplikacije za putovanja.

Nekada smo putovali sa papirnim mapama. Tokom godina, razvijene su brojne aplikacije koje čine putovanja lakšim i prijatnijim.

Bez obzira da li rezervišete smeštaj ili izlet, putujete vozom ili avionom, ili samo pokušavate da ostanete povezani tokom boravka u inostranstvu, pogledajte najbolje aplikacije za putovanja koje mogu da vam pomognu da se osećate bezbedno.

Napomena:
Pojedini linkovi u ovom tekstu su partnerski linkovi, što znači da mogu zaraditi malu proviziju ako uradite rezervaciju preko njih, a bez dodatnih troškova za vas. Hvala.

Predivne destinacije

Najbolje aplikacije za rezervaciju putovanja

Najbolje aplikacije za putovanja za letove i transport

Skyscanner

Skyscanner je jedna od najpopularnijih aplikacija za pretragu letova širom sveta. Pomoću ove aplikacije možete lako pronaći direktne ili letove sa presedanjem, kao i rezervisati hotel ili iznajmiti automobil. Takođe, možete podesiti da dobijate obaveštenja o cenama kada budu snižene.

Aplikacija Skyscanner

Google Flights

Google Flights je još jedna besplatna aplikacija. U kalendaru možete odmah videti kog datuma su najjeftiniji letovi, a funkcija praćenja cena vam šalje obaveštenja kada se cene promene.

Napomena: Google Flights ne prodaje karte direktno, tj. preusmerava vas na avio-kompanije ili onlajn turističku agenciju (OTA) da biste rezervisali let.

Flight Radar 24

Flight Radar 24 je fantastična aplikacija koja vam omogućava da pratite saobraćaj uživo širom sveta sa svog mobilnog uređaja. Tačnije, možete dobiti detaljne informacije o svakom letu na pokretnoj mapi u realnom vremenu. Letovi se mogu pretraživati po avio-kompaniji, ruti ili broju leta.

Takođe, možete pronaći informacije o rutama, detaljima aviona, procenjenom vremenu dolaska, stvarnom vremenu polaska, itd.

Aplikacija Flight Radar24 tracker

Rail Europe

Aplikacija Rail Europe vam omogućava pristup železničkim mrežama u više od 30 evropskih zemalja i preko 230 evropskih železničkih operatera. Možete proveriti raspored vožnje vozova u realnom vremenu, rezervacije sedišta, polaske/dolaske sa stanica, kupiti ili otkazati mobilne vozne propusnice i karte direktno u aplikaciji. Često možete dobiti bolje cene kada rezervišete unapred putem aplikacije nego kada kupujete karte na stanici.

Preuzmite aplikaciju sa Google Store ili Apple Store.

Rail Europe aplikacija

Ferry Scanner

Ferry Scanner je jedan od najpopularnijih pretraživača za vožnju trajektima. Nudi pregled međunarodnih putovanja trajektima širom sveta do više od 900 destinacija, u saradnji sa preko 350 trajektnih kompanija i 6.000 ruta.

Takođe je veoma korisna aplikacija za planiranje više ruta ili putovanja sa ostrva na ostrvo, bez obzira da li želite da idete u Grčku, Hrvatsku, Italiju, na Kanarska i Balearska ostrva, ili do Tajlandskog zaliva. Lako možete pronaći razne rute i planove putovanja. Pogledajte aplikaciju.

Korisne aplikacije za putovanja: Ferry Scanner

Rome2Rio

Rome2Rio je odlična besplatna aplikacija za planiranje ruta vozovima, autobusima i trajektima unutar i između zemalja. Aplikacija upoređuje najjeftinije, najbrže i najpogodnije opcije putovanja. Trenutno je dostupna na 24 jezika, kao što su engleski, francuski, nemački, italijanski, portugalski, španski, itd.

Aplikacija Rome2Rio

Omio

Besplatna aplikacija Omio se obično koristi za putovanja po Evropi. Možete pretraživati i rezervisati vozove, autobuse, letove i trajekte u više od 37 zemalja. Ovo je odličan način da uporedite cene autobusa i vozova i pronađete najbolju opciju za vas.

Aplikacije za putovanja: OMIO

Iznajmiljivanje automobila: Discover Cars

Aplikacija Discover Cars je međunarodni veb-sajt za rezervaciju automobila po pristupačnoj ceni. Možete pronaći sve vrste automobila na više od 50.000 destinacija širom sveta. Cena uključuje sve obavezne takse, poreze i dodatne troškove, tako da neće biti neprijatnih iznenađenja kada stignete do mesta za iznajmljivanje.

Najbolje aplikacije za rezervaciju smeštaja

Booking.com

Booking.com je verovatno najpoznatija aplikacija za rezervaciju smeštaja. Na raspolaganju su vam milioni objekata širom sveta: hoteli, apartmani, pansioni, hosteli i vile. Filteri za pretragu smeštaja i interfejs su odlični, a politike otkazivanja su obično fleksibilne. Pored plaćanja unapred, postoji i opcija plaćanja na licu mesta. Takođe, imaju program lojalnosti Genius, koji pruža popust od 10%.

Na sajtu možete videti i recenzije korisnika o smeštaju, što vam može pomoći da donesete konačnu odluku. Često koristim ovu aplikaciju na svojim putovanjima.

Agoda

Agoda je još jedna popularna aplikacija za putovanja koja često nudi bolje cene od konkurencije za destinacije, kao što su Tajland, Japan ili Bali. Često se zahteva plaćanje unapred da bi se osigurale niže cene. Njihov program lojalnosti ima različite nivoe i dnevne specijalne ponude. Pored smeštaja, novost je rezervacija letova i prevoza.

Hostelworld

Aplikacija Hostelworld je veoma korisna za solo putnike, bekpekere i sve putnike sa ograničenim budžetom koji traži hostele širom sveta. Njena baza broji preko 16.500 hostela u 180 zemalja, sa preko 13 miliona recenzija.

Najbolje aplikacije koje možete koristiti tokom putovanja

Aplikacije za navigaciju i kretanje

Google Maps

Sigurna sam da vam je svima poznata besplatna aplikacija Google Maps app.

Možete proveravati informacije o saobraćaju u realnom vremenu, kao i javni prevoz, pešačke rute, ocene restorana i popularne znamenitosti koje možete posetiti. Veoma je korisna za sve nas, ne samo za putnike. Možete preuzeti i oflajn mapu grada, što je veoma važno ako nemate internet ili ako je WiFi signal loš.

Maps.me

Maps.me je besplatna oflajn GPS aplikacija, korisna kada ste u područjima bez telefonske usluge i tokom međunarodnih putovanja. Samo preuzmite mapu mesta gde idete i dobićete detaljnu mapu, koja često uključuje planinarske staze, pešačke staze i znamenitosti. Imajte na umu da korišćenje mape može značajno potrošiti bateriju tokom navigacije.

Aplikacije za putovanja: MAPS.ME

Najbolje aplikacije za putovanja: rezervacija izleta i aktivnosti

Get Your Guide (GYG)

Get Your Guide je jedna od mojih omiljenih aplikacija za putovanja, posebno kada sam na novom mestu i imam ograničeno vreme. Širom sveta postoje brojne aktivnosti na otvorenom i u zatvorenom prostoru, kao što su pešačke ture, časovi kuvanja, degustacije vina, krstarenja brodovima ili ulaznice za muzeje bez čekanja u redu.

Plaćanje je avansno, ali obično možete otkazati do 24 sata unapred. Odlična platforma sa detaljnim informacijama o izletima i aktivnostima.

Viator

Viator je sličan aplikaciji GetYourGuide, i više se koristi za ture u Severnoj Americi, na Bliskom istoku i određenim azijskim destinacijama.

TripAdvisor

TripAdvisor je najveća svetska platforma za putovanja za rezervaciju širokog spektra tura, izleta i restorana, a pruža i pregled recenzija o iskustvima posetilaca. Postoji više od 859 miliona recenzija putnika, tako da možete proveriti sve što vam je potrebno. Naravno, nije svaka recenzija ili povratna informacija pouzdana, jer zavisi od iskustava i očekivanja ljudi.

Aplikacije za putovanja: TripAdvisor

Klook

Klook je platforma na kojoj putnici mogu da rezervišu hotele, kao i automobile, ture, aktivnosti i ulaznice za muzeje i razne znamenitosti. Uglavnom imaju ponude za Aziju, kao i nekoliko evropskih zemalja, Australiju, Novi Zeland, Mauricijus i SAD.

Go City

Sa aplikacijom Go City Pass možete uštedeti do 55% na turama za razgledanje znamenitosti, muzejima i raznim aktivnostima na 28 destinacija širom sveta, uključujući London, Njujork, Las Vegas, Rim, Prag, Madrid, Singapur, itd.

Preuzmite aplikaciju sa App Store ili Google Play-a, i izaberite jednu od različitih vrsta propusnica, koje važe godinu dana od datuma kupovine. Samo pazite da ih ne aktivirate odmah, već kada planirate obilaske! Cena zavisi od broja dana i atrakcija koje se posećuju.

Aplikacije za putovanja: Go City®

Najbolja eSIM kartica za putovanja: Airalo

Airalo je prva eSIM prodavnica na svetu. Inače, eSIM kartice su slične običnim SIM karticama, samo što su digitalne. Danas mnogi mobilni telefoni, tableti i neki laptopovi podržavaju eSIM kartice. Airalo eSIM kartica vam omogućava da izbegnete ogromne račune za roming tokom putovanja. Možete ostati povezani na preko 200 lokacija širom sveta. Lako se instalira i može se kupiti preko Airalo veb stranice ili u Airalo aplikaciji.

AirHelp

Možemo reći da aplikacija AirHelp rešava probleme sa letovima.
AirHelp je deo Udruženja za zaštitu prava putnika (APRA). Njihova misija je da promovišu i štite prava putnika. Ako je vaš let otkazan, kasni više od 3 sata ili je prebukiran, možete zahtevati nadoknadu do 600 evra ili više, u zavisnosti od regionalnih ili međunarodnih zakona i propisa. Ako je vaš prtljag oštećen ili izgubljen, takođe možete zahtevati novac za to.

Uz pristupačnu fiksnu naknadu, AirHelp se bavi celom papirologijom i pregovorima kako bi putnici dobili nadoknadu za svoj let od avio kompanije. Preuzmite aplikaciju AirHelp ovde.

Radical storage

Aplikacija Radical Storage pomaže putnicima da pronađu rešenja za smeštaj svog prtljaga u slučajevima ranog dolaska ili kasnog odlaska iz smeštaja. Ova mreža za skladištenje prtljaga posluje u preko 70 zemalja i 1.000 gradova, sa više od 10.000 mesta za skladištenje (poznatih kao „Anđeli“).

Putnici mogu lako rezervisati čuvanje prtljaga onlajn na proverenim mestima u blizini glavnih železničkih stanica ili znamenitosti. Fiksna dnevna cena je od 1.60 evra dnevno, po torbi, a svaka torba je pokrivena garancijom do 3.000 evra.

Radical Storage aplikacija

Konvertor valuta i transfer novca: XE Currency

Aplikacija XE Currency je jedna je od najpouzdanijih konvertora valuta. Omogućava vam da dodate do 10 valuta i lako ih konvertujete. Takođe, možete slati novac u 190 zemalja u 130 valuta, fizičkim licima i preduzećima. Naknada za transfer novca zavisi od valute i zemlje u koju šaljete novac.

Preuzmite aplikaciju XE Currency i pronađite sve što vam je potrebno za globalne transfere novca, konverziju valuta i kurseve uživo.

Aplikacija Xe Currency Exchange Rates and International Money Transfers

Jezik & komunikacija

Google Translate

Pored Google mapa, svima nam je poznata aplikacija Google Translate za prevođenje.
Omogućuje prevod onlajn na 108 jezika i u širokoj je upotrebi za razgovore, prevođenje tekstova, čitanje menija ili znakova. Posebno je interesantna funkcija kamere koja prevodi tekst u realnom vremenu. Osim toga, možete uneti URL da biste preveli celu veb stranicu ili sačuvali fraze i prevode.

Planiranje i organizacija puta: TripIt

Aplikacija TripIt je poput ličnog asistenta za putovanja koji vam pomaže da organizujete plan putovanja.

Nakon što završite sa rezervacijom leta, hotela, automobila ili drugih rezervacija, prosledite ih na plans@tripit.com, a aplikacija će je automatski dodati u vaš plan putovanja. Detalje putovanja možete dodati u vaš kalendar ili ih proslediti nekome kome želite.

Pored besplatne verzije plana putovanja, postoji i plaćena verzija (49 dolara godišnje), koja uključuje više podsetnika, upozorenja i informacija o putovanju.

Aplikacije za putovanja: TripIt Travel Itinerary

Savet o aplikacijama za putovanja

Većina ovih aplikacija je besplatna za preuzimanje i korišćenje, dok neke od njih imaju i plaćene verzije.

Uvek je bolje da ih instalirate pre sledećeg putovanja kako biste proverili da li funkcionišu. To vam omogućava razne opcije, jer nikada ne znate šta može poći neplanirano na vašem putovanju.

Isprobajte razne aplikacije i pronađite one koje vam najviše odgovaraju.

Spakujte svoje torbe i budite bezbedni na putovanjima!

Omiljene destinacije

The post Najbolje aplikacije za putovanja appeared first on Natania Travel.

Zejtinlik, vojničko groblje u Solunu

Natania — Mon, 23 Mar 2026 19:39:43 +0000

Za posetioce sa Balkana, posebno iz Srbije, putovanje u Solun nije potpuno bez posete vojničkom groblju Zejtinlik.

To je mesto gde tišina govori glasnije od oružja. Na ovom savezničkom vojničkom groblju, nalaze se grobovi oko 20.000 vojnika koji su poginuli u bici na Solunskom frontu tokom Prvog svetskog rata.

Groblje sam posetila dva puta: prvi put u aprilu 2014. godine, a drugi put 31. decembra 2025. godine. Oba puta je bilo oblačno i vetrovito.
I činilo se da vetar, duvajući među čempresima koji okružuju grobove, šapuće njihove reči: „Ne zaboravite na nas…“

Solun, Srpsko vojničko groblje Zejtinlik

Informacije za posetioce vojničkog groblja Zejtinlik

Lokacija: avenija Mikis Theodorakis Avenue, 136 (ranije poznata kao ulica Langada), oko 1.5 km od centra Soluna.
Do njega se lako stiže taksijem ili peške. Iz centra možete doći autobusom, a vožnja traje oko 20 minuta; linija 27 iz ulice Egnatia, linija 29 sa Aristotelovog trga ili linije 38/56 sa železničke stanice/Vardari trg.

Radno vreme: svaki dan, od 9 do 17h (radno vreme može malo da varira tokom zime ili državnih praznika).
Ulaz je besplatan.

Srpsko vojničko groblje

Istorija vojničkog groblja Zejtinlik

Kompleks groblja se nalazi na mestu gde se tokom rata nalazila glavna bolnica srpske vojske.

Inače, ime potiče od turske reči zejtin, što znači maslina. Tokom turske vladavine, na ovom mestu je postojala pijaca za prodaju maslinovog ulja (zejtina).

Nakon završetka Prvog svetskog rata, saveznici su odlučili da sahrane sve mrtve vojnike na zajedničkom groblju. Ovo područje je izabrano jer je bilo nenaseljeno i van gradskih zidina. U međuvremenu, Solun je izrastao u veliki grad, a danas se groblje nalazi blizu njegovog centra.

Sporazum o osnivanju groblju potpisali su 20. novembra 1920. godine grčki generalni guverner Soluna, Anastasios Adosides, i saveznici: vojvoda Živojin Mišić (Srbija), general Žan Noel Buše (Francuska), feldmaršal Džordž Fransis Miln (Ujedinjeno Kraljevstvo) i pukovnik Kurđo Đamberini (Italija).

Grčka vlada je kupila zemlju i ustupila je za izgradnju groblja. Sav materijal za izgradnju srpskog groblja, donet je iz Srbije, bez plaćanja carina i poreza. Oko njega su zasađene sadnice čempresa donete sa Hilandara.

Projekat je započet 1926. godine po projektu arhitekte Aleksandra Vasića, a kasnije ga je razradio ruski arhitekta, Nikolaj Krasnov. Završni radovi su počeli 1933. godine pod vođstvom arhitekte Budimira Hristodula, jednog od 1.300 kaplara, i trajali su do kraja 1936. godine. Iste godine, 11. novembra, na Dan primirja u Prvom svetskom ratu, mauzolej, kapela i kripta su zvanično osveštani.

Solun, Srpsko vojničko groblje Zejtinlik

Srpsko vojničko groblje

Kad prođete kroz prednju gvozdenu kapiju, gradska gužva i buka ostaju napolju, i čini vam se da je vreme stalo. Sve je tako tiho, i jedino što se vidi su brojni redovi mermernih krstova i visoki čempresi…
Na groblju Zejtinlik, sahranjeno je više od 20.000 savezničkih vojnika koji su poginuli između 1915. i 1918. godine.

Pored srpskih vojnika, ovde počivaju i francuski, italijanski, ruski i britanski vojnici, podeljeni u pet sektora, u zavisnosti od nacionalnosti.

Porodica Mihailović, čuvari srpskog groblja

Prvi čuvar Srpskog groblja bio je Savo Mihailović, srpski dobrovoljac iz Grblja kod Boke Kotorske. Od 1926. godine, vodio je grupu koja je posetila preko 250 groblja kako bi pronašla grobove vojnika. Sakupljali su posmrtne ostatke vojnika i premeštali ih na novo groblje Zejtinlik. Savo je umro 1928. godine i sahranjen je na ovom groblju.

Njegov sin Đuro Mihailović, nastavio je očev rad. Spasio je groblje i njegove relikvije od nacističke pljačke tokom Drugog svetskog rata. I Đuro je sahranjen pored svog oca na groblju Zejtinlik 1961. godine. Tada je dužnost čuvara groblja pala na Đorđa, poslednjeg muškog potomka porodice Mihailović.

Đorđe Mihailović

Eh, svi su znali i poštovali čika Đorđa, kako su ga obično zvali…

Rođen je u Solunu 1. maja 1928. godine i ceo život je proveo na groblju Zejtinlik, brinući se o srpskim grobovima. Godinama je dočekivao sve koji su posećivali ovo mesto, turiste, predsednike, potomke vojnika, političare i đake.

Čika Đorđe je uvek bio obučen u vojničku uniformu, sa šajkačom na glavi i osmehom na licu. Znao je mesto svakog groba, mnoga imena napamet, koja porodica dolazi iz kog kraja, kao i mnogo toga o srpskoj istoriji. Obično je govorio: „Obećao sam ocu da ih neću ostaviti same.“ Drhtavim glasom je pričao priče o vojnicima, kako heroji koji se nisu vratili svojim kućama i voljenima, ne bi bili zaboravljeni.

Đorđe Mihailović, April 2014.

Po srpskom običaju, nudio je čašicu rakije za pokoj duša srpskih ratnika. Imale smo veliku čast i priliku da upoznamo ovog izuzetnog čoveka u aprilu 2014. godine. Ova fotografija je lepa uspomena na čika Đorđa.

Sećanje na čika Đorđa Mihailovića, Srpsko vojničko groblje Zejtinlik, April 2014.

Đorđe je preminuo 2. jula 2023. godine u 96. godini života. Iako su nova sahranjivanja zabranjena, dozvoljeno je da Đorđe bude sahranjen pored svog oca, dede i srpskih vojnika.

Republika Srbija ga je odlikovala Ordenom srpske zastave drugog stepena i Ordenom Svetog Save prvog stepena. O njemu je 2013. godine snimljen dokumentarni film „Poslednji čuvar“, dok je spomen-bista posvećena Đorđu postavljena ispred kuće 2024. godine.

Memorijalna bista Đorđa Mihailovića, groblje Zejtinlik

Danas posetioce dočekuju kustosi Krstimir Tzopas i Olga Tasić.

Srpski mauzolej-kosturnica

Srpsko vojničko groblje Zejtinlik zauzima najveći deo na kojem se nalaze grobovi 7.440 vojnika iz Prvog svetskog rata i 129 vojnika iz Drugog svetskog rata.

Njegovo glavno obeležje je impresivni mauzolej-kosturnica, koji je projektovao arhitekta Aleksandar Vasić, a izgrađen je između 1933. i 1936. godine.

Zejtinlik, mauzolej na srpskom vojničkom groblju

Na prednjoj strani mauzoleja nalazi se mozaik Svetog Arhanđela Mihaila.
Čuveni stihovi Vojislava Ilića Mlađeg, uklesani su na zidu kapele:

„Nepoznati stranče, kada slučajno mineš
Pored ovog svetog zajedničkog groba
Znaj, ovde su našli večno utočište
Najveći heroji današnjeg doba.“

Srpski mauzolej na Zejtinliku

Ulaz u kapelu nalazi se na drugoj strani mauzoleja.

Srpska kapela na Zejtinliku, Solun

Imena svih srpskih vojnih jedinica koje su učestvovale u bici na Solunskom frontu, uklesana su na svodu i zidovima kapele. Mozaik u kapeli, sa motivima srednjovekovnih srpskih fresaka, izradila je grčka umetnica Voila.

U sredini kapele se nalazi luster izliven od topovskih čaura sa čuvenog Kajmakčalana, napravljen u obliku srpske krune. Inače, „kruna“, koja je teška oko 200 kg, postavljena je obrnuto u znak žalosti za stradanjem srpskih vojnika tokom Prvog svetskog rata.

Unutrašnjost srpske kapele

Srpska kosturnica i grobovi

Ulaz i unutrašnjost srpske kosturnice

Kripta se nalazi ispod platoa sa kapelom. Oko stepenica koje vode do centralne prostorije možete videti razne predmete, uključujući fotografije, medalje, kape, male statue i zastave.

Razni predmeti u srpskoj kosturnici

Iz centralne prostorije kripte, račvaju se uski bočni hodnici. Zidovi su prekriveni belim mermernim pločama sa imenima srpskih vojnika koji su tamo sahranjeni. Zapravo, tu su položene kosti 5.580 srpskih vojnika.

Zejtinlik, srpska kosturnica

Oko mauzoleja nalazi se 10 parcela gde je sahranjeno još 1.440 srpskih vojnika.

Teško je rečima opisati osećaj koji smo doživeli hodajući među grobovima. Sitni kamenčići su krckali pod našim nogama, iako smo hodali polako i s poštovanjem, jer to nije samo groblje. To je nešto mnogo više; to je sveto mesto koje čuva sećanje na ljudsku borbu, bol i žrtvu.

Srpski grobovi na vojničkom groblju Zejtinlk

Grlo se steže, a suze se pojavljuju u očima.
U duši je nečujni krik za svakim pročitanim imenom na belim krstovima.
Vojnici, kapetani, kaplari, očevi i sinovi, braća i komšije, poznati i nepoznati… Svi su tu, zajedno, zauvek.

A koliko je neostvarenih snova i želja prekinuto zbog rata, borbe za vlast i moć? Oni su samo branili svoju domovinu…

Zejtinlik, srpski grobovi

Groblje Zeijtinlik

Takođe, postoje i dve zajedničke grobnice. U jednoj je sahranjeno 78 nepoznatih srpskih vojnika sa Solunskog fronta, a u drugoj 217 nepoznatih srpskih vojnika, prebačenih iz Carigrada.

Srpski grobovi (levo) i ruski spomenik (slika desno) na Zejtinliku

Savezničko groblje

Kao što sam već pomenula, vojnici su sahranjeni u pet sektora, u zavisnosti od njihove nacionalnosti.

Na slici: saveznički vojnici, Muzej u Beloj kuli, Solun

◊ Ruski sektor

Ruski sektor se nalazi u okviru Srpskog groblja, gde je sahranjeno 496 ruskih vojnika i oficira. Godine 2000, spomenik od crnog granita, koji je napravio vajar Đorđe Kikotis, postavljen je na groblju u čast ruskih vojnika.

Francuski sektor

Francuski sektor sadrži najveći broj grobova. Zapravo, ima ih 8.310, od kojih je 8.102 pojedinačnih grobova, dok se ostaci 208 vojnika nalaze u kosturnicama. Iz Francuske je bilo 6.347 vojnika, 1.222 iz Senegala, 398 sa Madagaskara i Indokine i 343 iz Severne Afrike. Crvena kapelica se takođe nalazi pored grobova, a u njenoj blizini je beli spomenik podignut u čast grčkih vojnika.

Crvena francuska kapela, francuski grobovi i beli spomenik poginulim grčkim vojnicima

Godine 2014, uz finansiranje Ministarstva odbrane Francuske, stara rezidencija grobljanske stražarnice je pretvorena u Muzej Francuskog vojnog groblja, gde su izloženi istorijski artefakti, fotografije, mape i dokumenti.

Francuski grobovi

◊ Britansko groblje Komonvelta

Britansko groblje Komonvelta na Zejtinliku sadrži grobove sa nadgrobnim pločama za 1.648 vojnika Komonvelta i 45 bugarskih vojnika. Zanimljivo je da je na groblju Zejtinlik sahranjena samo jedna žena. To je Katarina Meri Harlej (1855–1917), medicinska sestra Britanskog Crvenog krsta koja je predvodila grupu medicinskih sestara koje su pomagale srpskom narodu.
Katarina je poginula tokom bombardovanja Bitolja, 17. marta 1917. godine, i samo njen grob ima krst na Britanskom groblju. Spomenik Katarini podigla je Srpska vojska u znak zahvalnosti za njenu pomoć i rad, sa uklesanim rečima:

Plemenitoj Engleskinji, velikoj dobrotvorki srpskoga naroda, gospođi Harlej

„Velika ženo,
Na tvome grobu umesto cveća,
srpska zahvalnost večno će cvati.
Za tvoja dela i tvoje ime,
pokoljenja će daleka znati “.

Italijanski sektor

Italijanski sektor se nalazi na levoj strani od Srpskog groblja. Sadrži tela 3.000 italijanskih vojnika koji su poginuli na Albanskom frontu u Prvom svetskom ratu.

Tradicija na vojničkom groblju Zejtinlik

Svake godine, 11. novembra, veterani Prvog svetskog rata dolaze na groblje Zejtinlik da polože cveće u znak sećanja na poginule vojnike. Danas ovu tradiciju nastavljaju predstavnici savezničkih zemalja.

Redovi belih krstova, uniformisani i disciplinovani čak i u smrti, podsećaju na žrtvu i bratstvo.

I zato, ako ste u poseti Solunu, odvojite malo vremena da posetite groblje Zejtinlik.
Kao što je Đorđe Mihailović jednom rekao posetiocima: „Sve dok neko dolazi, oni nisu zaboravljeni“.

The post Zejtinlik, vojničko groblje u Solunu appeared first on Natania Travel.

Vodič za Solun: istorija, kultura i odmor

Natania — Fri, 27 Feb 2026 22:00:19 +0000

Solun je savršen izbor da pobegnete na kratak odmor za vikend. Takođe je obavezna stanica na putu ka severu Grčke, Halkidikiju, Meteorima ili Atini. Nalazi se pored Termajskog zaliva i drugi je po veličini grad i luka u zemlji.

Iako sam Solun posetila nekoliko puta, uvek pronađem nešto novo i drugačije. I svaki put uživam u razgledanju vizantijskih crkava, kafici u modernim kafićima duž obale i ukusnim grčkim specijalitetima u tradicionalnim tavernama u četvrti Ladadika.

Ovaj turistički vodič će vam pomoći da otkrijete glavne znamenitosti grada, crkve, muzeje, kako doći do njih, predloge za restorane, šoping zone, kao i za najbliže plaže, ukoliko želite da spojite svoje putovanje sa opuštanjem na moru.

Napomena:
Ovaj tekst sadrži partnerske linkove.
Ako kliknete i obavite kupovinu, mogu zaraditi malu proviziju bez dodatnih troškova za vas. Hvala.

Solun, kako stići?

Do Soluna možete stići na više načina.

Kopnenim putem
Većina posetilaca stiže u grad automobilom prateći autoput Egnatija Odos (deo evropskog puta E90). Državni put Patra-Atina-Solun-Evzoni povezuje Solun sa Atinom (udaljenom oko 500 km) i grčkom granicom Evzoni (udaljenom 82 km). Autobusi kompanije KTEL povezuju Solun sa raznim gradovima širom Grčke. Na primer, putovanje iz Atine traje oko 6–7 sati.

Avionom
Međunarodni aerodrom Makedonija (SKG) nalazi se 15 km od centra grada. Solun je povezan direktnim letovima sa Atinom i mnogim evropskim gradovima, posebno tokom leta. Sa aerodroma možete doći autobuskom linijom 01X tokom dana, ili linijom 01N noću, taksijem ili organizovanim privatnim transferom do centra.

Vozom
Solun je vozom povezan sa Atinom (vožnja traje oko 4-5 sati) i drugim delovima Grčke, uključujući Larisu, Volos i Aleksandrupolis. Proverite red vožnje ovde.

Pomorskim putem
Solunska luka je jedna od najvažnijih luka u jugoistočnoj Evropi, na severozapadnom delu Egejskog mora. Nalazi se u centru grada i uglavnom služi u komercijalne svrhe, ali postoje i trajektne linije koje prevoze putnike do severnih egejskih ostrva, kao i do ostrva Kiklada i Sporada.

Solunski zaliv

Nekoliko reči o istoriji Soluna

Područje oko grada je bilo naseljeno još od praistorijskih vremena.

Grad Solun je osnovao kralj Kasandar Makedonski 315. godine pre nove ere, na mestu antičkog grčkog grada Terme. Grad je nazvao po svojoj ženi, Tesaloniki, ćerki kralja Filipa II i polusestri Aleksandra Velikog.

Za kratko vreme, postao je važna pomorska baza i centar trgovine i kulture. Grad je imao i sopstvenu kovnicu novca i valutu sa oznakom Soluna 187. godine pre nove ere.

Tokom rimskog perioda, Solun je postao glavni grad drugog rimskog administrativnog okruga Makedonije. Izgrađeno je nekoliko veličanstvenih spomenika, čije se ruševine mogu videti i danas. Posle Carigrada, bio je drugi po veličini grad Vizantijskog carstva.

Tokom istorije, Solun su napadali brojni neprijatelji: Avari, Sloveni, Bugari, saracenski pirati, Normani, vitezovi krstaši i Mlečani. Turci su ga osvojili 1430. godine i ostao je pod njihovom vlašću do 1912. godine, kada je postao deo Kraljevine Grčke.

Danas je to moderan grad sa preko milion stanovnika. I dalje čuva tragove prethodnih civilizacija, koji su utkani u urbani život.

Bela kula, obeležje grada Soluna

Solun: šta videti i raditi

Grad ima bogatu istoriju zbog svog strateškog položaja u Grčkoj i Evropi. Možete videti ruševine i spomenike iz različitih perioda dok šetate po celom gradu. Najbolji način da istražite grad je peške, ali možete koristiti autobus, taksi ili metro da biste stigli do lokaliteta.

Ruševine rimskih spomenika

Početkom 4. veka pre nove ere, Solun je postao glavni grad rimske provincije Makedonije. Veličanstveni carski kompleks sagrađen je tokom vladavine rimskog cara Cezara Galerija Maksimijana. Neki od njegovih delova se i danas mogu videti, ali većina je zakopana ispod modernih zgrada. Kompleks se sastojao od Kraljevske palate, Hipodroma, Rotonde i Galerijevog luka.

Kraljevska palata i hipodrom

Ostaci Kraljevske palate nalaze se na današnjem trgu Navarionu. Kompleks Galerijeve rezidencije sastoji se od nekoliko impresivnih zgrada. Palata i sobe nalazile su se u centru, okružene dvorištem, raskošnim kupatilima, hodnicima sa podnim mozaicima i mermernim pločicama. Osmougaona zgrada služila je kao prestona dvorana. Njen mali Galerijev luk danas se može videti u Arheološkom muzeju u Solunu.

Kraljevska palata, mozaik i mali Galerijev luk u Arheološkom muzeju Soluna

Bazilika je korišćena za zvanične audijencije, dok je Apsidalna sala služila za bankete i druge ceremonije. Hipodrom, dugačak približno 450 metara i širok 95 metara, bio je mesto za zabavu i predstave. Samo mali fragmenti hipodroma mogu se videti danas ispod stambene zgrade na trgu Ippodromiou.

Ostaci Galerijeve kraljevske palate

Rotonda (Rotunda)

Rotonda je jedno od najvažnijih arheoloških lokaliteta u gradu, izgrađena oko 306. godine nove ere kao Galerijev mauzolej. Kasnije je postala crkva, zatim džamija tokom turske vladavine, a zatim ponovo pravoslavna crkva posvećena Svetom Đorđu. Njeni prelepi mozaici su među najstarijim hrišćanskim umetničkim delima.

Solun, Rotonda

Rotonda i Galerijev luk

Galerijev luk (Kamara)

Nekada su Rotonda i impresivni Galerijev luk bili povezani veličanstvenim, kolonadnim procesijskim putem. Ova ruta je bila deo glavnog puta Egnatia, koji danas preseca ulice Egnatia i Dimitriou Gounari.

Veličanstveni Galerijev luk

Ovaj trijumfalni luk se sastoji od zidanog jezgra. Verovatno je izgrađen između 298. i 305. godine nove ere u znak sećanja na pobedu Galerija nad Persijancima, što je naznačeno na mermernim skulpturalnim panelima. Danas možemo videti oko dve trećine luka, ali on i dalje izgleda veličanstveno.

Mermerni paneli na Galerijevom luku

Rimski forum (Antička Agora)

Rimski forum se nalazi na gornjoj strani Aristotelovog trga. Izgrađen je krajem 2. veka nove ere, na mestu već postojeće helenističke Agore. Forum je služio kao administrativni, ekonomski i društveni centar Soluna do 6. veka nove ere.

Kompleks foruma sastojao se od dva monumentalna trga (jedan je i dalje zakopan ispod Aristotelovog trga), rimskih kupatila, malog odeona koji se koristio za gladijatorske igre, dvospratnih stoa i podni mozaici. Razni predmeti pronađeni na Rimskom forumu mogu se videti u malom podzemnom Muzeju Rimskog foruma.

Ruševine Rimskog foruma

Rimski i vizantijski ostaci ispod metro stanica Soluna

Inače, izgradnja solunskog metroa počela je 2006. godine, ali je on zvanično otvoren krajem 2024. godine. Razlog za dugogodišnje odlaganje radova bilo je otkriće važnih arheoloških lokaliteta. Zapravo, tokom njegove izgradnje, pronađeno je preko 130.000 arheoloških artefakata iz različitih perioda.

Solunska metro stanica Venizelou: arheološki lokalitet iz rimskog i kasnije vizantijskog perioda, ulica Decumanus Maximus, prvi nivo

Glavno otkriće bio je mermerom obložen i stubovima ukrašen Decumanus Maximus, glavna avenija istok-zapad, zajedno sa prodavnicama, kućama i javnim trgom. Pronađen je duž trase Via Egnatia (danas ulica Egnatija) na 5,4 metra ispod nivoa zemlje.

Otvoreni muzej na metro stanici Venizelou,

Moramo priznati da su graditelji na izvanredan način napravili podzemni muzej, kako bi sačuvali ovo arheološko nalazište. Postoji i mali muzej unutar sledeće metro stanice, Agia Sofijas, sličan metro stanici Sintagma u Atini.

Spomenici Vizantijskog perioda

Tokom vizantijskog doba, Solun je bio drugi grad Vizantijskog carstva, posle Carigrada. Bio je glavni trgovački i vojni centar na rimskom putu Via Egnatija, a takođe i važan centar hrišćanstva na Balkanu.

Zbog svoje jedinstvene arhitekture, 15 crkava i spomenika u Solunu je 1988. godine upisano na Uneskovu listu svetske baštine, koji su poznati kao Paleohrišćanski i vizantijski spomenici Soluna. Na listi se, pored crkava, nalaze i gradski zidovi, Rotonda i Vizantijsko kupatilo.

Pomenućemo najvažnije spomenika, a više o njima možete pročitati ovde:
15 Byzantine Churches and Monuments of Thessaloniki here.

Gradske zidine i Solunska tvrđava

Prve zidine u 3. veku pre nove ere sagradio je Kasandar, kkralj Makedonije, koji je osnovao grad.
Tokom vekova, obnavljali su ih razni vladari, a današnji ostaci zidina potiču iz ranog vizantijskog i turskog perioda.

Istočni zid Akropolja

Na vrhu brda nalazi se Solunska tvrđava, poznata i kao Heptapyrgion ili Jedi Kule, kako su je zvali Turci. Inače, njeno ime znači Sedam kula, iako ima deset kula.

Gradske zidine i tvrđava Heptapyrgion, Solun

Danas možemo videti ruševine vizantijske tvrđave i zgrade iz perioda kada je služila kao zatvor. Deo tvrđave je impresivna kula Trigioniou, koju su obnovili Turci.

Kula Trigoniou Tower i kućice u četvrti Ano Poli

U njenom okruženju, na vrhu brda, nalazi se Stari grad Soluna, poznat kao Ano Poli ili Gornji grad. To je najstariji deo Soluna, koji je preživeo Veliki požar 1917. godine. Sa Gornjeg grada možete uživati u prelepom panoramskom pogledu na grad, planinu Olimp i plavo Egejsko more.

Pogled na grad Solun sa Ano Polija

Hm, bilo je zanimljivo penjati se uz brdo iz centra grada. Ova slikovita četvrt je ispunjena uskim kaldrmisanim ulicama, šarenim kućama sa tradicionalnim arhitekturom, cvetnim baštama, krivudavim sokacima i prodavnicama suvenira. A kada se umorite od šetnje duž gradskih zidina i tvrđave, napravite pauzu u malim kafićima i tradicionalnim tavernama koje služe lokalna jela.

Raznobojne kuće u kvartu Ano Poli, Solun

Poznate vizantijske crkve

Najvažnija crkva u gradu je crkva Svetog Dimitrija, posvećena zaštitniku grada.
Prva crkva je sagrađena u 4. veku nove ere, kada je car Konstantin Veliki proglasio hrišćanstvo kao zvaničnu religiju Vizantijskog carstva. Verovalo se da je grob Svetog Dimitrija čudotvoran i hiljade hodočasnika ga posećuju svake godine. Crkva je pretvorena u džamiju, a zatim ponovo u hrišćansku crkvu.

Praznik Svetog Dimitrija slavi se 26. oktobra, što je takođe i državni praznik kojim se slavi oslobođenje Soluna od turske vlasti 1912. godine.

Crkva Svetog Dimitrija

Impresivna crkva Svete Sofije sagrađena je u 5. veku, a inspirisana je čuvenom crkvom Svete Sofije u Carigradu. Kao i druge crkve, pretvorena je u katedralu, zatim u džamiju, a zatim u pravoslavnu crkvu 1912. godine.

Crkva Svete Sofijie

Nekoliko modernih crkava…

Pored veličanstvenih vizantijskih crkava, u gradu možete pronaći i nekoliko modernih i zanimljivih.

Crkva Svetog Grigorija Palamasa je mitropolitska crkva Soluna. Sagrađena je 1914. godine u eklektično-vizantijskom stilu. Crkva je posvećena jednom od najznačajnijih svetaca, Grigoriju Palami, koji je bio gradski nadbiskup (od 1350. do 1359. godine). Njegove mošti se čuvaju u posebnoj kapeli crkve.

Crkva Svetog Grigorija Palamasa

Crkva Svetog apostola Pavla nalazi se u staroj gradskoj četvrti Ano Poli. Prema predanju, u podnožju brda Kedrinos, nalazio se izvor vode, na kom je apostol Pavle pio vodu tokom svoje posete Solunu 50. godine nove ere. Tako je izvor postao poznat kao „Sveti izvor apostola Pavla“ i vekovima je privlačio brojne hodočasnike. Mala crkva posvećena njemu izgrađena je 1922. godine na ovom mestu, nakon oslobođenja.

U blizini, na brdu, sedamdesetih godina 20. veka izgrađena je velika i impresivna crkva Svetog Pavla. Sa balkona hrama možete uživati u prelepom pogledu na grad.

Crkva Svetog apostola Pavla

Crkva Panagija Deksija nalazi se blizu Galerijevog luka, u ulici Egnatia. Izgrađena je 1956. godine u vizantijskom i modernom neoklasičnom stilu.

Crkva Panagia Dexia

Verovatno je crkva dobila ime po ikoni Bogorodice koja drži malog Isusa na desnoj, a ne na levoj strani. Zato se zove „Deksija“ ili „Deksiokratusa“, što znači desnoruka/desna strana.

Unutrašnjost crkve Panagia Dexia

Turski spomenici

Grad je zauzet nakon opsade koja je trajala od 1422. do 1430. godine, od strane sultana Murata II. Kao i drugi delovi Grčke, ostao je pod turskom vlašću sve do oslobođenja 1912. godine, kada je grad postao deo Kraljevine Grčke. Čak i danas se po gradu mogu videti brojni turski spomenici.

Bela kula

Glavno obeležje Soluna je Bela kula, koja se nalazi na šetalištu pored obale, u ulici Nikis Avenue. Izgradili su je Turci u 15. veku, kao deo gradskog utvrđenja, na mestu stare vizantijske kule. Bela kula je visoka 34 metra i ima šest spratova povezanih stepenicama. Nekada je kula bila okružena niskim osmougaonim zidom, koji je srušen 1917. godine.

Bela kula

Turci su kulu koristili kao tvrđavu, garnizon, a takođe i kao zatvor. Inače, u 18. veku bila je poznata kao tvrđava Kalamarija. Nakon masakra 1826. godine, nazvana je Kula krvi ili Crvena kula. Sadašnje ime datira iz 1890. godine, kada ju je jedan osuđenik okrečio u belo u zamenu za slobodu. Danas kula ima svetlo smeđe-žutu boju, ali je zadržala svoje ime.

Nakon oslobođenja 1912. godine, postala je simbol grada. Ministarstvo kulture je 1985. godine preuzelo Belu kulu, restauriralo je i pretvorilo u muzej, pod upravom a Muzeja vizantijske kulture. Posetioci mogu da vide predmete iz istorije Soluna, od antičkog do modernog doba. Takođe, u kuli se održavaju razne privremene izložbe.

Solun, muzej u unutrašnjosti Bele kule

I ne propustite da se popnete na vrh zbog divnog panoramskog pogleda na Ano Poli, Termajski zaliv i Olimp.

Pogled sa vrha Bele kule

Tokom božićnih i novogodišnjih praznika, bila je fantastično osvetljena LED instalacijama.

Bela kula noću

Turske džamije i pijaca

Najstarija džamija u Solunu je Hamzi-begova džamija. Nalazi se na raskrsnici ulica Egnatia i Venizelou, gde se danas nalazi metro stanica Venizelou. Džamija je izgrađena 1460. godine i nazvana je po Hamzi-begu, turskom admiralu i izaslaniku sultana Mehmeda II. Napuštena je 1820-tih, a nakon oslobođenja 1912. godine izgubila je svoju versku namenu. Godinama je korišćena kao bioskop pod nazivom Alkazar, kako je zove lokalno stanovništvo. Grčko Ministarstvo kulture je 2006. godine započelo restauraciju, čiji se završetak očekuje ove godine.

Hamzi-Begova džamija

U blizini Hamzi-begove džamije, u ulicama Venizelou i Solomu, nalazi se pijaca Bezesteni. Sagrađena je u 15. veku od strane Mehmeda II, u pravougaonom obliku i pokrivena sa šest kupola.

Inače, turska reč Bezesteni ili Bedesten potiče od persijske reči „Bazazistan“, što znači „pijaca tkanina“. Pre Velikog požara 1917. godine, u bezestenu je bilo 113 prodavnica. Čak i danas se u njemu nalaze razne prodavnice.

Nekadašnja pijaca Bezesteni

Džamija Ishak Pasha ili „Alaca Imaret“ nalazi se u Ano Poliju. Bila je jedna od najvažnijih građevina u Solunu. Sagradio ju je 1484. godine veliki vezir, Isak-paša. Verovatno je dobilo ime po minaretu poznatom kao aladža, što znači „šaren“, jer je bio potpuno prekriven šarenim kamenjem u obliku dijamanta. Danas se koristi kao izložbeni prostor za gradsku galeriju Soluna.

Džamija Ishak Pasha ili „Alaca Imaret“

Turska kupatila

Begov hamam je najstarije i najimpresivnije turssko kupatilo, koje se nalazi na trgu Archaia Agora, duž ulice Egnatia. Sagradio ga je 1444. godine sultan Murat II na ruševinama starije vizantijske crkve.

Ovo tursko kupatilo je bilo poznato i kao „Rajsko kupatilo“. Imalo je odvojene prostorije za muškarce i žene i radilo je do 1968. godine. Godinama je korišćeno za kulturne događaje i izložbe. Zatvoreno za javnost zbog renoviranja tokom poslednjih nekoliko godina.

Begov hamam

Jahudi Hamam je još jedno veliko tursko kupatilo, sagrađeno u 16. veku. Nalazi se na raskrsnici ulica Vasileos Irakleiou i Frangini. Njegovo ime znači „Jevrejska kupatila“ jer je mnogo sefardskih Jevreja živelo u ovom kraju. Takođe, poznat je kao Pazarski hamam, jer se nalazi preko puta Agore Modiano, najpopularnije pijace u gradu. Kupatilo je imalo dva odvojena dela za muškarce i žene i bilo je otvoreno do početka 20. veka. Danas je zatvoreno za javnost.

Yahudi Hamam

Yeni Hamam, na turskom znači „novo kupatilo“. Ovaj hamam je u 16. veku izgradio Husref Kenhuda, vlasnik imanja u Solunu koji je verovatno služio kao administrator vezira Sokol Mehmet paše. Imao je odvojene delove za muškarce i žene. Nakon oslobođenja 1912. godine, postao je javno vlasništvo. Godinama je služio kao skladište, bioskop, koncertna dvorana, a danas se koristi kao Aigli Geni hamam bar i restoran.

Yeni Hamam

Aristotelov trg

Aristotelov trg je glavni trg i jedno od omiljenih mesta za sastanke u Solunu, kako za meštane, tako i za posetioce. Nalazi se u srcu grada i proteže se do šetališta uz obalu. Ovaj prelepi trg je projektovao francuski arhitekta Ernest Ebrar 1917. godine, nakon Velikog požara, koji je uništio dve trećine Soluna. Neoklasične zgrade sa crvenim kolonadama i lukovima na fasadama izgrađene su pedesetih godina 20. veka, a restaurirane su tokom 2000-tih godina.

Solun, Aristotelov trg, juni 2021.

Luksuzni hotel Electra Palace sa 5 zvezdica nalazi se na zapadnoj strani trga. Iz kafića na krovu hotela možete uživati u neverovatnom pogledu na trg i more. Bioskop Olimpion je na istočnoj strani trga, a takođe je i sedište Solunskog filmskog festivala, koji se održava svakog novembra.

Aristotelov trg, hotel Electra Palace (levo), Olympion Cinema (desno), 31.12.2025.

Aristotelov trg je popularno turističko mesto sa kafićima i restoranima, kao i mesto za razne kulturne, muzičke, političke događaje i demonstracije. Tokom božićnih i novogodišnjih praznika, trg se pretvara u bajkovito prostor sa velikom božićnom jelkom i zanimljivim LED dekoracijama, koje privlače i decu i odrasle.

Novogodišnja dekoracija na Aristotelovm trgu, decembar 2025.

Solunska promenada (Nea Paralia)

Solunsko šetalište je još jedno omiljeno mesto turista i lokalnog stanovništva. Prostire se u dužini od oko pet kilometara, od Koncertne dvorane do luke. Savršeno je za mirnu šetnju, vožnju biciklom, trčanje i opuštanje pored mora, a okruženo je sa 13 zelenih tematskih bašta i kafića duž obale.

Promenada pored obale Soluna

Statua Aleksandra Velikog

Najimpresivnija statua na šetalištu je statua Aleksandra Velikog. Bronzana statua, visoka 6 metara, predstavlja Aleksandra Velikog kako jaše svog vernog pratioca, Bukefala. U blizini statue nalazi se bronzani reljef koji prikazuje „Bitku kod Isa“, dok instalacija sadrži dva niza sarija i štitova sa ugraviranim i štampanim simbolima Aleksandrovih trupa.

Statua Aleksandra Velikog

Solunski kišobrani

Jedno od najfotografisanijih mesta u gradu je moderna umetnička instalacija „Kišobrani“, koju je napravio poznati grčki umetnik Jorgos Zongolopulos. Instalacija se sastoji od 40 kišobrana na vertikalnim stubovima koji se protežu preko 13 metara u visinu. Prvi put je izložena 1903. godine na Venecijanskom bijenalu. Nakon pozitivnih kritika, kišobrani su izloženi 1997. godine u blizini Makedonskog muzeja savremene umetnosti na solunskom priobalju.
Divno izgledaju tokom zalazska sunca, a osvetljeni su i noću.

Solunski kišobrani

Izleti brodom oko Soluna

Krenite na krstarenje duž Termajskog zaliva kako biste uživali u fantastičnom pogledu na grad sa mora. Nekoliko brodova-barova, kao što su Black Pearl, Arabella i Klio Cruise Bar, nude vožnju duž zaliva u trajanju od 30 minuta. Svi polasci počinju u blizini Bele kule, na svakih 90 minuta, od 11h do kasno u noć.

Brodovi za izlet: Klio, Arabella i Black Pearl

Mi smo se vozile brodom Crni biser, Black Pearl, inspirisanim čuvenim Piratima sa Kariba. Brod-bar nudi osvežavajuća pića, kafu, pivo, vina, koktele po narudžbi (Black Pearl, Jack Sparrow, Barbossa, ili Will Turner), muziku i predivan pogled na more i grad, posebno u zalazak sunca. Takođe, možete rezervisati piratski brod da proslavite svoj rođendan, organizujete privatni događaj ili napravite nezaboravnu zabavu.

Krstarenje brodom Black Pearl

Četvrt Ladadika

Ladadika je jedan od najživopisnijih kvartova u gradu, sa uskim kaldrmisanim ulicama i šarenim kućama.

Inače, reč „Ladadika“ bukvalno znači prodavnice koje prodaju ulje i njene proizvode. Nalazi se unutar istorijskog centra grada, u blizini luke. Bila je poznata i kao „Egipatska pijaca“, i mnogi Jevreji su nekada živeli ovde i imali svoje prodavnice. Pre Prvog svetskog rata, Ladadika je bila poznata i kao Kvart crvenih fenjera zbog bordela koji su se tamo nalazili. Iako Ladadika nije uništena u požaru 1917. godine, bila je gotovo napuštena sve do početka 1990-tih, kada ju je Ministarstvo kulture uvrstilo na listu kulturne baštine.

Ladadika četvrt, restorani i kafići

Mnoge kuće i glavni trg, Platea Morihovu, renovirani su i pretvoreni u zanimljive barove, restorane, taverne i noćne klubove. Danas je Ladadika mesto poznato po ukusnoj hrani i dobrom noćnom životu, koje privlači brojne turiste i meštane tokom cele godine.

Nekoliko zanimljivih kuća i zgrada

Moram da priznam da obožavam šetnju i otkrivanje zanimljivih zgrada u svakom gradu, a u Solunu ih ima mnogo…

Stari poslovni kvart

U blizini Ladadike, nalazila se stara poslovna četvrt duž ulica Agio Mina i Edesis. Oko današnjeg trga Christimirou, nalaze se kuće sagrađene u periodu od 1890. do 1925. godine, inspirisane stilom secesije (Art Nouveau). Neke od njih su uništene, a oni koje su preživele, danas su restaurirane i prevorene u restorane, barove ili hotele.

Danas je Agio Mina pešačka ulica, ali deo tramvajskih šina se i dalje može videti kao uspomena na prošlo vreme.

Ulica Agio Mina i Jevrejski muzej

U blizini ove ulice možete videti zgradu Malakopi Arcade. Izgrađena je 1906. godine za porodicu Alatini, jednu od najmoćnijih jevrejskih porodica u gradu. Zgrada se sastojala od prodavnica i kancelarija, a u njoj se nalazila i Solunska banka. Preživela je veliki požar 1917. godine, dok je sat na fasadi stao u 11.05h u vreme velikog zemljotresa 1978. godine. Danas se u bivšoj arkadi nalaze barovi i restorani.

Kuće u ulicama Agios Mina i Edessis streets, zgrada Malakopi Arcade (desno, drugi red)

Vila Longos Mansion

Ova trospratna kuća je poznata i kao „Crvena kuća“ zbog opeke od koje je sagrađena. Nalazi se na trgu Sveta Sofija, preko puta crkve Sveta Sofija, u centru grada. Vilu je 1926. godine projektovao arhitekta Leonardo Đenari za porodicu Longosa, bogatog tekstilnog industrijalca. Tokom božićnog praznika bila je ukrašena velikom crvenom trakom.

Red House with a red Christmas ribbon

Takođe, pešačka ulica Svete Sofije bila je fantastično ukrašena plavim LED svetlima.

Ulica Agia Sophia tokom božićnih i novogodišnjih praznika, decembar 2025.

Zejtinlik vojno groblje

Najznačajnije mesto u Solunu za srpski narod je Savezničko vojno groblje Zejtinlik. To je poslednje počivalište za oko 20.000 vojnika koji su se borili u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. Pored srpskih vojnika, ovde su sahranjeni i francuski, ruski, italijanski i britanski vojnici.

Zeitinlik, srpsko vojničko groblje

Decenijama je srpska porodica Mihailović bila čuvar srpskog groblja. Ali svi znaju za njegovog poslednjeg čuvara, Đorđa Mihailovića, koji je preminuo 2023. godine. Više o hrabrim srpskim vojnicima i Zejtinlik vojničkom groblju možete pročitati ovde.

Sećanje na čika Đorda Mihailovića, čuvara srskog groblja Zeitinlik, april 2014.

Muzeji u Solunu

U gradu postoji oko 20 muzeja, pogledajte neke od njih.

Arheooški muzej Soluna je najpoznatiji u gradu.

Razni predmeti, mozaici i statue u Arheološkom muzeju Soluna

U njemu možete videti fantastične artefakte iz Makedonije, uključujući statue, zlatni nakit, razne predmete, kao i drevni papirus Dervenije iz 3. veka pre nove ere.

Derveni krater i zlatni nakit u Arheološkom muzeju Soluna

Privremena izložba „U pećini“, posvećena ljudskom životu iz doba paleolita, može se pogledati od 15. maja 2025. do 31. maja 2026. godine.

Izložba „U pećini“

◊ Muzej vizantijske kulture je moderni muzej vizantijskog nasleđa, koji se sastoji od mozaika, ikona i raznih predmeta. Takođe, Muzej Bele kule je deo ovog muzeja, kao što sam prethodno napomenula.

Muzej u unutrašnjem delu Bele kule

Jevrejski muzej je posvećen istoriji i sećanju na jevrejsku zajednicu. Smešten je u renoviranoj trgovačkoj arkadi iz 1904. godine, koja je nekada pripadala Jevrejskoj zajednici Soluna.

◊ Muzej makedonske borbe posvećen je istoriji Makedonije od 19. i početka 20. veka.

Ataturk Muzej je rodna kuća Mustafe Kemala Ataturka, osnivača moderne Turske. Danas je pretvoren u muzej i nalazi se odmah pored moderne zgrade turskog konzulata.

◊ MOMus MUSEUMS je Muzej savremene umetnosti, koji se nalazi u skladištu B1 u lučkom delu.

Muzej vizantijske ulture, Muzej makedonske borbe, Jevrejski muzej, Ataturk muzej

Kafići i restorani

Solun je poznat po ukusnoj hrani, zahvaljujući svom položaju i trgovini na Mediteranu. To je mešavina grčkih, balkanskih i bliskoistočnih ukusa. Solun je 2021. godine upisan na listu Uneskovih gradova gastronomije. Svuda po gradu možete pronaći mnoge kafiće, taverne, restorane i poslastičarnice. Probajte lokalne specijalitete: pecivo Bugaca, kuluri (đevreci), giros, suvlaki, grčku salatu, mezedes (predjela) i sveže morske plodove.

Pogledajte preporuku za nekoliko restorana.
Ladadika, taverne: Akratos, Haroupi, Akpov, Ladadika, Kantouni, Marathos, Charoupi, Savvikos Greek Grill, Full tou Meze.
Ano Poli je savršen za tradicionalna jela, a popularni restorani su Tsinari, Kanoula, and Stáfylos Gi.
Mnogi kafići i restorani na šetalištu pored obale su idealni za uživanje u pogledu na more.

Grčka hrana i restorani

Jedna od najpopularnijih poslastičarnica je Blé Taste Gallery, koja se nalazi u ulici Agia Sophia. To je veoma interesantno mesto sa odličnom čokoladom, kolačima, ručno pravljenim hlebom, kafama, prazničnim proizvodima, sendvičima i salatama. Blé je bio bogato ukrašen tokom božićnog i novogodišnjeg perioda

Solun, poslastičarnica Blé Taste Gallery

Smeštaj u Solunu

U Solunu su vam na raspolaganju brojni smeštajni kapaciteti koji odgovaraju svim budžetima.

Luksuzni hoteli: Electra Palace, Makedonia Palace, No. 15 Ermou Hotel, Mon Asty, The Excelsior – Small Luxury Hotels of the World, The Mediterranean Palace Hotel, The Antigon Urban Chic Hotel, S Hotel Boutique Thessaloniki, Daios Luxury Living, and The Met Hotel Thessaloniki.

Hoteli i apartmani srednjeg nivoa: Noa Hotel, Bahar Boutique Hotel, Zenith Premium Suites, City Hotel Thessaloniki, Pillow urban stay, Caravan Hotel, Gatto Perso Luxury Studios and Apartments, Mandrino Hotel.

Povoljnije opcije smeštaja: Zeus is Loose Hostel, Stay Hybrid Youth Hostel, Valaoritou 3 Luxury Rooms.

Vreme je za šoping

Ah, Solun je raj za kupovinu Postoji mnogo prodavnica gde možete pronaći sve, od luksuznih butika do raznih brendova odeće, obuće i lokalnih pijaca.

Ulice Tsimiski i Egnatia su glavne trgovačke ulice sa međunarodnim brendovima i modnim prodavnicama.
Ulica Mitropoleos je poznata po svojim dizajnerskim buticima, dok je ulica Proksenu Koromila najekskluzivnija trgovačka ulica, sa luksuznim brendovima i elegantnim kafićima.

◊ U blizini Aristotelovog trga nalaze se pijace Kapani i Modiano. Na ovim tradicionalnim pijacama možete kupiti sveže lokalne proizvode, sireve i začine. U okviru njih se nalazi i nekoliko taverni, restorana i barova.

Šoping centri: Attica Department Store, Mediterranean Cosmos i One Salonica Outlet Mall.

◊ I ne zaboravite da kupite razne suvenire, rukotvorine, magnete, kao i lokalne proizvode poput maslinovog ulja, maslina, meda, vina, sireva, domaće testenine ili lokalnih kolača i čokolade.

Šta videti u blizini Soluna

U zavisnosti od vremena i interesovanja, možete kombinovati posetu Solunu, letnji odmor i izlet do nekoliko obližnjih mesta.

◊ Plaže u blizini Soluna
Iako je Solun lučki grad, u gradu nema plaža. Najbliže plaže su Perea i Agija Trijada, udaljene oko 30 minuta vožnje i opremljene svim turističkim sadržajima. Plaža Epanomi nalazi se oko 40 km, poznata po olupini broda i kristalno čistoj vodi. Za oko sat vremena vožnje možete stići do poluostrva Halkidiki (Sitonija i Kasandra), omiljenog mesta balkanskih turista. Treći „prst“ je Sveta gora, poznata po svojim manastirima.

Olimp je najviša planina u Grčkoj i nalazi se oko 90 km od Soluna. Poznata je kao dom 12 olimpijskih bogova iz grčke mitologije. Do nje možete stići automobilom, autobusom, vozom ili organizovanim turama.

◊ Čuveni Meteori su neverovatna stenovita formacija sa pravoslavnim manastirskim kompleksom koji se nalazi na njenom vrhu. Udaljeni su oko 230 km od Soluna.

Jednom rečju, postoji mnogo stvari koje možete videti i raditi u Solunu.

Zato napravite dobar plan i uživajte u ukusnoj hrani, obilasku vizantijskih crkava i istorijskih spomenika, kao i u kafici sa pogledom na more. I verujem da će Solun očarati i vas svojom energijom, ukusima i interesantnim pričama.

The post Vodič za Solun: istorija, kultura i odmor appeared first on Natania Travel.

47. Međunarodni sajam turizma u Beogradu: „Jedno putovanje, hiljadu priča“

Natania — Mon, 23 Feb 2026 22:00:25 +0000

47. Međunarodni sajam turizma pod sloganom „Jedno putovanje, hiljadu priča“, održan je u Beogradu, od 19. do 22. februara.

Više od 350 izlagača iz 18 zemalja predstavilo je svoje destinacije i ponude na jednoj od najpopularnijih sajamskih manifestacija u zemlji i regionu. Istovremeno je održan i 21. Međunarodni sajam hotelske i ugostiteljske opreme HORECA-OPREMA, pod sloganom „Poslužite se sami“ u halama 2A i 2C.

Ove godine, sajam turizma je posetilo više od 30.000 posetilaca, kako bi pronašli ideje i rezervisali svoje sledeće putovanje. Takođe, sajam je ključna poslovna platforma za umrežavanje, a tokom sajamskih dana, održano je više od 2.000 B2B sastanaka.

Beogradski sajam, 47. Međunarodni sajam turizma 2026

Učesnici na Sajmu turizma

Na Sajmu turizma učestvovali su izlagači iz 18 zemalja. U halama 1, 1A i 4, svoje ponude su predstavile nacionalne i regionalne turističke organizacije, turističke agencije, udruženja, hoteli, avio-kompanije i turoperatori.

Omiljene destinacije na Sajmu turizma godinama su: Grčka, Turska, Kipar, Crna Gora, Tunis, Egipat, Bugarska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Mađarska.

Posetioci sajma su imali priliku da se upoznaju sa ponudama za porodična putovanja, „city break“ odmore, aranžmane za mlade, spa & wellness centre, krstarenja, planinske odmore, kongresna putovanja, smeštajne kapacitete, turističke regione i egzotične destinacije. Atmosferu sajma su dodatno začinili muzički i plesni nastupi na štandovima, kao i razne interaktivne i edukativne radionice.

Odobreni popusti su se kretali od 10% do 60%, u zavisnosti od destinacija, uslova plaćanja i doba godine kada se realizuje putovanje. Inače, većina agencija nudi sajamske popuste na svojim veb stranicama čak i do kraja februara.
Takođe, mnoge agencije koje nisu bile prisutne na sajmu, nudile su posebne popuste na svojim veb stranicama ili u svojim poslovnicama.

Po mom mišljenju, cene su bile malo više u odnosu na prošlu godinu.

Kipar, zvanični partner sajma

Zvanična zemlja-partner ovogodišnjeg sajma je bio Kipar.

Kipar, zvanični partner 47. Međunarodnog sajma turizma 2026, Beograd

Godinama je Kipar jedna od najpopularnijih destinacija širom sveta. Poznat je po prelepim peščanim plažama, posebno u regionima Aja Napa i Protarasu, i kristalno čistoj vodi. Zahvaljujući mediteranskoj klimi, ova ostrvska zemlja ima više od 300 sunčanih dana.

Pored mora, posetioci mogu uživati u prirodnim lepotama, poseti arheološkim nalazištima i tradicionalnim selima u srcu ostrva. I naravno, ukusna hrana i vinske ture su savršen deo turističke ponude tokom cele godine.

Popularne destinacije

Tradicionalno, najpopularnija letnja destinacija naših turista je Grčka.

Štand Grčke, 47. Međunarodni sajam turizma 2026, Beograd

Ovogodišnji fokus je bio na Jonskim ostrvima (Lefkada), Volosu, Pilionu, Solunu, Tesaliji i Peloponezu.
Air Srbija je ovog leta uvela direktnu liniju za divno ostrvo Santorini.

Grčke destinacije

Crna Gora još jedna popularna destinacija koja privlači uglavnom posetioce iz regiona, ali i iz Evrope. Na sajmu su predstavljeni gradovi: Budva, Bar, Tivat, Ulcinj i Nikšić, koji je proglašen za Evropsku prestonicu kulture 2030. godine.

Štandovi Crne Gore na 47. Međunarodnom sajmu turizma 2026, Beograd

Pažnju posetilaca privukla je i zanimljiva ponuda kantona Bosne i Hercegovine. Pored Sarajeva, Mostara i Neuma, Trebinje je jedno od najposećenijih mesta, poznato po starom delu grada, manastiru Tvrdoš, Hercegovačkoj Gračanici, muzičkim i kulturnim festivalima.
Više o Trebinju i Festivalu vina (ove godine će se održati 2. maja) možete pročitati ovde:
Trebinje, grad sunca i platana.

Štand Hercegovine na 47. Međunarodnom sajmu turizma 2026.

Slovenija je zvanično priznata kao jedna od svetskih zelenih destinacija. Poznata je po prelepom Bledskom jezeru, Kranjskoj Gori, zimskim sportovima i glavnom gradu Ljubljani. Za opuštanje i uživanje, na raspolaganju su vam moderni spa i wellness centri, kao što su Terme Čatež, Terme Olimija i Rogaška Slatina.

47. Međunarodni sajam turizma 2026, Beograd, Slovenija

Bugarska je još jedna omiljena turistička destinacija. Poznata je po odličnim zimskim skijalištima, Banskom i Borovecu, glavnom gradu Sofiji i hotelima na obali Crnog mora.

Štand Bugarske, Beogradski sajam

Daleke destinacije

Egipat i Tunis su destinacije koje nude autentična iskustva u kombinaciji sa luksuznim hotelima i odmaralištima.
Verujem da su vam poznate egipatske piramide i hramovi, duge peščane plaže i koralni grebeni Crvenog mora.

Tunis nudi i neverovatno iskustvo tokom posete pustinji Sahari, berberskim selima i oazama.
Više o izletu u pustinju Sahare možete pročitati ovde: Pustinja Sahara, dva dana između peska i neba.

47. Međunarodni sajam turizma 2026, Beograd: Egipat i Tunis

Ljubiteljima dalekih putovanja su na raspolaganju egzotične destinacije poput Namibije, Kambodže, Indonezije i Kube.

Namibija nas privlači svojom spektakularnom prirodom i pustinjskim pejzažima, nacionalnim parkovima i autentičnim zajednicama.
Kambodža nas vodi u hramovne komplekse Angkor Vata i na sunčane plaže.
Indonezija pruža fantastičnu kombinaciju dugih, egzotičnih plaža, malih ostrva i neverovatnih hramova.
A Kuba je jedinstvena, sa Havanom, karipskim plažama, rumom, cigarama, muzikom i salsom

447. Međunarodni sajam turizma 2026, Beograd; Indonezija, Namibija, Kambodža

Turizam Srbije

U hali 4, Turistička organizacija Srbije (TOS) je predstavila turističku ponudu Srbije, zajedno sa Turističkom organizacijom Beograda (TOB), lokalnim turističkim organizacijama, planinskim centrima, banjama i etno selima.

Fokus ovog Sajma turizma, bio je na promociji izložbe „EXPO 2027“ i njenih maskota, Rastka i Milice. Ovaj međunarodni događaj je veoma važan za budući razvoj turizma, ekonomije i međunarodne vidljivosti Srbije.

Štand TOS-e i interaktivni sadržaj

Tokom četiri sajamska dana, Srbija je promovisala svoje gradove, kulturu i tradiciju, lokalnu gastronomiju, spa centre i vinske rute. Takođe, TOS je promovisala nove publikacije „Gradovi Srbije“ i „Selo gde mir i tradicija imaju adresu“.
Posetioci su učestvovali u kvizu „Upoznajte gradove Srbije“ i raznim interaktivnim aktivnostima.

Prezentacija gradova Srbije

I naravno, degustacija lokalnih proizvoda, rakije i vina je obavezna na sajmu

Lokalni srpski proizvodi na Beogradskom sajmu turizma

AIR SERBIA

Štand Er Srbije (Air Serbia) je bio veoma posećen. Tokom sajamskih dana, posetiocima je ponuđen poseban popust od 25% na cenu karte. Takođe, svaki stoti kupac je imao priliku da osvoji besplatnu kartu za bilo koju destinaciju po svom izboru.

Inače, Air Serbia je promovisala i nove destinacije za 2026. godinu, kao što su Santorini, Alikante, Sevilja, Tenerife, Baku (Azerbejdžan), Toronto i Tromso (Norveška).

Štand Air Serbia u hali 1 na Beogradskom sajmu

21. Međunarodni sajam ugostiteljske opreme,
HoReCa-OPREMA

Međunarodni sajam HORECA-OPREMA, pod sloganom „Poslužite se“, održan je u halama 2A i 2C.

Na ovom sajmu hotelsko-ugostiteljske opreme, posetioci su mogli da vide opremu za kuhinje, barove, restorane, hotele, pekarske i poslastičarske proizvode, posteljinu, opremu za čišćenje, radnu odeću i obuću, opremu za bankete, IT rešenja, sisteme za ozvučenje i osvetljenje. Jednom rečju, sve što vam je potrebno za modernu hotelsku, ugostiteljsku i ugostiteljsku industriju.

Sajmu HoReCa su prisustvovali domaći izlagači, pet kompanija iz Italije na štandu ITA/ICE (Italijanske agencije za spoljnu trgovinu), izlagači iz Albanije i drugih zemalja.

Sajam HoReCa Oprema 2026, Beogradski sajam

B2B susreti na sajmu turizma

Sajam turizma predstavlja i veoma važno mesto za sve učesnike i poslovni svet kako bi se promovisao turistički potencijal i ostvarili kontakti.

U saradnji sa Privrednom komorom Srbije, održano je više od 2.000 B2B susreta tokom prva dva dana sajma. Sastanci su se odvijali u posebnom delu u hali 1, uz zakazivanje preko B2B platforme, posebne kreirane za ovu manifestaciju.

Korisne informacije

Međunarodni sajam turizma održava se na Beogradskom sajmu, Bulevar Vojvode Mišića 14.
Do Beogradskog sajma se lako stiže gradskim prevozom (autobusi, tramvaji) iz različitih delova Beograda.
Sa aerodroma „Nikola Tesla“ možete doći taksijem, autobusom broj 600, ili minibusom A1.
Više o gradskim linijama prevoza, saznajte ovde.
Ako dolazite kolima, sajam se nalazi u blizini autoputa E75.
Pored sajamskih hala se nalazi parking, a cena karte je 200 dinara po satu.

Radno vreme sajma turizma:
četvrtak-subota, 19. do 21. februara, od 10 do 19 časova; nedelja, 22. februar: od 10 do 18 časova.

Cena ulaznica:
Pojedinačna ulaznica: 800 dinara.
Grupna ulaznica (minimum osam osoba): 600 dinara.
Poslovna ulaznica sa paketom pogodnosti: 4,800 dinara.
Od ove godine, posetioci mogu kupiti karte onlajn preko linka na veb-sajtu Beogradskog sajma.

Medijski partneri događaja:
Travel Daily News, Events in Serbia, Fijet Srbija, Kongresniturizam.com, SAT Media Group, Style.rs, Tragento, Turistička prizma, Gde po Srbiji, Newsmax Balkans.

Beogradski sajam, 47. Međunarodni sajam turizma 2026.

Krenimo na putovanje

47. Međunarodni sajam turizma je završen, potvrđujući važnost susreta koji omogućavaju povezivanje i razvoj turizma.

Turistički trendovi pokazuju da ljudi žele više da putuju, kako bi se opustili i doživeli autentična iskustva.
Takođe, odmor nije rezervisan samo za more i planine, već i za spa i wellness centre, etno sela, planinarenje i opuštanje u prirodi, tokom cele godine.
Dobra stvar je što egzotične i daleke destinacije postaju sve dostupnije, zahvaljujući novim avio-kompanijama i organizovanim turama.

I zato, hajde da putujemo i otkrivamo nove destinacije!
Jedno putovanje govori hiljadu priča, ali više putovanja čini naše živote vrednijim i srećnijim

The post 47. Međunarodni sajam turizma u Beogradu: „Jedno putovanje, hiljadu priča“ appeared first on Natania Travel.

Vizantijske crkve i spomenici u Solunu

Natania — Wed, 18 Feb 2026 00:02:20 +0000

Solun (Tesaloniki), drugi po veličini grad u Grčkoj, predstavlja spoj vizantijskog blaga i urbanog života. Poznat je po svojim izvanrednim vizantijskim crkvama i spomenicima koji odražavaju njegovu slavnu prošlost i kulturu.

Petnaest spomenika je priznato po svojoj jedinstvenoj arhitekturi, duhovnom značaju i fascinantnim pričama. Upisani su na Uneskovoj listi svetske baštine 1988. godine, pod zajedničkim nazivom „Paleohrišćanski i vizantijski spomenici u Solunu“.

I zato, krenimo na duhovno putovanje kroz istoriju Soluna…

Istočne zidine grada

Vizantijske crkve i spomenici

Solun je bio drugi grad Vizantijskog carstva, posle Carigrada, kao i glavni trgovački i vojni centar na Via Egnatiji, rimskom putu iz 2. veka pre nove ere, koji je povezivao jadransku obalu sa Vizantijom.

Takođe, Solun je bio važan centar hrišćanstva na Balkanu. Na listi Uneskove svetske baštine, nalazi se sledećih 15 lokaliteta: vizantijske crkve i manastiri, gradske zidine, Rotonda i vizantijsko kupatilo.

Gradske zidine (4/5. vek).
Rotunda Svetog Đorđa (4. vek).
Crkva Acheiropoietos (5. vek).
Crkva Svetog Dimitrija (7. vek).
Manastir Latomou (6. vek).
Crkva Svete Sofije (8th century).
Crkva Panagia Halkeon (11th century).
Crkva Svetog Pantelejmona (14. vek).
Crkva Svetih Apostola (14. vek).
Crkva Svetog Nikole Orfanosa (14. vek).
Crkva Svete Katarine (13. vek).
Crkva Preobraženja Spasitelja (14. vek).
Manastir Vlatadon (14. vek).
Crkva proroka Ilije (14. vek).
Vizantijsko kupatilo (14.vek).

Gradske zidine Soluna

Grad je osnovao i sagradio zidine makedonski kralj Kasandar, u 3. veku pre nove ere. Početkom 4. veka nove ere, zidine su ojačali rimski carevi Galerije i Konstantin Veliki. Od tog perioda, zidovi utvrđenja su više puta prošireni i menjani.

Inače, ostatke zidina koje danas možemo da vidimo, potiču iz ranog vizantijskog perioda (oko 390. godine nove ere), sagrađene na ranijim rimskim zidinama, i iz perioda vladavine Turaka.

Mapa Soluna iz 18 veka, izvor: www.thebyzantinelegacy.com

Nekada su zidine imale oblik trapeza i prostirale su se u dužini od 8 km. Istočni i zapadni zidovi spuštali su se sa brda prema moru. Jedan zid je okruživao Akropolj, a četvrti je bio priobalni zid. Zidovi su bili visoki približno 10-12 metara i debljine 5 metara, a sagrađeni su od rimske kombinovane konstrukcije tesanog kamena i opeke.

Severni deo zidina penje se do padina gradskog Akropolja, gde se nalazila citadela, Heptapyrgion.

Istočne zidine Soluna

Veći deo priobalnih zidina srušili su Turci u drugoj polovini 19. veka, kako bi modernizovali i proširili grad. Inače, danas se može videti oko 4 km zidina, koji su sastavni deo modernog gradskog života. Najbolje očuvani zidovi nalaze se u Ano Poliju, ili Gornjem gradu, okruženi uskim uličicama sa malim šarenim kućama, kafićima i tradicionalnim tavernama.

SAVET: Do tvrđave možete stići autobosom broj 23 iz centra. Prošetajte duž zidina i kroz naselje Ano Poli i vratite se do centra i mora. Ili, možete prošetati od centra do brda, što je savršen način da otkrijete stari deo grada, koji je zadržao svoj tradicionalni šarm.

Tvrđava Heptapyrgion (Eptapyrgio)

Heptapyrgion je sagrađen u severoistočnom delu gradskog Akropolja tokom vladavine rimskog cara Teodosija I (379–395). Pet severnih kula sa zidinama verovatno potiču iz ovog perioda, dok su južne kule i unutrašnje utvrđenje verovatno sagrađeni u 12. veku. Tvrđava je takođe obnovljena tokom vladavine Paleologa (između 1261. i 1453. godine).

Ano Poli, Heptapyrgion, istočni zidovi Akropolja

Turci, predvođeni sultanom Muratom, sinom sultana Mehmeda, osvojili su grad 1430. godine. Nazvali su tvrđavu Jedi Kule, slično utvrđenju u tadašnjem Carigradu. Iako njeno ime (na grčkom i turskom) znači Sedam kula, ona zapravo ima deset kula; dve su trougaone, a osam su kvadratnog oblika.

Iz citadele u Heptapyrgion ulazilo se kroz glavnu i najveću kulu. Iznad ulaza nalazi se reljef urezan po naredbi Kavus-bega, prvog turskog upravitelja Soluna, 1431. godine, nakon osvajanja grada.

Solun, ulaz u tvrđavu Heptapyrgion, natpisi na zidovima i maketa tvrđave

Zatvor u tvrđavi Heptapyrgion

U periodu od 1890. do 1989. godine, Heptapyrgion je korišćen kao zatvor.

Sve prethodne zgrade u unutrašnjosti tvrđave su uništene kako bi se napravio novi prostor za odeljenja za zatvorenike. Politički zatvorenici su držani i mučeni tokom različitih režima, uključujući Metaksasovu diktaturu, nacističku okupaciju i vojnu huntu. Zbog toga se Jedi Kule često pominje u grčkoj rebetiko poeziji kao simbol patnje.

Solunska tvrđava Heptapyrgion i nekadašnje zatvorske zgrade

Zatvor je imao administrativnu kancelariju, muški i ženski zatvor, ćelije za izolaciju, centralnu osmatračnicu koja se nalazila u centru i kapelu. Nakon što je zatvor zatvoren i premešten van grada, Ministarstvo kulture i turizma je 1990. godine započelo renoviranje tvrđave. Arheološka iskopavanja su počela 1970-tih i nastavljaju se i u današnje vreme.

U okviru tvrđave, danas se nalazi i izložbeni prostor koji prikazuje istoriju tvrđave i zatvora.

Solun, zatvor Heptapyrgion i predmeti izloženi u jednoj od prostorija

Kula Trigonion

Tokom svoje vladavine, Turci su proširili tvrđavu i dodali masivnu kulu blizu glavne kapije, poznatu kao kulu Trigonion, ili Trougaonu kulu zbog svog oblika. Na ovom mestu se severni zid spaja sa istočnim zidom. Kula je služila kao sedište komandanta garnizona do kraja 19. veka.

Kula Trigoniou i zidine

Ne propustite da se popnete na vrh kule i uživate u panoramskom pogledu na grad i Termajski zaliv.

Pogled na Solun sa vrha kule Trigioniou

Radno vreme kule Trigoniou: svakog dana, osim utorka i državnih praznika: od 8:30h do 20h.
Cena ulaznice za odrasle košta 6 evra, a cena snižene karte 3 evra.

Pogled na grad i luku Soluna sa vrha kule Trigioniou

Stare kapije grada

Nekada je grad imao četiri glavna ulaza: po dve kapije na istočnom i na zapadnom zidu, postavljene na krajevima dve paralelne glavne ulice.

Zlatna kapija (danas moderna ulica Egnatia) i Letajska kapija (današnja ulica Agio Dimitriou) su bile zapadne kapije. Na istočnom zidu, nalazile su se Kasandrejska kapija (kasnije kapija Kalamaria), Asomatojska kapija i Rimska kapija.

Manje kapije na severnom zidu grada služile su za vojne potrebe, dok je Lančana kula (tokom turskog perioda) zamenila vizantijsku kulu Trigonion. Bela kula na obali zamenila je staru vizantijsku kulu, koja se nalazila na spoju priobalnog zida i istočnog kopnenog zida.

Ano Poli, jedna od kapija zapadnih zidina, ulica Palamidou

Glavni ulaz u Akropolj bila je dobro očuvana kapija Portara, sa zidovima visokim preko 10 metara.

Kapija Portara i zidine, Ano Poli

U blizini ove kapije i nekoliko stotina metara nizbrdo od tvrđave Heptapyrgion, nalazi se Kapija Ane Paleologinje. Na mermernom dovratniku kapije iz 14. veka, još uvek možete videti natpis koji pominje ovu vizantijsku caricu, koja je vladala Solunom četrnaest godina.

Solun, gradske zidine, kapija Ane Palaiologina, Ano Poli

Rotonda (Rotunda)

Adresa: Platia Agiou Georgiou Rotonta 5.

Solun, Rotonda

Rotonda je sagrađena oko 306. godine nove ere. Neki misle da je napravljena kao mauzolej cara Galerija, dok drugi misle da je korišćena kao svetilište kabeirskih božanstava ili boga Zevsa. Međutim, Galerije je sahranjen 311. godine nove ere u svom mauzoleju u Gamzigrad-Romulijani, današnjem Zaječaru u Srbiji.

Fantastična Rotonda, Solun

Rotonda je dobila ime po svojoj masivnoj okrugloj strukturi, koja je slična rimskom „Panteonu“. Visoka je skoro 30 metara i prečnika 24,5 metara. Cilindrični zid je podeljen na osam pravougaonih niša.

Unutrašnjost Rotonde

Kasnije, car Teodosije I je pretvara u hrišćansku baziliku krajem 4. veka. Možemo samo zamisliti koliko je divno izgledala njena unutrašnjost. Kupola i cilindrični svodovi bili su prekriveni raznobojnim mozaicima, koji se ubrajaju među najstarija hrišćanska umetnička dela. Danas možemo videti delove ovih mozaika, koji su slični onima u bazilici San Vitale u Raveni.

Mozaici Rotonde

Tokom vladavine Turaka, 1590-91. godine, Rotonda je pretvorena u džamiju. Dodat je minaret visok skoro 36 metara, dok je većina fresaka uništena.

Nakon oslobođenja 1912. godine, Rotonda je pretvorena u pravoslavnu crkvu posvećenu Svetom Đorđu. Ime je dobila po maloj crkvi Svetog Đorđa, koja se nalazi preko puta zapadne kapije Rotonde. Iznad ulaznih vrata nalazi se i mala ikona Svetog Đorđa.

Rotonda i mala Crkva Svetog Đorđa (slika desno, donji red)

Danas je Rotonda obnovljena i koristi se kao muzej i za održavanje izložbi.
Radno vreme: svakim danom od 8:30h do 15:30h, zatvorena je utorkom i tokom državnih praznika.
Cena ulaznice je 10 evra za odrasle, a povlašćena ulaznica košta 5 evra.

Crkva Ahiropiitos (Acheiropoietos)

Adresa: Agias Sofias Street, prekoputa trga Makedonomachon.

Crkva Ahiropiitos je jedna od najstarijih vizantijskih crkava, sagrađena u 5. veku na mestu nekadašnjih rimskih javnih kupatila. Obnovljena je u 7. veku, kao i tokom 14. i 15. veka. U vizantijskom periodu, bila je poznata kao Panagija Teotokos i posvećena Bogorodici.

Ime crkve je povezano sa ahiropoiitosom (hrišćanskim ikonama koje nisu stvorene ljudskim rukama), čudotvornom ikonom Panagije Odigitrije koja se tamo nalazila. Crkva je poznata po svojoj originalnoj dekoraciji mozaika, jonskim kapitelima iz 5. veka, zelenim mermernim stubovima, freskama i tri sloja podnih mozaika iz nekadašnjih rimskih kupatila.

Inače, ovo je bila prva crkva u Solunu pretvorena u džamiju, pod imenom Eski Camii („Stara džamija“) 1430. godine, od strane sultana Murata II. Kasnije, 1922. godine, korišćena je za smeštaj izbeglica iz Male Azije.

Crkva Acheiropoietos

Crkva Svetog Dimitrija

Adresa: Agios Demetrios 83, u centru, u blizini Rimskog foruma.

Ovo je najvažnija crkva u gradu, posvećena zaštitniku grada, Svetom Dimitriju.

Fasada i ulaz u crkvu Svetod Dimitrija, Solun

Tokom vladavine cara Galerija, Sveti Dimitrije je bio mladi oficir u rimskoj vojsci. Bio je zatvoren, mučen, a nakon smrti sahranjen u kompleksu rimskih kupatila 306. godine nove ere, jer je verovao u hrišćanstvo.

Na tom mestu, sagrađena je prva crkva početkom 4. veka. Zamenjena je većom bazilikom vek kasnije, a obnovljena je u 7. veku nakon požara. Godine 1493. crkva je pretvorena u džamiju, a nakon oslobođenja ponovo je postala hrišćanska crkva. Teško je oštećena u Velikom požaru 1917. godine, a njeno renoviranje je trajalo godinama. Na zidovima se može videti nekoliko mozaika iz perioda od 5. do 9. veka.

Arheološka iskopavanja su otkrila ruševine rimskog kupatila sa bunarom, gde je Sveti Dimitrije umro. Danas je to kripta crkve, koja je 1988. godine pretvorena u izložbeni prostor sa raznim artefaktima.

Crkva je i danas ostala mesto verskog hodočašća širom sveta, zahvaljujući čudotvornom miru iz moštiju sveca.

Unutrašnjost crkve svetog Dimitrija

Praznik Svetog Dimitrija se obeležava 26. oktobra sa velikom liturgijom i litijom. To je takođe i državni praznik, jer je Solun oslobođen od turske vlasti 26. oktobra 1912. godine, tokom Prvog balkanskog rata.

Unutrašnjost vizantijske crkve Sveti Dimitrije

Manastir Latomos i Crkva Prepodobnog Davida

Adresa: Ano Poli, u blizini manastira Vlatadon, na uglu ulica Bouboulinas i D. Poliorkitou.

Crkva Prepodobnog Davida je sagrađena u 5. veku, kao katolikon manastira Latomos. Prema svedočenju monaha Ignjatija iz 9. veka, spomenik je sagradila Teodora, ćerka cara Maksimijana, progonitelja hrišćana. Ona je tajno postala hrišćanka i zamolila je oca da joj sagradi kuću i kupatilo. Teodora je kupatilo pretvorila u crkvu, ukrasila je mozaikom i čuvala u tajnosti. Inače, mozaik je misteriozno otkriven slučajno, tokom zemljotresa.

Manastir je bio pretvoren u Muratovu džamiju, a nakon oslobođenja ponovo je postao pravoslavna crkva Hosiosa Davida. Posvećen je Davidu, solunskom svecu, dok je ime „Latomos“ poteklo od obližnjih kamenoloma (latomeia na grčkom).

Delovi jedinstvenih ranohrišćanskih zidnih slika iz kasnog 12. i 14. veka i dalje se mogu videti unutar crkve.

Crkva Svete Sofije (Premudrosti Božije)

Adresa: trg Agia Sophia, u blizini Aristotelovog trga u centru grada.

Сrkva Svete Sofije, Solun

Сrkva Svete Sofije je podignuta u 7. veku, na mestu ranije crkve iz 3. veka. Njena izgradnja je inspirisana carigradskom Svetom Sofijom. Godine 1205, vitezovi krstaši su je pretvorili u katedralu, a zatim je 1430. godine postala džamija Svete Sofije. Nakon oslobođenja, ponovo je postala hrišćanska crkva.

Unutrašnjost vizantijske crkve Svete Sofije

Ovo je jedna od najlepših vizantijskih crkava. Posvećena je Isusu Hristu, Premudrosti i Reči Božjoj i bogato je ukrašena tokom različitih perioda. Vaznesenje Hristovo iz 9. veka je prikazano na kupoli, dok se mozaik Bogorodice koja drži malog Hrista nalazi na apsidi, i potiče iz 11-12. veka.

Mozaik Bogorodice u crkvi Svete Sofije

Južno od crkve Svete Sofije, u ulici Makenzi King, nalaze se ruševine ranohrišćanske krstionice, koja datira iz 4-5. veka. Imala je šestougaonu strukturu, a danas je sačuvan samo jedan od šest mermernih stubova, koji su nekada podržavali krstionicu. Kasnije je pretvorena u sveto mesto, „Agiasmu“. Postala je deo kompleksa bazilike, a preko njenih ruševina je izgrađena crkva Svete Sofije.

Iz crkvenog vrta možete ući u katakombe Svetog Jovana Krstitelja, gde su prvi hrišćani obavljali svoje bogosluženje.

Ostaci ranohrišćanske krstionice, Solun

Crkva Panagia Halkeon

Adresa: u centru, na uglu Aristotelove i Egnatia ulica.

Crkvu Panagiu Halkeon sagradio je 1028. godine, Hristofor, komandant Longobardije, na mestu paganskog svetilišta. Njeno ime znači „Bogorodica zaštitnica kazandžija“, po bakarskim radionicama koje su postojale u tom kraju. Okružena zelenilom i drvećem, crkva je imala i nadimak „Crvena crkva“, jer je bila sagrađena od cigle.

I ona je bila pretvorena u džamiju tokom turskog perioda, a kasnije je ponovo postala pravoslavna crkva. Obnovljena je nakon požara 1917. i zemljotresa 1932. godine. Oba puta tokom naše posete gradu 2021. i krajem 2025. godine, bila je u procesu renoviranja, tako da nismo mogle da je posetimo.

Solun, Crkva Panagia Halkeon

Crkva Svetog Pantelejmona

Adresa: ugao ulica Arrianou i Iasonidou, u blizini Rotonde i Galerijevog luka.

Crkva Svetog Pantelejmona sagrađena je krajem 13. veka, kada je prvobitno pripadala vizantijskom manastiru Bogorodice Perivlepte. Kao i većinu crkava u gradu, Turci su je pretvorile u džamiju, a nakon oslobođenja 1912. godine ponovo je postala pravoslavna crkva. Danas se u njoj može videti samo nekoliko originalnih zidnih fresaka.

Crkva Svetog Pantelejmona

Crkva Svetih Apostola

Adresa: početak ulice Olympou Street, u blizini zapadnih gradskih zidina.

Crkva Svetih Apostola je sagrađena krajem 13. i početkom 14. veka, tokom perioda Paleologa. Verovatno je nekada bila glavna crkva manastirskog kompleksa, osnovanog uz pokroviteljstvo vaseljenskog patrijarha Nifonta I.

U početku je bila posvećena Bogorodici. Kasnije, u 18. veku, posvećena je Svetim Apostolima, zbog predanja da je crkva imala 12 kupola koje simbolizuju dvanaest apostola. Turci su je pretvorili u džamiju, dodali minaret, uklonili male zlatne pločice sa mozaika i prekrili freske malterom. Nakon što je ponovo postala hrišćanska crkva, urađeno je nekoliko restauracija kako bi se zaštitili mozaici i freske.

Crkva Svetog Nikole Orfanosa

Adresa: Ano Poli, između ulica Apostolou Pavlou i Irodotou, u blizini istočnog zida.

Naziv crkve povezan je sa Svetim Nikolom, zaštitnikom udovica i siročadi. Drugi smatraju da je povezano sa imenom osnivača crkve, koji je pripadao porodici Orfanosa, dok neki misle da je jedna od zadužbina srpskog kralja Milutina.

Crkva je verovatno sagrađena između 1310. i 1320. godine, na osnovu divnih fresaka koje pokrivaju skoro celu unutrašnjost. Veruje se da je isti monah oslikao freske u manastiru Hilandar na Svetoj Gori 1314. godine.

Crkva Svete Katarine (Agia Aikaterini)

Adresa: severozapadni deo Ano Polija, raskrsnica ulica Tsamadou i Sahini, u blizini crkve Proroka Ilije.

Crkva Svete Katarine potiče iz 14. veka. Verovatno je bila posvećena Isusu Hristu, a kasnije Svetoj Katarini. Slično drugim crkvama, pretvorena je u džamiju, a zatim ponovo u pravoslavnu crkvu. Crkva je renovirana više puta, ali se fragmenti fresaka iz 14. veka mogu videti i danas.

Crkva Preobraženja Spasitelja

Adresa: ugao ulica Egnatia i Palaion Patron Germanou, preko puta Galerijevog luka.

Crkva Preovraženja Spasitelja podignuta je između 1340. i 1345. godine i prvobitno je služila kao crkva-grobnica. Danas je ova mala crkva sa retkim freskama u kupoli okružena modernim zgradama.

Crkva Preobraženja Spasitelja

Manastir Vlatadon

Adresa: severna strana Ano Polija, nasuprot kule Ane Paleologinje, Eptapyrgiou 64.

Manatir Vlatadon je jedan od najstarijih i najznačajnijih vizantijskih manastira u gradu. Iako je osnovan u periodu od 1351. do 1371. godine, i danas je aktivan. Inače, carica Ana Paleologinja (supruga poslednjeg vizantijskog cara, Konstantina XI Paleologa), dala je značajan prilog izgradnji manastira. Osnovala su ga dva učenika Svetog Grigorija Palamasa, braća Dorotej i Markos Vlatis. A prema legendi, apostol Pavle je propovedao hrišćanstvo meštanima 51. godine nove ere baš na ovom mestu. Tokom turske vladavine, manastir je pretvoren u džamiju, ali mu je bilo dozvoljeno da služi kao manastir.

Manastir je posvećen Preobraženju Hristovom, a do danas je sačuvan samo katolikon (glavna crkva). Zidne slike i ikone datiraju iz 14. veka, dok se jedinstvene relikvije čuvaju u riznici manastira.

Danas pripada Vaseljenskoj patrijaršiji u Carigradu, a u modernim zgradama se nalazi Patrijaršijski institut za patrističke studije.
Radno vreme: svakog dana, od 8 do 11h, i od 18 do 20h.

Crkva Svetog Proroka Ilije

Adresa: Ano Poli, raskrsnica ulica Olympiados i Amphilocias.

Crkva posvećena proroku Iliji sagrađena je oko 1360-1370. godine, kao glavna crkva manastira Nea Moni. Zatim su je Turci pretvorili u džamiju Sarayli, a nakon oslobođenja ponovo je postala crkva.

Zanimljivo je da je njena arhitektura kombinacija paleoloških i carigradskih elemenata, sa crvenim ciglama i belim kamenom. Unutrašnjost crkve je poznata po paleološkim zidnim slikama i freskama.

Vizantijsko kupatilo

Adresa: Ano Poli, ulica Theotokopoulou, u blizini crkve Taxiarches i vizantijske cisterne.

Vizantijsko kupatilo verovatno datira krajem 12. ili početkom 13. veka. To je jedino sačuvano vizantijsko kupatilo u gradu. U vizantijskom periodu bilo je više javnih kupatila, ali su ona napuštena zbog malih i privatnih kupatila.

Kupatilo je imalo svlačionicu, parno kupatilo i rezervoar za vodu. Bilo je u upotrebi do 1940. godine, a tokom turskog perioda, bilo je podeljeno na muški i ženski deo. Nakon restauracije 2015. godine, otvoreno je za javnost.

Muzej vizantijske kulture

Adresa: u centru, ulica Stratou Avenue, preko puta parka Pedion Areos.

Za ljubitelje istorije, moderni Muzej vizantijske kulture je mesto koje morate posetiti da biste saznali više o vizantijskom nasleđu Soluna. Sastoji se od 11 galerija sa stalnim izložbama brojnih mozaika, ikona, rukopisa, artefakata i predmeta iz svakodnevnog života. Autentični eksponati iz Soluna i Makedonije datiraju iz ranog hrišćanskog perioda do godina nakon pada Turaka.

Radno vreme:
Zimska sezona: 1. novembar – 31. mart, ponedeljak, sreda do nedelje: od 08.30h do 15.30h, utorkom je zatvoren.
Letnja sezona: 1. april – 31. oktobar, ponedeljak-nedelja: od 08h do 20h.
Cena ulaznice za odrasle iznosi 8 evra, a snižena karta je 4 evra.

Muzej vizantijske umetnosti

Vizantijske crkve Soluna

Vizantijske crkve možete videti po celom gradu. Ali, imajte na umu da skoro sve imaju različito radno vreme za posetu, zato napravite svoj plan obilaska.

Jednom rečju, priča o vizantijskim crkvama vraća nas u burno vizantijsko vreme, ispunjeno božanskim duhom i osvajačkim pohodima.

Pratite nas i dalje sa novom pričom o Solunu, gradu vizantijskih spomenika i modernog gradskog života.

The post Vizantijske crkve i spomenici u Solunu appeared first on Natania Travel.

Viko del Gargano, selo ljubavi u Pulji

Natania — Sat, 14 Feb 2026 17:27:07 +0000

Viko del Gargano je zanimljivo srednjovekovno selo u pokrajini Fođa, u italijanskoj regiji Pulja.

Šetajući njegovim istorijskim centrom sa uskim uličicama, kamenim lukovima i kućama, imate osećaj da je vreme ovde bukvalno stalo.

Nalazi se i na listi najlepših sela Italije (I Borghi più belli d’Italia).

Osim toga, Viko del Gargano je poznato i kao „Selo ljubavi“ zbog svog zaštitnika, Svetog Valentina. On je zaštitnik ljubavi i zaljubljenih, ali i citrusa koji rastu u ovom kraju.

Viko del Gargano, selo ljubavi

Kako stići do Viko del Gargana

Viko del Gargano se nalazi na brdu, na poluostrvu Gargano, u severnom delu Pulje. Udaljen je 117 km od Fođe, 12 km od gradića Rodi Garganiko i 34 km od grada Vieste. Teritorija Viko del Gargana proteže se od šume Umbra na severu, na 800 metara nadmorske visine, do zaliva San Menaio i Calenella.

Avionom:
Najbliži aerodromi su Bari (oko 230 km) i Peskara, poznat i kao Abruco, koji je udaljen oko 200 km. Odatle možete iznajmiti automobil i voziti se otprilike 2 sata i 30 minuta severno prema Garganu.

Automobilom:
Najbolji način da posetite selo je automobilom. Iz Barija, pratite autoput A14, izlaz na Pođo Imperijale i nastavite duž priobalnih ili unutrašnjih puteva Gargana. Parkirajte automobil ispred centra starog grada i nastavite peške.

Autobusom:
Postoje regionalni autobusi koji povezuju Fođu sa Viko del Garganom, ali retko saobraćaju.

Vozom:
Mala linija Ferovie del Gargano povezuje obližnje gradove, ali ne direktno sa Vikom, tako da morate kombinovati voz sa autobusom ili taksijem.

Nekoliko reči o istoriji

Okružena borovima, teritorija Viko del Gargana bogata je zelenilom i vodom. Prema nekim arheološkim nalazima, bila je naseljena još u praistorijsko doba. Nekropola Monte Tabor datira iz gvozdenog doba, dok nekropola Monte Puči datira iz ranog hrišćanskog perioda.

Oko 970. godine, Sveripolo, vođa hrvatskih Slovena, u službi Vizantije, proterao je Saracene iz Gargana. Dobio je dozvolu da se naseli sa svojim ljudima na ovoj teritoriji. Sveripolo je ujedinio nekoliko zaseoka unutar odbrambenih zidina, stvarajući prvo urbano jezgro: „Civita“. Kasnije će se zvati Vikus, prema latinskoj reči koja znači „grupa kuća ili selo“.

Zatim su 11. veku ovo područje osvojili Normani, izgradili su tvrđavu i odbrambene zidine. Car Fridrih II Švapski (1090-1147) je proširio tvrđavu, a oko nje se razvilo srednjovekovno naselje. Kasnije su Vikom vladale razne Anžujske i Aragonske porodice, i postao je deo Kraljevine Italije.

Danas, Viko del Gargano pripada provinciji Fođa i ima oko 8.100 stanovnika.

Deo tvrđave pretvoren u stambene kuće sa interesantnim dimnjakom, Via Michele Cilenti

Šta videti u Viko del Garganu

Naš obilazak je počeo od trga Frančesko, i pratili smo ulice Via V. de Gagno i Corso Umberto.

Viko del Gargano, kuće u ulici Corso Re Umberto

Idući dalje, možete videti Crkvu Gospe od Milosti (Chiesa della Misericordia) iz 1626, i Crkvu čistilišta (Chiesa del Purgatorio) iz 1677.

Crkve: Chiesa della Misericordia (levo) i Chiesa del Purgatorio (desno)

Zatim smo stigli do glavnog trga, Piazza San Domenico, gde možete videti gradsku kuću i crkvu Chiesa di San Pietro e Paolo. Nekoliko koraka dalje, nalazi se istorijski centar Viko del Gargana.

Chiesa di San Pietro e Paolo ai gradska kuća, trg Piazza San Domenico

Stari grad (Centro Storico)

Centro Storico je lavirint uskih kaldrmisanih sokaka, kamenih kuća, lukova i malih prolaza.

Ulica Corso Re Umberto i stari zid

Istorijski Stari grad sastoji se od tri povezana naselja: Čivita (Rione Cività), Tera (Rione Terra) i Kazale (Rione Casale).

Via Castello

Čivita se smatra najstarijim i centralnim istorijskim delom, koji se nalazi oko zamka Normano. U 16. veku, selo se proširilo i osnovano je novo naselje Tera.

Viko del Gargano, kuće u delu Rione Terra

Kazale je razvijen krajem 16. i početkom 17. veka, oko zidina i oko Čivite i Tere.

Via Castello, Rione Casale

Kuće u istorijskom delu Rione Cività, Viko del Gargano

Rione Cività i Normansko-švapsko-aragonski zamak

Četvorougaoni zamak Normano su sagradili Normani 1167. godine. Fridrih II ga je proširio 1240. godine, dok je Teodisko de Kuneo, komandant samostrelaca i oklopnika, sagradio granični zid sa oko dvadeset kružnih i četvorougaonih kula 1292. godine. Takođe, i Aragonci su kasnije napravili neke izmene.

Zamak Normano

Danas su zamak i njegovi zidovi sastavni deo stambenih kuća. U dvorištu zamka nalazi se i restoran, Osteria Da Miki Il Federiciano, ali je bio zatvoren tokom naše posete (radno vreme 12:30–14:30h, i od 20–23h).

Dvorište zamka Normano

Crkva Svetog Uspenja Bogorodice (Chiesa Matrice)

U blizini zamka, nalazi se i crkva Chiesa Matrice, sagrađena u 17. veku. Ima jednostavnu fasadu, četvorougaoni zvonik i crvenu kupolu.

Fasada crkve Chiesa Matrice

Unutar crkve nalazi se kameni portal iz 1675. godine i centralni brod sa jedanaest oltara. Sredinom 18. veka postala je Kolegijalna crkva. Chiesa Matrice je poznata po moštima Svetog Valentina, zaštitnika grada, koje se pronose u tradicionalnoj litiji 14. februara.

Unutrašnjost crkve Chiesa Matrice

Muzej: Museo „Trappeto Maratea“

U podnožju zamka Normano, možete posetiti „Trappeto Maratea“, gradski muzej posvećen tradicionalnim poljoprivrednim sistemima Gargana.

Ulaz u muzej Museo Trappeto Maratea

Vekovima je Viko del Gargano bio poznat po svojim maslinama i citrusima, zahvaljujući mikroklimi. Zapravo, postoje brojni trapeti (mlinovi sa presama za masline) u Pulji. Prema dokumentima, najstariji datira iz 1318. godine i nalazi se u Viko del Garganu, a danas je pretvoren u muzej „Trapeto Maratea“.

Inače, trapeti su uvek građeni ispod nivoa ulice jer im je bio potreban određeni uslov: topla prostorija sa konstantnom temperaturom od oko 14 stepeni.

Muzej Trappeto Maratea, sagrađen ispod kuća

Predmeti u muzeju prikazuju različite faze proizvodnje maslinovog ulja, kao što su mlevenje, ceđenje i filtriranje. Bio je to veoma naporan posao zbog uložene ogromne energije, i ljudi i životinja.

Proces proizvodnje

Prvo su magarci okretali veliki točak za mlevenje, koji je lomio plodove. Postojale su četiri velike „Đenovljanske“ drvene prese, uklesane u četiri niše u steni. Masline su samlevene u pastu pomoću mlinskog kamenja. Zatim se ova smesa sipala na nadograđeni „friskole“ kako bi se postiglo potpuno ceđenje maslina. Ulje i voda su izlazili iz njih, a sakupljali su se u hrastovim buradima postavljenim u podnožju presa.

Obično je proces odvajanja bio spor zbog prirodnog odvajanja vode i ulja, sakupljenog veštim rukama. Nakon što je ulje odvojeno dekantacijom, vraćalo se i skladištilo u kamenim cisternama.

Unutrašnjost muzeja Trappeto Maratea

Muzejska kolekcija se sastoji od raznih alatki, motika, srpova i specifične opreme koja se koristila u tradicionalnim poljoprivrednim sistemima za agrume, kruške, vinovu lozu, masline, bademe i kestenje.

Razne alake za agrume u muzeju Trappeto Maratea

Uprkos tehnološkom napretku, trapeto Maratea se koristio do ranih 1950-tih.

Ulaz je besplatan, ali bi trebalo ostaviti simboličnu novčanu donaciju.

Rione Terra (Borgo Vecchio)

Šetnja kroz kvart Rione Terra bila je fantastična. To je srednjovekovni lavirint malih, kaldrmisanih ulica, skrivenih dvorišta i kamenih lukova koji podržavaju kuće.

Kvart Rione Terra

Kamene kuće imaju male terase ukrašene cvećem, spoljne uklesane stepenice i skoro umetničke dimnjake koji ukrašavaju njihove zidove.

Viko del Gargano, Rione Terra

Maltene svuda možete videti ostatke starih zidina i kula ugrađenih u stambene kuće. Zanimljivi detalji su i slike na zidovima kuća.

Viko del Gargano, prolaz i kamene kućes u delu Rione Terra

Kamena kuća između dve uličice

U ovom delu možete videti crkvu Chiesa di San Giuseppe, izgrađenu u 17. veku, i crkvu San Marco iz 13. veka.

Crkva Chiesa di San Giuseppe

Inače, mi smo posetili Viko del Gargano popodne, tokom sijeste (popodnevnog odmora). Ulice su bile skoro prazne, prodavnice zatvorene, i osećali smo se kao protagonisti nekog starog italijanskog filma…
Napravili smo kratku pauzu u La Vecchia Cantina (Via Ricciotti 5), baru sa crvenim stolicama i drvenim klupama, sa pogledom na kuće smeštene u kuli.

Bar La Vecchia Cantina

Stanovi u okviru kula zamka

Prateći ulicu Via Salita dela Bela, nastavili smo našu šetnju među kućama do nove arhitektonske atrakcije…

Palazzo Della Bella

Impresivna palata, Il Palazzo della Bella, sagrađena je između 1908. i 1929. godine od strane Ignazia Della Belle, pripadnika firentinske plemićke porodice. Dizajn ove palate je bio inspirisan čuvenom palatom Palazzo Vecchio koja se nalazi u Firenci.

Palazzo Della Bella

Palata ima dva sprata, dve manje kružne kule i veličanstvenu kulu sa porodičnim grbovima koja dominira zgradom.

Kula palate Palazzo della Bella

Viko del Gargano, „selo ljubavi“

Sveti Valentin se širom sveta slavi 14. februara. Poznat je kao zaštitnik ljubavi i zaljubljenih, ali za građane Viko del Gargana, on je nešto mnogo više od toga. Zapravo, 1618. godine, Sveti Valentin je proglašen zaštitnikom grada i njegovih pomorandži.

Vekovima je Viko del Gargano bio poznat po svojim ukusnim pomorandžama i limunima. Početkom 17. veka, zime su bile hladne sa jakim mrazevima. Ljudi su vapili za zaštitom, kako se ubrano voće ne bi smrzlo. Tražili su sveca koji se slavi zimi i pronašli su Svetog Valentina. Ali, prema legendi, svetac je ustvari taj koji je izabrao Viko del Gargano.

Tokom tradicionalne procesije 14. februara, statua Svetog Valentina je bogato ukrašena pomorandžama i lovorovim listovima. Od crkve Chiesa Matrice, statua se nosi ulicama Viko del Gargana.

Statua Sveetog Valentine u crkvi Chiesa Matrice (levo), i statua ukrašena sa pomoranđama 14. februara

Zapravo, celo selo Viko del Gargano je ukrašeno pomorandžama, lovorovim listovima i crvenim srcima! Kuće, balkoni, prozori, prodavnice, hodnici, crkve, sve je ukrašeno mirisnim pomorandžama, simbolom prosperiteta.

Tokom ceremonije, pomorandže i limuni se blagosiljaju i dele meštanima i turistima. Veruje se da ako pojedete ove pomorandže i popijete njihov sok, doneće vam radost, ljubav i sreću

U 2026. godini, praznični program počinje u petak, 13. februara i traje do 15. februara.

Vicolo dei Baci

Selo ljubavi (Il Paese dell’Amore) je poznato po svojoj uličici poljubaca, ili Vicolo dei Baci, koja se nalazi u kvartu Rione Terra.

Zapravo, to je uski prolaz širok samo 50 cm i dug manje od 30 metara! To znači da dve osobe dolaze u bliski kontakt u prolazu, što vodi do… poljupca . Prema tradiciji, parovi koji prođu kroz nju i poljube se imaće trajnu vezu, posebno na Dan zaljubljenih.

I naravno, Vico dei Baci je postao popularno mesto za susrete i turističke fotografije.

Uski prolaz Vicolo dei Baci

Restorani u Viko del Gargano

Kuhinja Viko del Gargana je poznata po domaćim orekijetima, grilovanom povrću, sirevima, maljatelu (jarećem mesu) i ribi.

Lokalni proizvodi, Viko del Gargano

Ali tradicionalno jelo iz Gargana, a posebno iz Vika, jeste Papoša. Ima oblik izdužene fokače, punjene lokalnim sirevima (kačokavalo), pršutom, mortadelom, paradajzom, povrćem, ekstra devičanskim maslinovim uljem i origanom. Preukusno! Moderna verzija takođe uključuje dodatak morskih algi, ako to volite.

Viko del Gargano, Papoša sa sirom, pršutom i morskim algama

Jedan od najpoznatijih restorana je Osteria Da Miki Il Federiciano, smešten u Normanskom zamku, poznatom po svežoj pasti i lokalnim predjelima. Druga popularna mesta za uživanje u italijanskoj hrani su: Paposchia Bistrot, Cantina Il Trappeto, Masù, Radici, Nanì, Pizzeria Angolo, itd.

I nešto slatko…

Probajte tradicionalni slatkiš Pulje, Ostia Piena, hrskavu mešavinu voća, badema i meda.
Ali, pravo iznenađenje za mene bila je poslastičarnica Gelateria Capriccio pasticceria, sa ukusnim kolačićima, u kojoj prosto ne znate šta prvo da probate!

Razne torte i kolači u poslastičarnici Gelateria Pasticceria Capriccio

Tipičan slatkiš iz Vika del Gargano je Dolce della Sposa, poznat i kao Dolci Sospiri, ili Mladin kolačić. To je tradicionalni beli kolačić u obliku kupole, napravljen od dva polukružna dela, punjen kremom i pokriven šećernom glazurom. Tu je i Dolce delo Sposo, ili Mladoženjin kolačić, koji je preliven čokoladom. Probala sam i mladin i mladoženjin kolačić, i oba su odlična!

Inače, to su svadbeni kolačići i služe se na venčanjima. Ali, ne morate se venčati da biste uživali u ovim ukusnim poslasticama Hmm, ne pitajte me koliko komada sam probala!

Kolačiči u Capriccio pasticceria, u sredini Dolce dello sposo i Dolce della Sposa

Suveniri & Viko del Gargano

Moram da priznam da u poslednje vreme, umesto klasičnih suvenira, sve češće kupujem razne lokalne proizvode. A kada dođem kući, hrana i slatkiši me podsećaju na sva ona divna mesta koja sam posetila…

Na primer, što se tiče Viko del Gargana i Pulje, možete kupiti i poneti sa sobom sledeće.
Sveže pomorandže Arancia Bionda del Gargano, i lumun Limone Femminello del Gargano IGP, zavisno od perioda u godini.
Proizvode od citrusa, kao što su džemovi, likeri ili sapuni napravljen od lokalnih pomorandži i limuna.
Maslinovo ulje, hladno ceđeno, neophodan sastojak svake kuhinje.
Domaće ručno pravljene testenine, sireve i vino.
I naravno, ručno rađene suvenire i keramika malih lokalnih zanatlija.

Viko del Gargano: gde odsesti?

Ako želite da provedete neko vreme u Viku, možete birati između malih hotela, pansiona i apartmana, koji su uglavnom u porodičnom vlasništvu.

Apartmani u istorijskom centru:
Casa Vacanza Al Borgo Antico, Aria di Vico Aparthotel, Arcaroli Borgo Vico; La Casa nella Pietra Suite Gargano; Casa Riccioto, Il Pieddi.

◊ Hoteli u blizini mora:
Hotel Maremonti se nalazi između šume i mora.
Park Hotel Villa Maria, Hotel Villa Nettuno, Hotel Orchidea Blu, i Hotel Residence Marechiarare se nalaze na plaži San Menaio.

Tradicionalni hoteli u prirodi u blizini Vika: Agriturismo Torre dei Pretti, Village Valle D’Oro ApartHotel i Masseria Le Macine.

Šta videti u blizini sela Viko del Gargano

U principu, pola dana je dovoljno za posetu, a možete kombinovati i obilazak obližnjih gradića i plaža.

Dve duge peščane plaže, San Menaio i Calenella, okružene borovima, nalaze se na 7 km udaljenosti.

Plaža Calenella

Šuma Umbra se nalazi na nekoliko minuta od grada, savršena za planinarenje, vožnju biciklom ili piknike tokom vrelih letnjih dana.
Nekropola na brdu Tabor.
Gradovi sa strmim liticama i peščanim plažama: Rodi Garganico, Vieste i Peschici.
Gradić Monte Sant’Anđelo, poznat po svetilištu Svetog Mihajla.
Više o ovom mestu možete pročitati ovde: Monte Sant Angelo i svetilište Svetog Mihaila.
Morske pećine Gargana, u blizini grada Vieste.
Više o izletu možete pročitati ovde: Morske pećine Gargana, isklesane vetrom i morem.

Viko del Gargano je pravi skriveni dragulj severne Pulje i postao je romantično mesto za bekstvo od gradskog života.

Februar i Dan zaljubljenih su svakako magičan period za posetu.
Ali, uvek je dobro vreme da posetite selo ljubavi i budete blagosloveni mirisnim pomorandžama i Svetim Valentinom za sreću u ljubavi…

Viko del Gargano, Via San Giuseppe, Rione Terra

The post Viko del Gargano, selo ljubavi u Pulji appeared first on Natania Travel.

Paros, grčko ostrvo zlatnih plaža

Natania — Sat, 29 Nov 2025 22:00:10 +0000

Paros se nalazi u srcu Kiklada, po mnogima najlepšeg arhipelaga grčkih ostrva.

Godinama je bio poznat kao „Mali Mikonos“ zbog sličnosti sa njegovim tradicionalnim belim kućama i plavim žaluzinama, crkvama sa plavim kupolama, peščanim plažama i kosmopolitskim šarmom.

U poslednjih nekoliko godina, Paros je postao jedna od najpopularnijih grčkih destinacija. Prema rečima čitalaca poznatog turističkog časopisa Travel + Leisure, Paros je proglašen za najbolje ostrvo na svetu za 2025. godinu!

To me je podsetilo na odmor na Parosu u avgustu 2014. Gledajući fotografije iz tog vremena, poželela sam da ga ponovo posetim. Svakako se ostrvo promenilo: otvoreni su novi luksuzni hoteli, apartmani, šarmantni kafići i restorani, ali neke stvari su i dalje iste…

I zato saznajte više o tome šta možete videti i raditi na ovom divnom ostrvu.

Zlatna plaža, Paros

Paros, kako stići?

Paros je drugo po veličini ostrvo Kiklada, smešteno u centralnom delu Egejskog mora. Njegovo najbliže ostrvce je Antiparos, koji se nalazi na jugozapadu i udaljen je manje od 2 km, dok je Naksos udaljen oko 8 km, na istočnoj strani.
Do Parosa se može doći trajektom ili avionom.

Trajektom:
Glavna luka ostrva nalazi se u Parikiji na zapadnoj strani ostrva. Iz Atine polaze trajekti iz luka Pirej i Rafine. Tokom leta postoji nekoliko dnevnih polazaka. Putovanje brzim trajektom traje oko 3-4 sata, a redovnim trajektom 4-5 sati.
Cena karte zavisi od tipa ferija i vrste sedišta i kreće se od 51 evra do 115 evra za vožnju u jednom pravcu, za odraslu osobu. Takođe, postoje trajekti sa obližnjih ostrva, kao što su Mikonos, Naksos, Santorini, Krit i Milos.

Proverite red vožnje trajekta ovde

Avionom:
Paros ima mali aerodrom koji se nalazi 11 km južno od Parikije. Postoje svakodnevni letovi iz Atine, a let traje otprilike 45 minuta. Tokom letnjeg perioda, postoje i letovi iz Soluna i Irakliona (Krit).
Sa aerodroma možete iznajmiti automobil ili uzeti taksi do vašeg smeštaja. Na primer, vožnja taksijem do Parikije košta oko 15 evra, a privatni transferi oko 50 evra do Parikije, i 60 evra do Nause. Takođe, postoji nekoliko polazaka autobusa sa aerodroma do Parikije i Nause. Autobuska košta oko 3 evra, ali svakako proverite red vožnje.

Tokom našeg putovanja, mi smo letele iz Beograda do Atine, a zatim smo nastavile trajektom iz Pireja do Parikije.

Najbolje vreme za posetu Parosu

Jul i avgust su najpopularniji, ali i najposećeniji meseci na ostrvu.
Da biste izbegli gužvu, možete ga posetiti krajem proleća (maj–jun) ili u septembru.

U zavisnosti od toga gde se nalazi vaš smeštaj, za obilazak ostrva možete iznajmiti automobil ili skuter, ili koristiti javni prevoz. Većina polazaka se odnosi na pravac između Parikije i Nause, a zatim možete posetiti i nekoliko sela i plaža. Autobuska stanica u Parikiji nalazi se pored luke, a stanica u Naousi je u njenom centru. Imajte na umu da ne postoje stanične zgrade i da su autobusi poređani na obližnjem parkingu.

Karta u jednom pravcu košta od 2 do 4 evra, dok dnevna karta košta 10 evra. Može se kupiti na blagajni, lokalnim radnjama ili u autobusu. Proverite KTEL raspored vožnje i vremena polazaka ovde.

Paros, kuća sa cvećem u Parikiji

Nekoliko reči o istoriji Parosa

Paros ima bogatu i burnu prošlost, koja datira još iz neolitskog doba. Prema mitologiji, Alkaios sa Krita bio je prvi kralj Parosa i nazvao ga Minoa. Zatim su ga Jonci osvojili 1100. godine pne, a kasnije su stigli Arkađani pod svojim vođom Parijem, koji je ostrvu dao sadašnje ime.

Tokom perioda 800-700. godine pne, Paros se razvijao zahvaljujući svojoj pomorskoj moći i trgovini sa Feničanima. Bio je poznat po svom belom mermeru, koji je korišćen za izgradnju hramova i čuvenih skulptura.

Tokom grčko-persijskih ratova (490, 480–479. pne), Paros je učestvovao na persijskoj strani protiv Grčke. Atina je primorala Parose na predaju i savez sa Atinjanima. Zatim, 338. godine pne, bio je pod vlašću Filipa Makedonskog, oca Aleksandra Velikog, a nakon njegove smrti, Ptolemeji, helenistička dinastija (305–30. godine pne) koja je vladala Egiptom.

Kasnije je Paros postao deo Rimskog i Vizantijskog carstva. Nakon što su krstaši osvojili Carigrad i srušili Vizantijsko carstvo 1204. godine, Paros i mnoge vizantijske teritorije bile su pod vlašću Vojvodstva Arhipelaga. Osnovao ga mletački plemić Marko Sanudo kao pomorsku državu zbog venecijanskih interesa u Egejskom moru, između 1207. i 1389. godine.

Tokom sredine 16. veka, mnoga ostrva u Mediteranu zauzeo je Barbarosa, pirat i kasnije admiral osmanlijske mornarice. Paros je bio pod turskom vlašću od 1537. do Grčke revolucije 1821. godine. Jedna od nacionalnih heroina u ovom ratu bila je Manto Mavrogena iz bogate plemićke porodice, koja je finansirala i organizovala otpor protiv turske okupacije.

Nakon Grčkog rata za nezavisnost, Paros i ostala Kikladska ostrva, postali su deo moderne grčke države. Tokom Drugog svetskog rata, ostrvo je okupirala nacistička Nemačka.

Od 1960-tih, turizam je počeo da se razvija i postao je glavna grana ostrvske privrede.

Mermer sa Parosa

Kao što sam već pomenula, Paros je bio poznat po svom sitnozrnom, gotovo snežno belom mermeru izuzetnog kvaliteta. Najpoznatija vrsta ovog mermera, lihnitis litos, ima visoku transparentnost i propustljivost svetlosti, koja u materijalu najboljeg kvaliteta može dostići i do 12 cm.

Najvažniji antički kamenolomi mermera nalaze se u selima Marati i Agios Minas, i koristila su se od ranog bronzanog doba. Mermer sa Parosa je bio jedan od najvrednijih građevinskih materijala u antičkoj Grčkoj, i koristio za izgradnju hramova i izradu skulptura.

Pogledajte nekoliko najznačajnijih statua napravljenih od ovog mermera.

Miloska Venera je najpoznatija statua među njima, i pronađena je na ostrvu Milos. Danas se nalazi u muzeju Luvr u Parizu, zajedno sa statuom Nike od Samotrake. Više o Miloskoj Veneri i divnom ostrvu Milos možete saznati ovde:
Milos, ostrvo Miloske Venere i nestvarnih plaža.

◊ Mermer na Atinskom Partnenonu i statua Peplos Kore statue, danas se mogu videti u Akropoljskom muzeju u Atini. Saznajte više o Akropolju ovde: Atinski Akropolj, antička citadela.

Apolonov hram se nalazi u Delfiju, antičkom mestu Grčke.
Saznajte više o hramu i mermernim statuama ovde: Delfi, pupak antičkog sveta.

◊ Zevsov hram se nalazio u Olimpiji, gde se mogu videti statue Hermesa Praxitelesa and Nike od Paionios (grčka boginja pobede), izložene u Arheološkom muzeju Olimpije.
Saznajte više o Olimpiji, Olimpijskim igrama, hramu i statuama ovde: Olimpija, mesto rođenja Olimpijskih igara..

Takođe, mnoge javne zgrade, spomenici i hram posvećen boginji Atini, napravljeni su od ovog mermera i nalazili su se u starom gradu Parikije. Kasnije su Mlečani koristili ove mermerne blokove za izgradnju venecijanskog zamka, čiji se ostaci mogu videti i danas.

*Vodič za Paros: šta videti***

Verujem da ste videli na internetu divne fotografije belih kućica sa Parosa okruženih šarenim bugenvilijama, peščanim plažama i plavim morem… Dva glavna mesta na ostrvu su Parikia i Nausa.

Grad Parikia

Parikia je glavni grad i luka, i nalazi se na zapadnoj strani ostrva.

Paros, luka Parikia i autobuska stanica

Većina turista dolazi na ostrvo Paros trajektom. Neki od njih biraju Parikiju za svoju bazu, dok drugi nastavljaju do Nause ili tradicionalnih sela na ostrvu.

Mi smo izabrali Parikiju jer je najveći grad na ostrvu. Ima dobru autobusku vezu sa drugim mestima i trajektne linije sa susednim ostrvima. Takođe, u Parikiji postoji širok izbor smeštaja, prodavnica, kafića i restorana, sve što vam je potrebno za jedan savršen odmor.

Parikia luka i grad

Stari grad Parosa i Franački zamak (Frangokastelo)

Stari grad Parikije je lavirint belih kikladskih kuća sa plavim žaluzinama, uskim kaldrmisanim uličicama i zanatskim radnjicama.

Uličice starog grada Parosa

Svaki kutak izgleda kao razglednica. Mali balkoni su ukrašeni cvećem i bugenvilijama.

Divne bugenvilije u starom gradu Parosa

U uličicama i duž obale nalaze se razni zanimljivi kafići i restorani sa tradicionalnom grčkom kuhinjom. Između njih možete videti malu crkvu Pamegiston Taksiarkson pored Piratskog bara koji ima odlične koktele.

Crkva Pamegiston Taksiarxon

Na vrhu brda Sveti Konstantin nalazi se crkva Svetog Konstantina i ostaci franačkog zamka.

Crkva Agios Konstantinos

Zamak je sagrađen 1260. godine od strane mletačkog vojvode od Naksosa, na mestu antičkog akropolja Parosa, koristeći njegove mermerne blokove. Neki delovi odbrambene kule, istočnog i južnog dela zidina mogu se videti i danas. Ali, veliki deo zidina nije vidljiv, jer su one postale deo novijih kuća.

Ostaci Franačkog zamka u Parikiji

Panagia Ekatontapyliani (Crkva sa 100 vrata)

Obeležje Parosa je impresivna vizantijska crkva, Panagia Ekatontapiliani, koja se nalazi na maloj udaljenosti od luke. Posvećena je Uspenju Bogorodice, koja je takođe i zaštitnica ostrva.

Ovo je jedna od najstarijih crkava u Grčkoj, koju je 326. godine nove ere sagradila Sveta Jelena, majka rimskog cara Konstantina Velikog (vladao 306–337). Tokom svog hodočašća u potrazi za Časnim krstom u Svetoj zemlji, Sveta Jelena se zaustavila na ostrvu zbog oluje. Zahvalna za svoju bezbednost, zavetovala se Bogorodici da će po povratku sagraditi crkvu. Druga verzija kaže da je crkvu sagradio njen sin Konstantin, nakon majčine smrti.

Kasnije je rimski car Justinijan (527 do 565) izvršio neke renovacije i dodao kupolu. Tokom vekova, urađen je veći broj restauracija, uključujući i jednu nakon jakog zemljotresa u 18. veku.

Crkva Panagia Ekatontapyliani

Inače, naziv „Ekatontapiliani“ znači „Crkva sa stotinu vrata“. Trenutno ih ima samo 99, ali prema legendi, postoje jedna tajna vrata. Veruje se da će se stota vrata otvoriti kada crkva Svete Sofije (danas pretvorena u džamiju Aja Sofija) u Istanbulu, ponovo postane pravoslavna crkva…

Fasada i unutrašnjost crkve Panagia Ekatontapyliani

Kompleks manastira

Čitav kompleks manastira Ekatontapiliani sastoji se od glavne crkve posvećene Bogorodici Mariji, sa nekoliko unutrašnjih i spoljašnjih kapela. U dvorištu manastira nalaze se krstionica, monaške ćelije i Vizantijski muzej sa retkim crkvenim umetničkim delima, drvenim rezbarijama, srebrnim i metalnim predmetima i verskim amforama iz vizantijskog doba.

Manastir Panagia Ekatontapiliani slavi 15. avgust, dan Uspenja Bogorodice, kao najvećim verskim festivalom. Tokom našeg odmora na ostrvu, održao se još jedan festival 2. avgusta, baš na rođendan moje sestre Tanje

Crkva Panagia Ekatontapiliani u Parikiji

Arheološki muzej Parosa

U neposrednoj blizini Panagie Ekatontapiliani, možete posetiti mali, istorijski bogat Arheološki muzej. U njemu se razne skulpture, figurice, mozaici, amfore, natpisi, čuvena glava Gorgone i artefakti pronađenim na Parosu i Antiparosu. Predmeti datiraju od neolita do ranog hrišćanskog doba.

Takođe, u dvorištu muzeja se mogu videti statue i pogrebni sarkofazi iz klasičnog i rimskog doba, kao i mozaik sa poda Panagie Ekatontalipiani.

Arheološki muzej

Grad Naousa

Naousa je drugo po veličini mesto na ostrvu. Nalazi se u severoistočnom delu Parosa, otprilike 10 km od Parikije. Do nje se može doći taksijem, javnim autobusom ili iznajmljivanjem automobila/skutera.

Luka Naousa

Nausa je poznata po svojoj slikovitoj luci, belim kućama, uskim uličicama, luksuznim barovima i restoranima. Predstavlja savršen spoj grčke tradicije i živog noćnog života.

Luka Naousa

Nausa je osnovana oko male luke i mletačkog zamka-tvrđave krajem 14. veka, sagrađena radi zaštite od piratskih napada. Čak i danas se mogu videti ostaci tvrđave, iako je veliki deo zamka pod vodom. Godine 1537, Nausa je pala pod vlast pirata Barbarose i Osmanlija. Tokom 18. veka, bila je ruska pomorska baza.

Ostaci mletačke tvrđave u luci Nause

Nekada su se mletačka skladišta nalazila preko puta tvrđave. Danas se na njihovom mestu nalaze zanimljivi barovi, restorani i riblje taverne. Najpopularniji je restoran Barbarosa, poznat po ukusnoj hrani, živoj atmosferi uz muziku, dok gosti plešu sa belim salvetama u rukama. Svakako, ovakve večere i dobro raspoloženje jesu za pamćenje

Restoran Barbarossa i uličice Naouse

Dok šetate uskim uličicama Nause, možete pronaći male prodavnice sa luksuznim brendovima, tradicionalnim proizvodima, zanatskim radnjama i suvenirima. A kada sunce zađe i pojave se zvezde, Nausa postaje centar živog noćnog života na ostrvu…

Crkva Faneromeni (Panagia) je obeležje Nause. To je treća po veličini crkva na Parosu i može se videti iz luke.

Neke od najlepših plaža na ostrvu nalaze se oko Nause, kao što su Kolimbitres, Monastiri i Santa Marija.

Crkva Faneromeni (Panagía), Naousa

Istražite sela Parosa

Pored Parikije i Nause, Paros je poznat po svojim slikovitim selima. Ako imate dovoljno vremena, planirajte da posetite neka od njih, kao što su Lefkes, Prodromos, Marpisa, Aliki ili Piso Livadi.

Selo Lefkes

Mi smo posetile tradicionalno selo Lefkes, smešteno na planini, oko 11 km jugoistočno od Parikije. Do njega se lako dolazi automobilom, taksijem ili autobusima koji redovno saobraćaju, a vožnja traje otprilike 20 minuta.

Tokom vožnje, prošli smo pored malog sela Kostos, sa interesantnim trgom i crkvama Aja Marina i Anastasija.

Crkvice u selu Kostos

Inače, Lefkes je osnovan u 17. veku i nekada je bio prva prestonica Parosa.

Selo Lefkes i crkva Agia Triada

Glavno obeležje Lefkesa je impresivna crkva Agia Triada, vizantijski hram posvećen Svetom Trojstvu. Izgrađena je između 1830. i 1835. godine, na vrhu brda, sa pogledom na selo.

Crkva Agia Traida, selo Lefkes

Dva zvonika, oltar i stubovi su napravljeni od mermera sa Parosa, a unutrašnjost je ukrašena freskama.

Crkva Agia Triada u selu Lefkes

Nakon posete crkvi, možete se prošetati uličicama Lefkesa sa tradicionalnim belim kućama, bugenvilijama i šarenim cvećem.

Bele kućice u Lefkesu

U radnjicama možete da kupite lokalne suvenire, ukrasne predmete, nakit ili keramiku. Posetite Muzej folklora i saznajte više o tradiciji ostrva. I ne propustite priliku da napravite lepe fotografije sokaka i da uživate u lokalnim specijalitetima i grčkoj kafi.

Šetnja ulilčicama Lefkesa

Privatne vile, apartmani i pansioni su takođe dostupni u selu Lefkes.

Bele kućice sa cvećem u selu Lefkes

Najbolje plaže na ostrvu Paros

Na Parosu se nalazi nekoliko najboljih plaža u Grčkoj, ali imajte na umu da na njima može bit velika gužva, posebno u jeku sezone. Plaže su savršene. Zlatni pesak, kristalno čista voda sa postepenim ulazom, lepo uređeni barovi na plaži i taverne oko njih, učiniće vaš odmor nezaboravnim.

Plaže u blizini Parikije

◊ Zlatna plaža (Chrissi Akti/Golden Beach) se nalazi oko 20 km jugoistočno od Parikije. To je duga i delimično organizovana plaža sa barovima i restoranima. Zajedno sa obližnjom Novom Zlatnom plažom, idealna je za jedrenje na dasci. Svakog avgusta, u ovom delu ostrva se održava jedan od Svetskih kupova u jedrenju na dasci. Takođe, na plaži se nalazi i Ronilački centar Parosa, tako da možete uživati i u ronjenju.

Golden Beach, Zlatna plaža

Plaža Marselo (Marchello Beach) se nalazi u zalivu Parikije. Lepo je uređena i veoma popularna među mladima zbog barova na plaži i muzike. Do nje možete stići automobilom, peške (potrebno je oko 45 minuta od centra) ili kratkom vožnjom malim čamcima iz luke Parikije.
U njenoj blizini možete posetiti i Krios, lepo uređenu peščanu plažu sa malim tavernama u zalivu. Do nje se lako se stiže gradskim autobusom ili automobilom, a u blizini nalaze se kamp, hoteli i apartmani.

Plaža Marselo (Marchello)

◊ Najbliža plaža Parikiji je Livadia, na oko 700 metara od luke, okružena drvećem. Delimično je uređena sa ležaljkama, suncobranima i sportovima na vodi.

Plaža Pounta Bay se nalazi u malom selu, oko 9 km jugozapadno od Parikije. Ovo je svetski poznato mesto za vindsurfere i kajtsurfere, a oko plaže su vam na raspolaganju barovi i hoteli.

Plaža Pounta i kajtsurfing, Paros

Takođe, sa ove plaže polaze trajekti koji vode do obližnjeg ostrva Antiparos za svega nekoliko minuta. Trajekt saobraća između njih svakih pola sata, ali proverite raspored pre nego što krenete.

Vožnja trajektom od Parosa do Antiparosa

Plaže pored Naouse (severni Paros)

Kolimbitres je najpoznatija plaža na Parosu, poznata po svojim specifičnim granitnim stenama koje stvaraju nekoliko prirodnih uvala. Do nje možete stići iz Nause autobusom ili vodenim taksijem. Na samo nekoliko metara od plaže nalazi se taverna Kolimbitres, odlično mesto za isprobavanje ukusnih grčkih specijaliteta.

Kolimbitres plaža

Smeštena na istočnoj obali Parosa, u zalivu Plastira, plaža Santa Marija je dobar izbor za porodice sa decom zbog svoje plitke, kristalno čiste vode. Plaža je dobro uređena sa barovima i vodenim sportovima. Međutim, može biti velika gužva, posebno tokom žurki na plaži sa di-džejem. Ako više volite mirniju varijantu, pronađite plažu Mikri Santa Marija, koja je udaljena svega jedan kilometar.

◊ Plaža Monastiri se nalazi u blizini Ekološkog parka Parosa, osnovanog 2009. godine radi zaštite retkih vrsta flore i faune. To je mala plaža zaštićena od jakih vetrova, sa mirnom i plitkom vodom, što je čini savršenom za porodice sa malom decom. Posetioci mogu uživati u ležaljkama, suncobranima, Monastiri baru i restoranu, pedalinama i vodenim sportovima.

Plaža Monastiri

Na kamenitom delu plaže nalazi se crkva Svetog Jovana Detisa, sa pogledom na plavo Egejsko more i zaliv Nause. Prva crkva je izgrađena u 17. veku, a zatim ju je 1806. godine renovirao monah Josif. Pod vladavinom kralja Otoa, bila je napuštena od 1833. do 1964. godine, kada je holandska slikarka Žizel D’Aji dobila dozvolu da živi u njoj i da je restaurira. Danas se praznik manastira Svetog Jovana Detisa obeležava 29. avgusta, kada se hodočasnici okupljaju na celonoćnoj misi.

Crkva Agios Ioannis Detis pored plaže Monastiri

Nekoliko interesantnih plaža…

Sveta Irini je prelepa peščana plaža okružena palmama, sa kantinom koja nudi lagane obroke i pića. Nalazi se 5 km južno od Parikije.
Plaža Logaras se nalazi u južnom delu ostrva, 18 km od Parikije i nekoliko km od plaže Piso Livadi. To je duga, delimično uređena plaža, sa tavernama, vodenim sportovima i smeštajnim kapacitetima.
Kalogeros je izolovana i neuređena plaža na istočnom delu ostrva. Poznata je po svojoj prirodnoj glini, tako da možete sebi priuštiti besplatan prirodni SPA tretman, na samoj plaži
Langeri je mirna i izolovana plaža, blizu plaže Santa Marija, koju uglavnom posećuju nudisti.
Plaža Punda je najpopularnija među mladim posetiocima, poznata po barovima na plaži, žurkama i glasnoj muzici sa di-džejem.

Hoteli i apartmani na Parosu

Paros nudi širok izbor smeštaja, od malih apartmana do luksuznih butik hotela i vila.

Mi smo izabrale Dukisu, porodičan hotel koji vode dve sestre, Dukisa i Lila. Nalazi se u centru Parikije, blizu Arheološkog muzeja i crkve Ekatontapiliani, okružen ružama, bugenvilijama, limunovima i borovima. Možete birati između različitih tipova pažljivo uređenih soba.

Bile smo oduševljene njegovom savršenom lokacijom, kao i toplim gostoprimstvom i odličnim doručkom

Paros,hotel Doukissa

Ako želite malo luksuzniju varijantu, pogledajte sledeće hotele: Calme Boutique Hotel (adults only), Mythic Paros (adults only), Cove Paros, Martineli Residence-Beachfront Estate, Yria Island Boutique Hotel & Spa, PAROCKS Luxury Hotel & Spa, Kouros Blanc Resort & Suites, Vione Paros, White Dunes Luxury Boutique Hotel, Parilio, a Member of Design Hotels, Lilly Residence-All Sea View Suites (adults only), itd.

Na raspolaganju su vam različite mogućnosti smeštaja i pronađite najbolje mesto za vaš boravak na Parosu.

Kafići & restorani

Paros nudi i brojne kafiće, barove i restorane koji služe ukusnu grčku hranu i piće, a evo i liste najpopularnijih mesta.

Parikia:
Kafići: Symposium Cafe (nekadašnji Distratto, koji je bio naš omiljen kafić & restoran), Meltemi, Cosa All-day cafe Bar, Secret Cafe, Evinos Bar, Bebop, Pirate Bar i Alexandros Bar (nalazi u staroj vetrenjači, savršeno mesto za posmatranje zalaska sunca).
Restorani: Taverna Mira, Mouragio, To Bountaraki, Apollon Garden.

Naousa
Kafići: Kiranos Cafe, Fotis All Day Bar, Agosta, Sousauro.
Čuvena pekara: Ragoussis.
Restorani: Barbarossa je najpopularniji i najskuplji restoran, koji nudi kosmopolitsku atmosferu i ukusna gurmanska jela. Ugostio je mnoge grčke i internacionalne poznate ličnosti.
Takođe se preporučuju restorani: Tsakpinis, Siparos, Safran i Sigi Ikthios.

Ako ste ljubitelj vina, posetite Moraitis, jednu od najpoznatijih vinarija na Parosu.

Šoping & suveniri

Ah, šoping, obavezan deo svakog putovanja

Lutajući po malim prodavnicama u Parikiji i Nausi, možete pronaći ručno rađeni nakit, grčke kožne sandale, tekstil, lokalnu keramiku, rukotvorine i razne suvenire.
I ne zaboravite da kupite lokalna vina, sir, masline, organsko maslinovo ulje sa Parosa i začine, savršene poklone kao deo Parosa koji možete da ponesete kući.

Kulturni događaji & festivali

Od juna do septembra, Paros je domaćin brojnih proslava, koncerata na otvorenom i kulturnih događaja ispunjenih hranom, muzikom i vatrometom. Neki od najpopularnijih su:
Verski festival Panagia Ekatontapyliani, održava se 15. avgusta u Parikiji.
◊ Festival ribe i vina se održava 2. jula u Nausi.
Piratski festival je zabavna rekonstrukcija piratskih napada i održava se 23. avgusta u Nausi.

Svi su dobrošli, i zato proverite raspored festivala na Parosu ovde. Jedite, pijte, igrajte i uživajte

Posetite Paros & Kiklade

Sa Parosa možete posetiti nekoliko fantastičnih Kikladskih ostrva u okviru jednodnevnih izleta trajektom. Ili, možete planirati vaš odmor koji obuhvata Paros i nekoliko ostrva. Samo pažljivo proverite red vožnje trajekata prilikom planiranja.

Antiparos je divno malo ostrvce. Do njega trajekti polaze iz luke Parikija i zaliva Punta. Moja sestra i ja smo napravile kratak izlet do Antiparosa da bismo se videle sa našim italijanskim prijateljem, Fabriciom.

◊ Naxos je još jedno fantastično ostrvo Kiklada, udaljeno otprilike 20 km. Više o njemu možete pročitati u jednoj od sledećih objava.

Mikonos je jedno od najposećenijih grčkih ostrva, poznato po noćnom životu, žurkama na plaži i slavnim ličnostima. Posetili smo ga tokom jednodnevnog izleta. Ali, ako volite žurke, planirajte da prenoćite kako biste osetili živopisnu atmosferu ostrva.

◊ Milos je divno ostrvo sa nestvarnim plažama okruženih raznobojnim stenama.
Saznaje više o njemu ovde: Plaže Milosa, skriveni dragulj Kiklada.

I zato, ako sanjarite o svom sledećem letovanju u Grčkoj, Paros bi mogao biti upravo ono što tražite: savršen spoj tradicije, kosmopolitskog stila, peščanih plaža, večera uz zalazak sunca i uličica okruženih bugenvilijama.

Samo jedna poseta i shvatićete zašto se Paros smatra jednim od dragulja Kiklada

Paros, kuća u Lefkesu

The post Paros, grčko ostrvo zlatnih plaža appeared first on Natania Travel.

Nedelja italijanske kuhinje 2025 u Srbiji

Natania — Fri, 28 Nov 2025 12:07:15 +0000

Nedelja italijanske kuhinje u svetu održana je od 17. do 23. novembra 2025. godine.

Ova globalna inicijativa, koju je pokrenulo Ministarstvo spoljnih poslova Italije i međunarodne saradnje, ima za cilj da promoviše izvrsnost proizvoda „Made in Italy“ i bogatstvo italijanske kulinarske tradicije.

Tokom ove posebne nedelje, Srbija je takođe bila domaćin raznih događaja posvećenih italijanskoj gastronomiji, kulturi i načinu života.

I iskreno, ko može odoleti aromi autentičnih italijanskih jela uz izvrsna italijanska vina

Nedelja italijanske kuhinje u svetu 2025.

Nedelja italijanske kuhinje u svetu jedan je od najinspirativnijih međunarodnih programa.

Ovaj program je pokrenyt 2016. godine kao nasleđe Exspo Milano 2015, i od tada je prerastao u pravu globalnu proslavu. Organizovano je preko 10.000 događaja u više od 100 zemalja, predstavljajući italijansko kulinarsko nasleđe kroz degustacije, masterklaseve, kulinarske degustacije, izložbe, konferencije i poslovne događaje.

U 2025. godini, Nedelja italijanske kuhinje obeležava svoju desetogodišnjicu. Ovogodišnja tema „Italijanska kuhinja: kultura, zdravlje i inovacije“, odražava trajne vrednosti i savremenu evoluciju italijanske kuhinje.

Inače, Italija je podnela zahtev za upis svoje svetski poznate kuhinje na Uneskovu listu nematerijalne kulturne baštine. Odluka se očekuje u Nju Delhiju od 8. do 13. decembra 2025. godine. Da bi podržali kandidaturu, poznati umetnici Al Bano i Mogol kreirali su zvaničnu himnu „Vai Italia“, slaveći emocionalnu snagu i kulturnu lepotu italijanske hrane.

Nedelja italijanske kuhinje u Srbiji

Italijanska kultura, gastronomija i vino su takođe bili predstavljeni u Srbiji, gde su posetioci imali priliku da probaju, uče i urone u kulinarski svet Italije. Program u Srbiji je zvanično predstavljen na konferenciji za novinare 17. novembra na Palilulskoj pijaci u Beogradu.

Luka Gori, ambasador Italije u Srbiji, predstavio je ovogodišnji program kroz pet ključnih stubova: kultura, solidarnost, kvalitet, zajedništvo i profesionalizam.

Inicijativu promoviše Ambasada Italije u Beogradu, u saradnji sa Agencijom ICE, Italijanskim institutom za kulturu, Komorom italijansko-srpskih privrednika, Konfindustrijom Srbije i nekoliko srpskih kompanija.

Nakon konferencije za novinare, predstavnici i gosti su nastavili druženje u restoranu Figo na Palilulskoj pijaci, gde su uživali u degustaciji izvrsnih italijanskih vina.

Saznajte više o događajima koji su održani širom Srbije tokom ove posebne kulinarske nedelje.

Konferencija za medije, Nedelja italijanske kuhinje 2025, Beograd

Kulturni događaji

Nedelja italijanske kuhinje započeta je u ponedeljak, 17. novembra izložbom „Mangiare con gli occhi“ („Hraniti se očima“). Fotografije koje slave italijansku hranu bile su izložene u sali Palate Italija, u ulici Kneza Miloša 56 u Beogradu.

Luka Gori, ambasador Italije u Srbiji, otvorio je izložbu na kojoj su predstavljena dela četiri italijanska umetnika koji su prikazivali hranu u raznovrsnim i maštovitim okruženjima.

Luisa Valieri, jedna od najpoznatijih italijanskih fotografa hrane, predstavila je svoje fotografije na temu deserta snimljene ispred istorijskih palata i na ulicama Đenove.

ICE Belgrado, izložba „Hraniti se očima“, fotografije Luisa Valieri

Mauro Turrati predstavio je umetničke kompozicije lokalnih sastojaka sa gurmanskim prizvukom, zabeležene u pejzažima različitih italijanskih regiona.

Fotografije Mauro Turatti, izložba „Hraniti se očima“

Umetnici Francesco Rucci i Francesco Marinelli istraživali su ideju „buduće hrane“, spajajući gastronomiju, prirodu i nove tehnologije.

Fotografije hrane budućnosti, rad umetnika Francesco Rucci i Francesco Marinelli

Veza između italijanske kuhinje i filma istaknuta je besplatnom projekcijom italijanskog filma „Sve žene mog života“ („Tutte le donne della mia vita“), u režiji Simone Izo. Film je prikazan u utorak, 18. novembra, u bioskopu Doma omladine Beograda.

Italijanska kuhinja & solidarnost

Tokom Nedelje italijanske kuhinje održano je nekoliko događaja vezanih za hranu, jer hrana zaista spaja ljude, zar ne?

Popularne picerije, Pietra, Crazy Pizza, Majstor i Margarita i Giovanni’s, organizovale su radionice pravljenja pice za decu i mlade iz Prihvatilišta za decu, organizacije Save the Children, škole za učenike sa oštećenim vidom „Veljko Ramadanović“ i Down sindrom Udruženja u Beogradu.

U saradnji sa UNHCR-om Srbija i kuvarom Frančeskom Nikolajom, specijalnu večeru sa italijanskim jelima pripremili su učenici Škole za ugostiteljstvo i turizam, zajedno sa mladim izbeglicama koje žive u Srbiji.

Komora italijansko-srpskih privrednika (CCIS) i kompanija La Strada delle Delizie, organizovali su stručnu radionicu posvećenu degustaciji ekstra devičanskog maslinovog ulja.

Kuvarice Rosarija Napoli i Izabela Katalano takođe su podelile tajne italijanske kuhinje kroz seriju predavanja održanih za studente Visoke hotelijerske škole. Jedan od njihovih masterklasova „Ukusi Sicilije“, bio je posvećen srpskim kulinarskim profesionalcima u Metro HoReCa centru.

Takođe, kompanija Shoppster Srbija, u saradnji sa Konfindustrijom Srbije, promovisala je italijansku hranu, posuđe i kućne aparate na svojoj onlajn platformi tokom cele nedelje.

„Sapori d’Italia“ i Aroma market

U saradnji sa Ambasadom Italije u Beogradu i kompanije Domaća trgovina, agencija ICE Belgrade je organizovala kampanju “Sapori d’Italia”, tj. „Ukusi Italije“.

Događaj je zvanično otvoren 19. novembra u Aroma marketu u Savskoj 28, Beograd.
Promociji su prisustvovali predstavnici italijanskih i srpskih institucija, uključujući italijanskog ambasadora Luku Gorija, direktora agencije ICE Belgrade Antonija Ventresku, predstavnike Domaće trgovine i medije.

Gosti i kupci imali su priliku da probaju autentične italijanske proizvode i specijalitete koje je pripremio kuvar Daniele Moretti, koji je doputovao iz Rima posebno za ovu priliku.

Kampanja koja promoviše autentične brendove „Proizvedeno u Italiji“ trajaće do kraja aprila 2026. godine.

Italijanski proizvodi na štandu Aroma marketa, Noć italijanskog vina 2025, Beograd, Palilulska pijaca

Noć italijanskog vina

Druga po redu Noć italijanskog vina održana je 20. novembra na Palilulskoj pijaci, u organizaciji agencije ICE Belgrade, ambasade Italije u Beogradu i JKP Beogradske pijace.

Posetioci su uživali u degustaciji izvrsnih italijanskih vina u jedinstvenoj, autentičnoj atmosferi beogradske pijace.

Italijanska vina, Noć italijanskog vina 2025, Beograd, Palilulska pijaca

DJ Begefunk je plejlistom poznatih italijanskih hitova dodatno doprineo veselom i opuštenom raspoloženju.

Noć italijanskog vina 2025, Beograd, Palilulska pijaca

Sajam Vinska vizija Otvorenog Balkana 2025

Četvrti po redu sajam Vinska vizija Otvorenog Balkana, jedan od najvećih sajmova vina i gastronomije u Evropi, održan je od 22. do 25. novembra na Beogradskom sajmu.

U saradnji sa agencijom ITA Belgrade, Vinitaly i Verona Fiere, 67 italijanskih vinskih kompanija predstavilo je svoja najbolja vina u impresivnom italijanskom paviljonu, koji se prostirao na 1.000 m² u hali 2C.

Italijanski paviljon na sajmu Vinska vizija Otvorenog Balkana

Direktor kancelarije ICE u Beogradu, naglasio je da Italija vodeći dobavljač vina u Srbiji i da nastavlja da jača svoju poziciju na lokalnom tržištu. Posetioci su imali priliku da degustiraju vina iz glavnih italijanskih regiona, kao što su Veneto, Apulia, Sardinia, Friuli Venezia Giulia, Tuscany, i Abruzzo.

Italijanska vina na sajmu Vinska vizija Otvorenog Balkana 2025,

Italijanski vinski masterklas

Tokom sajma na italijanskom paviljonu, održano je šest masterklasova vina. Vodio ih je Dejan Živkoski, predsednik Udruženja somelijera Srbije (SERSA), koji je predstavio vina italijanskih proizvođača.

Zahvaljujući pozivu agencije ITA Belgrado, imala sam sjajnu priliku da uživam u masterklasu održanom prvog dana sajma.

Vinska vizija Otvorenog Balkana 2025, Masterklas u italijanskom paviljonu

Bilo je pravo zadovoljstvo probati nekoliko izuzetnih vina regiona Friuli Venezia Giulia, kao što su Pinot Grigio, Pinot Grigio Ramato, Friulano, Collio, Sauvignon Blanc, Obiz i Schioppettino.

Italijanska vina iz regiona Friuli Venezia Giulia

Nekoliko zanimljivih vina…

Sva italijanska vina koja sam probala, bila su zaista fantastična!
Ali, ako bih morala da izaberem omiljena, to bi mogla biti sledeća tri vina.

Ferrari Brut (Cantine Ferrari) je belo vino napravljeno od grožđa Šardone iz Trentina, sa osvezavajućim ukusom. Ovo penušavo vino je dobilo najviše nagrada u Italiji, a takođe je i zvanično penušavo vino Formule 1

Vina Ferrari, Noć italijanskog vina 2025, Beograd

◊ Penušava organska vina Pizzolato imaju takođe i bezalkoholnu liniju. Ukus je delikatan i osvežavajući, savršen za tople letnje dane i koktele, a flaše su prelepo dizajnirane. Ustvari, njihove flaše su toliko lepe da lako mogu izgledati kao ukras u svakom domu

Vina proizvođača Pizzolato

Gavi di Gavi Toledana je specifična vrsta visokokvalitetnog suvog belog vina iz regiona Pijemont. Ukus je svež, sa notama voća, cveća, badema i citrusa. Inače, vinarija je dobila ime po istorijskoj vili koju je u prvoj polovini 16. veka sagradila plemićka porodica iz Đenove.

Gavi di Gavi Toledana

Nedelja italijanske kuhinje u svetu

Svi ovi događaji zajedno čine značajno poglavlje u promociji italijanske vinske i gastronomske kulture na srpskom tržištu, dodatno jačajući kulturne i ekonomske veze između Italije i Srbije.

Oni nas vode na putovanje kroz kulturu, zdravlje i inovacije, slaveći najbolje proizvode Italije, „Made in Italy“.

Cin cin

Italijanska vina: Siridia, Borgoluce, Borgo Molino

The post Nedelja italijanske kuhinje 2025 u Srbiji appeared first on Natania Travel.

Monte Sant’Anđelo i svetilište Arhanđela Mihaila

Natania — Fri, 14 Nov 2025 22:28:32 +0000

Monte Sant’Anđelo je divan gradić smešten na južnim padinama planine Monte Gargano, na jugoistoku Italije. Vekovima su hodočasnici, pape, kraljevi, carevi i vladari posećivali ovo mesto zbog svetilišta Svetog Arhanđela Mihaila.

Zanimljivo je da je ovo svetilište deo Svete linije Svetog Mihaila. To je tajanstveno poravnanje koje povezuje sedam svetinja, od Irske do Bliskog istoka, koje su posvećene arhanđelu Mihailu. Zvuči zanimljivo, zar ne…

Ovo je priča o neverovatnom svetom mestu, obavijenom oblacima i molitvama…

Bele kućice, Monte Sant’Anđelo

Kako stići do Monte Sant’Anđela

Monte Sant’Anđelo se nalazi u Pulji u pokrajini Fođa na jugu Italije, i na nadmorskoj visini od 843 metra. Ovo područje pripada planini Gargano i Nacionalnom parku Gargano. Takođe je poznato kao jedno od „najlepših sela u Italiji“ (Borghi più belli d’Italia).

Put do grada je krivudav i pun oštrih krivina, zato budite oprezni ako dolazite kolima. Ali zato pogled na maslinjake, krečnjačke litice, Jadransko more i zaliv Manfredonije oduzima dah…

Krivudav put do Monte Sant’Anđela

Automobilom
Najpogodniji način da se dođe do grada je kolima. Pratite autoput A14 Bolonja/Taranto, izađite na izlazu San Severo ili Fođa i pratite znakove za Monte Sant’Anđelo.

Autobusom
Druga opcija je autobusom, a polasci su iz raznih gradova u Italiji. Proverite red vožnje Ferrovie del Gargano, koja obuhvata autobusku i železničku mrežu.

Vozom
U zavisnosti od vaše lokacije, možete vozom doći do stanice Fođa, a zatim autobusom ili taksijem do Monte Sant’Anđela.

Avionom

Najbliži aerodrom je Fođa „Đino Liza“ (oko 60 km), dok je aerodrom Bari udaljen 130 km. Odatle možete ići autobusom Ferrovie del Gargano ili iznajmiti automobil.

Monte Sant’Anđelo: šta videti?

U principu, pola dana je dovoljno da se obiđe grad, koji je ujedno i najviše naseljeno mesto na poluostrvu Gargano.

Uske uličice sa belim terasastim kućicama, kafićima, restoranima i malim prodavnicama koje prodaju lokalne proizvode i suvenire, povezane su stepenicama i belim lukovima. Ali, najbolje je da počnemo priču sa njegovom najpoznatijim obeležjem, svetilištem Svetog Arhanđela Mihaila.

Kućice grada Monte Sant’Anđelo

Svetilište Monte Sant’Anđelo i Sveti Mihailo Arhanđel

Istorija Monte Sant’Anđela je usko povezana sa crkvom i svetilištem posvećenim Svetom Arhanđelu Mihailu.

Prema legendi, ova velika krečnjačka pećina, bila je mesto paganskog svetilišta u grčko i rimsko doba.

Zatim se Sveti Arhanđel Mihailo pojavio u bljesku svetlosti, tri puta, krajem 5. veka nove ere: 490, 492. i 493. godine. Naložio je episkopu Siponta da posveti pećinu hrišćanskom bogosluženju, obećavajući zaštitu od osvajača.

Ukazanje Svetog Mihaila se obeležava u Monte Sant’Anđelu 8. maja.

Ko je Sveti Mihailo Arhanđel (San Michele)?

Arhanđel Mihailo je jedan od sedam arhanđela koje hrišćanstvo priznaje. On je Božji ratnik u hrišćanstvu, islamu i judaizmu. Sveti Mihailo je zaštitnik bolesnih i bolničara, policijskih snaga, mornara i vatrogasaca. Takođe, on je zaštitnik radiologa, trgovaca, farmaceuta, poslastičara, i mačevalaca.

Danas je on zaštitnik mnogih gradova, čuvar Katoličke crkve, pravoslavlja i zaštitnik jevrejskog naroda.

Sveti Mihailo je obično predstavljen kao anđeoski ratnik naoružan šlemom, mačem i štitom. Ponekad pobeđuje Satanu u obliku zmaja ili zmije, sa palmovom grančicom u levoj ruci, što simbolizuje pobedu dobra nad zlom. U zavisnosti od njegove uloge, on takođe nosi vagu jer meri duše na Sudnji dan, ili ima krila i izgleda kao anđeo.

Zapadne crkve slave dan Svetog Mihaila i Arhanđela 29. septembra. Većina pravoslavnih crkava (i onih koje koriste gregorijanski kalendar) slave ga 8. novembra. Oni koje prate julijanski kalendar (uključujući i Srbiju) obeležavaju njegov dan 21. novembra. Takođe, u Srbiji je to jedna od najznačajnijih i najpoznatijih slava, poznata kao Aranđelovdan.

Inače, Sveti Mihailo je bio zaštitnik srpske dinastije Nemanjića. Takođe, beogradska pravoslavna katedrala, Saborna crkva, posvećena je Arhanđelu Mihailu. Zanimljivo je da ga koptske crkve slave svakog 12-tog dana u mesecu.

Mala statua Arhanđela Mihaila u pećini svetilišta, Monte Sant’Anđelo

Nekoliko reči o istoriji svetilišta Arhanđela Mihaila

Prvo svetilište je osnovano 493. godine iznad pećine u kojoj se Sveti Mihailo pojavio prvi put.

Zatim, u 7. veku, područje Gargana i veći deo italijanskog poluostrva, osvojili su Langobardi, germansko pleme. Vremenom se razvio kult Svetog Mihaila, a svetilište je postalo glavni centar među Langobardima, kao i na celom Zapadu. Zahvaljujući njima, svetilište je jedna od sedam grupa istorijskih građevina uključenih u svetsku baštinu „Longobardi u Italiji. Mesta moći (568 – 774. nove ere)“.

Nakon pada Langobardskog kraljevstva 774. godine, a kasnije i Vojvodstva Benevent, svetilište je oštećeno usled nekoliko saracenskih napada krajem 9. i početkom 10. veka. Zatim je bilo pod vlašću Vizantinaca, Normana, Švaba i Anžujaca.

U 17. veku, Monte Sant’Anđelo je postao deo Kraljevine Napulja, a kasnije, 1861. godine, pripao je Kraljevini Italiji.

Kompleks Svetilišta Svetog Mihaila je 2011. godine upisan na Uneskovu listu svetske baštine.

Svetilište Arhanđela Mihaila sa zvonikom

*Svetilište Arhanđela Mihaila (Basilica Santuario di San Michele Arcangelo)***

Glavni ulaz u svetilište nalazi se u ulici Via Reale Basilica, u istorijskom centru grada.

Kompleks Arhanđela Mihaila je doživeo veliku transformaciju i renoviranje u 13. veku od strane Karla I Anžujskog. On je takođe zaslužan za rekonstrukciju zvonika koji se nalazi pored svetilišta, završenog 1282. godine. Prvobitno ga je sagradio Fridrih II kao osmatračnicu. Nekada je bio visok 40 metara, ali njegova trenutna visina je 27 metara. Zvonik ima četiri nivoa i šest zvona, a najveće datira iz 1666. godine.

Inače, svetilište je bilo pod posebnom zaštitom anžujskih vladara.

Zvonik svetilišta

Prošli smo kroz malo dvorište (Gornji atrijum) gde se nalazi dvostruko-arkadni ulaz. Prvobitno datira iz 14. veka, ali je pretrpeo brojne promene, između ostalog i sadašnji oblik koji potiče iz 1865. godine. Na vrhu fasade nalazi se malo svetilište sa statuom Svetog Mihaila.

Ulaz u svetilište Arhanđela Mihaila, Monte Sant’Anđelo

Pećina Svetog Arhanđela Mihaila

Mapa svetilišta

Mermerno stepenište koje datira iz 13. veka, vodi do pećine svetilišta. Sastoji se od 86 stepenika podeljenih na pet nivoa, ukrašenih statuama, zavetnim darovima i raznim natpisima.

Stepenice i Bikova kapija (desno) u svetilištu

Na kraju stepenica, prošli smo kroz portal poznat kao „Bikova kapija“ (što pokazuje velika freska iznad njega) i ušli u Donji atrijum. Sa leve strane, nalazi se ulaz u muzej, a sa desne strane je deo sa starim sarkofazima i lombardijskim kriptama.

Konačno smo stigli do velikog mermernog portala, ulaza u svetu pećinu Arhanđela Mihaila. Bronzana vrata su izrađena u Carigradu 1076. godine donacijom bogate plemićke porodice iz Amalfija. Ukrašena su sa 24 panela na kojima su prikazene scene iz Starog i Novog zaveta.

Donji atrijum i ulaz u pećinu Arhanđela Mihaila

Unutrašnjost svete pećine

Pećina oduzima dah. Anžujski svod je isprepleten sa plafonom pećine.

Pećina svetilišta Arhanđela Mihaila

Na desnoj strani možete videti oltar u baroknom stilu postavljen 1690. godine, u kome se nalazi Presveti Sakrament. Tri kamene statue predstavljaju Svetog Nikolu iz Barija (levo), Svetog Josifa (u sredini) i Svetog Antonija Padovanskog (desno).

Levo: oltar Presvetog Sakramenta, oltar i Longobardova statua

Na levoj strani prezbiterija, nalazi se oltar posvećen Bogorodici od neprestane pomoći (the Madonna del Soccorso), okružen sa četiri mermerna stuba. Iznad oltara se nalazi uramljena freska iz 17. veka, sa likom Bogorodice, Svetog Stefana Prvomučenika i Svetog Karla Boromejskog.

Iza ovog oltara nalazi se mali rascep u steni, poznat kao „Pozzetto“ ili „Stilla“. To je „mali bunar“ gde su hodočasnici sakupljali lekovitu vodu.

Oltar posvećen Gospi (Madonna del Soccorso)

Najsvetije mesto je oltar Svetog Mihaila, sa njegovom belom mermernom statuom, postavljenom 1507. godine.

Oltar Arhanđela Mihaila u pećini

Hodočasnici, brojne pape, uključujući Svetog Franju Asiškog, Jovana XXIII i Jovana Pavla II, kraljevi, carevi i vladari posećivali su ovo svetilište. Postalo je jedno od glavnih hrišćanskih hodočasničkih odredišta.

Hodočasnici u svetilištu Arhanđela Mihaila

Malo belo kamenje svetilišta

Zanimljiva je priča o malom belom kamenju iz svetilišta, koje predstavlja jedinstveni relikvijar.

Godine 1656, tokom strašne kuge u Italiji, lokalni biskup Gargana molio se Svetom Mihailu za pomoć ljudima. Arhanđel se pojavio i naložio biskupu da blagoslovi kamenje u pećini. „Svako ko odano čuva ovo kamenje kod sebe, biće imun na kugu“.

Prema legendi, osobe koje su imale kamen Svetog Mihaila, bile su sačuvane od kuge. Drugi, koji su bili bolesni, čudesno su se oporavili.

Od tada, mali beli kamenčići su deljeni ljudima kako bi se zaštitili od bolesti, Satane i zla. Pošto je distribucija strogo regulisana, moguće je dobiti samo sitne delove belih kamenčića. Danas, hodočasnici i posetioci mogu da ih kupe u okviru malih medaljona u muzeju svetilišta (cena je oko 7 evra). Veće kamenje je izuzetno retko, a koriste ga biskupi i sveštenici.

Imajte na umu da kamenje nije magično. Ono nam samo pomaže da se duhovno povežemo sa božanskom energijom, Bogom i kultom Svetog Mihaila, zajedno sa našim molitvama…

Beli kamenčići iz svetilišta Arhanđela Mihaila, Monte Sant Anđelo

Saveti za posetu svetilištu

Svetilište je aktivno mesto bogosluženja, i zato pokrijte ramena i kolena kada ulazite u svetu pećinu.

◊ Najbolje vreme za posetu je tokom proleća i jeseni, jer je vreme lepo, a gužve su manje. Godišnji praznik Svetog Mihaila se obeležava 29. septembra, kao poseban događaj sa litijom, muzikom i proslavama.

Ulaz je besplatan, a cena ulaznice za muzej košta nekoliko evra.
Radno vreme: od aprila do oktobra, od 7.30h do 19h, od novembra do marta, od 7.30h do 18h.
Razni verski predmeti, vodiči i knjige mogu se kupiti u prodavnici suvenira.

◊ Svetilište možete posetiti u sopstvenom aranžmanu ili se pridružiti turama sa vodičem i saznati više o istoriji ovog svetog mesta.

Sveta linija Arhanđela Mihaila

Hm, postoji nešto misteriozno i interesantno u vezi Svete linije Svetog Mihaila. U stvari, predstavlja savršeno pravu liniju koja povezuje sedam svetinja posvećenih svetom arhanđelu Mihailu, a proteže se od Irske do Izraela. Svaki od ovih manastira se nalazi na udaljenim mestima, kao što su litice, planine ili ostrva.

Ponekad se ova linija naziva Mač Svetog Mihaila. Ona predstavlja udarac njegovim mačem, koji seče kroz tamu i usmerava svetlost širom sveta. Moram da priznam da me je fascinirala ova sveta linija, i želela bih da podelim sa vama nekoliko detalja o sedam zanimljivih mesta.

Mapa Svete liniije Arhanđela Mihaila, izvor: Wikipedia

Sedam svetilišta Svete linije Arhanđela Mihaila

1. Manastir Skellig
Sveta linija Svetog Mihaila počinje od manastira Skeling. Nalazi se u jugozapadnom delu Irske, na malom ostrvcu Skelig Majkl.

2. Opatija Svetog Mihaila na planini
Drugo svetilište se nalazi na plimnom ostrvu u Kornvolu, na jugozapadu Engleske. Povezano je sa gradom Marazion nasipom od granitnih kamenih ploča, prohodnim između sredine plime i oseke. Sadašnja crkva je obnovljena krajem 14. veka.

3. Opatija Mon San-Mišel
Verovatno je ovo najpoznatija opatija Svetog Mihaila, izgrađena na plimnom ostrvu u Normandiji, u Francuskoj. Arhitektura opatije izgleda fascinantno i postala je turističko i duhovno obeležje zemlje.

4. Sveti hram Svetog Arhanđela Mihaila
Ovo svetilište se nalazi u Pijemontu, blizu grada Torina u Italiji, na visini od 962 m na planini Pirkirijano. Inače, poslužio je kao inspiracija Umbertu Eku za čuveni roman „Ime ruže“. Verujem da vam je poznat i film snimljen po ovoj knjizi.

5. Svetilište Arhanđela Mihaila
Najstarije svetilište u Zapadnoj Evropi posvećeno Arhanđelu Mihailu, nalazi se u Monte Sant’Anđelu, u Pulji.

6. Manastir Panormitis Svetog Arhanđela Mihaila
Ovaj pravoslavni manastir se nalazi na grčkom ostrvu Simi, koji pripada arhipelagu Dodekaneze. Poznat je po čuvenoj zidnoj ikoni San Mikele sa srebrnim listovima, visokoj 2 metra, koja se čudesno pojavila. Posetili smo ga tokom našeg odmora na ostrvu Rodos 2023. godine. Više o njemu možete pročitati u jednom od narednih tekstova.

7. Manastir Stela Maris na planini Karmel
Poslednje svetilište nalazi se u Izraelu, na planini Karmel, blizu grada Haife. Inače, ova planina se smatra mestom gde je živeo prorok Ilija.

Tvrđava: Castello Normanno-Svevo-Aragonese

Grad Monte Sant’Anđelo osnovan je u 11. veku, nakon dolaska Normana. Sagradili su tvrđavu koja je tokom vekova dograđivana od strane švapskih i aragonskih vladara.

Najstariji deo je Kula divova (Torre dei Giganti), koja datira iz 979. godine. Ova petougaona kula je visoka 18 metara, a zidovi su debljine 3,7 metara. Kasnije je tvrđava bila rezidencija nekoliko normanskih osvajača, a švapski car Fridrih II ju je obnovio kao rezidenciju za svoju ljubavnicu, groficu Bjanku Lanču. Prema legendi, njen duh i dalje živi u zamku, a njeni uzdasi se mogu čuti posebno u zimskim noćima…

Castello Normanno-Svevo-Aragonese i kula Torre dei Giganti

Tokom vladavine Anžujaca, tvrđava je uglavnom je korišćena kao zatvor. Krajem 15. veka, zamak je obnovio Ferdinand I, kralj Napulja. Vekovima je bila pod vlašću raznih vladara do 1907. godine, kada ju je kupio grad Monte Sant’Anđelo.

Vreme za posetu tvrđave: ponedeljak-nedelja, 10-13h / 14:30-19h. Ulaznica košta 4 evra za odrasle.
Sa vrha tvrđave, možete uživati u panoramskom pogledu na planinu Gargano, grad i jadransku obalu.

Tvrđava, Castle Normanno-Svevo-Aragonese, Monte Sant’Anđelo

Ulica Via Castello

Spuštajući se pored tvrđave, došli smo do zanimljive ulice Via Castello, sa belim kućicama i malim prodavnicama sa lokalnim proizvodima i suvenirima.

Monte Sant’Anđelo, Via Castello

Ulica Via Castello, Monte Sant’Angelo

Na kraju ulice nalazi se Svetište Arhanđela Mihaila i Ruone Juno, stari deo grada.

Takođe, tu možete videti prelepu Palatu Grimaldi, istorijsku rezidenciju plemićke feudalne porodice iz Đenove. Ova barokna palata je izgrađena 1750. godine za Mariju Terezu Grimaldi, princezu od Đeračea. Godine 1802, palatu i feudalno zemljište je kupio Univerzitet, i ona je postala prvo sedište opštine Monte Sant’Anđela. Bila je zatvorena tokom naše posete i nadam se da će biti renovirana, jer iako oronula, i dalje divno izgleda.

Palata Grimaldi

Rione Junno

Srednjovekovni kvart Rione Junno je lavirint kaldrmisanih sokaka, lukova i belih kuća sa malim terasama i cvećem. Šetajući njegovim ulicama, imali smo osećaj da smo se vratili vekovima unazad.

U ovom delu možete posetiti i Etnografski muzej Tankredi i saznati više o starim tradicijama, kulturi, zanatima i svakodnevnom životu stanovnika Monte Sant’Anđela. Nalazi se u nekadašnjem franjevačkom samostanu.

Rione Junno i ulaz u kompleks Svetog Petra (slika desno)

Kompleks Svetog Petra

U blizini svetilišta nalazi se drugo najvažnije mesto hodočašća u gradu. To je kompleks Svetog Petra koji se sastoji od tri važne građevine.

Crkva Svetog Petra je delimično srušena 1891. godine, a danas se mogu videti ruševine granitnih stubova i apsidne strukture iz 12. veka.

Na levoj strani apside nalazi se ulaz u krstionicu San Đovani. Poznata je i kao „Grobnica Rotarija“, jer se veruje da se unutra nalazi grobnica langobardskog kralja Rotarija (606-652). Zapravo, nema dokaza o tome. Verovatno je ime „Tomba“ dato zbog pogrešnog tumačenja reči „tumba“, što znači kupola.

Sa desne strane nalazi se crkva Santa Marija Mađore, katedrala grada. Potiče iz 11. veka i sagrađena je u romansko-puljskom stilu. Njeni zidovi su ukrašeni freskama koje prikazuju anđele, svece i Svetog Arhanđela Mihaila.

Crkva Svetog Petra, ulaz u Grobnicu Rotarija (levo) i ulaz u crkvu Svete Marije Mađore (desno), Monte Sant’Anđelo

Prolazeći pored crkve i kroz uski prolaz, nastavili smo šetnju uličicama kvarta Rione Junno.

Prolaz u kvartu Rione Junno

Ulica Via Garibaldi i park Villa Comunale

Idući dalje, došli smo do Via Garibaldi, ulice sa starim palatama, prelepim kućama i malim prodavnicama sa lokalnim proizvodima. Napravili smo kratku pauzu i popili odličan kapućino u kafiću Leko na trgu Belvedere.

Via Giuseppe Garibaldi

Iz obližnjeg parka, Vila Communale, možete uživati u panoramskom pogledu na grad, plavo more i zaliv Manfredonije.

Panormaski pogled iz parka Villa Comunale na Monte Sant’Anđelo

Kafići, restorani i lokalni proizvodi

Ako imate dovoljno vremena, probajte ukusna lokalna jela u nekom od popularnih restorana. Neki od njih su Li Jalantuùmene, Pizzeria Il Boccone, Borgo Antico, Osteria del Corso, Profumo-Osteria del Gargano, Al Battistero, Ristorante Medioevo, Cibus…

Jedan od tipičnih lokalnih proizvoda je hleb okruglog oblika sa prosečnim prečnikom od 20 do 100 cm, a njegova težina može biti od 0,5 kg do 8 kg. Lokalni proizvodi, kao što su sir, razne testenine, maslinovo ulje, krekeri tarali, bademi i vina, odlični su suveniri koje možete poneti kući.

Lokalni proizvodi u Monte Sant’Anđelu

Smeštaj u Monte Sant’Anđelu

Kao i u mnogim italijanskim gradovima, u Monte Sant’Anđelu možete pronaći razne vrste smeštaja.
Iza svetilišta Svetog Mihaila, nalazi se hotel sa 3 zvezdice Casa del Pellegrino, savršen izbor za hodočasnike koji posećuju grad.

Zanimljiva opcija su Le Casette nel Rione, male kuće u istorijskom okrugu Rione Juno.

Najluksuzniji hoteli su Palace Hotel San Michele i Hotel Relais dei Normanni.

Ako više volite hotele srednjeg ranga, pogledajte objekte kao što su Elda, Casa Masseria dell’800 Gargano, Villa Bisceglia, pansion Anđela ili Villa Francesca.

Posetite Monte Sant’Anđelo i svetilište Arhanđela Mihaila

Svetilište u Monte Sant’Anđelu poznato je kao „Nebeska bazilika“, jer je jedina hrišćanska crkva koja nije osveštana ljudskim rukama. Zapravo, ceo grad zrači mirom, spokojem i posebnom energijom.

U blizini Monte Sant’Anđela možete posetiti i nekoliko zanimljivih mesta.

Opatija Santa Marija di Pulsano udaljena je 8 km od grada. Izgrađena je 591. godine na mestu paganskog hrama, a veći deo je uništen u zemljotresu 1646. godine.

◊ Svetilište Svetog Padre Pija nalazi se u gradu San Đovani Rotondo, udaljenim oko 20 km.

Šuma Umbra je zaštićeno prirodno područje i nalazi se u Nacionalnom parku Gargano.

◊ Interesantni gradovi sa autentičnim stilom su: Manfredonia, Mattinata, Vico del Gargano, Cagnano Varano ili Vieste.

Bez obzira da li ste ljubitelj istorije, hodočasnik ili jednostavno radoznali putnik, sigurna sam da ćete uživati u Monte Sant’Anđelu. To je mesto gde se istorija, vera i molitve prepliću pod duhom Svetog Mihaila, Božjeg ratnika, zaštitnika i princa anđela.

Nakon posete Monte Sant’Anđelu, nastavili smo put prema gradu Manfredoniji.
I zato nas pratite dalje zbog novih priča o divnoj regiji Pulje…

The post Monte Sant’Anđelo i svetilište Arhanđela Mihaila appeared first on Natania Travel.

Kavala, šapat prošlosti u modernom vremenu

Natania — Wed, 08 Oct 2025 08:25:05 +0000

Kavala je jedan od najinteresantnijih primorskih gradova Grčke.
Poznata je kao „Plavi grad“ zbog plavog i tirkiznog Egejskog mora koje je okružuje.

Inače, Kavala je mesto gde možete prošetati duž osmanlijske tvrđave, rimskog akvadukta i opustiti se na peščanim plažama. I sve to možete raditi u jednom danu.

I zato, hajde da pogledamo šta bi trebalo da znate pre nego što posetite ovaj grad.

Šetnja starim gradom Kavale

Napomena:
Ovaj tekst sadrži partnerske linkove.
Ako kliknete i obavite kupovinu, mogu zaraditi malu proviziju bez dodatnih troškova za vas. Hvala.

Kavala: kako stići?

Kavala se nalazi na padinama planine Simvolo, u severnoj Grčkoj i deo je Istočne Makedonije i Trakije. Do nje se može doći drumskim, vazdušnim i morskim putem.

Automobilom/ Autobusom:
Kavala je udaljena oko 160 km istočno od Soluna (1.5–2 sata vožnje) i oko 650 km od Atine (oko 6.5 sati). U gradu postoji nekoliko javnih i privatnih parkinga; najveći je u blizini luke i starog grada. Inače, dobro je povezana autobusima KTEL-a sa Solunom, Dramom, Ksantijem i drugim gradovima u severnoj Grčkoj.

Avionom:
Međunarodni aerodrom Kavala „Aleksandar Veliki“ (KVA) nalazi se u blizini grada Hrisupolis, oko 30 km od Kavale. Povezan je sa Atinom redovnim letovima i sezonskim letovima sa nekoliko evropskih gradova. Sa aerodroma možete doći do grada taksijem, autobusom ili iznajmiti automobil.

Trajektom:
Kavala je važna pomorska luka za severnoegejska ostrva, kao što su Tasos, Limnos, Lezvos i Samotraki.
Najpopularnija ruta među turistima je do ostrva Tasos, od luke Kavala do luke Skala Prinos. Druga ruta je od luke Keramoti (39 km od Kavale) do luke Limenas.

Luka Kavale i crveni Tassos trajekti

Proverite red vožnje trajekta ovde

Nekoliko reči o istoriji grada

Kavala ima dugu i bogatu istoriju.

U antičko doba, bio je poznat kao Neapolis, što znači „novi grad“. Izgradili su ga krajem 7. veka pre nove ere doseljenici sa ostrva Tasos. Grad je takođe bio luka za grad Filipi, udaljenim 14 km, koji je dobio ime po kralju Filipu II Makedonskom, 356. godine pre nove ere. Danas je ovaj važan antički grad upisan na Uneskovu listu svetske baštine 2016. godine.

Tokom rimske vladavine, grad i trgovina su cvetali zahvaljujući rimskom vojnom putu Via Egnatia, koji je prolazio kroz grad. Takođe, jedan od najvažnijih događaja bio je iskrcavanje apostola Pavla tokom njegovog prvog putovanja u Evropu.

U 6. veku, bio je pod vlašću vizantijskog cara Justinijana I, koji je izgradio zidine oko grada. U kasnijem vizantijskom dobu, zvao se „Hristo(u)polis“ (Hristov grad). Tokom 8. i 9. veka, ovo područje su napali Bugari, zatim Normani 1185. godine, Langobardi i Katalonci 1302. godine.

Zatim je Osmanlijsko carstvo osvojilo grad 1387. godine, i Kavala je ostala pod Turcima do 1912. godine. Tokom ovog perioda, rimski akvadukt je rekonstruisan, a vizantijska tvrđava na brdu je proširena. Grad je srušen, a zatim obnovljen. Postao je važna trgovačka luka i dobio je moderan izgled.
Inače, u 16. veku, grad je promenio ime u Kavala.

Godine 1912, grad se pridružio Kraljevini Grčkoj. Tokom Balkanskih ratova, kao i Prvog i Drugog svetskog rata, ovo područje je uglavnom bilo pod bugarskom okupacijom. Nakon oslobođenja, Kavala je ponovo pripala Grčkoj. Nastao je period ekonomskog pada i emigracije stanovništva, ali je počela da se oporavlja i širi krajem 1950-tih.

Proizvodnja duvana u Kavali

Da li ste znali da je Kavala bila poznata po proizvodnji duvana?
Prvi put sam čula za to od grčkog turističkog vodiča, tokom našeg odmora na prelepom ostrvu Limnos.

Saznajte ovde više o Tajnama mitskog ostrva Limnos.

Ribolov je bio primarno zanimanje, ali nakon industrijalizacije zemlje, počela je da se razvija duvanska industrija u severnoj Grčkoj. Zapravo, od sredine 19. veka do 1950. godine, Kavala je bila najveći centar za preradu i izvoz duvana na Balkanu. Mali grad postao je bogato i prosperitetno mesto zbog idealnih uslova zemljišta i klime za proizvodnju duvana.

Trgovina duvanom

U vreme osmanlijske okupacije, Turcima je bilo zabranjeno da proizvode duvan, ali su njihovi vladari i dalje kontrolisali trgovinu. To je bila velika prilika za strane investitore da vode proizvodnju u ovoj oblasti.

Najpoznatiji među njima bio je bogati austrougarski bankar i investitor, Pjer Hercog. Njegova kompanija, „Herzog et Cie“, osnovana je 1889. godine, stvarajući monopol nad trgovinu duvanom u Makedoniji. Takođe, baron Hercog je bio jedan od trgovaca zaslužnih za liberalizaciju trgovine duvanom.

Kompanija je imala veći broj skladišta u gradu, ali je administracija premeštena u njegovu rezidenciju, prelepu palatu okrečenu u belo izgrađenu 1890-tih. Izgleda neverovatno, poput srednjovekovnog zamka, sa gotskim lukovima na kulama i balkonima, i dve mletačke gotske apside sa obe strane kapije.

Inače, ovo je jedna od najlepših zgrada u gradu i nalazi se u ulici Kiprou. Godine 1937, opština Kavale je kupila ovu palatu, koja se do danas koristi kao gradska kuća i za administrativne službe.

Gradska kuća Kavale, nekadašnja rezidencija Barona Hercoga

Kompanijom Barona Hercoga upravljao je Adolf Viks fon Žolnaj, nemački jevrejski baron koji je služio kao nemački i austrijski konzul u gradu. Njegova rezidencija, u kojoj se takođe nalazila administracija, sagrađena je pored rezidencije barona Hercoga 1906. godine. Okrečena je žutom bojom i izgleda kao minijaturna mađarska kula.

Zgradu je 1925. godine kupila američka duvanska kompanija. Ali danas, ona takođe pripada opštini Kavala i u njoj se nalaze neke od opštinskih službi.

Zgrada WIX, ulica Kiprou

Život u Kavali tokom perioda proizvodnje duvanom

Period proizvodnje duvana bio je veoma važan za Kavalu. Postala je bogat i kosmopolitski grad koji je privukao brojne stručnjake za duvan, investitore i trgovce. Uživali su u restoranima, tenisu, pozorištima, klubovima, noćnom životu i balovima u Velikom klubu Kavale (Megali Leksi).

Ova prelepa zgrada u austrijskom baroknom stilu nalazi se sa leve strane današnje Gradske kuće. Izgrađena je 1910. godine od strane Filoptohosa Adelfotis Kiriona Kavalasa (ženske dobrotvorne organizacije za siromašne) za smeštaj Grčke zajednice Kavale.

Veliki klub Kavale ili zgrada Megali Lesxi

Inače, 1921. godine, većina jevrejske zajednice od 2.500 članova radila je u duvanskoj industriji. Tokom Drugog svetskog rata, većina njih je deportovana u logor smrti Treblinka u Poljskoj, a samo mali broj njih je preživeo.

Trg duvanskih radnika

Do 1913. godine u gradu je bilo registrovano šezdeset jedna duvanska kompanija. Skoro 6.000 ljudi je radilo u duvanskoj industriji, a među njima je bilo i mnogo žena. Izgrađeno je 262 skladišta u posebnom arhitektonskom stilu širom grada. Danas su neka od njih obnovljena, neka nisu, ali sva ona predstavljaju svedočanstva bogate istorije trgovine duvanom.

Trg duvanskih radnika nalazi se u centru grada, danas poznatom kao Trg Kapnergati. Dobio je ime po radnicima i njihovom istorijskom pokretu.

Na ovom trgu i ispred zgrade Gradskog skladišta duvana, možete videti Spomenik duvanskom radniku. Izradio ga je Dimitrios Armakolas, a postavljen je 1986. godine. Spomenik predstavlja ličnosti koje su učestvovale u duvanskom pokretu radnika. Takođe, pored njega se nalazi još jedno umetničko delo, „Ruke“, koje predstavljaju snagu, brzinu i majstorstvo ruku radnika u duvanskom poslu.

Spomenik duvanskim radnicima

Gradsko skladište duvana

Gradsko skladište duvana izgradio je 1910. godine biznismen i trgovac duvanom Kjazim Emin.

Prelepa zgrada Gradskog skladišta duvana na Trgu duvanskih radnika

Ova impresivna zgrada izgrađena je u osmanlijskom i evropskom neoklasičnom stilu, sa detaljima kao što su četiri krune, cveće, sunce i porodični grbovi na fasadi. Godine 1970, opština Kavala je kupila zgradu i izvršila nekoliko renoviranja. Danas se bivše skladište duvana koristi kao prostor za razne događaje, koncerte, konferencije i izložbe.

Detalji fasade i vrata Gradskog skladišta duvana

Redžijevo skladište duvana

U blizini Gradskog skladišta duvana, sa desne strane, možete videti Redžijevu kuću duvana.
To je trospratni kompleks zgrada sa četiri krila, sagrađen 1885. godine. Redžije, osmanlijski monopolista duvana, kupio ju je 1892. godine. Ova kompanija je imala ekskluzivno pravo distribucije duvana i proizvodnje raznih vrsta cigareta u četiri centra: Istanbulu, Solunu, Samsunu i Izmiru.

Pogled na Redžijevo skladište duvana

Štrajk radnika u duvanskoj industriji 1896. godine, poznat kao „borba za hleb“, održao se u ovom skladištu duvana. Danas su njegovi sadašnji vlasnici pretvorili duvanski kompleks u moderan tržni centar.

Zgrada nekadašnjeg Redžijeveg skladišta duvana

Muzej duvana

Ako želite da saznate više o proizvodnji duvana, možete posetiti Muzej duvana.
To je moderan industrijski muzej sa bogatom kolekcijom eksponata i arhivskog materijala o uzgoju i proizvodnji duvana i duvanskih proizvoda.

Muzej je otvoren 2003. godine u bivšem skladištu EOK (Nacionalna organizacija za duvan), blizu zgrade Velikog kluba. Radno vreme: ponedeljak-petak, od 8 do 16h, a ulaznica košta 2 evra za odrasle.

Istražite Kavalu

Grad je izgrađen u obliku amfiteatra na poluostrvu Panagija, protežući se duž mora. Stari deo je isprepleten sa novim modernim delom. Sa jedne strane su uske uličice sa šarenim kućicama i tvrđavom, a sa druge strane, nalaze se šetalište pored luke i moderne zgrade.

Ova jedinstvena i užurbana atmosfera čini Kavalu dinamičnim gradom koji živi tokom cele godine, sa brojnim tradicionalnim tavernama, kafićima, klubovima i raznim prodavnicama. Trgovina, turizam, ribolov i aktivnosti vezane za naftu, čine Kavalu važnim ekonomskim centrom severne Grčke.

Panoramski pogled na Kavalu i luku sa tvrđave

Akvadukt – Kamares

Akvadukt u Kavali

Jedna od najpopularnijih znamenitosti grada je akvadukt, poznat kao Kamares (Lukovi). Nalazi se blizu jednog dela tvrđave, okružen modernim zgradama.

Kamares, akvadukt

Prvobitno su ga izgradili Rimljani, a rekonstruisao Ibrahim-paša, vezir sultana Sulejmana Veličanstvenog, u 16. veku. Akvedukt ima 60 lukova, dugačak je 270 metara i najveća visina iznosi 25 metara. Snabdevao je grad vodom za piće sa planine Pangej do 1911. godine.
Čak i danas izgleda neverovatno, a i podseća me na akvadukt u Istanbulu.

Akvadukt u Kavali, Kamares

Stari grad Kavale

Iako stari grad budi uspomene na prošlost, ljudi i dalje žive u njemu. To je lavirint uskih sokaka i šarenih kuća ukrašenih cvećem. Neke od njih su renovirane i pretvorene u male hotele, apartmane, kafiće i taverne. Ali, neke od njih su u ruševinama ili čekaju da dobiju novi izgled.

Ako krenete u šetnju od luke prateći gradske zidine, posle nekoliko stotina metara, videćete crkvu Svetog Nikole sa leve strane. Sa desne strane nalazi se info tabla ka brdu i ulaz u Stari grad, poznat kao Panagija.

Prateći ulicu Teodorou Poulidou, videćete nekoliko malih suvenirnica i kafića sa leve strane.

Kuće u starom gradu Kavale

Sa desne strane nalazi se prelepa, svetlo ružičasta zgrada u osmanlijskom neoklasičnom stilu. Sagrađena je oko 1905. godine kao rezidencija turskog trgovca. Kasnije je korišćena kao Ekonomska srednja škola i kao zatvor za grčke patriote tokom bugarske okupacije u Drugom svetskom ratu. Danas se u njoj nalazi Peta gimnazija.

Zgrada Pete gimnazije

Imaret

Idući dalje, videćete jednu od znamenitosti Kavale, Imaret, jedinstveni turski spomenik. Prostire se duž ulice Teodorou Poulidou i vizantijskih zidina, koje se takođe mogu videti iz luke.

Osnovao ga je Muhamed Ali paša kao „poklon“ svom rodnom mestu 1813. godine. Nekada se na ovom mestu nalazilo svetilište boginje Partenos iz 7. veka pre nove ere.

Pogled na Imaret iz luke i tvrđava u pozadini

Imaret je bio verska, obrazovna i dobrotvorna institucija. Kompleks se sastojao od dve medrese, dve velike kupaste sobe za molitvu, osnovne škole za dečake, imareta (narodne kuhinje), hamama, cisterne, fontana i kancelarija. Jedna kupola džamije Muhamed Ali paše može se videti sa ulice, ali više nije otvorena za molitve.

Od 1922. godine služila je kao sklonište za izbeglice. Zatim je pretvorena u muzej, kafeteriju i restoran. Godine 2004, kompleks je restauriran u prelep luksuzni hotel sa 5 zvezdica. Inače, hotel je bio privremeno zatvoren zbog renoviranja, a ponovo je otvoren 1. oktobra 2025. godine.

Imaret hotel u starom gradu Kavale

Halil-begova džamija

Moram da priznam da me je iznenadila neobična ružičasto-crvena boja Halil-begove džamije. Veruje se da je sagrađena oko 1530-tih, tokom osmanlijske vladavine, na mestu nekadašnje vizantijske crkve Svete Paraskeve. Deo ostataka crkve se danas može videti kroz stakleni pod džamije.

Halil-begova džamija

Inače, džamija je bila deo kompleksa, koji je obuhvatao i medresu sa osam soba za učenike. U 20. veku su služile i kao ženska škola, i sklonište za grčke izbeglice nakon Balkanskog rata. Poznata je i kao „Džamija muzike“ ili „Palia Musiki“, što znači Stara muzika, jer je u njoj bio smešten opštinski filharmonijski orkestar od 1930. do 1940. godine.

Džamija i medresa su renovirane više puta, a danas služe kao muzej.

Halil-begova džamija i medresa

Kuća Muhameda Alija

Kuća Muhameda Alija je bila i još uvek je najveća kuća u gradu. Sastoji se od muških odaja, pašinih privatnih prostorija, soba za goste, ženskih odaja, hamama i sofe. Danas je njegova kuća sačuvana kao muzej koji je otvoren svakog dana osim utorkom i sredom, od 10 do 15:30h. Ulaznica košta 8 evra za odrasle, a povlašćena cena je 5 evra.

Muhamed Ali (1769-1849) se smatra osnivačem dinastije koja je vladala modernim Egiptom.

Kuća Muhameda Alija

U blizini kuće nalazi se njegova velika statua na konju.

Statua Muhameda Alija

Crkva Uspenja Bogorodice

Na trgu i u blizini statue i kuće Muhameda Alija, nalazi se i glavna crkva u starom gradu Kavale, Sveta crkva Uspenja Bogorodice. Poznata je i kao crkva Panagije.

Današnja crkva je izgrađena 1957. godine, na mestu nekadašnje crkve iz 15. veka. Tokom turske okupacije, grčki hrišćani su živeli u ovom području, koje je dobilo ime po ovoj crkvi. Nažalost, bila je zatvorena tokom naše posete.

Crkva Panagija

Ako nastavite da hodate do ivice poluostrva starog grada, videćete Svetionik, sagrađen krajem 19. veka. Odavde se pruža panoramski pogled na more, Svetu Goru Atos i ostrvo Tasos.

Tvrđava Kavale

Tvrđava Kavale se nalazi na vrhu poluostrva Panagija, oko 70 metara nadmorske visine. Izgradnja utvrđenja je počela u antičko doba i nastavila se kroz vizantijsko i osmanlijsko doba. Sastoji se od spoljnih zidina na strmoj obali i unutrašnjih oko Akropolja.

Tvrđava, koja se danas može videti, izgrađena je u 15. veku, na ostacima vizantijskog Akropolja. Napravljena je od lokalnog neobrađenog granitnog kamena, cigle i mermera, i preživela je mnoge rekonstrukcije. Veće renovacije su izvršene između 1530. i 1536. godine pod vladavinom Sulejmana Veličanstvenog.

Kada uđete u tvrđavu, sa leve strane, u spoljnom ograđenom prostoru, danas se nalazi otvoreno pozorište i kafić. Tokom leta se ovde održavaju razni kulturni događaji, koncerti i pozorišne predstave.

Pogled sa tvrđave na teatar i grad Kavalu

Unutrašnji prostor tvrđave

Zatim, prolazeći kroz unutrašnju kapiju, ulazite u unutrašnji ograđeni prostor, koji je dugačak oko 90 metara i širok 37 metara. Na mestu vizantijske kule nalazi se kružna kula izgrađena u 15. veku.

Unutrašnja kapija tvrđave i kula

Samo budite oprezni kada se penjete na kulu, zbog uskih, strmih i klizavih stepenica.

Stepenice unutar tvrđave

A sa vrha možete uživati u prelepom panoramskom pogledu na grad, akvadukt i plavo Egejsko more.

Pogled na grad i plavo more

U blizini kule nalaze se ostaci cisterne za vodu iz ranog hrišćanskog ili vizantijskog doba. Takođe, možete videti skladište municije i hrane, izgrađeno oko 1530. godine. Kasnije, u 18. i 19. veku, služila je kao zatvor. Stražarnica je izgrađena u 15. veku i pretrpela je brojne izmene.
I naravno, budite oprezni ako šetate po zidinama i obujte nešto udobno.

Stražarnica, skladište municije i hrane

Crkve u Kavali

Pored najpoznatije crkve Panagije u Starom gradu, možete posetiti brojne pravoslavne crkve koje se nalaze širom grada.

Katedralna crkva Svetog apostola Pavla

Ova crkva je osnovana u čast gradskog zaštitnika, apostola Pavla. On se iskrcao u Neapolisu tokom svog prvog putovanja u Evropu 49. godine nove ere. Inače, sveti Pavle je krstio Lidiju iz Tijatire (ženu koja je prodavala purpurnu tkaninu), tokom svog putovanja kroz oblast Filipa. Smatra se prvim dokumentovanim preobraćenikom u hrišćanstvo u Evropi. Crkvu je 1905. godine izgradila grčka zajednica uz saglasnost turske uprave.

Crkva Svetog Pavla u Kavali

Crkva Svetog Nikole

Ova crkva se nalazi blizu luke i starog grada. Prvobitno je ova građevina bila podignuta 1530. godine kao džamija, na mestu prethodne hrišćanske crkve, od strane Ibrahima-paše, vezira sultana Sulejmana Veličanstvenog. Bila je to najveća džamija u Kavali. Zatim, 1920-tih, pretvorena je u pravoslavnu crkvu, posvećenu Svetom Nikoli. Minaret je uništen, a izgrađen je novi zvonik.

Mozaik na crkvi Svetog Nikole

Na istočnoj strani crkve nalazi se mural koji prikazuje dolazak apostola Pavla u Neapolis. Uspeli smo da uđemo u crkvu, ali se ona trenutno renovira.

Unutrašnjost crkve Svetog Nikole

Crkva Svetog Đorđa

Ovu crkvu su osnovale grčke izbeglice posle 1922. godine. Prvo je na ovom mestu bila džamija, zatim je pretvorena u crkvu i renovirana.

Crkva Svetog Đorđa

Kafići i restorani

U gradu ima mnogo kafića, malih taverni i restorana gde možete uživati u ukusnoj grčkoj kuhinji i pićima. Imajte na umu da je većina restorana otvorena od 12h za ručak, a kasnije i za večeru. Pomenimo neke od njih.

Kafići i restorani

Popularne taverne u starom gradu: To Araliki, Belle Helene, Koutoukaki, Kanados.
Gourmet restoran: Atopo Bistronomy Restaurant.
Najbolja riblja taverna: Kapilio.
Najbolji restoran brze hrane: Panseta Lemonia (Πανσέτα Λεμονιά), Delikaris, Koulis.
Odlična taverna sa tradicionalnim grčkim jelima: Sousouro.
Najbolji kafić & restoran: Tsalapeteinos Urban Farm.
Najbolji koktel bar: Capsula.

Kafé Bríki (Kafa u džezvi)
Tokom obilaska grada, napravite pauzu u jedinstvenom kafiću u Kavali, koji se nalazi u starom gradu. Enterijer je zanimljivo ukrašen starinskim nameštajem, brojnim detaljima i crno-belim fotografijama koje prikazuju prošlost Kavale.

Kavala, kafe Briki

Probajte tradicionalnu grčku kafu u džezvi i uživajte u prelepom pogledu na luku Kavale.

Grčka kafa u kafeu Briki

Smeštaj u Kavali

U Kavali možete rezervisati razne vrste smeštaja, od apartmana do luksuznih i butik hotela.

Imaret: najluksuzniji hotel u gradu, unutar zgrade Muhameda Alija.
◊ Lucy Hotel: luksuzni hotel sa 5 zvezdica, nalazi se na plaži Kalamica, savršen za posetioce koji vole odmarališta.
Airotel Galaxy: hotel sa 4 zvezdice sa modernim sobama i barom na krovu; ima odličnu lokaciju pored luke.
◊ Hotel Oceanis: hotel sa 3 zvezdice na dobroj lokaciji, popularan zbog bazena na krovu.

Smeštaj u Paliju, Nea Iraklici i Nea Peramosu je pogodniji za porodice sa decom zbog obližnjih peščanih plaža i brojnih apartmana i hotela.

Mi smo rezervisali Brick apartman u Nea Peramosu i bili smo veoma zadovoljni opremljenošću apartmana i njegovom lokacijom u centru.

Plaže u blizini Kavale

Najbliža plaža centru je plaža Rapsani, koja se nalazi oko 1 km. U blizini grada nalaze se plaže Kalamica, Batis, Toska i Perigijali.

Plaže u Nea Iraklici nalaze se oko 16 km, a u Nea Peramosu, oko 18 km od Kavale. Jedna od najboljih plaža u severnoj Grčkoj je plaža Amolofi, sa nekoliko plažnih barova, koja se nalazi blizu Nea Peramosa.

Plaža Amolofi

Više o prelepim plažama u blizini Kavale možete pročitati ovde.

Šoping i suveniri

Moderni centar Kavale nudi razne mogućnosti za kupovinu.

Glavne ulice sa prodavnicama i uslužnim delatnostima su Venizelou, pešačka ulica Megalu Aleksandrou, i duž trga Omonija. U njima možete pronaći lokalne butike sa garderobom i popularnim brendovima, prodavnice nakita i zanatske radnjice. Duž ulice Megalu Aleksandrou nalazi se tržni centar Kavale, smešten u nekadašnjem skladištu duvana, koji sam prethodno spomenula.

Prodavnice u Kavali

U blizini crkve Svetog Đorđa nalazi se gradska pijaca Kavale, gde možete kupiti lokalne i sveže proizvode, med, bilje, začine, itd. I naravno, omiljeni suveniri: bademi, lokalna vina, maslinovo ulje, magneti ili ručno rađena keramika.

Savet: ne zaboravite da većina prodavnica ima dvokratno radno vreme, obično od 7 ili 8h do 14h, i od 17-18h do 20-21h.

Suveniri u ulici Theodorou Poulidou, stari grad

Posetite Kavalu

Kavala je obično jedna od stanica na putu ka Tasosu. Ali, ona je više od toga.

To je mesto gde možete pronaći istorijske znamenitosti, prelepe zgrade, divne peščane plaže, ukusnu hranu i toplo gostoprimstvo.

I zato ne žurite. Lutajte uskim uličicama Panagije, pijuckajte kafu gledajući luku, prošetajte ispod lukova Kamaresa i gledajte kako sunce zalazi u Egejsko more.

Bez obzira da li posećujete Kavalu na jedan dan ili planirate duži boravak, sigurna sam da ćete pronaći zanimljiva mesta i uživati u obilasku.

Pogled na Kavalu i more sa tvrđave

The post Kavala, šapat prošlosti u modernom vremenu appeared first on Natania Travel.

Vodič za najbolje plaže blizu Kavale

Natania — Sun, 05 Oct 2025 21:50:45 +0000

Da li planirate da posetite Kavalu i uživate u letnjim danima na najboljim plažama u blizini Kavale?

Kavala se nalazi na severnoj obali Egejskog mora u Grčkoj, u oblasti istočne Makedonije i Trakije. Ovaj važan lučki grad poznat je po svojoj istoriji, brodogradnji, turizmu, poljoprivredi i obali sa prelepim plažama.

Saznajte koje su to najbolje plaže u blizini Kavale koje ne bi trebalo da propustite. Ovog leta smo posetili neke od njih, kao što su Amolofi, Vrasidas, Sarakina, Nea Peramos i Palio.

A svima nam je potrebno sunce, miris soli u vazduhu i savršeno napravljen koktel u ruci na zlatnoj peščanoj plaži uz zalazak sunca…

Divna plaža Amolofi

Plaže blizu centra grada Kavale

U blizini centra Kavale se nalazi nekoliko plaža. Pomenućemo neke od njih.

Rapsani, najbliža centru, je uska, peskovito-šljunkovita plaža, sa čistom i plitkom vodom, ali postoje dva kamena grebena sa obe strane. Nekoliko taverni i prodavnica se nalazi iza nje, pored puta.

◊ Plaža Kalamica se takođe nalazi u blizini centra. Ova uređena peščana plaža je okružena barovima, tavernama i parkingom.

Batis se nalazi u zalivu udaljenom oko 4 km od Kavale. I ova plaža je uređena, sa ležaljkama, suncobranima, kafićima i restoranima.

◊ Plaža Toska se nalazi oko 5 km od zapadnog ulaza u Kavalu. To je mala, peščana uvala gde možete provesti dan u mirnom okruženju, a možete rezervisati i odličan Bomo Tosca Beach Hotel.

Perigiali je delimično uređena plaža. Nalazi se na istočnom ulazu u grad i do nje se lako može doći javnim prevozom.

Plaže Kalamica i Toska

Plaže blizu Kavale

Područje oko Kavale nudi širok izbor peščanih plaža, od onih sa plažnim barovima i žurkama, do skrivenih dragulja.

Nea Peramos se nalazi oko 18 km od Kavale. To je malo mesto sa dugom peščanom plažom. Neki delovi su uređeni i okruženi barovima i dobrim tavernama. S obzirom da je naš smeštaj bio u ovom mestu, posetili smo plažu prvog dana kada smo došli.

Cactus Beach Bar, Nea Peramos

Nea Iraklica se nalazi 3,5 km od Nea Peramosa i 16 km od Kavale. Popularno je mesto za porodice sa decom zbog svoje duge, peščane i uređene plaže sa plitkom vodom, vodenim sportovima, kafićima, barovima na plaži i tavernama.

Plaža Amolofi

Plaža Amolofi se smatra jednom od najboljih plaža u severnoj Grčkoj. Nalazi se 1 km zapadno od Nea Peramosa.

Ova prelepa plaža sa zlatnim peskom i kristalno čistom vodom proteže se oko tri kilometra. Zapravo, podeljena je na nekoliko delova sa stilizovanim barovima na plaži, kao što su Paradiso, Peponi, La Roca, Breeze, Liquid, Koo, Ammos i Blue Beach Bar. Uveče, neki barovi na plaži organizuju tematske zabave sa DJ-em.

Na kraju plaže nalazi se odličan restoran Foinikas, sa grčkom modernom kuhinjom.

Plaža Amolofi je nagrađena Plavom zastavicom, što je čini idealnom destinacijom za porodice i ljubitelje plaže. Pored uređenih delova sa barovima, ima dovoljno prostora na kojem možete staviti svoje peškire i suncobrane.

SAVET: Dođite ranije ujutru tokom jula i avgusta zbog gužve, posebno vikendom.

Plaža Amolofi

Šta treba znati pre posete plažnim barovima?

Imajte na umu nekoliko stvari pre posete plažama sa barovima.

Nije dozvoljeno unositi piće ili hranu na plažu, što znači da ih morate poručiti iz bara na plaži.
◊ Cena seta koji uključuje 2 ležaljke i suncobran je od 10 do 50 evra, u zavisnosti od broja redova i vrste ležaljki.
Takođe, u nekim barovima postoji minimalna porudžbina za piće i hranu u iznosu od 50 evra ili više za prvi red.

◊ Pogledajte neke cene pića:
Kafe koštaju 5 – 6,5 evra (hladni kapućino, frape, espreso ili grčka kafa).
Piva, kao što su Alfa, Nimfi, Vergina, Mamos ili Sol, koštaju 6-7 evra.
Osvežavajuća pića, kao što su Pepsi, Šveps, granita ili smutiji, koštaju 5-6 evra, dok su kokteli 10-16 evra.

◊ Većina barova ima besplatne i pokrivene parkinge iza plaže, posebno duž plaže Amolofi.
Muzika može biti prilično glasna, a u nekim barovima, muziku puštaju di-džejevi.
◊ Plažni barovi su veoma posećeni tokom jula i avgusta, a za neke od njih je potrebna rezervacija.

La Roca Beach Bar na plaži Amolofi

La Roca Beach Bar

Jedan od najboljih barova na plaži Amolofi je La Roca Beach Bar.

La Roca Beach Bar, Amolofi, snimak dronom: Aleksandar Petrović

To je odlično uređena plaža sa ležaljkama, suncobranima, tuševima i kabinama za presvlačenje, savršeno mesto za zabavu i opuštanje.

La Roca Beach Bar

Uživajte u lokalnim pivima, hladnom kapućinu, osvežavajućim koktelima i odličnoj hrani u restoranu.

Roca Beach Bar & restoran

Dobra muzika i ljuljaška od palminog lišća učiniće vaš odmor savršenim.

Roca Beach Bar i ljuljaška

Samo se opustite i uživajte u letnjoj atmosferi…

Breeze Beach Bar

Pored bara La Roca, nalazi se još jedno popularno mesto, Breeze Beach Bar.
Staza okružena palmama vas vodi do sunčane plaže Amolofi.

Breeze Beach Bar, plaža Amolofi

Pronađite svoje mesto, opustite se i uživajte u čistoj, plitkoj vodi i zlatnom pesku.

Pogled na plažu Amolofi Beach sa terase plažnog bara Breeze

Restoran Breeze nudi raznovrstan izbor pića, osveženja i koktela, lagane grickalice, morske plodove, pice, burgere, salate, veganska jela, sveže voće i deserte.

Breeze Beach Bar & restoran

Di-džej i odlična muzika čine ovu plažu savršenim mestom da lepo provedete dan

Dan za opuštanje, Breeze Beach Bar, plaža Amolofi

Plaža Vrasidas

Vrasidas, snimak dronom: Aleksandar Petrović

Ova prelepa divlja plaža se nalazi na poluostrvu Vrasidas, između plaže Amolofi i Nea Peramosa, na oko 15 km od Kavale. Idite putem prema Nea Peramosu, prođite pored tvrđave i pratite znakove za Vrasidas. Deo puta nije asfaltiran (negde oko 3 km), pa vozite pažljivo. U blizini plaže se nalazi i parking.

Panoramski snimak dronom plaže Vrasidas

Peščana plaža je u savršenoj harmoniji sa kristalno čistom i plitkom vodom.

Plaže blizu Kavale: Vrasidas

Ako više volite prirodno okruženje, onda je plaža Vrasidas savršeno mesto za vas, okružena stenama i divljim zelenilom.

Plitka voda oko plaže Vrasidas

Plaža nije uređena, pa ponesite suncobran, vodu i hranu sa sobom. Zapravo, iza plaže postoji mala kantina sa osvežavajućim pićima i laganim grickalicama, ali nije uvek otvorena.

Pre dolaska, na internetu sam pronašla podatke da je ova plaža mirna i da nema gužve. Međutim, iako smo je posetili krajem avgusta, oko podneva je došlo mnogo ljudi. Takođe, postalo je veoma bučno zbog glasne muzike koju su puštali neki posetioci, što je izazvalo burne reakcije onih ljudi koji su želeli da uživaju u mirnom i prelepom okruženju… Dakle, nikad se ne zna

Plaža Palio

Ova plaža se nalazi u istoimenom selu i nalazi se oko 9 km od Kavale. Do nje se može doći i autobusom iz Nea Peramosa, koji je udaljen 10 km. Peščana plaža se sastoji od nekoliko većih i manjih uvala, sa manjim i većim kamenjem u vodi u jednom delu plaže. Proteže se duž puta i okružena je malim hotelima, apartmanima, privatnim vilama, marketima, a tu se nalazi i nekoliko kafića i taverni.

Neki barovi na plaži i hoteli nude ležaljke i suncobrane, ali ima dosta slobodnog prostora da smestite svoje stvari. U principu, možete naručiti kafu ili piće u baru i dobiti besplatne ležaljke.

Plaža Palio

Iznad plaže, u mirnom okruženju, nalazi se restoran Paparuna (Μεζεδοπωλείο Παπαρούνα). A pogled na more sa terase restorana je fenomenalan!

Restoran Paparouna

Ova popularna grčka taverna nudi tradicionalna jela za ručak i večeru. Hrana je bila veoma ukusna, porcije velike, a cene prihvatljive. Probali smo pržene letnje kuglice od povrća, pileću šniclu sa salatom od rukole, goveđi biftek sa domaćinskim krompirom i, naravno, grčku salatu

Odlična hrana u restoranu Paparouna, Palio

Plaža Sarakina & Paloma Beach Bar

Plaža Sarakina se nalazi 5,5 km od sela Elaicohori i 31 km od grada Kavale. Zapravo, to je južni deo plaže Eleochoriou.

Snimak dronom (Aleksandar Petrović) plaže Sarakina i plažnog bara Paloma

Plaža je mešavina peska i sitnog šljunka, a voda je kristalno čista. Međutim, brzo postaje duboka, što je idealno za one koji vole da plivaju, ali nije pogodno za malu decu.

Peščana plaža Sarakina

Postoje dva plažna bara, jedan pored jedan drugog, a mi smo bili u Paloma Beach baru. Nije bilo toliko gužve kao što je obično tokom jula i avgusta, kada je ponekad potrebna rezervacija.

Ulaz na plažni bar Paloma

Izgleda slično barovima na plaži Amolofi: dobro uređena, sa udobnim ležaljkama, suncobranima, restoranom i zanimljivim prostorom za sedenje. Set od dve ležaljke i jednog suncobrana košta 10 evra. Uveče se organizuju i žurke sa di-džejem.

Paloma Beach Bar, plaža Sarakina

Plaže blizu Kavale: koju izabrati?

Hm, pronađite plažu koja najviše odgovara vašim interesovanjima.

Ako volite prirodu i zelenilo: Vrasidas.
◊ Za letnju atmosferu sa muzikom, koktelima i žurkama: Amolofi i Sarakina sa plažnim barovima.
Za porodice sa decom i mirniju varijantu odmora: plaže u Paliju, Nea Peramosu ili Nea Iraklici.

Bez obzira koju odaberete, plaže u blizini Kavale nude savršen spoj grčke letnje atmosfere: zlatni pesak, kristalno čista voda i ukusna hrana pored mora.

Pogled na obalu plaže Amolofi

The post Vodič za najbolje plaže blizu Kavale appeared first on Natania Travel.

Monopoli, divan grad na Jadranu

Natania — Fri, 05 Sep 2025 00:00:14 +0000

Monopoli je živopisan grad smešten na sunčanim obalama Pulje u južnoj Italiji. Poznat je po lavirintu uskih uličica u starom gradu, srednjovekovnoj luci, crkvama i zadivljujućim ćoškovima ukrašenim cvećem.

Monopoli nudi posetiocima autentični duh Pulje, poput obližnjeg Alberobela ili Polinjana a Mare.

Cveće u Monopoliju

P.S.“Cveće je samo za gledanje, sramota je onih koji ga ukradu“.
(Italijanski: Le piante sono solo da guardare. Vergogna per chi le ruba).

Monopoli: kako stići?

Monopoli se nalazi u južnoj Italiji, u regionu Pulje, na obali Jadranskog mora. Administrativno pripada gradu Bariju.

Automobilom:
Najbolji način da stignete do Monopolija je automobilom. Ako ste već u Pulji, pratite priobalni autoput SS16 direktno do Monopolija.
Inače, udaljenost od Monopolija do Barija je 45 km, do Polinjano a Mare je oko 10 km, do Alberobela je 22 km, do Martina Franke je 33 km, a do Ostunija je oko 42 km. Parking se nalazi u blizini starog grada.

Autobusom i vozom:
Monopoli je povezan autobuskim linijama sa obližnjim gradovima. Proverite red vožnje javnog servisa Ferrovie del Sud Est e Servizi Automobilistici S.r.l. za autobuse i vozove.

Druga opcija su organizovani izleti autobusom sa lokalnim agencijama.
Mi smo ga posetili sa turističkom agencijom Mayak Tours iz Beograda tokom našeg putovanja po Pulji u junu 2025. godine.

Avionom:
Najbliži aerodromi su Bari Karol Vojtila (udaljen oko 50 km) i Brindizi (oko 75 km). Od aerodroma možete iznajmiti automobil ili nastaviti put lokalnim autobusima i vozovima. Inače, Bari i Brindizi su veoma važne morske luke, što znači da do njih možete doći raznim trajektnim linijama.

Najbolje vreme za posetu

Kao i na mnogim destinacijama, najbolje vreme za posetu je period od kasnog proleća do rane jeseni: maj, jun i septembar.

Leti mogu da budu gužve zbog velike posećenosti, a razni događaji, koncerti i festivali, savršeni su način da osetite živu atmosferu grada. Pogledajte program događaja i manifestacija u Monopoliju ovde.

Nekoliko reči o istoriji Monopolija

Područje oko Monopolija datira još iz praistorijskih vremena. Prvo stalno naselje osnovali su Grci oko 500. godine pre nove ere. Bio je to utvrđeni mesapski grad. Grci su grad nazvali „Monos Polis“, što znači „jedini grad“ zbog njegovog strateškog položaja.

Istorija grada bila je veoma burna. Rimljani su ga osvojili 266. godine. Inače, rimski car Trajan je naredio izgradnju Via Trajana između 108. i 110. godine nove ere. Bio je to jedan od najvažnijih puteva Rimskog Carstva, pri čemu je Monopoliju pripao najduži deo ovog puta.

Nakon Rimljana, bio je pod vlašću Gota, Vizantinaca, Normana i Švaba. Kasnije su njime vladale feudalne porodice Anžujaca i Aragonaca.

Mlečani su okupirali grad u 15. veku, a već u sledećem veku, Monopoli je postao prosperitetan grad i pomorska luka. Zbog čestih napada muslimanskih pirata, jaka utvrđenja su izgrađena 1529. godine. Zatim su gradom vladali Španci i Karlo V, ali je imao status slobodnog grada. Tokom srednjeg veka, Monopoli je postao važan trgovački centar.

Grad je postao deo Kraljevine Italije 1860. godine.

Danas, Monopoli ima oko 50.000 stanovnika. Postao je popularna turistička destinacija, kao i poljoprivredni i industrijski centar.

Šta videti u Monopoliju

Ulice Monopolija

Istražite stari grad (Centro Storico)

Šetnja ulicama Monopolija izgleda kao da ste zakoračili u istoriju. Kaldrmisane uličice, kamene kuće i crkve, palate i luka sa ribarskim čamcima, isprepletani su sa butik hotelima, prodavnicama, barovima i restoranima.

Našu turu po Monopoliju započeli smo šetnjom kroz javni park Villa Comunale Cala Fontanelle.
Park je izgrađen između 1915. i 1919. godine, a u sredini se nalazi prva gradska fontana, izgrađena 1926. godine.

Park Villa Comunale Cala Fontanelle

Prošli smo pored crkve Chiesa di San Francesco Assisi i trga Largo Plebischito sa prelepim zgradama.
Sa njegove desne strane, nalazi se prostrani i glavni trg, Piazza Vittorio Emanuele II sa fontanom.

Trg Largo Plebiscito

Takođe, crveno okrečena zgrada opštine Monopoli nalazi se na trgu Largo Plebiscito.

Zgrada opštine Monopoli, trg Largo Plebiscito

Zatim smo došli do ulice Via Giuseppe Garibaldi, koja je ujedno i turistička pešačka zona. Bila je to prijatna šetnja pored belih kamenih kuća sa zelenim žaluzinama na prozorima, barova, restorana i raznih prodavnica sa lokalnim proizvodima i suvenirima.

Via Giuseppe Garibaldi

Trg Piazza Giuseppe Garibaldi i kula Torre civica

Kao i u mnogim gradovima u Italiji, glavni trg je dobio ime po čuvenom italijanskom generalu i revolucionaru, Đuzepeu Garibaldiju. Trg potiče iz 11. veka, kada su došli Normani. Nekada se na njemu nalazila javna pijaca (Piazza delle Mercanzie).

Danas je ovaj šarmantan trg okružen kafićima, restoranima i poslastičarnicama. Jednom rečju, to je savršeno mesto za pauzu, opuštanje i uživanje u italijanskoj kafi, ukusnom sladoledu ili omiljenom piću Aperol Spritz.

Nekoliko važnih zgrada može se videti i danas, kao što je Palata Rendella, sagrađena 1840-ih godina. Nekada je bila španski zatvor, zatim pozorište do 1956. godine, a danas je gradska biblioteka. Nekadašnja Palata dei Gesuiti sada je stambena zgrada.

Monopoli, Piazza Giuseppe Garibaldi: Palazzo Rendella i Premiato Caffee Venezia (slika u sredini)

Glavno obeležje trga je Kula sa satom (Torre Civica). Pored sata, na kuli se nalazi grb Monopolija (tri bele ruže na crvenoj pozadini) i statua San Đenara (St. Januarius).

Takođe, deo kule je kameni stub, „Colonna infame“ ili „Zloglasni stub“ iz 1552. godine. Korišćen je kao stub na kome su javno kažnjavani prestupnici.

Kula sa satom (Torre civica) na Garibaldijevom trgu

U blizini Garibaldijevog trga, nalazi se još jedna važna građevina, Palata Palmieri, na istoimenom trgu. Ova barokna palata jedne od najmoćnijih plemićkih porodica Palmieri, sagrađena je u 18. veku. U njihovom vlasništvu je ostala do 1921. godine, a danas se u njoj održavaju razni događaji i izložbe.

L’Arco del Porto, luka Porto Antico i gradske zidine

Šetajući ulicom Porto, naići ćete na L’Arco del Porto, čuveni luk iz 15. veka, koji označava ulaz u staru luku.

Porta del Antico Porto, XV vek

Porto Antico, tj. stara luka je jedno od najfotografisanijih mesta u Monopoliju.

Stara luka Monopolija

Slikovita stara luka okružena je kamenim zgradama i zidinama. Prelepa palata Martineli – Meo Evoli će svakako privući vašu pažnju. Sagrađena je u 18. veku, sa belom lođom koja ima osam lukova i gleda na more.

Plavo nebo je u savršenoj harmoniji sa plavim „gozzi“, tradicionalnim ribarskim čamcima.

Stara luka (Porto Antico), palata Palazzo Martinelli i plavi ribarski čamci

Čak i danas, luka sa svojom živopisnom obalom predstavlja srce starog grada Monopolija i popularno je turističko mesto.

Tvrđava Karla V (Castello Carlo V)

Impresivna tvrđava Monopoli, poznata i kao Tvrđava Karla V, nalazi se na rtu blizu stare luke, sa pogledom na Jadransko more.

Sagrađena je 1552. godine po uredbi cara Karla V, kao deo sistema obalske odbrane, kako bi se grad zaštitio od pirata i osmanlijskih flota. Ima petougaoni oblik (tipičan za španske tvrđave) sa dva glavna sprata i srednjim nivoom, koji se koristio za potrebe skladištenja. Tvrđava je korišćena u razne svrhe, bila je i vojni garnizon i zatvor do 1969. godine.

Od poslednje restaruracije 1998. godine, u njoj su se održavali razni kulturni događaji i umetničke izložbe. Sa tvrđave se pruža prelep panoramski pogled na more i grad.

Monopoli, Castello Carlo V i Lungomare Santa Maria

Prošetajte šetalištem uz more, Lungomare Santa Maria, koje se proteže od zamka i duž utvrđenih zidina starog grada iz 16. veka. U tom delu možete pronaći nekoliko kafića i restorana, kao i bastion Santa Marije i crkvu San Salvatore.

Lungomare Santa Maria, Bastion Santa Maria, crkva San Salvatore i gradske zidine

Crkve u Monopoliju

Monopoli je poznat po svojim srednjovekovnim crkvama.
U starom gradu postoji 19 crkava, ali najlepša među njima je katedrala Monopolija.

Katedrala Monopolija: Cattedrale Maria Santissima della Madia

Jednom rečju, ova katedrala oduzima dah svojom impresivnom baroknom fasadom i enterijerom. Zvonik je fantastično izrezbaren i vidljiv je sa različitih lokacija u starom gradu.

Ulaz u katedralu je besplatan. Radno vreme je od 8.30 do 12h i od 16 do 20h. Crkva je posvećena Devici Mariji. Od 1986. godine ima status ko-katedrale u eparhiji Conversano-Monopoli.

Katedrala Monopolija sa zvonikom

Pored crkve možete videti ogroman zid ukrašen satom i sa deset statua svetaca.

Zid katedrale sa statuama svetaca

Prekoputa katedrale, možete posetiti Eparhijski muzej, koji sadrži svete odežde, verske artefakte i istorijske dokumente.

Eparhijski muzej (Museo Diocesano) i katedrala Maria Santissima della Madia

Crkva Maria Santissima della Madia, svetica-zaštitnica Monopolija

Prema legendi, izgradnja prve crkve počela je 1107. godine, u blizini nekadašnjeg rimskog hrama.
Izgradnja je obustavljena zbog nedostatka novca. Ali čudo se dogodilo u noći 16. decembra 1117. godine. Barža sa 31 masivnim drvenim balvanom pojavila se u luci, zajedno sa drvenom ikonom Madie. Ove grede od splavova su korišćene za završetak krova katedrale, a ikona je doneta u katedralu.

Kasnije je stara crkva srušena, a nova crkva je izgrađena između 1742. i 1772. godine.

Katedrala Maria Santissima della Madia

Unutrašnjost katedrale je bogato ukrašena mermerom u nijansama crvene, zelene i žute boje, od poda do vrha.

Unutrašnjost katedrale Monopolija

Do prvog sprata se može doći stepenicama, koje su takođe ukrašene mermerom i raznim slikama.

Bogato ukrašena katedrala Monopolija

Na spratu se nalazi kapela sa svetom ikonom i oltar Maria Santissima della Madia.
Ikona je krunisana dekretom pape Klimenta XIII iz 1770. godine.

Ikona i altar svetice Maria Santissima della Madia

Inače, u katedrali smo videle nekoliko restauriranih platna koje je naslikao Mikelanđelo Sinjorile, slikar iz Barija. Naručio ih je biskup 1732. godine i platio ih je po 30 dukata. Ova uljana platna prikazuju lokalnu legendu o dolasku vizantijske ikone.

Ulja na platnu, slikar Michelangelo Signorile, 1732

Crkva Chiesa di Santa Maria del Suffragio

U blizini katedrale Maria Santissima della Madia, nalazi se crkva Chiesa di Santa Maria del Suffragio.

Poznata je i kao Crkva čistilišta i sagrađena je u 17. veku. Drvena ulazna vrata izgledaju pomalo neobično zbog dve izrezbarene lobanje i skeleta na njima. Jednom rečju, crkva je posvećena prelasku iz života u smrt, simbolizujući smrtnost i potrebu za duhovnim razmišljanjem.

Unutar crkve nalazi se mala prostorija sa osam mumija koje datiraju iz 18. i 19. veka, koje predstavljaju osnivače crkve i lokalne administratore. Možete ih videti u staklenim vitrinama, obučene u crne odore.

Radno vreme: ponedeljak-nedelja, od 17 do 21h.

Crkva Santa Maria del Suffragio (desno) i toranj katedrale

Crkva Svetog Vita Mučenika (Chiesa di Santo Vitus Martyr)

Ova crkva je ustvari mala privatna kapela porodice Del Lago, izgrađena između 16. i 17. veka.
Okružena je biljkama i cvećem, i izgleda kao da je vreme stalo…

Crkva Chiesa di Santo Vitus Martyr

Crkva Svetog Franje Asiškog (Chiesa di San Francesco Assisi)

Impresivna crkva Svetog Franje Asiškog, nalazi se na trgu Largo Plebiscito. Izgrađena je u 18. veku na mestu nekadašnje male crkve u baroknom stilu.

Monopoli, crkva Chiesa di San Francesco Assisi

Arhitekta Mikele Kolanđili iz Akvavive je projektovao crkvu, a završena je oko 1749. godine. Enterijer je prelep, oslikan belom i svetlo plavom bojom.

Chiesa di San Francesco Assisi, Monopoli

Mermerni oltar je okružen sa šest bočnih kapela koje krase skulpture i oltari.

Unutrašnjost crkve Chiesa di San Francesco Assisi

Nekoliko zanimljivih crkava u starom gradu…

◊ Crkva Chiesa Santa Maria Amalfitana
Prema legendi, ovu malu crkvu osnovali su mornari iz Amalfija u 12. veku. Našli su utočište u pećini nakon što su preživeli oluju i brodolom. Crkva se nalazi na trgu Largo Amalfitana.

Crkva Svete Tereze (Chiesa di Santa Teresa) iz 18. veka i crkva Svetog Petra (Chiesa di San Pietro) koja datira iz 12. veka, nalaze se na trgu Palmieri, blizu palate Palmieri.

◊ Crkvica Chiesetta di San Giovanni nalazi se na istoimenom malom trgu. Ova kapela datira iz 15. veka i pripadala je jerusalimskim hospitalcima (Malteškim vitezovima). Obnovljena je 1707. godine.

Crkva San Salvatore je jedna od najstarijih crkava u Monopoliju i potiče iz 313. godine nove ere. Nalazi se na šetalištu Lungomare Santa Maria, sa pogledom na more.

Monopoli: ChIesetta di San Giovanni, Chiesa di San Pietro, Chiesa San Salvatore

Monopoli plaže

Oko Monopolija se nalazi veći broj plaža, kao i nekoliko malih u blizini starog grada. U zavisnosti od raspoloživog vremena, možete kombinovati razgledanje grada i boravak na plaži.

Cala Porta Vecchia je najpopularnija plaža i nalazi se pored starih gradskih zidina. Ova mala plaža je obično veoma posećena tokom leta.

Na maloj udaljenosti nalaze se Cala Porto Rosso, Cala Paradiso i Cala Porto Nero. Lido Santo Stefano se nalazi u blizini srednjovekovne opatije Santo Stefano. To je peščana i lepo uređena plaža sa ležaljkama, suncobranima, restoranom i raznim sadržajima.

Restorani & kafići

U Monopoliju možete pronaći veći broj barova, kafića i restorana sa ukusnim jelima iz Pulje.

Neki od popularnih restorana su: La Locanda sul Porto (riba i lokalni specijaliteti), Coppino Monopoli, My Wine Il Piacere del Palato, Almerea-Osteria di mare, Ristorante Piazza Palmieri, Osteria Perricci i Garibaldi Steakhouse.

Probajte grilovane morske plodove, hobotnicu, ribu, orrecchiette alla di rapa (testenine sa vrhovima repe), fokaču bareze, picu ili pancerote.

Ako nemate puno vremena, na raspolaganju su vam razni sendviči iz lokala Gustavo Salumeria (ulica Via Porto, 2) ili Manunpasta (ulica Via Komes, ugao sa Via Porto). Veoma su ukusni, a cene su pristupačne.

Napravite pauzu za kapućino, Aperol Spritz ili sladoled na trgu Piazza Garibaldi, ili negde u starom gradu.
I uživajte u ukusima Pulje!

Šoping i suveniri

Šetajući starim gradom, možete videti male zanatske prodavnice sa raznim predmetima rukotvorinama, ručno rađenom keramikom, odećom od lana ili nakitom.

I naravno, boca vina iz Pulje, lokalno maslinovo ulje ili sir, savršeni su pokloni za voljenu osobu, a takođe i za vas

Monopoli, suveniri i lokalni proizvodi

Smeštaj u Monopoliju

Monopoli nudi razne mogućnosti smeštaja.
Mnoge tradicionalne kuće u starom gradu pretvorene su u butik hotele i apartmane.

Neki od najpopularnijih hotela su: Don Ferrante, Palazzo Indelli (u srcu trga Garibaldi), Santa Marija 24, Secret Suite, itd.

Pogledajte ponudu i pronađite najbolje rešenje za vas.

Šta videti u blizini Monopolija

Ako sanjate o poseti autentičnoj Pulji, Monopoli je jedan od tih gradova.

Kuće okrečene belom bojom, plavo Jadransko more, srednjovekovne crkve i ukusna hrana i vina… sve to možete pronaći na jednom mestu.

Samo obujte nešto udobno (kaldrmisane ulice mogu biti klizave) i uživajte u poseti Monopoliju.

Pogledajte šta još možete videti u prelepoj regiji Pulje.

◊ Alberobelo, više možete pročitati ovde Alberobelo, bajkoviti gradić Pulje.
Lokorotondo, više možete pročitati ovde Lokorotondo, divno „okruglo mesto“ u Pulji.
◊ Ostuni, jedan od najlepših gradova u Pulji.
Polignano a Mare, zadivljujući mali grad sa belim kućama na dramatičnim liticama.
◊ Akvapark Egnazia, najveći akvapark u Pulji, nalazi se oko 14 km od Monopolija.

The post Monopoli, divan grad na Jadranu appeared first on Natania Travel.

Lokorotondo, najlepše „okruglo mesto“ u Pulji

Natania — Sat, 16 Aug 2025 14:42:03 +0000

Lokorotondo se smatra jednim od najlepših sela Italije („I Borghi più belli d’Italia“).

Ovo prelepo mesto se nalazi u italijanskoj regiji Pulje. Poznato je po svom istorijskom centru sa koncentričnim krugovima belih kuća i odličnim belim vinima.

Zbog svog kružnog oblika, selo je dobilo ime Lokorotondo, što na latinskom bukvalno znači „okruglo mesto“ (Locus Rotundusis).

Kako stići do Lokorotonda

Lokorotondo se nalazi na brdu visokom 400 metara na visoravni „Murgia dei Trulli“, u srcu doline Itrije u Pulji. Administrativno pripada gradu Bariju. Do njega možete doći na nekoliko načina.

Automobilom
Najpogodniji način da dođete do njega je automobilom. Udaljenost od Lokorotonda do Barija je 68 km, do Alberobela je 10 km, do Martine Franka oko 6 km, a do Ostunija iznosi oko 28 km.

Autobusom
Najjeftiniji način je autobusom linijama Flixbus i ITABUS, u zavisnosti odakle polazite.

Vozom
Regionalna železnička linija Ferovie Sud Est povezuje Lokorotondo sa Barijem i susednim gradovima. Železnička stanica se nalazi na obodu grada, odakle se peške stiže do centra.

Avionom
Najbliži aerodromi su Bari i Brindizi, koji su takođe važne morske luke. Zatim, možete iznajmiti automobil, rezervisati privatni transfer, nastaviti vozom ili autobusom.

Lokorotondo smo posetili tokom izleta koji je organizovala turistička agencija „Mayak Tours“, tokom našeg putovanja po regionu Pulje.

Panoramski pogled na dolinu Itrije sa vidikovca Lokorotondo

Nekoliko reči o istoriji Lokorotonda

Lokorotondo je bilo poznato još u antičko vreme, prema arheološkim nalazima koji datiraju između 3. i 7. veka pre nove ere.

Grad koji danas vidimo osnovan je oko 1000. godine nove ere. Bilo je to neutvrđeno seoce pod jurisdikcijom benediktinskog manastira Santo Stefano u Monopoliju.

Ovo područje je oko 500 godina bilo pod vlašću raznih feudalnih porodica. Poslednja porodica Caracciolo, bila je jedna od najvažnijih porodica u istoriji Napuljskog kraljevstva i vladala je do početka 19. veka.

Tokom srednjovekovnog perioda, Lokorotondo se razvijao, a izgrađeni su zamak i zidine. Poljoprivreda je cvetala, posebno proizvodnja vina i maslinovog ulja, a to se nastavilo i danas zahvaljujući plodnom zemljištu i klimi.

Tokom poslednjih nekoliko decenija, Lokorotondo je postao veoma popularna turistička destinacija. Danas u njemu živi oko 14.000 stanovnika.

Lokorotondo: šta videti?

Lokorotondo je okružen maslinjacima, vinogradima i belim trulijima oko kojih se nalaze zajednički prostori, poznati kao „jazile“.

Duž puta od Lokorotonda ka mestu San Marko, nalazi se najstariji trulo u dolini, Trullo di Marziolla. Veruje se da potiče iz 1559. godine (datum je utisnut blizu ulaza). Iako su mnogi truliji restaurirani za potrebe turizma, ovaj trulo je ostao u svom prvobitnom obliku.

U principu, pola dana je dovoljno da istražite Lokorotondo jer je grad mali.

Ovaj izlet se može kombinovati sa posetom obližnjih mesta, kao što su Alberobelo, Monopoli, Martina Franca, Cisternino, Polignano a Mare, Ostuni ili pećine Castellana. Na primer, mi smo posetili Alberobelo, Lokorotondo i Monopoli u jednom danu.

Kliknite ovde i saznajte više o neverovatnom Alberobelu, bajkovitom gradu u Pulji.

Šetnja kroz Lokorotondo

Istorijski centar Lokorotonda – Centro Storico

Uličice u Lokorotondu

Centro Storico je lavirint uskih, kaldrmisanih ulica, ispunjenih belo okrečenim kućicama sa cvećem na terasama, malim kafićima, restoranima i zanatskim radnjama.

Uličica u Lokorotondu

Njegove karakteristične kuće poznate su kao „Le Cummerse“, imaju pravilne geometrijske oblike i kose krovove od crnih krečnjačkih ploča. Danas su neke od njih renovirane u butik hotele i apartmane za turiste.

Lokorotondo, Via Oliva, Casa Luxury Cummersa Janna Gnuridd

Trg Piazza Vittorio Emanuele

Prolazeći kroz kapiju Porta Napoli sa dva stuba, ulazite u srce istorijskog grada, trg Piazza Vittorio Emanuele.

Bio je poznat i kao Piazza Castelo, tj. trg zamka. U 14. veku, u blizini kapije i na mestu gde se danas nalazi crkva Gospe od žalosti (Chiesa dell’Addolorata), nalazio se zamak. Prema pričama, na inicijativu sveštenika, stari zamak je uništen 1855. godine, kako bi se izbrisalo sećanje na brojne nepravde i zločine koji su počinjeni u podrumima zamka. Crkva je završena 1858. godine.

Na ovom trgu se nalaze info turistički biro, kafić, restorani i zanimljiva prodavnica keramike. Takođe, tu je i stari krečnjački zid sa lukom i malo svetilište sa statuom Madone.

Porta Napoli, trg Piazza Vittorio Emanuele i Crkva Gospe od žalosti

Sa druge strane trga Vittorio Emanuele, možete videti prelepu građevinu, palatu Aprile-Ximenes.
Sagrađena je u 19. veku i cela je okrečena pompejskom crvenom bojom.

Lokorotondo, palata Aprile-Ximenes

Pored palate se nalazi poznati restoran Trattoria Al Vecchio Arco.

Lokorotondo, palata Aprile-Ximenes i ulaz u restoran Trattoria Al Vecchio Arco

Gradska kuća i toranj sa satom – Palazzo Comunale & Torre Civica

Iza crvene palate Aprile-Ximenes, možete videti Gradsku kuću sa tornjem.
Prvobitna Palazzo Comunale potiče iz 18. veka. Služila je i kao opština i kao univerzitet, ali sada se u njoj nalaze Gradska biblioteka i Istorijski arhiv Lokorotonda. Takođe, u njoj se održavaju razne zvanične ceremonije, umetnički i kulturni događaji.

Beli toranj je izgrađen početkom 19. veka i visok je 22 metra. Nekada je služio kao osmatračnica. Zanimljivo je da je sat dodat na toranj 1820. godine, a prvobitno je bio postavljen na zvoniku crkve posvećenoj svetom Đorđu.

Lokorotondo, Gradska kuća i toranj (Palazzo Comunale i Torre Civica)

Palata Moreli (Palazzo Morelli)

Impresivna palata Moreli je sagrađena u baroknom stilu 1819. godine, kao plemićka rezidencija guvernera Morelija. Imao je važnu ulogu u političkom i društvenom životu Lokorotonda.

Portal je zanimljivo izrezbaren, sa grbom porodice Morelli. Bela palata i dalje izgleda raskošno, sa ukrašenim prozorima i balkonima od kovanog gvožđa sa cvećem. Mislim da palata sada nije otvorena za javnost, jer se koristi kao stambeni prostor.

Palazzo Morelli

Najpoznatije crkve

Crkva Svetog Velikomučenika Đorđa – Chiesa Madre di San Giorgio Martire

Crkva Chiesa Madre di San Giorgio Martire je najvažnija crkva u Lokorotondu. Posvećena je Svetom velikomučeniku Đorđu, zaštitniku grada. Svake godine, Lokorotondo obeležava dan Svetog Đorđa 22. i 23. aprila.

Lokorotondo, crkva Chiesa Madre di San Giorgio Martire

Ova crkva je izgrađena u neoklasičnom stilu između 1790. i 1825. godine, na mestu gde su se ranije nalazile dve ranije crkve. Zanimljivo je da su oko crkve, kuće izgrađene u kružnom obliku, prema dokumentima iz 1195. godine, kada je izgrađena prva crkva. Druga rekonstrukcija je urađena 1579. godine, a temelji crkve se mogu videti i danas, zahvaljujući postavljenim staklenim pločama na podu.

Centralna kupola crkve je visoka 35 metara. Na levoj strani nalazi se kapela Santissimo Sacramento, ukrašena biblijskim scenama na 42 rama iz prethodne crkve. Unutar kapele se nalazi velika slika Tajne večere iz 1841. godine.

Unutrašnjost crkve The Church of Saint George Martyr

Crkva La Madonna della Greca

La Madonna della Greca je najstarija crkva u Lokorotondu i potiče iz 7. veka. Rekonstruisana je 1481. godine, na inicijativu Pirro-a Orsini del Balza, kneza od Taranta. Crkva nosi grčko ime; pretpostavlja se da se u njoj negovao duh grčkog pravoslavlja. Tokom srednjeg veka postala je katolička crkva.

Fasada je ukrašena kamenom rozetom napravljenom u 20. veku, i predstavlja reprodukciju uništene srednjovekovne rozete. Na gornjim uglovima fasade, nalaze se statue Svetih Petra i Pavla.

Crkva Madonna della Greca

Crkva Chiesa di San Rocco

Chiesa di San Rocco je crkva posvećena svetom Roku. To je drugi zaštitnik Lokorotonda, jer su ljudi verovali da ih je San Rocco spasio od kuge 1690-91. godine. San Rocco se obeležava 16. avgusta i predstavlja veliki događaj u gradu, sa litijama, muzikom i vatrometom.

Park Villa Comunale

Preko puta kapije Porta Napoli i trga Vittorio Emanuele, nalazi se Villa Comunale.
To je mali javni park na rubu starog grada, izgrađen sredinom 19. veka. Park je popularno mesto i za lokalno stanovništovo i za turiste. Savršen je za odmor i uživanje u ukusnom sladoledu tokom vrelih letnjih dana.

U centru parka nalazi se impresivan spomenik posvećen poginulim ljudima u svim ratovima (Monumento Ai Caduti).

Park Villa Comunale i spomenik Monumento Ai Caduti

Sa vidikovca iz parka se pruža fenomenalan panoramski pogled na dolinu Itrije, trulije, maslinjake i vinograde.

Pogled na okolinu Lokorotonda sa trulijima

Ulica Via Nardelli

U blizini parka Villa Comunale nalazi se još jedan odličan vidikovac sa koga se vidi dolina. To je ulica Via Nardelli koja se proteže duž kružne ivice istorijskog centra. Poznata je i kao Lungomare, iako more nije blizu (ovaj termin se koristi za put koji ide paralelno sa morskom obalom).

U ovoj ulici se nalazi nekoliko barova i restorana, savršenih za uživanje u zalasku sunca, vinu i jelima iz Pulje.

Lokorotondo, Via Nardelli, bele kućice, restorani i cveće

Smeštaj u Lokorotondu

Obično u Lokorotondu nije toliko velika gužva kao što je u Alberobelu. Ali, može biti dobar izbor za bazu tokom obilaska regione Pulje.

Zapravo, u gradu nema velikih hotela. Možete odsesti u restauriranim kućama „Le Cummerse“ u istorijskom centru i izabrati apartmane ili butik hotele, koji uključuju noćenje sa doručkom.

Druga opcija su truliji, jedinstvene bele kućice sa kupastim krovovima, koji su specifični za Alberobelo i dolinu Itrije.

Takođe, možete odsesti i u maserijama, renoviranim utvrđenim seoskim kućama koje se nalaze oko grada. Savršene su za miran i opuštajući odmor. Neke od njih imaju veoma luksuzne sobe, spa centar, bazen i restoran. Inače, mnoge poznate ličnosti (posebno iz SAD i Velike Britanije) kupile su maserije za odmor ili kao investiciju.

Šta piti i jesti u Lokorotondu

Iako je Lokorotondo mali grad, ovde možete pronaći razne barove, kafiće i restorane.

Probajte tradicionalne sireve i jela puljske kuhinje, kao što su testenine (orekijete su najpopularnije u Pulji) ili bombete (punjene rolnice od mesa). Neki od najpopularnijih restorana su: Osterija Il Rosone, Controra, Goodo, Trattoria Al Vecchio Arco, Ai Tre Santi, 20M2, picerija Casa Pinto, Bit Sit, itd.

Probajte vina u vinskim barovima, kao što su Pavi ili Vinifera Vini & Affini.

A razni ukusi sladoleda, granite i espresso freddo (hladna espreso kafa) savršeno su osveženje u vrelim, letnjim danima.

Poznati restorani u Lokorotondu

Degustacije vina

Ljubitelji vina će sigurno uživati u degustaciji vina Lokorotondo DOC. To je suvo belo vino sa osvežavajućim i voćnim ukusima. Inače, vina Lokorotondo DOC smatraju se najboljim puljskim belim vinima. Najpopularniji su Bombino Bianco, Bianco d’Alessano, Riserva i vino Verdeca.

Ako imate dovoljno vremena, posetite vinarije oko grada ili rezervišite degustaciju vina, kako biste saznali više o proizvodnji vina u Pulji.

Posetite Lokorotondo

Ovo zadivljujuće „okruglo mesto“ ima jedinstveni lokalni šarm i način života.

Odvojite vreme i prošetajte se među belim kućama sa cvećem, dok upijate mirnu atmosferu grada.
Kupite neke od lokalnih suvenira, rukotvorina, keramičke proizvode ili odeću u malim zanatskim radnjama.

I uživajte u vremenu provedenom u Pulji

Cveće Lokorotonda

Nakon kratke, ali veoma prijatne šetnje po prelepom Lotorondu, nastavili smo naše putovanje do još jednog dragulja Pulje.

Pratite nas i dalje za priču o gradiću Monopoli…

Monopoli, divan grad na Jadranu

The post Lokorotondo, najlepše „okruglo mesto“ u Pulji appeared first on Natania Travel.

Alberobelo, bajkoviti gradić Pulje

Natania — Sat, 09 Aug 2025 15:25:07 +0000

Alberobelo je bajkoviti gradić u italijanskoj regiji Pulje.

Verujem da su vam poznate fotografije trulija, malih kuća okrečenih u belo sa sivim kupastim krovovima, okruženih cvećem.
Zbog svoje jedinstvene arhitekture i starih građevinskih tehnika, truli u Alberobelu su 1996. godine upisani na UNESKO-vu listu svetske baštine.

Inače, Alberobello znači „prelepo drvo“.
Takođe, to je jedno od najlepših sela Italije („I Borghi più belli d’Italia“).

Truli, Alberobelo

Alberobelo, kako stići?

Alberobelo se nalazi u dolini Itrija koja pripada metropolitanskom gradu Bariju, u regionu Pulje, u južnoj Italiji.
Postoji nekoliko načina da ga posetite, u zavisnosti odakle dolazite.

Automobilom
Najbolji i najudobniji način da se stigne do Alberobela je automobilom. Do njega se stiže putem iz obližnjih gradova kao što su Locorotondo, Putignano i Noci. Proverite ovde gde se nalazi nekoliko javnih i privatnih parkinga u Alberobelu.

◊ Autobusom
Autobuske linije Flixbus i Marino imaju polaske iz gradova sa skoro cele teritorije Italije. Svi autobusi staju u ulici Via Cavour u Alberobelu.

Vozom
Do Alberobela možete stići iz Barija vozovima kompanije Ferovie del Sud Est, na liniji Bari-Taranto. Proverite ovde red vožnje i odredišta vozom i autobusom kompanije Ferovie del Sud Est.

◊ Avionom
Najbliži aerodromi su Bari i Brindizi. Odatle je potrebno iznajmiti automobil ili nastaviti autobusom ili vozom do Alberobela.

Alberobelo sam posetila tokom organizovanog putovanja u junu 2025. godine, kao i nekoliko prelepih gradova u regionu Pulje.
Više o njima možete pročitati u sledećim tekstovima na blogu.

Nekoliko reči o istoriji gradića Alberobelo

U principu, dolina Itrija je poznata po trulijima, ali većina njih se nalazi u Alberobelu.

Grad je osnovan krajem 14. veka. Grof od Konversana, Andrea Matteo III Acquaviva d’Aragona, vlasnik teritorije, dozvolio je članovima četrdeset porodica da obrađuju zemlju, uz obavezu da mu daju deo useva.

Prema tadašnjem zakonu Kraljevine Napulja, sva sela sa trajnim građevinama, morala su da plaćaju porez. Kako bi se to izbeglo, sagrađene su kućice koje su se lako mogle srušiti u slučaju inspekcije. I tako su nastali truli. Prvobitno je bilo samo 40 trulija, a zatim je naselje prošireno 1620. godine.

Zatim, na osnovu odluke Ferdinanda IV Burbonskog, kralja Napulja, svi porezi i feudalna služba su ukinuti 1797. godine, a grad je dobio status kraljevskog grada.

A truliji… oni su opstali i do danas

Truliji u Alberobelu

Truliji su okrugle, belo okrečene kućice sa kupastim krovovima napravljenim od naslaganog kamenja, bez maltera. Ovo je tradicionalan način suvogradnje, sa samonosećim kupolama. Prvobitno su sagrađeni kao privremena skloništa na polju i kao skladišta. Ali, vremenom su postali stalni domovi za ratarske porodice i radnike.

Zidovi su u potpunosti napravljeni od krečnjaka i škriljca. Njihova debljina je savršeno izbalansirana kako bi se obezbedila optimalna toplina zimi i hladnoća leti. Prvobitno su krovovi bili beli, ali su tokom godina pocrneli od sunca.

Krovovi trulija, Alberobelo

Danas u Alberobelu postoji oko 1.600 trulija. Većina njih je pretvorena u lokalne prodavnice, barove, poslastičarnice i restorane. U nekima se i dalje živi, dok se drugi izdaju turistima. U gradu ima oko 10.237 stanovnika (2022).

Dekorativni vrhovi krase krovove trulija. Oslikani su belim simbolima koji imaju različita verska ili astrološka značenja. Njihova uloga je da odbijaju demone i donose sreću stanovnicima.

Truliji i krovovi oslikani belim simbolima, Alberobelo

Alberobelo: šta videti za jedan dan

Alberobelo je neodoljivi lavirint uskih kaldrmisanih ulica sa belim kućicama i raznobojnim cvećem, baš kao u bajci.

U principu, pola dana je dovoljno za njegovu posetu, a nakon Alberobela, možete videti i neka od sela i gradova u blizini. Takođe, možete i ostati dan ili dva i spavati u trulijima.

Dva glavna dela grada su Rione Monti i Rione Aia Piccola.

Naš obilazak smo započetli šetnjom kroz ulicu Via Indipendenza i stigli smo do trga Largo Martelota.

Trg Largo Martellotta

Glavni trg Alberobela je Largo Martellotta. To je i najbolje mesto za početak obilaska ovog jedinstvenog mesta.

Largo Martellotta je okružen trulijima, kafićima, malim restoranima i lokalnim zanatskim radnjama. Često se na ovom trgu održavaju razne manifestacije i festivali.

Trg Largo Martellotta

Na desnoj strani trga nalaze se stepenice koje vode do crkve Svete Lucije i vidikovca Svete Lucije, poznatog i kao vidkovac Alberobela.

Pogled na Rione Monti i trg Largo Martellota sa vidikovca Svete Lucije

Sa ove tačke se pruža divan panoramski pogled na trulije i Rione Monti.

Vidikovac Alberobelo i pogled na Rione Monti

Uličice četvrti Rione Monti

Najveći i najpoznatiji deo Alberobela je Rione Monti, na južnoj strani grada. U njemu se nalazi oko hiljadu trulija.

Rione Monti, Via Monte Nero

Ulica Via Monte Nero

Prvo smo prošetali do ulice Via Monte Nero, koja izgleda kao razglednica.
Svaki kutak je ukrašen cvećem i zelenilom, savršen za fotografisanje

Rione Monti, belo okrečeni truliji i cveće u ulici Via Monte Nero

U Rione Montiju možete pronaći male prodavnice koje prodaju razne suvenire i rukotvorine.

Na zidu jednog od trulija nalazi se zanimljiva poruka:
„Prendimi la mano e raccontami… che niente e impossibile“.
To znači: „Uzmi me za ruku i reci mi… da ništa nije nemoguće“.
Hmm, razmislite o tome

Truli i radnja sa suvenirima

Jedna od najstarijih kućica je Sijamski truli.
To je jedina dvostruko-spojena građevina trulija u gradu, sa dve kupole i dva ulaza. Prema legendi, ovi truliji simbolizuju priču o ljubavi, izdaji i mržnji. Dva brata su se zaljubila u istu ženu. Ona je bila obećana starijem bratu, ali se zaljubila u mlađeg brata… Zbog ovog ljubavnog trougla, trulo je podeljen na dva dela.

Trullo Siamese – Sijamski truli

Via Monte San Michele

Ulica Via Monte San Michele je dobila ime po Arhanđelu Mihailu. I ovde se nalaze truli, male radnjice i barovi.

Neke prodavnice ili barovi imaju terasu koju koriste samo kupci i gosti. Kupile smo magnet sa likom trulija u jednoj suvenirnici, i bile smo prijatno iznenađene kada nas je ljubazna vlasnica pozvala da se popnemo stepenicama do njene terase.

Alberobello, Il Trullo Abitato sa suvenirnicom i terasom

Sa krova se pruža fantastičan pogled na Rione Monti i trulije označene belim simbolima.

Panoramski pogled na krovove trulija u Alberobelu

Jedno od najzanimljivijih mesta je Il Bar Trulletto.
Ako želite da malo začinite svoj život, vlasnik, Enco Palmizano, pripremiće vam posebnu kaficu – Caffè al Peperoncino. Možete uživati u ovoj kafi sa notom čilija na panoramskoj krovnoj terasi.

Pored začinjene kafe, možete probati Caffè al Mandorla (kafu od badema) ili koktele. Takođe, možete kupiti njihove lokalne proizvode, kao što su domaći džem od čilija, liker od ljutih papričica, papričice, sir, salame, kao i suvenire sa simbolom papričica.

Bar Il Trulletto i radnja

Na uglu ove ulice nalazi se zanimljiv prolaz poznat kao Vicolo del Antonnela ili Vicolo Fiorito, tj cvetni prolaz.
Samo zamislite želju i slikajte se okruženi belim zidovima trulija i crvenim cvećem

Alberobello, moja sestra Tanja i ja u prolazu Vicolo Fiorito

Ulica Via Brigata Regina

Prošetajte ulicom Via Brigata Regina koja se nalazi pored trga Largo Martellota.

Ulica Via Brigata Regina sa raznobojnim šeširima

Bilo je zanimljivo šetati malom ulicom punom prodavnica, barova i lokalne hrane, gledajući raznobojne šešire koji vise iznad naših glava.

Šetnja ulicom Via Brigata Regina

Hodajući ulicom sa desne strane, možete videti žuti znak “Belvedere”. Prođite kroz otvorena vrata i pratite stazu kroz park Vila Komunale Belvedere Parco. Odatle možete videti panoramu Rione Montija.

U blizini se nalaze još jedna zanimljiva vrata (Door View), odakle se takođe pruža fantastičan pogled na trulije.

Vidikovac Door View

Četvrt Rione Aia Piccola

Na maloj udaljenosti istočno od kvarta Rione Monti, nalazi se Rione Aia Piccola.

Truliji u Rione Aia Piccola

To je mnogo manji i mirniji deo, sa oko 500 trulija. Danas je to samo stambena zona, bez prodavnica i barova.
U ovom delu se nalaze apartmani i butik hoteli, smešteni u trulijima.

Rione Aia Piccola, Alberobelo

Zanimljivi truliji u četvrti Rione Aia Piccola

◊ Casa Dell’Amore je imala veliki uticaj na istoriju grada. Zapravo, to je bila prva kuća izgrađena od maltera 1797. godine u Alberobelu. Kuća je dobila ime po svom vlasniku, Frančesku D’Amore-u.

◊ Trullo Sovrano je jedini dvospratni trulo u gradu. I ovaj truli je sagrađen 1797, i jedan je od prvih trulija napravljenih od maltera. Danas se u njemu nalazi muzej sa originalnim nameštajem sa početka 20. veka. Ulaznica košta 2 evra.

Muzej teritorije “House Pezzolla” je kompleks od 15 međusobno povezanih trulija. Nekada je to bila kuća doktora Đakoma Pecole. Danas je to Gradski muzej, posvećen istoriji, kulturi i poljoprivredi Alberobela.

Pored muzeja se nalazi i Casa Lippolis, koja je dobila ime po Vitonofriju Lipolisu, prvom protojereju u gradu. Ovu kuću je sagradio krajem 18. veka kao svoju privatnu rezidenciju.

Rione Aia Piccola, Casa Lippolis

Crkve u Alberobelu

Hm, nije iznenađujuće što se i jedna crkva nalazi u kući trulo!

To je crkva Svetog Antuna Padovanskog (Parrocchia Sant’Antonio di Padova), koja se nalazi na vrhu brda Rione Monte. Sagrađena je 1927. godine, a tradicionalna kupola je zamenjena kupastim krovom specifičnim za trulije. Unutrašnjost crkve je jednostavna, sa velikom freskom iznad oltara, koju je naslikao poznati umetnik Adolfo Rolo iz Pulje.

Crkva Svetog Antuna Padovanskog

Bazilika Sveti Mediči Kozma i Damjan nalazi se u ulici Corso Vittorio Emanuele. Dominira gradom sa svoja dva zvonika. Bazilika je izgrađena 1782. godine u neorenesansnom stilu.
Sveti Kozmo je zaštitnik grada. Svake godine, 26. i 27. septembra, Alberobelo slavi praznik Svetih Kozme i Damjana, uz prisutvo brojnih hodočasnika.

Crkva Santa Lucia nalazi se blizu glavnog trga Largo Marcellota, na trgu Gian Girolamo II d’Acquaviva d’Aragona. To je mala crkva sagrađena 1823. godine, posvećena Svetoj Luciji. Njene mošti su u crkvu donete 1904. godine iz Venecije. U blizini crkve nalazi se Belvedere Santa Lucia i mala fontana.

Suveniri & šoping

Kao što sam već spomenula nekoliko puta, u skoro svakoj uličici u kvartu Rione Monti nalaze se male prodavnice u trulijima. Možete kupiti magnete, razne rukotvorine od drveta, kamena, keramike, zatim odeću i lokalnu hranu.

Radnje sa suvenirima i odećom, Alberobelo

I naravno, razne mini replike trulija

Souvenirs of Alberobello Trulli

Jednom rečju, svako može pronaći nešto zanimljivo za svoje voljene i prijatelje, a i za sebe.

Šta jesti i piti u Alberobelu

Napravite pauzu u vinskim barovima, kafićima i restoranima. Možete ih pronaći svuda po Alberobelu.

Alberobelo, barovi oko trga Largo Martellotta

Probajte razne fokače u pekari „La Lira“, ili Paskvalino, tipičan sendvič iz Alberobela sa tunjevinom, kaprom, salamom i sirom.
Zatim, isprobajte sladolede raznih ukusa, lokalno vino ili kafu sa papričicom u baru Il Trulletto.
I uživajte u ukusu italijanske paste, pica i lokalnih jela Pulje

Truliji sa vinskim barovima, poslastičarnicom i restoranima u Alberobelu

Smešaj u Alberobelu

Alberobelo može poslužiti kao dobra baza za obilazak obližnjih gradova i sela u Pulji.
I svakako, boravak i spavanje u tradicionalnim trulijima predstavlja jedinstveno iskustvo.

Alberobelo, apartman Trullo Love

Neki od popularnih trulija su: Le Alcove Luxury Hotel in Trulli, Trullo Love, Romantic Trulli, Palazzo Scotto, Dimora Palasciano, Trulli Soave, Leonardo Trulli Resort, itd.

Cene apartmana za jednu noć u istorijskom centru grada se kreću od 60 evra, pa i do 800 evra za luksuzne i veće apartmane. Zato, proverite sve opcije i pronađite najbolji smeštaj za vas.

Šta videti u blizini Alberobela

U blizini Alberobela postoji nekoliko zanimljivih mesta koje možete posetiti.

Locorotondo je slikovit „okrugli“ grad, koji se nalazi samo 10 km od Alberobela.
◊ Monopoli je još jedan prelep grad sa svojim istorijskim centrom, udaljenim oko 30 km.
Polignano a Mare, divan gradić sa spektakularnim pogledom na more i litice, nalazi se oko 30 km.
◊ Martina Franca je poznata po svom istorijskom starom gradu, baroknoj arhitekturi i izuzetnim vinima
Cisternino, gradić sa tradicionalnim belim kućama, udaljen oko 25 km.

Truliji Alberobela, Pulja

Posetiti trulije i Alberobelo

Svaki period je dobar za posetu Alberobelu

Živa atmosfera, uske uličice sa trulijima, lokalne rukotvorine, šoljica italijanske kafe, ukusni sladoled i testenina savršeni su razlozi da posetite ovo jedinstveno mesto.

Obično je najbolje vreme za posetu tokom proleće i jeseni, kako biste izbegli letnje vrućine i gužve. Inače, dobro bi bilo da obujete nešto udobno i da zaboravite na štikle, jer su kaldrmisane ulice veoma klizave.

A kada dođe Božić, Alberobelo se pretvara u čarobnu zimsku bajku, sa mnogo lampiona i ukrasa.

Zato, dođite da vidite jedinstvene trulije Alberobela i uživajte u obilasku prelepe Pulje.

Nakon Alberobela, nastavili smo naše putovanje do još jednog divnog mesta, Lokorotonda.
Pratite nas i dalje zbog nove priče…

Lokorotondo, divno „okruglo mesto“ u Pulji

The post Alberobelo, bajkoviti gradić Pulje appeared first on Natania Travel.

Morske pećine Gargana, isklesane vetrom i morem

Natania — Tue, 29 Jul 2025 22:01:32 +0000

Morske pećine Gargana su lokacija za jedan od najuzbudljivijih izleta sa polaskom iz grada Vieste i na poluostrvu Gargano, u italijanskoj regiji Pulja.

Pećine (Grotte Marine del Gargano) su klesane vetrom i morem hiljadama godina. Vožnja brodom duž obale, strme litice, tajne pećine i razne stenovite formacije učiniće vaš izlet nezaboravnim!

I zato, ako planirate putovanje u Vieste, sačuvajte ovaj vodič sa savetima za posetu jedinstvenim prirodnim čudima Gargana.

Morske pećine Gargana

Nekoliko reči o morskim pećinama Gargano

Morske pećine Gargana se nalaze na južnoj obali poluostrva Gargano, protežući se između gradova Vieste i Matinate. Postoji oko dvadeset pećina koje možete posetiti malim i većim motornim čamcima ili kajakom.

Inače, ove morske pećine otkrio je 1954. godine Michele Trimigno, ribar iz Viestea.
Tokom morske oluje, pronašao je utočište u pećinama, i nakon toga je počeo da kombinuje ribolov i vođenje malog broja posetilaca u pećine. Medju njima je bio i Enrico Matei, tadašnji predsednik kompanije ENI. Zajedno sa Cavaliere Trimigno 1958. godine, odlučio je da izgradi turistički kompleks u mestu Pugnochiuso, što je predstavljao početak razvoja turizma u oblasti Gargana.

Možemo reći da je Mikele bio prvi koji je dao specifična imena pećinama. Neka od njih su: Grotta Campana (Zvonasta pećina), Grotta Sfondata (Slomljena pećina), Grotta dei Contrabbandieri (Pećina krijumčara), Grotta dei Due Occhi (Pećina sa dva oka), Grotta dei Colombi (Pećina golubica), Grotta delle Sirene (Pećina sirena) ili Grotta dei Sogni (Pećina snova).

Danas, Mikelov sin, Graziano, i unuk Frančesko, nastavljaju njegov posao. Njihova čuvena kompanija, Motorboat Desirèe, organizuje ture do pećina Gargano i obližnjih Tremitskh ostrva.

Šta treba znati pre nego što krenete
na brodsku turu do pećina Gargano

Kada krenuti na brodsku turu

Idealan period za turu brodom do morskih pećina Gargano je kasno proleće i rana jesen. Vreme je lepo, more je prilično mirno i gužve su manje. Naravno, tačni datumi za ture zavise od vremenskih prilika na moru.

Preporučuje se da budete na mestu za ukrcavanje u luci oko 30 minuta pre početka izleta.

Korisne informacije

Ponesite šešir ili kačket, kremu za sunčanje i vodu. Neki manji čamci imaju tende, ali nema hlada na većim motornim čamcima.
◊ Ponesite kupaći kostim ako tura uključuje pauzu na plaži za kupanje.
U zavisnosti od perioda, morski povetarac može biti hladan, pa ponesite laganu jaknu.
◊ Obavezno ponesite fotoaparat ili telefon da biste zabeležili zapanjujuće prizore litica i pećina.
Ako imate problem sa morskom bolešću, ponesite lekove, poput Dramamina.

Gde kupiti karte za izlet brodom do pećina Gargana?

Izlet možete rezervisati onlajn ili kupiti karte direktno u luci Vieste ili obližnjem gradu Peschici.

Nekoliko kompanija nudi svakodnevne polaske. Neki od popularnih lokalnih operatera su: Grotte Marine Gargano-Desirèe, Motobarche Leonarda, Vieste Grotte Tour i Motobarca Adriatica.

Ako dolazite u Pulju preko turističke agencije, agencija će vam kupiti karte.
U suprotnom, zamolite osbolje hotela da vam pomognu oko karata i transfera.

Opcije za izlet brodom

Izleti brodom do pećina Gargano mogu biti u okviru individualnih ili grupnih tura.
Individualne ture se obično organizuju za grupe do 6 osoba, u malom čamcu sa profesionalnim skiperom.
Traju oko 3-4 sata i koštaju od 150 evra ili više za celu grupu.

Grupne ture mogu trajati 2 ili 3 sata, u zavisnosti od toga da li tura uključuje pauzu za kupanje na plaži ili ne.
U principu, vreme polaska je od 9 do 12h i od 14.30h do 17.30h. Na brodu je takođe prisutan i vodič koji govori više jezika.
Vožnja košta oko 25 evra po osobi.

Mi smo išli preko naše turističke agencije na turu sa motornim čamcem prevoznika Leonarda, a bila je poprilična gužva u luci (krajem juna 2025. godine).

Imajte na umu da veliki motorni čamci ne mogu da uđu u sve pećine.
Zato, ako ste u mogućnosti, rezervišite individualnu turu i doživećete fantastično iskustvo.

Šta možete videti tokom brodske ture
oko morskih pećina Gargano

Naša plovidba do morskih pećina počelo je ujutru u luci grada Vieste.

Luka Vieste

Obala Vieste i svetionik

Prvo smo prošli pored svetionika Vieste, koji se nalazi na ostrvcu Santa Eufemija.
Projektovan je 1867. godine, a kula se nalazi na bivšoj kući čuvar svetionika. Danas je njegov rad potpuno automatizovan i njime upravlja Mornarička komanda svetionika sa sedištem u Veneciji.

Svetionik Vieste

Zatim smo prošli pored starog grada Viestea i nekoliko trabuka (drvenih platformi koje se koriste za ribolov).

Pogled sa mora na stari grad Vieste i trabuko

U blizini obale Castello (La Scialara), na kraju plaže, možete videti Picomuno (Pizzomunno), beli monolit.
Postoji zanimljiva ljubavna priča između ribara Picomuna i prelepe devojke Kristalde, povezana sa ovom stenom. Ali, o tome ću pričati u jednom od postova o gradu Viesteu

Nastavili smo putovanje duž južne obale Gargana, prolazeći pored plaže Porto Nuovo, hotela i istoimene stene.

Porto Nuovo, plaža, hotel i stene

Luk San Felice (Arco di San Felice)

Iako Luk San Felice nije pećina, predstavlja jedan od najpoznatijih znamenitosti obale Gargana.
Ovaj prirodni kameni luk izgleda veličanstveno!

Vieste, Luk San Felice

More i vetar su napravili ogroman otvor – prozor u steni, sa fantastičnim pogledom na plavo-tirkizno more i Antisaracensku kulu (Torre San Felice), u daljini. Ovaj luk je jedno od omiljenih mesta za fotografisanje tokom brodskih tura.

Arco di San Felice i Torre di San Felice

Takođe, u zalivu San Felice možete uživati na plaži sa zlatnim peskom i dugim plićakom.

Blizu ovog zaliva, prošli smo pored Grotta dei Contrabbandieri ili Pećine krijumčara. Dobila je ime jer su neki krijumčari pobegli od finansijske policije prelazeći pećinu.

Idući dalje, možete videti „Testa del Gargano“, stenu na najistočnijem vrhu Gargana.

Stena Testa del Gargano

Grotta Campana – Zvonasta pećina

U blizini luka San Felice nalazi se Grotta Campana ili Zvonasta pećina.
Impresivne stene okružuju ulaz u pećinu, a mi smo imali osećaj kao da se spuštamo u pećinu!

Ulaz u pećinu Grotta Campana

Ime je dobila po impresivnoj kupoli, koja izgleda kao ogromno zvono i prirodnoj akustici.

Morske pećine Gargana: unutrašnjost pećine Grotta Campana

Grotta Sfondata ili Slomljena pećina

Zatim smo ušli u Grotta Sfondata, ili Razbijenu pećinu.
Ova pećina je dobila ime po pukotini u prirodnoj tavanici i izgleda kao da je srušena!
Unutar pećine nalazi se mala peščano-šljunkovita plaža.

Unutrašnjost pećine Grotta Sfondata

Kroz otvor u pećini možete videti sunčevu svetlost, koja stvara fantastičan prizor kamenja, drveća i plavog neba. Ovo je jedna od najpoznatijih pećina na obali Gargana.

Zadivljujuća pećina Grotta Sfondata

Grotta dei Due Occhi – Pećina sa dva oka

Nastavili smo naše putovanje do sledeće pećine, Grotta dei Due Occhi. I ova pećina oduzima dah!

Ulaz u pećinu Grotta dei Due Occhi

Dve rupe, slične očima, nalaze se na tavanici pećine. Vetar i more su stvorili ovu jedinstvenu pećinu, praveći prostor kako bi sunčeva svetlost mogla da prolazi kroz njih. Jednom rečju, imate osećaj kao da vas neko posmatra

Morske pećine Gargana: Grotta Due occhi ili Pećina sa dva oka

Grotta dei Pomodori – Pećina paradajza

Grotta dei Pomodori (Tomato Cave), Pećina paradajza

Interesantna pećina Grotta dei Pomodori je dobila ime po morskom crvenom paradajzu.
Zapravo, to su crveni morski mekušci koji vise na kamenim zidovima pećine.
Ali, oni izgledaju kao pravi pomodoro – čeri paradajz!

Grotta dei Pomodori

Luk Porto Greco – Grčka vrata

Nastavili smo putovanje brodom, prolazeći ispod kamenog luka poznatog kao Luk Porto Greco, ili Grčka vrata.

Morske pećine Gargana i luk Porto Greco

Izgleda neverovatno, isklesan vetrom i morem, i savršeno je mesto za pravljenje sjajnih fotografija.

Pećina pored luka Porto Greco

Posle luka Porto Greco, slede pećine Grotta delle Viole, Grotta delle Sirene i zalivi Pugnochiuso i Portopiatto, sa popularnim letovalištem Pugnochiuso.

Takođe, u blizini možete videti i kulu Pergolu, tj. svetionik, koji se nalazi iznad malog i stenovitog zaliva.
Kula je izgrađena je u 16. veku kao deo odbrambenog sistema. Za svetionik se vezuje jedna interesantna priča. Po prvi put u istoriji, njegov čuvar je bila žena, Maria Rita di Loreto. Zapravo, ona je bila jedina žena čuvar svetionika u Italiji, koju je 1976. godine angažovalo Ministarstvo odbrane. Maria je godinama živela pored kule, ali danas je pristup zabranjen jer pripada vojnoj zoni.

Svetionik Faro di Pugnochiuso ili kula Pergola

Grotta delle Due Stanze – Pećina sa dve prostorije

Još jedna fantastična pećina je Grotta delle Due Stanze.
Kao što njeno ime kaže, ova pećina ima dve prostorije, odvojene jednim stenovitim lukom.

Pećina – Grotta delle Due Stanze

Ušli smo u jednu prostoriju, zatim polako otplovili do druge i napustili je, izlazeći na more.

Grotta delle Due Stanze – Pećina sa dve prostorije

Grotta dei Sogni – Pećina snova

Još jedna veličanstvena pećina je Grotta dei Sogni, ili Pećina snova.

Grotta dei Sogni – Pećina snova

Unutar pećine nalazi se mala plaža. Odraz vode na stenama stvara neverovatan prizor.
Ova pećina je poznata i kao Grotta dei Innamorati, ili Pećina zaljubljenih.

Grotta dei Sogni – Pećina snova

U principu, tura brodom se završava pogledom na plažu Baia delle Zagare, sa njenim faraljonima, specifičnim stenama koje se izdižu iz mora.

Plaža Baia delle Zagare

Na fotografiji ispod možete videti kako stene izgledaju kada se posmatraju sa puta na obližnjem brdu.

Baia delle Zagare

Pauza za kupanje: plaža Vignanotica

Izlet brodom nije potpun bez uživanja na plaži

Zaliv i plaža Vignanotica

I zato smo se zaustavili u zalivu Vinjanotika, na istoimenoj plaži dugačkoj oko 500 metara. Ova peščano-šljunkovita plaža je okružena sa nekoliko manjih pećina i belim krečnjačkim liticama.

Pogled na plažu Vignanotica

Delimično je uredjena sa ležaljkama i suncobranima, ali ima dosta slobodnog prostora da stavite svoje peškire i suncobran. Voda je bila osvežavajuća i kristalno čista, ali brzo se iz plićaka prelazi u dubinu.

Na plaži postoje dve male kantine sa osvežavajućim pićima i grickalicama. Cene su malo više nego u Viesteu (hladni kapućino 5 evra, sendvič 8 evra, itd).

Inače, do ove plaže se može doći krivudavim putem od Viestea, oko 45 minuta vožnje. Od parkinga (10 evra dnevno), morate pešačiti oko 15 minuta niz strmu stazu do plaže.

Plaža Vignanotica

Na plaži smo proveli oko 45 minuta. Zatim smo se vratili u luku Vieste, prolazeći pored zadivljujućih morskih pećina Gargana i belih litica, okruženih drvećem.

Plovidba pored morskih pećina Gargana

Morske pećine Gargana

Nadam se da ste uživali u priči i fotografijama zanimljivih morskih pećina Gargano.

Plovidba pored i prolazak kroz pećine Gargana je odličan način da otkrijete lepotu jadranske obale.
I dok osećate vetar, sunce i morske kapi na licu, vaše oči uživaju u divnim prizorima pećina i strmih litica.

Zato, uživajte u vožnji i dozvolite vetru i morskim pećinama Gargana da vam odmor u Pulji ostane u divnoj uspomeni

Morske pećine Gargana

The post Morske pećine Gargana, isklesane vetrom i morem appeared first on Natania Travel.

Šuma Jozani na Zanzibaru

Natania — Fri, 20 Jun 2025 00:00:45 +0000

Šuma Jozani je prirodni rezervat u srcu ostrva Zanzibar.

Poznata je po šumi mangrova i pticama, ali najviše po endemskoj vrsti, Crvenim majmunima Kolobus.

Ako dolazite na Zanzibar i volite prirodu, onda je ovaj izlet savršen za vas. Šetnja kroz šumu i posmatranje retkih divljih životinja smatra se jednom od tri najznačajnije ture na ostrvu Zanzibar.

Staza kroz šumu Jozani na Zanzibaru

Kako stići do šume Jozani

Šuma Jozani, poznata i kao Nacionalni park Jozani Chwaka Bay, nalazi se između zaliva Chwaka i zaliva Uzi, oko 35 km jugoistočno od grada Zanzibara. To je tropska prašuma i najveće preostalo prirodno stanište na ostrvu.

Do šume se lako stiže putem Paje, a vožnja od grada Zanzibara traje oko 40 minuta do sat vremena.
Ako putujete sa turističkom agencijom, obično ona organizuje poludnevni izlet do šume Jozani.
Tokom našeg putovanja na Zanzibar u junu 2018. godine, putovali smo sa agencijom Globe Tracker, koja je organizovala ovaj izlet za nas.

U principu, do parka možete doći automobilom, taksijem ili dala-dalom (lokalnim minibusom). „Šuma Jozani“ takođe nudi svoje usluge prevoza uz dodatnu naknadu.

Inače, ako dolazite na Zanzibar nakon safarija u kontinentalnoj Tanzaniji, mnoge kompanije koje organizuju safari takođe organizuju ture do šume Jozani.

Nekoliko reči o šumi Jozani

Šuma Jozani je prvobitno osnovana kao šumski rezervat 1960. godine, a kasnije je postala nacionalni park 1984. godine. Zatim je 1995. godine osnovano područje zaštite Nacionalnog parka Jozani Chwaka Bay. Prostire se na površini od oko 50 kvadratnih kilometara.

Šuma je dobila ime po malom jezeru koje se tu nalazi. Tokom kišne sezone (od marta do kraja maja), delovi šume su često poplavljeni. Ovaj jedinstveni ekosistem obuhvata mangrove, tropske šume, koralne grebene i močvare. Park okružuje nekoliko malih sela i poljoprivrednih zona.

Šuma Jozani ima ogromnu ulogu u zaštiti divljih životinja i biodiverziteta. Njena gusta vegetacija pomaže u ublažavanju efekata klimatskih promena. Mangrove su veoma efikasne u skladištenju ugljenika i sprečavaju eroziju zemljišta.

Istovremeno, šuma je neophodna za lokalne zajednice. Potrebne su im lekovite biljke, drvna građa, ogrevno drvo i ćumur, za gradnju i kuvanje, jer je cena električne energije veoma visoka. Za meštane, neki delovi šume se smatraju svetim i koriste se za tradicionalne rituale i ceremonije. Takođe, veruje se da u šumi žive duhovi…

Jednom rečju, šumski ekosistem ima važan uticaj na ceo region.

Šuma Jozani

Napori zajednice za očuvanje šume

Lokalne i međunarodne organizacije pokrenule su brojne konzervatorske projekte za očuvanje ekološkog i kulturnog nasleđa šume Jozani.

Lokalna zajednica igra ključnu ulogu u ovim naporima kroz eko-turističke inicijative i obrazovne programe. Posetom šumi Jozani, svaki turista direktno doprinosi očuvanju ovog jedinstvenog ekosistema.

Šetnja po šumi Jozani

Najbolje vreme za posetu i cene ulaznica

Šumu Jozani možete posetiti tokom cele godine, ali najbolje vreme je tokom sušne sezone, od juna do oktobra. Ture mogu trajati od 1 sata (kraća tura) do 7 sati (duža tura).

Standardna tura traje od 30 minuta do 1 sata.
Cena karte je 12 dolara za strane turiste (odrasli i deca).
Lokalno stanovništvo plaća niže cene, od 2 do 5 dolara.

◊ Srednja tura traje otprilike 2-3 sata.
To je VIP tura, idealna za manje grupe, za najviše 8 osoba. Ulaznica košta 35 dolara po osobi; za decu (12-17 godina) 25 dolara, a za decu od 3-11 godina košta 15 dolara.

Duža Jozani tura traje oko 7 sati i za nju je potrebna veoma dobra fizička kondicija.
Ova pešačka tura je dugačka oko 14-15 km, i vodi vas duboko u srce šume Jozani. Postoji mogućnost da vidite razne ptice, majmune i druge stanovnike šume.
Obilazak košta 120 dolara po osobi.

Zanzibar, staza kroz šumu Jozani

Šta možete videti u šumi Jozani

Šumu Jozani možete da posetite isključivo u pratnji vodiča.

Po dolasku, dočekaće vas vodiči koji će vas voditi kroz šumu. Oni su izvrsni poznavaoci flore, faune i specifičnog ekosistema Zanzibara. Pažljivo pratite svog vodiča i uputstva. Vazduh može biti vlažan i težak, ali šetnja kroz gustu šumu prateći zvuke ptica i majmuna jeste fantastična avantura.

Lekovito bilje

Dok smo hodali kroz šumu, lokalni vodič nam je pokazao razne lekovite biljke.

Koriste se za lečenje različitih zdravstvenih problema, od kašlja do kožnih oboljenja. Maltene se svaka biljka ili drvo godinama koristi kao lek od strane meštana i lekara iscelitelja.

Razne biljke u šumi Jozani

Majmunska posla u šumi Jozani

Definitivno, najveću atrakciju predstavljaju crveni majmuni Kolobus i majmuni Sajks.

Crveni majmun Kolobus (The Red Colobus Monkey)

Crveni majmun Kolobus je endemska vrsta. Poznati su i kao „Kirkovi crveni kolobus majmuni, po ser Džonu Kirku, britanskom stanovniku Zanzibara (pratiocu poznatog istraživača Dejvida Livingstona), koji ih je prvi pomenuo u zoološkoj nauci.

Danas je ostalo svega oko 3.000 jedinki.

Red Colobus Monkey – Crveni majumn Kolobus

Ove vrste majmuna imaju jarko crveno krzno, crna lica i duge bele pramenove dlake. Jedu lišće, voće, semenje i cveće. Obično se kreću u grupama od 20 do 30 jedinki.

Bilo je zanimljivo gledati ih kako se igraju i skaču sa drveta na drvo. Neki majmuni su pozirali, a neki su se krili među drvećem.

Crveni majmun Kolobus, šuma Jozani

Uzgred, ne usmeravajte fotoaparat ili mobilni telefon direktno na njih jer mogu postati agresivni. Takođe, mogu biti veoma zaštitnički nastrojeni kada imaju mladunce.

Crveni majmuni Kolobus u šumi Jozani

Iako su veoma radoznali i često se približavaju ljudima, budite oprezni. Divlji su, zato ih ne gledajte u oči i ne pravite nagle pokrete.

Inače, meštani crvenog kolobus majmuna zovu „kima punju“, što znači „otrovni majmun“ na svahiliju, zbog njegovog prepoznatljivog, oštrog mirisa. I naravno, budite oprezni jer vam mogu ukrasti naočare, torbu ili mobilni telefon

Majmun Sajks (Sykes Monkeys)

Još jedna retka vrsta životinja u šumi Jozani je majmun Sajks, poznat i kao plavi majmun.

Sajks majmun u šumi Jozani

Mnogo su stidljiviji od crvenih kolobus majmuna.
Ali, to nije sprečilo jednog od njih da priđe i proveri šta se nalazi u torbi naše drugarice

Majmun Sajks u šumi Jozani

Životinje u šumi Jozani

Pored majmuna, u gustoj šumi žive i druge razne životinje.

Preko 40 vrsta ptica, kao što su vodomari, rogonosci, šareni Fišerov turako i pemba sova.
◊ Divlje svinje, šumski damani (poput mrmota) kao i dve male vrste antilopa, dukeri i suni, koje žive samo na Zanzibaru.
Zatim, tu su i galagi i afričke cibetke, noćni primati.
◊ Mali zanzibarski leopard se smatra izumrlim zbog progona od strane lokalnih lovaca. Živ leopard je poslednji put zvanično viđen početkom 1980-tih. Navodno je primećen 2018. godine pomoću foto-zamke, ali neki stručnjaci su skeptični.
Takođe, u šumi se nalaze slatkovodni rakovi, kameleoni, razni gmizavci, žabe i preko 50 vrsta leptira.

Hmm, imali smo neki čudan osećaj dok smo šetali gustom šumom. Mi smo videli samo crvene kolobus i Sajks majmune, ali su možda druge životinje videle nas, ko zna…

Šuma mangrova

Šuma mangrova je specifičan ekosistem koji više liči na močvaru. Na ovom mestu se meša sveža voda sa morskom vodom, stvarajući jedinstvenu vegetaciju.

Moram da priznam da nisam znala koliko su ustvari, mangrove važne za našu planetu.

Mangrove su jedina vrsta drveća na svetu koja može da toleriše slanu vodu. Nalaze se na obalama okeana i mora u tropskim oblastima.
◊ Da li znate da mangrove mogu da apsorbuju 10 puta više ugljenika od kopnenih šuma? One imaju ogroman uticaj na klimatske promene.
Mangrove štite obalu od erozije i od porasta nivoa mora.
◊ Među mangrovama žive razne vrste riba, ptica, rakova, insekata i gmizavaca.
Mangrove mogu da žive i do 100 godina!

Drvena staza kroz mangrove (the Mangrove Boardwalk)

Još jedna znamenitost šume je vijugava drvena staza koja vas vodi kroz gusto područje mangrova.

Drvena staza kroz mangrove, šuma Jozani

Izgleda kao mali drveni viseći most iznad uvijenih, izloženih korena mangrova.

Drvena staza kroz mangrove u šumi Jozani

Ovo korenje deluje gotovo nestvarno, a na nekim mestima čak i zastrašujuće.

Zahvaljujući svom jedinstvenom, isprepletanom korenju koje raste iznad zemlje, mangrove mogu da prežive u slanim priobalnim vodama. One igraju ključnu ulogu u održavanju morskog biodiverziteta.

Korenje mangrova, šuma Jozani

Saveti za posetu šumi Jozani

Obucite laganu odeću, šešir/kačket i obujte nešto udobno, najbolje patike.
Šumske staze su često neravne, a oko njih ima mnogo mrava i insekata. Neke staze mogu biti blatnjave i prekrivene vodom u zavisnosti od vremenskih uslova.
◊ Ponesite sredstvo protiv insekata zbog komaraca, vodu i grickalice ako idete na dužu turu.
Pratite uputstva lokalnih vodiča.
◊ Najbolje vreme za posetu je rano ujutro ili popodne.
Poštujte životinje i nemojte hraniti niti dodirivati majmune.
◊ Ponesite fotoaparat ili mobilni telefon da biste zabeležili neverovatne prizore šume i majmuna.

Šta videti u blizini šume Jozani

Šuma Jozani je utočište za specifične divlje životinje.
Mangrove, lekovito bilje i raznovrsno drveće pružaju nam uvid u netaknutu prirodu ostrva Zanzibar.

Obično se izlet u šumu Jozani kombinuje sa plažama, kao što su Paje, Jambijani, Kae Funk i Kizimkazi.

Više o egzotičnim pešćanim plažama Zanzibara možete pročitati ovde

Najlepše plaže na egzotičnom Zanzibaru

◊ Probajte ukusnu hranu u čuvenom restoranu Rok, koji se nalazi na steni u okeanu. Imajte na umu da su cene malo više u poređenju sa drugim restoranima na ostrvu.

Posetite lokalnu farmu začina i otkrijte svet aromatičnih začina.
O začinima i poseti šumi začina, možete pročitati ovde

Začinska tura, mirisi i ukusi sa Zanzibara

Jednostavno, uživajte u divnim peščanim plažama Zanzibara, tirkizno čistom moru i jedinstvenoj prirodi

The post Šuma Jozani na Zanzibaru appeared first on Natania Travel.