Atinski Akropolj, antička citadela

Atinski Akropolj je najznačajnija znamenitost grčke prestonice Atine.

Posvećena grčkoj boginji Atini, ova antička citadela je najvažniji spomenik u Grčkoj i jedno od najpoznatijih istorijskih lokaliteta na svetu. Poseta Atini nije potpuna bez posete fascinantnom Akropolju.

Poznat po svom arhitektonskom i istorijskom značaju, Atinski Akropolj je 1987. godine upisan na Uneskovu listu kulturne baštine.

Atinski Akropolj, Erehtejon i Partenon

Kako stići do Atinskog Akropolja 

Atinski Akropolj se nalazi u srcu Atine, na steni na 150 m nadmorske visine.

Do njega se lako stiže peške, metroom, autobusima, tramvajem i trolejbusom. Takođe, u blizini Akropolja postoje besplatni i parking koji se plaća. Odmah ispod njega sa južne strane, nalazi se interesantna pešačka ulica Dionisija Areopagitua u kojoj se nalazi Akropoljski muzej.

Na istoku i severu, Akropolj je okružen četvrtima Anafiotikom i Plakom, brdom Areopagos i antičkom Agorom. Glavni ulaz na lokalitet nalazi se na zapadnoj strani, gde možete videti i pozorište Herodes Atticus.

Ulaznice za Atinski Akropolj

Ukoliko u Atinu dolazite sa turističkom agencijom, imaćete organizovani izlet na Akropolj. Ako putujete samostalno, najbolje je da kupite ulaznicu online, izaberete tačno vreme za posetu i preskočite dugačke redove.

Radno vreme i ulaz

• Planirajte posetu tokom sledećeg radnog vremena:
  ⇒ tokom letnje sezone (1. april – 31. oktobar), od 8  do 19.30h.
  ⇒ tokom zimske sezone (1. novembar – 31. mart), od 8 do 17h.
  Akropolj je zatvoren 1. januara, 25. marta, 1. maja, na Uskršnju nedelju i 25. i 26. decembra.
• Važna napomena: Akropolj možete posetiti samo rezervisanog dana i u rezervisano vreme, bez obzira na vrstu karte. Zbog ogromnog broja posetilaca, od aprila 2024. godine, uveden je maksimalni broj posetilaca od 20.000 ljudi u toku dana.
• Na lokalitet možete ući 15 minuta pre ili posle vašeg rezervisanog termina. Ali, može se desiti da čekate na ulaz i do 30 minuta u jeku sezone i zbog bezbednosnih provera.
  
• Postoje dva ulaza na lokalitet. Glavni ulaz se nalazi na zapadnom kraju Akropolja.
  Drugi bočni ulaz se nalazi na južnom delu lokaliteta, u blizini Dionisovog pozorišta. Na ovom ulazu je obično manja gužva od glavnog ulaza, a od jednog do drugog ulaza, potrebno je oko 10 minuta hoda.

Južna padina i bočni ulaz na Atinski Akropolj

Cene ulaznica

• Gde kupiti karte: Ulaznice se mogu kupiti onlajn preko zvaničnog vebsajta Hellenic Heritage, zatim na ulazu u Akropolj, na drugim arheološkim lokalitetima ili putem platformi za rezervaciju, kao što su Get Your Guide, Viator ili Tripadvisor.
• Standardna karta košta 20 evra u letnjoj sezoni i 10 evra u zimskoj sezoni.
  Karta sa popustom iznosi 10 evra, dostupna je za posetioce koji ispunjavaju uslove, uključujući studente iz EU i starije osobe iz odabranih zemalja.
  Ulaz je besplatan za svu decu do 5 godina i državljane EU od 6 do 25 godina.
• Postoje različite vrste kombinovanih karata, uključujući posetu Akropolju sa audio vodičem, više lokacija ili obilaske sa lokalnim vodičem.
  Na primer, kombinovana karta košta 37 evra i važi pet uzastopnih dana. Pored Akropolja, uz ovu kartu možete posetiti i lokalitete, kao što su Antička Agora, Rimska Agora, Hadrijanova biblioteka, Zevsov hram, groblje Kerameikos i Aristotelova škola (licej).
  
• Besplatan ulaz je moguć određenim danima, kao što su 6. mart, 18. april, 18. maj i poslednji vikend u septembru. Besplatne karte se ne mogu rezervisati putem interneta.
• Pratioci osoba u invalidskim kolicima i sa problemima u kretanju mogu pristupiti lokalitetu posebnim liftom koji se nalazi na severozapadnoj strani Akropolja. Pre posete pozovite +30 210 3214172 za sve detalje.

Saveti: šta bi trebalo da znate pre posete 

• Na Akropolju je velika gužva tokom cele godine, naročito tokom letnje sezone. Zbog toga je uvek dobro doći rano ujutru ili kasno popodne.
• U principu, poseta traje oko 1,5 do 3 sata, u zavisnosti od vašeg interesovanja i gužve.
• Nosite udobnu obuću. Staza je delimično popločana i vodi ka vrhu brda.
  Važna napomena: nije dozvoljeno hodati u visokim potpeticama, kako se ne bi oštetio kameni pod lokaliteta.
• Pušenje, hrana i piće nisu dozvoljeni na lokalitetu. Možete poneti samo flašicu vode. Takođe, pijanim turistima nije dozvoljen ulazak na Akropolj.
• Ponesite šešir ili kačkeet, naočare za sunce i sredstvo za zaštitu od sunca tokom toplih dana.
• Toalet je dostupan u blizini glavnog ulaza na lokalitetu.
• Kućni ljubimci nisu dozvoljeni na Akropolju.
• Ako imate dovoljno vremena, posetite obližnji Akropoljski muzej. U njemu se nalaze mnogi originalni artefakti i skulpture sa lokaliteta. Standardna ulaznica košta 20 evra, a karta sa popustom 10 evra.
  

Nekoliko reči o istoriji Atinskog Akropolja 

Istorija Akropolja je usko povezana sa istorijom Atine. Od malog neolitskog i kasnije mikenskog naselja, antička Atina je postala centar demokratije, umetnosti, muzike, filozofije i slobode.

Akropolj je dostigao svoj vrhunac u 5. veku pre nove ere, u periodu poznatom kao „Zlatno doba Atine“. Tokom vladavine atinskog državnika Perikla (461-429. pre nove ere), podignuti su fascinantni Partenon, Erehtejon i hram Atine Nike.

Najpoznatije arhitekte, kao što su Iktin, Kalikrat i Mnesikle, i vajari, kao što su Feidija, Alkamen i Agorakrit, učinili su Akropolj najvažnijim remek-delom grčke civilizacije.

Tokom vekova, Atina i Akropolj su bili pod vladavinom raznih vladara. Ali, Akropolj još uvek ponosno stoji na steni i rasplamsava maštu posetilaca o svojim slavnim danima…

Šta videti na Atinskom Akropolju 

Verovatno vam je poznata reč „Akropolj” koja  na grčkom znači „visoki grad”. U stvari, mnogi antički grčki gradovi imali su svoje akropole.

Sveta Akropoljska stena je dugačka oko 300 m i široka 150 m, i na njoj su podignuti razni hramovi i građevine. Posle oslobođenja od Turaka, ostaci njihovog prisustva su uklonjeni sa lokaliteta u pokušaju da se Akropolju vrati prvobitni izgled.

Prvi put sam posetila Atinski Akropolj u avgustu 2015. Tog leta, moja sestra i ja smo se vraćale sa prelepog ostrva Paros. Ostale smo dva dana u Atini i započele obilazak grada počevši od ovog čudesnog mesta.
Drugi put smo ga posetile 31. decembra 2024. godine u okviru organizovanog izleta sa turističkom agencijom Mayak Tours iz Beograda. Iako smo imali ograničeno vreme, bio je to divan podsetnik na predivne ruševine nekadašnjeg antičkog srca grada.

Mapa Akropoljskog brda

Propileja

Cik-cak staza vodi vas do brda Akropolj, gde se nalazi Propileja, veliki ulaz u Akropolj. Kompleks koji se danas vidi, izgrađen je između 437. i 432. pre nove ere po nacrtima arhitekte Mnesiklesa, na mestu nekadašnje kapije. Međutim, nikada nije u potpunosti završen.

Propileja i Hram Atine NIke (desno), Atinski Akropolj

Propileja je građevina u obliku slova P. Napravljena od pentelskog mermera, sa jonskim i dorskim stubovima koji uokviruju ulaz u sveti Akropolj.

Impresivni stubovi Propileje

Od glavnog ulaza i centralnog hola protežu se dva krila, jedno na istoku i jedno na zapadu. Na severnom krilu (levo od Propileje), nekada je stajala velika odaja poznata kao Pinakoteka. Ova prostorija je bila ukrašena slikama i verovatno je služila kao trpezarija ili prostor za odmor posetilaca. 

Pinakoteka u Propileji

Ulaz u hram Atine Nike bio je moguć sa južnog krila sa dorskim stubovima.

Stubovi fasada Propileje sa istočne strane, Atinski Akropolj

Inače, oba krila su sa dolaskom hrišćanstva pretvorena u crkve. Ali pod franačkom vlašću, postala su rezidencija vojvoda de la Roša. Zatim, tokom turskog perioda (1458-1830), Propileja je korišćena kao štab garnizona i skladište municije, što je dovelo do ogromne eksplozije 1640. godine koja je uništila ulazni kompleks.

Hram Atina Nike 

Mali hram Atine Nike nalazi se na jugozapadnom uglu Akropolja. Završen je 420. godine pre nove ere, na mestu ranijeg hrama, na ivici brda. Ovaj mermerni hram, posvećen Atini, boginji pobede, projektovao je arhitekta Kalikrat.

Hram Atine NIke, Atinski Akropolj

Samo sveštenice su mogle da uđu u hram, gde je nekada stajala statua Atine Nike, simbol pobede. Prema Pausaniju, to je bila Nika bez krila, poznata kao “Atena Apteros”. Pretpostavlja se da Atina nije imala krila, kako bi mogla da ostane i nikada ne napusti Atinu.

Propileja (levo) i Hram Atine Nike (desno)

Hram Partenon 

Partenon je simbol Akropolja, Atine i Grčke. 

Hram je sagrađen između 447. i 432. godine pre nove ere, nakon pobede građana Atine nad Persijskim carstvom u grčko-persijskim ratovima. Posvećen je grčkoj boginji Ateni Partenos („Atina Devica“). Čuveni vajar Fidija izradio je njenu masivnu bronzanu statuu visoku 9 m, ukrašenu slonovačom i zlatom. Nekada je stajala je između Partenona i Propileje. Prema nekim pričama, statua je izgubljena, a možda je preneta u Carigrad i tamo rastavljena u delove.

Za ovo remek-delo grčke civilizacije zaslužni su arhitekte Iktinos i Kalikrat, zajedno sa skulpturom Fidijom. Partenon je poznat po svom savršenstvu u gradnji. Fidija je koristio matematički koncept zlatnog preseka (1.618), koji se predstavlja kao Phi, 21. slovo grčkog alfabeta. Inače, Partenon je širok 30,8 m, a dugačak 69,51 m.

Hram Partenon

Iako Partenon izgleda savršeno, istina je malo drugačija. Ne sadrži prave linije i prave uglove! Takođe, stubovi su blago suženi, a ugaoni stubovi su većeg prečnika od ostalih stubova.

Partenon je služio kao riznica Delskog saveza, tj. kasnijeg Atinskog carstva. Krajem 6. veka nove ere, pretvoren je u hrišćansku crkvu posvećenu Bogorodici. Zatim, tokom turske vlasti, pretvoren je u džamiju, dodat je minaret na jugozapadnom delu hrama, a služio je i kao magacin municije. Tokom opsade Akropolja 1687. godine, Venecijanci su pod komandom budućeg dužda Frančeska Morosinija, bombardovali Partenon i uništili džamiju i oko 50% njegovih arhitektonskih ukrasa.

Fantastični Partenon, Atinski Akropolj

Eldžinov  mermer

Verovatno ste čuli za „Eldžinov mermer“. U stvari, to je zbirka skulptura i predmeta skinutih sa atinskog Akropolja, nazvanih po Tomasu Brusu, 7. lordu Eldžinu. On je bio britanski plemić i ambasador u vreme Otomanskog carstva (1799–1803).

Zapravo, između 1801. i 1812. lord Eldžin je skinuo razne predmete sa Partenona, Erehtejona, hrama Atine Nike i Propileje. Među njima su bili mermerni stubovi, fragmenti partenonskog pedimenta, friz sa metopama i karijatida iz Erehtejona. Ovi predmeti su otpremljeni u Englesku uz tursku dozvolu, jer je Grčka u to vreme bila pod turskom vlašću.

Godine 1816, Lord Eldžin je prodaov ove predmete Britanskom muzeju, pod uslovom da se čuvaju zajedno pod nazivom „The Elgin Marbles“.

Partenon, Atinski Akropolj

Iako je grčka vlada više puta tražila da se vrate predmeti sa Akropolja, Britanski muzej nije prihvatio njihov zahtev. Jedan od razloga je i to što su “spasili mermerne stubove i predmete od oštećenja”, zatim, da  je to bila legalna trgovina, itd.

Ali, istina je da oni pripadaju Grčkoj, njihovom pravom vlasniku. U Akropoljskom muzeju, gipsani eksponati  predstavljaju delove i objekte koje je Lord Eldžin skinuo. Uprkos nekoliko javnih kampanja, ovi predmeti su i dalje u vlasništvu Britanskog muzeja.

Inače, priču o Eldžinovim mermerima možete pronaći u odličnoj knjizi „Krađa Atine” Karen Eseks. Sudbina predmeta sa Akropolja prenetih u London, opisana je kroz priču o Meri, ženi lorda Eldžina, i Aspaziji, ljubavnici atinskog državnika Perikla.

Nešto slično se desilo i sa čuvenom statuom Miloske Venere (Afrodite sa Melosa). Pronađena je na prelepom ostrvu Milos, a danas se statua i dalje nalazi u muzeju Luvr u Parizu.

Restauracijski projekti

Nakon što je Grčka stekla nezavisnost od Otomanskog carstva, uloženi su ogromni napori da se obnove Partenon i Akropolj. Urađeno je nekoliko projekata restauracije, posebno da se svi “preživeli” delovi vrate na prvobitno mesto. Ovaj proces se nastavlja i danas.

Stubovi Partenona

 Erehtejon ili hram Atine Polias

Prelepi i jedinstveni hram Erehtejon, posvećen je i boginji Atini i bogu Posejdonu.

Nalazi se na severnoj strani Partenona, a ime Erehtejon dobio je po mitskom heroju i atinskom kralju koji je osnovao grad. Veruje se da se njegov grob nalazi ispod temelja hrama. Ovaj hram je podignut na mestu nekadašnjeg hrama Atine Polije, između 421. i 406. godine pre nove ere.

Erehtejon ili hram Atine Polias, Atinski Akropolj

 Trem devojaka ili Trem sa karijatidama 

Hram je poznat po tremu sa karijatidama, šest divno izrezbarenih ženskih statua. One zamenjuju tradicionalne stubove i predstavljaju devojke iz lakonskog grada Karijesa na Peloponezu. Veruje se da je trem Karijatida napravljen za grobnicu Kekropsa, kralja Atike i sina kralja Erehtejona.

Hram Atine Polias sa karijatidama, Atinski Akropolj

Karijatide koje danas možemo videti na Akropolju predstavljaju replike originala koje su nekada stajale u hramu. Radi njihove zaštite, pet originalnih skulptura preneto je u obližnji Akropoljski muzej gde svi mogu da ih vide.
Šestu originalnu karijatidu je uklonio lord Eldžin početkom 19. veka i ona je danas izložena u Britanskom muzeju u Londonu.

Kao što sam već pomenula u tekstu, grčka vlada i dalje zahteva od Britanskog muzeja i vlade Velike Britanije da vrate karijatidu i polovinu dekorativnih sačuvanih skulptura sa Partenona. Međutim, oni i dalje odbijaju da to urade.

Ali, jedno prazno postolje u Akropoljskom muzeju i dalje čeka da se vrati šesta statua i pridruži svojim sestrama-karijatidama…

Karijatide u hramu Erehtejon, Atinski Akropolj

Inače, prve karijatide u staroj Grčkoj postavljene su u Sifnijskoj riznici. Videle smo ih u Arheološkom muzeju u Delfima.

Tokom narednih vekova, mnoge kopije karijatida postale su deo različitih građevina širom sveta. Čak i mi u Srbiji imamo takav primer, kao što je na Spomeniku neznanom junaku na Avali, kod Beograda. Šest karijatida predstavljaju narode bivše Kraljevine Jugoslavije, odnosno žene Srbije, Bosne, Crne Gore, Dalmacije, Hrvatske i Slovenije.

Mit o boginji Atini i bogu Posejdonu

Pored zapadnog trema Erehtejona možete videti maslinovo drvo. Prema mitologiji, njegovo korenje seže do prvobitnog drveta masline koju je zasadila boginja Atena.

U stvari, Atena, boginja mudrosti i pobede, i Posejdon, bog mora, takmičili su se ko će biti sveti zaštitnik grada. U to vreme Atina se zvala Kekropija po svom osnivaču, kralju Kekropu. Bio je mitska figura, polu-čovek, polu-zmija, i vladao je ovim polisom. Da bi izbegao sukob, bog Zevs je predložio takmičenje: ko će ponuditi  bolji poklon kralju i narodu.

Tako je Posejdon udario o zemlju svojim trozupcem i pojavio se izvor vode. Ali, to je bila morska voda i ljudi nisu mogli da je koriste za piće ili navodnjavanje zemlje.

Međutim, Atina je darivala maslinovo drvo.
„Njen dar obezbeđuje hranu od maslina, ulje za kuvanje i lampe, drvo za gradnju domova i čamaca, pa čak i hladovinu od vrelog sunca“ (izvor: veb stranica Greek Miths).
Naravno, kralj i narod su izabrali maslinu, a grad je u njenu čast dobio ime Atina.

Atinski Akropolj, hram Erehtejon i maslinovo drvo

Od tog vremena, boginja Atina je postala zaštitnica grada. Njena sveta životinja sova postala je simbol znanja širom Grčke.

Takođe, njeno drvo masline postalo je simbol grčke kulture. Predstavlja mir i pobedu. Poznato nam je da su olimpijski šampioni krunisani maslinovim vencima. Maslinovo ulje se koristi u razne svrhe. Ima ogromnu ulogu u ishrani, u medicini za razne prevencije i bolesti, a koristi se i za negu kože i kose.

Istočna fasada hrama Erehtejona, avgust 2015

Kapija Beulé 

Na dnu stepeništa Propileje, možete videti mermernu kapiju Beulé. Kapija je deo utvrđenja izgrađenog u kasnorimskom periodu. Bila je deo postherulskog zida, podignutog oko Akropolja u godinama nakon napada germanskog plemena Heruli 267. ili početkom 268. godine.

Kapija je dobila ime po Šarlu Ernestu Beuleu, francuskom arheologu, koji ju je otkrio 1852.

Danas se ova kapija koristi kao izlaz sa Akropolja. Nakon izlaska, sa leve strane možete pratiti stazu koja vas vodi na južnu padinu.

Kapija Beulé, izlaz sa Akropolja

 Odeon Herodes Atticus

Smešten u podnožju Akropolja, ovaj antički amfiteatar izgrađen je u rimsko doba, oko 161. godine nove ere. Filozof i političar Herod Atik, podigao ga je u znak sećanja na svoju preminulu ženu Regilu. Uništen je tokom napada plemena Heruli 267. godine nove ere.

Odeon Herodes Atticus, Atinski Akropolj

Veruje se da je pozorište Herodes Atticus bilo pokriveno i da je moglo da ugosti 5.000 gledalaca. U pozorištu se nalaze 32 reda sa mermernim sedištima, podeljenih u dva dela.

Pozorište Herodes Atticus

Tokom 1950-ih, pozorište je otkopano i restaurirano nekoliko puta. U sadašnje vreme, od maja do oktobra, posetioci mogu da uživaju u muzičkim koncertima i tragedijama u pozorištu tokom Atinskog festivala Epidaurus.

Atinski Akropolj, Pozorište Herodes Atticus

Dionisijevo pozorište

Na južnoj padini Akropolja nalazi se antičko Dionisovo pozorište, podignuto u 6. veku pre nove ere. Smatra se najstarijim pozorištem na svetu. Čuveni tragičari Sofokle, Euripid, Eshil i Aristofan predstavljali su nekada ovde svoja dela tokom godišnjeg prolećnog dramskog festivala.

Pogled sa Akropolja na Dionisijevo pozorište i Akropoljski muzej u pozadini

Dionisovo pozorište imalo je nekoliko dogradnji i renoviranja. I danas se može videti nekoliko kamenih sedišta u prvom redu sa isklesanim nogama i naslonima za ruke sa imenima posetioca.

Dionisijevo pozorište, Atinski Akropolj, avgust 2015.

Takođe, veruje se da je pozorište tokom 4. veka pre nove ere moglo da primi 17.000 gledalaca. Kako što sam videla sa vrha Akropolja, u današnje vreme nije dozvoljen ulazak u prostor pozorišta, kao što je bilo prilikom naše posete 2015.

Mermerna sedišta u Dionisijevom pozorištu, avgust 2015.

Atinski Akropolj, Dionisijevo pozorište, avgust 2015.

U blizini pozorišta mogu se videti ruševine i natpisi Atinskog Asklepijona.

Atinski Asklepion na južnoj padini Akropolja, avgust 2015

To je jedno od brojnih Asklepijovih svetilišta izgrađenih u Grčkoj u čast Asklepija, boga medicine.

Inače, najpoznatije svetilište je Asklepijevo svetilište u Epidaurusu, u kome se nalazi i čuveno antičko pozorište.
👉 Više o ovom svetilištu i pozorištu možete saznati klikom na: Epidaurus, najpoznatije antičko pozorište.

Atinski Akropolj i antički spomenici 

Pored fascinantnog Akropolja u Atini, postoji mnogo zanimljivih antičkih spomenika koje možete posetiti. Neki od njih su: brdo Areopag, Antička agora, hram Zevsa Olimpijskog, Hadrijanova biblioteka, rimska agora, Hadrijanov luk, Kula vetrova, itd.

Jednom rečju, atinski Akropolj je fascinatni  podsetnik na veliku antičku istoriju Atine. Šetnja oko brojnih spomenika vraća nas u slavna vremena kada su umetnost, demokratija i filozofija imali ogroman uticaj na društvene, političke i kulturne aspekte svakodnevnog života.

Ostanite sa nama, jer više o njima možete saznati u sledećem postu 🙂

Izvor:

• VisitGreece.com vebsajt
• Greeka.com vebsajt
• AncientGreece.com vebsajt
• Greek myths vebsajt