Arheološki muzej u Heraklionu

 Arheološki muzej u Heraklionu  je jedan od najvažnijih muzeja u Grčkoj i na svetu.

Smešten u srcu grada, ovaj muzej nudi izvanredan uvid u antičku istoriju i kulturu Krita. U njemu se nalaze veličanstveni artefakti minojske civilizacije, kao što su freske, grnčarija, zlatni nakit, religiozni predmeti i skulpture.

 

Kako doći do muzeja i korisne informacije za posetu

Arheološki muzej u Heraklionu nalazi se u centru grada, na samo nekoliko minuta hoda od glavnog trga Elefterias. Ako boravite u Heraklionu, lako je doći peške ili javnim prevozom – samo  proverite raspored KTEL-a.

Takođe, organizovane ture iz drugih gradova Krita uključuju posetu palati Knosos, muzeju i gradu. I mi smo prvo posetili palatu Knosos, a zatim otišli ​​u muzej.
👉 Više o fantastičnom Knososu možete pročitati ovde: Otkrijte tajne palate Knossos.

♦ Adresa muzeja: Xanthoudidou 2, Heraklion.
◊ Radno vreme:
Tokom leta, svakim danom od 8 do 20h, osim sredom od 13 do 20h.
U zimskom periodu svakim danom od 8.30 do 15.30h, osim sredom od 10 do 17h.
Proverite zvaničnu veb stranicu za ažurirane informacije.
♦ Cena ulaznica:
ulaznica košta 12 evra u letnjoj sezoni, 6 evra u zimskom periodu, a toliko iznosi i povlašćena cena.
Spisak lica za koje je ulaz besplatan pogledajte ovde.
◊ Ako želite, možete da iznajmite audio vodič ili se pridružite organizovanim obilascima sa vodičem.
♦ Za obilazak muzeja potrebno je otprilike dva do tri sata jer ima mnogo različitih stvari koje možete videti 🙂

 

Nekoliko reči o istoriji muzeja 

Muzej je osnovan 1908. godine, dok  je sadašnja zgrada sazgrađena između 1935. i 1958. godine na mestu rimokatoličkog Franjevačkgog samostana. Poslednji restauratorski radovi bili su od 2001. do 2014. godine.

Muzejska zbirka obuhvata brojne predmete od neolita do grčko-rimskog perioda. Ali, najvažniji artefakti pripadaju minojskoj civilizaciji. Moram da kažem da sam bila oduševljena količinom i raznovrsnošću eksponata, da sam mogla da ostanem tamo ceo dan…

Možda je to zbog mog dečijeg sna da budem arheolog i da otkrivam izgubljene gradove i civilizacije 🙂

 

 

Šta videti u Arheološkom muzeju u Heraklionu 

Eksponati su izloženi u 27 prostorija muzeja. Minojska zbirka i statue su raspoređene u dvanaest prostorija u prizemlju, a skulpture se nalaze u prostorijama XXVI i XVII. Na prvom spratu možete videti minojske freske i grčko-rimsku zbirku.

Privatne kolekcije S. Giamalakisa i N. Th. Metaksa se nalaze u posebnim odeljcima u prostoriji XIV, XXIII i XXV, a sala za predavanje je u prostoriji XXIV. Ostaci venecijanskog samostana Svetog Franje mogu se videti u muzejskoj bašti.

 

Prostorije I i II: Život u doba neolita 

Prve dve prostorije sadrže eksponate iz neolita i ranog bronzanog doba na Kritu (6000-1900 p.n.e).

Prvo naselje je osnovano na brdu Knosos, u dolini reke Kairatos. Kuće su bile male sa nekoliko soba i jakim zidovima. Stanovništvo se bavilo ribolovom, lovom i poljoprivredom. Ovde se mogu videti mnogi predmeti od grnčarije, nakit, glinene figurice i predmeti iz grobnica iz Knososa, Malije, Mesare, Arhanesa i Mohlosa.

 

Zlatni nakit sa lokaliteta Mesara, Mohlos i Severnog Krita izgleda fenomenalno! Tu su razne ogrlice, zlatni predmeti i ukrasi, dijademe, listovi mirte, lančići sa dodacima… Jedan od najinteresantnijih je zlatni privezak dve pčele sa kapljicom meda, pronađen u grobnom kompleksu Malija iz perioda 1800- 1700 p.n.e.

 

Prostorija III: Prve-stare palate

U ovoj prostoriji možete videti predmete iz svakodnevnog života, kao i predmete koji su se koristili u privrednim i administrativnim poslovima. Eksponati iz perioda od 1900. do 1700. godine p.n.e. su pronađeni u prvim minojskim palatama u Knososu, Festosu i Maliji. Inače, stare palate su verovatno uništene u požaru oko 1700. godine p.n.e.

Društveni status i prestiž dvorske elite predstavljeni su u ovom periodu eksponatima kao što su luksuzno oružje obloženo zlatom i zlatni nakit.

 

Pitoi je grčki naziv za veliki ćup koji se koristio za čuvanje poljoprivrednih proizvoda. Pitosi na fotografiji ispod su napravljeni od 1800. do 1650. godine p.n.e. tokom prve palate, a pronađeni su na lokalitetu Festos. Visoki su oko 50-60 cm, sa jednobojnim i polihromnim ukrasima.

 

Grnčarija u polihronom stilu Kamares 

Ova grnčarija me je oduševila jer izgleda neverovatno čak i danas! Kamares stil ukrašavanja se prvi put pojavio tokom srednje minojskog perioda oko 2100. godine pre nove ere i trajao je do kasnog minojskog perioda, oko 1450. godine pre nove ere.

 

Grnčarija Kamares korišćena je kao servis za kraljevsku palatu u Festosu. Takođe, ovi predmeti su bili luksuzni proizvod minojskog izvoza i pronađeni su širom Mediterana.

 

Vaze, šolje, vrčevi, posude, pitosi i krateri izrađivali su se u različitim veličinama i oblicima. Ukrašeni su belim, žutim, narandžastim i crvenim motivima na tamnoj pozadini.

 

Pogledajte kako izgleda divno ukrašena vaza – krater, visine oko 45 cm, sa visokom stopom i belim cvetovima, iz 1750-1700 p.n.e.

 

Pismo Linear A 

Jedna od grčkih misterija je kritsko hijeroglifsko pismo i pismo Linear A, koji do danas nisu u potpunosti dešifrovani.
Linear A je najraniji zapis pronađen u prvoj palati u Festosu. Sastoji se od „silabograma“, simbola koji prikazuju ljude, životinje ili predmete i fonetski predstavljaju slogove. „Logogrami“ su posebni simboli koji predstavljaju cele reči, kao što su masline, vino i drugi proizvodi.

 

Takođe je bio razvijen složen sistem zaptivanja pečatima sa raznim simbolima koji datiraju iz kasnog 18. pre nove ere, pronađenih u Festosu.

 

U ovoj prostoriji se nalazi i velika drvena maketa palate Knosos, tako da posetioci mogu da zamisle kako je ona nekada izgledala. Kao što sam pomenula u prethodnom postu, palata Knosos je bila veliki kompleks sastavljen od brojnih odaja, hodnika i objekata.

 

Prostorije IV i V: Nove palate i Disk is Festosa 

Eksponati u ove dve prostorije pripadaju periodu novih palata i vila od 1700. do 1450. godine p.n.e. i razvoja pomorske trgovine.

Višespratne i lepe palate podignute su u gradovima koji su predstavljali vladarske i administrativne centre. Najveća palata bila je u Knososu, a čuvene palate podignute su u Festosu, Maliji, Galati i Zakrasu.

 

Takođe, minejske flote su vladale Sredozemnim morem. Zahvaljujući trgovcima sa Krita, minojski predmeti pronađeni su na egejskim ostrvima, u Egiptu i na istoku. U prostoriji V, mogu se videti grnčarski predmeti ukrašeni morskim motivima.

 

Disk is Festosa 

Jedan od najznačajnijih eksponata muzeja je Disk iz Festosa koga možete videti u petoj prostoriji.

Otkrio ga je 1908. godine italijanski arheolog Luiđi Pernije u palati Festos. Glineni disk je kružnog oblika prečnika 15 cm i datira iz 1700. godine pre nove ere. Sastoji se od 241 polja sa 45 misterioznih znakova i razlikuje se od bilo kog poznatog sistema pisanja. Na disku su ispisani znakovi sa obe strane u obliku spirale. Verovatno se radi o kombinaciji kritskih hijeroglifa, pisma Linear A, Linear B i anadolskih hijeroglifa.

 

Uprkos brojnim pokušajima, disk sa minojskim pismom nije u potpunosti dešifrovan ni do današnjeg dana. Neki arheolozi misle da bi to mogla biti molitva, pesma ili religiozni tekst.

Nakon više od 30 godina istraživanja minojskih artefakata, dr. Garet Ovens, arheolog i koordinator programa Erazmus Kritskog tehnološkog instituta, smatra da bi to mogla biti himna Astarti, minojskoj boginji ljubavi.

Definitivno, ovo je i dalje jedna od najzanimljivijih misterija grčke arheologije.

 

Interesantan je i prikaz luksuzne table za društvene igre “Draughtboard” – na grčkom „Zatrikion“ (1700-1500 pne), pronađene u palati Knosos. Dimenzije table su bile 96 x 53 cm. Imala je drvenu osnovu i bila je ukrašena slonovačom, zlatnim listićima, srebrom i kristalima. Iako se danas ne zna tačno kako se koristila, ova tabla je predstavljala simbol bogatstva Knososa.

 

Prostorija VI: Svakodnevni život i sport

Eksponati u prostoriji VI posvećeni su privatnom i javnom životu i sportu.

Banketi su imali veoma važno mesto u društvenom životu Minojaca. Za ove događaje korišćene su posebne posude i ćupovi za kuvanje i posluživanje hrane i pića. Ovde možete videti velike bronzane posude (1500-1450 p.n.e.) pronađene u jednoj od vila u Tilisosu, 16 km od Herakliona. Najveća posuda je visoka oko 44 cm i ima prečnik od 1,25 metara.

Takođe, tu su i tri velike dvostruke sekire iz 1600-1450 pne, pronađene u arheološkom nalazištu Nirou Chani koje se nalazi 15 km od Herakliona. Hm, najveća sekira je dugačka 118 cm, a druge dve su 93 cm. Impresivno, zar ne 🙂

 

Freska „Ples sa bikom“

Jedan od najznačajnijih eskponata muzeja je rekonstruisana freska Ples sa bikom iz palate Knosos, 1600-1400 p.n.e. Dimenzije freske su 78 x 104 cm i predstavlja drevni minojski ritual i sport.

Na sledećoj fotografiji možete videti dve ženske figure ofarbane u belo i jednu mušku figuru ofarbanu u braon boju. Jedna ženska osoba drži bika za rogove da bi ga usporila. U sredini, muška osoba-akrobata je prikazana naglavačke i skače preko leđa bika. Druga ženska osoba stoji iza bika sa raširenim rukama, kako bi uhvatila skakača tokom pada.

Veruje se da su se igre preskakanja bikova odigravale na javnim ceremonijama u glavnom dvorištu palate Knosos. Iako danas ne možemo da ih razumemo u potpunosti, mnogi narodi su širom sveta tokom istorije imali sportove sa bikovima, među kojima je najpoznatija španska korida – borbe sa bikovima.

 

Prostorije VII i VIII – Minojska religija

Ove dve prostorije posvećene su simbolima minojske religije: ritualnim posudama i svetilištima tokom kasnog bronzanog doba (1700-1450. p.n.e.).

Jedan od najzanimljivijih predmeta je riton kamene glave bika (1600-1500 p.n.e.). Bik je verski simbol i pronađen je u Maloj palati u Knososu. Smatra se remek-delom minojske kulture. Inače, riton predstavlja razno kitnjasto posude za piće iz antičkih vremena i obično ima oblik glave životinje.

Figurice „Zmijskih boginja“ (1650-1550 p.n.e.) izgledaju veoma zanimljivo. Godine 1903. engleski arheolog Ser Artur Evans pronašao ih je u hramu riznice palate Knosos. Dve ženske figurice od fajansa predstavljaju boginje, a zmije, koje često simbolizuju obnovu života, nalaze se oko njihovih tela i ruku.

 

Zlatni prsten kralja Minosa će svakako privući vašu pažnju. Otkriven je 1928. godine u polju u blizini grobnice Kraljevskog hrama Knososa i možda je najveći prsten ikada pronađen na Kritu.

Kompleksni izgled prstena je kombinacija figura, kao što su boginje koje plešu, čovek u malom čamcu koji nosi svetinju i raznih simbola. Povezan je sa minojskim religioznim verovanjem koje se izražava u obožavanju velike boginje, zaštitnice prirode. Zapravo, verovali su da koheziju i stabilnost prirodnog sveta obezbeđuju božanske moći.

 

Tokom zajedničkih verskih obreda, muškarci i žene u koloni, nosili su ritualne posude. Najvažnija ceremonija je prikazana na „Fresci povorke“ koja se nalazila u palati Knosos.

U palati Zakros pronađena je neobična ritualna posuda sa osam drški (1500-1450 p.n.e.). Razni kupasti ritoni su zanimljivo ukrašeni spiralama i rozetama, a neki su napravljeni od kamena.

 

Prostorije IX, X i XI: Grobnice i Pismo Linear B 

Deveta prostorija predstavlja poslednju fazu u kojoj je palata Knosos služila (1450-1300 p.n.e.). Zapravo, nakon uništenja minojskih dvorskih centara 1450. godine pre nove ere, nastavila je da se koristi samo palata Knosos u kojoj su mikenski vladari uspostavili svoju vlast.

U ovim prostorijama možete videti razne predmete od 1900. do 1300. godine pre nove ere, pronađene u grobnicama Festosa, Knososa i Arhanesa.

 

Vekovima je nakit bio važan statusni simbol, a mnogi ljudi su sahranjeni sa bogatim zagrobnim poklonima i zlatnim nakitom. I danas sve izgleda fascinantno: ogrlice od zlata i plavog peska, kristali, zatim prstenje, minđuše, ukrasi… Jednom rečju, sve su to fantastična remek-dela!

 

Na drugoj strani, ratnici su sahranjivani sa raznim oružjem, mačevima, kopljima i šlemovima, u zavisnosti od društvenog statusa.

 

Amfora od alabastera

Zanimljiva amfora od alabastera pronađena je na groblju Katsambas, u luci Knosos. To je egipatska amfora sa hijeroglifskim natpisom koja sadrži kartušu faraona Tutmosa III.
Veruje se da je to bio diplomatski poklon faraona Tutmosa III vladaru Knososa. Amfora je proizvedena u kraljevskoj radionici za vreme njegove vladavine, što otprilike odgovara kasnom minojskom periodu na Kritu.

 

Boginje sa podignutim rukama – Boginje maka

U prostoriji XI se nalaze glinene figurice Boginja sa podignutim rukama iz kasnog bronzanog doba, 13. veka p.n.e. Figurice su pronađene u svetilištu u Gaziju, predgrađu Herakliona.
Poznate su i kao „Boginje maka“ zbog glavica opijumskog maka koje se uzdižu iz dijademe na njihovim glavama. Hm, danas možemo samo da se zapitamo da li su Minojci koristili opijum u davna vremena…

 

Pimo Linear B 

Na Kritu su pronađene mnoge glinene ploče ispisane grčkim pismom Linear B. One predstavljaju složen sistem dvorske administracije i privrede. Linear B se smatra najstarijim poznatim dijalektom grčkog jezika. U sobi IX možete videti tablice različitih veličina i tekstova.

 

Inače, i u novom Arheološkom muzeju u Pilosu, saznali smo za pločice Linear B iz mikenske ere. Pronađene su tokom iskopavanja u Mesiniji, na Peloponezu. U muzeju su predstavljene na inovativan način podržan digitalnim aplikacijama.
👉 Više o Pilosu, muzeju, zalivu Navarino i plaži Voidokilia možete pročitati ovde.

Prostorija XII: Svet mrtvih

Ova prostorija je posvećena svetu mrtvih i verovanjima o zagrobnom životu.

 

Jedan od najupečatljivijih je sarkofag iz 1370-1320 p.n.e. pronađen u grobnici u blizini vile u Agia Triadi. Dugačak je 130 cm, širok 43 cm i visok 91 cm. Kameni kovčeg je ukrašen tehnikom fresaka sa živopisnim scenama. Predstavlja pogrebni ritual koji se sastoji od darova koje nosi povorka muškaraca umrlom čoveku, žrtvovanja bika i sveštenica. Verovatno je korišćen za sahranu ugledne ličnosti zbog specifičnog ukrašavanja i veličine.

 

Ovde se takođe nalaze glineni sarkofazi-larnake različitih veličina i oblika, koji su pronađeni u oblastima Agia Triade i Herakliona. Svi su takođe interesantno ukrašeni.

 

Prostorija XIII: Minojske freske u arheološkom muzeju u Heraklionu

Minojske freske su izložene u dugačkoj prostoriji na prvom spratu. Njihovi fragmenti su pažljivo sakupljeni i postavljeni na zidove kako bi posetiocima pokazali svet prirode i kako se odvijao život na dvoru.

Minojsko zidno slikarstvo je počelo u periodu stare palate oko 1800. godine pre nove ere, ali je završeno nakon konačnog uništenja palate Knosos oko 1350-1300. godine pre nove ere. Slikari su koristili tehnike nanošenje pigmenata na svež malter za pravljenje freski.

Pogledajte ovde neke od najpoznatijih freski iz palate Knosos.

Freska: Figura sa 8 štitova 

Nekada je ova velika freska ukrašavala prolaze i hodnike u istočnom krilu palate Knosos (1450-1400 p.n.e.). Dimenzije restaurirane freske su 1,6 x 1 metar.

 

Freska Povorke

Ova freska je pronađena na zapadnom zidu Južnog propileja u palati Knosos (1450-1400 p.n.e.). Danas možemo videti fragmente velike kompozicije.
Jedan od delova je „Osoba sa peharom” i predstavlja mladića koji nosi riton, kultnu posudu, po kojoj je freska i dobila ime. Takođe se vidi jedan mali fragment stopala.

 

Princ sa ljiljanima i freska sa ljiljanima

Jedna od najpoznatijih minojskih fresaka pronađenih u južnom krilu palate Knosos je „Princ sa ljiljanima“. Verovatno je bila deo velike „Freske povorke”. Prema Ser Evansu koji je otkrio Knosos, muška osoba predstavlja sveštenika-kralja Knososa. Na glavi ima divnu krunu od ljiljana i paunovog perja.

Freska sa ljiljanima je nekada bila deo velike kompozicije fresaka pronađenih u vili Amnisos (1600-1500 p.n.e.).

 

Žene na minojskim freskama 

Kao što se može videti na rekonstruisanim freskama, žene su imale važnu ulogu u minojskoj eri.

„Dame u plavom“ predstavljaju bogate dame u plavom sa nakitom. Fragmenti dve freske „Žena koja sedi“, pronađeni su u svetilištu na ostrvcu Pseira na istočnom Kritu (1650-1500 pne). Nosile su bogato ukrašenu odeću i nakit, a verovatno su bile boginje ili sveštenice.

 

Na restauriranoj fresci „La Parisienne“ ili „Parižanka„, vidimo profil mlade žene, verovatno sveštenice. Ima belu kožu, crvene usne i velike crne oči. Zbog svog elegantnog izgleda, freska je dobila ime po pariškim damama s početka 20. veka. Hm, svi znamo da je Pariz centar mode i lepote 🙂

Ova freska je deo veće freske poznate kao „Camp Stood Fresco“ ili „Freska Libation“ iz palate Knosos (1400-1350 p.n.e.). Predstavlja žene i muškarce na ceremonijalnom banketu, a naziv freske potiče od drvenih stolica na sklapanje na kojima se sedi. Iako je delimično restaurirana, izgleda veoma zanimljivo, zar ne?

 

 Freske sa reljefnim bikom i grifinima 

Još jedna poznata freska je Reljefni bik iz palate Knosos (1650-1500 p.n.e.). U muzeju se mogu videti fragmenti glave bika koja se nekada nalazila na zapadnom tremu severnog ulaza u palatu.
U blizini se nalaze freska sa grifinima (1700-1450 p.n.e.), Delfini, freska trodelnog svetilišta iz Knososa (1600-1500 pne), kao i fragmenti raznih fresaka.

 

Prostorije XV, XVI i XVII: Kritsko društvo i svetilišta

U ovim prostorijama je predstavljeno kritsko društvo tokom ranog gvozdenog doba sa artefaktima za svakodnevnu upotrebu i zavetnim ponudama u svetilištima.

 

Par kamenih ptica pronađen je u Zevsovom svetilištu u Amnisosu. To su Zevsov orao i Herin soko i pripadaju arhajsko-klasičnom periodu, 525-480. p.n.e. Na desnoj strani nalazi se reljefno ukrašena ploča od terakote iz 6. pre nove ere, pronađena u hramu Palaikastro.

 

Iza njih se nalazi šest velikih pitosa iz antičkog grada Arkadesa, napravljenih tokom ranog arhajskog perioda, u 7. pne.

Ovi specifični grnčarski predmeti su zanimljivo ukrašeni geometrijskim šarama, životinjama i ritualnim scenama. Na primer, na prvom pitosu možete videti „simbol svastike“. U raznim religijama, uključujući minojsku kulturu, simbolizuje blagostanje, prosperitet i sreću, a u budizmu označava „plemenitost“.

Ali u modernim vremenima je širom sveta poznat kao nemački nacistički simbol. Nacisti su ga usvojili i postao je poznat kao obeležje arijevske rase 1930-ih i vezuje se za stradanja i ubijanja tokom Drugog svetskog rata.

 

Bronzani štitovi iz pećine Idaean 

Prema grčkoj mitologiji, pećina Idaean je bila mesto gde ga je boginja Rea sakrila svog sina Zevsa, kako bi ga zaštitila od njegovog oca Krona, koji je ubijao svoju decu. Pećina je udaljena 78 km od Retimna, a u njoj su pronađene dve luksuzne zavetne ponude iz 670-650 p.n.e.
Na levoj strani slike su bronzani štitovi sa simbolima životinjskih glava. Na desnoj strani je bronzani štit sa scenom Zevsa i njegovih čuvara Kureta.

 

Prostorije XVIII-XIX: Geometrijski & Arhajski period

Nakon propasti Mikenskog doba (1250-1000 pne), osnovani su novi gradovi poznati kao „kritski polisi“. Grčka plemena Dorci su došla isa kontinentalnog dela Grčke na Krit. Religiozna moć je i dalje bila jaka i bila je isprepletana sa političkim i vojnim strukturama.

Tokom geometrijskog i ranog arhajskog perioda (8. do 7. pre nove ere), privreda ostrva i trgovina cvetaju, kao i umetnost pravljenja grnčarije.

Glinena okrugla svetinja visoka je oko 18 cm i predivno izgleda. Pripada geometrijskom periodu (oko 810. godine p.n.e.). U sredini se nalazi boginja sa podignutim rukama, a na vrhu su dve muške figure. Verovatno predstavlja kontakt između zemaljskog i podzemnog sveta.

 

Dekorisani bokal za vino datira iz 7. veka p.n.e. iz arhajskog perioda. Zanimljiv je zbog glavne scene sa dvoje ljubavnika. Pretpostavlja se da bi to mogli biti Arijadna (ćerka kralja Minosa) i Tezej, heroj koji je ubio stvorenje Minotaura.

 

A zlatni nakit pronađen u grobnicama Prinias od 8. do 7. p.n.e. izgleda fenomenalno!

 

Pitosi za svakodnevnu upotrebu su takođe divno ukrašeni.

 

Hm, da li sam već pomenula da sam bila fascinirana i grnčarijom i zlatnim nakitom 🙂

 

Prostorija XX: Gradovi i svetilišta

U ovoj prostoriji nalaze se eksponati iz kritskih gradova-država i njihovih svetilišta od klasičnog do rimskog perioda, tj. od 5. veka pre nove ere do 3. nove ere.

Ovde možete videti najveći pitoj u muzeju iz arhajskog perioda, 550-500 p.n.e., pronađenog u Arkalohoriju. Očuvana visina ove narandžastocrvene glinenog ćup za čuvanje iznosi 141 cm, a procenjena visina bi bila oko 191 cm. Ukrašen je reljefima sa raznim šarama i životinjama. Iako mu nedostaje druga strana, desna ručka i dno, izgleda fascinantno.

 

Oko njega se nalaze razni vrčevi za vino i sudovi iz helenističkog perioda.

 

Rimski period

Rimljani su osvojili Krit 67. godine pre nove ere, a Gortin je postao glavni grad Krita i Kirenaike (istočni deo Libije). Trgovina je cvetala tokom rimskog perioda do 4. veka nove ere. Gradile su se javne zgrade, kao što su hramovi, pozorišta, agore i akvadukti, kao i luksuzne privatne građevine. Takođe, napravljene su brojne skulpture koje se mogu videti u prostoriji XXVI i XXVII.

U ovom delu se mogu videti i dva zanimljiva poda sa mozaicima.
Potiču iz rimskog perioda, 160-140 godine nove ere, a pronađeni su u rimskim kućama u Hersonisusu. Na levoj strani je deo mozaika sa crno-belim teserama, dimenzije 170×330 cm. Na desnoj strani je raznobojni mozaik 330×330 cm, koji se sastoji od četiri osmougaona dela sa krugovima i pticama, kao što su golubovi, petlovi, vrapci i papagaji.

 

Prostorija XXI: Kovanje novca 

U ovoj maloj prostoriji možete videti evoluciju kritskog novca koji se koristio u gradovima u periodu od 5. do 2. veka pre nove ere.

 

Takođe, razvili su i specifičan sistem ponderisanja novčića za merenje koji se koristio u periodu od 5. do 1. veka p.n.e.

 

Prostorija XXII – Grobnice u helenističkom & rimskom periodu

Kao što nam je poznato, postojao je običaj spaljivanja mrtvih i pohranjivanje kostiju u pogrebne urne. Postalo je široko rasprostranjeno krajem kasnog bronzanog doba. Kult mrtvih je bio veoma važan i to je razlog zašto su u grobovima pronađeni razni zavetni pokloni, ne samo u Grčkoj već i u celom svetu.

Pogledajte kako predivno izgleda zlatni nakit pronađen u grobnicama u Knososu i Hersonisosu. Zlatne minđuše sa boginjom Nikom, ukrasi, ogrlice, minđuše, svaki predmet je fenomenalan!

 

Zatim, možete videti starorimski zlatni venac od lišća, predmet u obliku zlatne glave i razne komade nakita iz helenističkog perioda 3-1. pne.

 

Keramički predmeti sa crvenim figuricama izgledaju potpuno drugačije od ostalih u muzeju. To je poseban stil grčkog vaznog slikarstva nastao u Atini oko 530 godine p.n.e. Crveno-bele figure su naslikane na crnoj pozadini. Ovi eksponati iz 350. godine pre nove ere pronađeni su u grobnici u Hersonisosu.

 

Prostorija XXVI i XXVII: Skulpture

Ove dve prostorije se nalaze u prizemlju i tamo možete videti razne skulpture iz Gortisa i hrama Prinias.

Friz hrama Prinias iz 650-600 p.n.e. (arhajski period) je verovatno bio postavljen na spoljašnjoj strani hrama. Sastoji se od reljefa koji predstavljaju povorku konja i jahača.

 

Iz istog perioda može se videti zanimljiv nadvratnik glavnog ulaza u Prinijev hram A, sa dve identične boginje.

 

Skulpture su uglavnom iz rimskog perioda.

 

Ovde možete videti statue starije žene, Peplohoros (žena obučena u peplos), nimfe i boginje Atine.

 

Takođe, tu su i statue Izide-Persefone i Sarapis-Hada, boga Pana, Dionisa, reljef Lede i Labuda, portretna bista rimskog cara Marka Aurelija, statua cara bez glave, i druge.

 

Zanimljiv sarkofag sa reljefnom cvetnom dekoracijom, malim Erosom i glavama Meduze je privukao našu pažnju. Dugačak je 243 cm i širok 95 cm i napravljen je od belog mermera. Pronađen je ispod visokog oltara hrišćanske bazilike u Maliji, sagrađene tokom rimskog perioda (početak 3. veka nove ere).

 

Arheološki muzej u Heraklionu

Poseta Arheološkom muzeju u Heraklionu pruža jedinstveno iskustvo putovanja kroz vreme, vraćajući posetioce u zlatno doba Minojske civilizacije. Bilo da vas privlači misterija diska iz Festosa, zadivljuje elegancija figurica Zmijskih boginja, ili oduševljava bogatstvo Kamares stila grnčarije i freski sa živopisnim scenama, u muzeju ćete pronaći blago koje priča priče stare vekovima…

Kombinovanjem ove posete sa obilaskom palate Knosos, imate priliku da dublje razumete bogatu istoriju i kulturu Krita.

I zato, odvojite trenutak da zaronite u svet antičkog Krita i otkrijete fascinantne detalje njegove prošlosti.

 

Izvor: https://heraklionmuseum.gr/