Bajkoviti dvorac Brežice u Posavju

Dvorac Brežice je jedan od najlepših dvoraca u Sloveniji.

Od odbrambene tvrđave, razvio se u jedan od najveličanstvenijih rezidencijalnih dvoraca i kulturnih znamenitosti u regionu Posavja. To je mesto gde istorija nije samo priča; ona je oslikana po tavanici i na zidovima Viteške dvorane i uklesana u kamenu.

Zamak se nalazi samo 4 km od Termi Čatež, i idealno je mesto za posetioce koji žele da spoje uživanje u wellnessu i bazenima, i kulturu u jednom danu.

📌 Kako stići do Brežica i dvorca 

Brežice je mali grad u istočnoj Sloveniji, u regionu Posavja (Donja dolina Save), na ušću reka Save i Krke.
Njegovo ime potiče od reči „brežec“, što znači „obala reke“. Ima približno 6.800 stanovnika i pripada opštini Brežice, u kojoj živi 24.450 ljudi.

Najudobniji način da dođete ovde je automobilom. Udaljeno je samo 7 km od hrvatske granice i 35 km od Zagreba. Slovenačka prestonica, Ljubljana, udaljena je 106 km, a Beograd oko 430 km.

Obično ga gosti Termi Čatež posećuju tokom svog odmora jer je potrebno samo nekoliko minuta vožnje. Pored Brežica možete posetiti i dvorac Mokrice koji je udaljen oko 10 km.

📍Šta videti u Brežicama 

Brežice je jedan od najpopularnijih gradova u ovom delu Slovenije. Ovaj region je poznat po termalnim izvorima, vinogradima, šumama i bogatom arhitektonskom nasleđu.

Glavna ulica u starom gradu je Cesta Prvih borcev, gde se mogu videti zanimljive zgrade sa renesansnim i kasno-baroknim fasadama. Neki od njih su Gradska kuća, Stara lekarska kuća (stara apoteka) sa renesansnom fasadom iz 1641-1695, Nacionalni dom za „brežičke Slovence“ i Nemački dom (Deutsches Heim) sa hotelom za „brežičke Nemce“.
Parohijska crkva Svetog Lavrentija nalazi se u centru grada i poznata je po baroknoj arhitekturi i neoklasičnim freskama.

 

Još jedna interesantna ulica je Ulica Stare pravde. Nekada je bila dom zanatlija koji su tu živeli i radili sredinom 19. veka. Ova ulica povezuje brežički vodotoranj na jednom kraju sa prelepim dvorcem Brežice na drugom kraju.

 

I ne zaboravite da se slikate na Ljubavnoj klupi, drvenoj klupi sa rezbarenim srcem 💖

 

🏰 Nekoliko reči o istoriji dvorca Brežice 

U srcu ovog grada, nalazi se dvorac Brežice, čija priča potiče iz srednjeg veka.

Brežice se prvi put pominju 1241. godine. Drveno utvrđenje je verovatno izgrađeno krajem 12. veka, kada su Brežice postale odbrambeni i administrativni centar poseda Salcburške biskupije.

 

Zamak je pao u ruke Habzburgovaca 1490-tih. Više puta je uništen i napadan i od strane Turaka tokom 15. i 16. veka.

Inače, u Sloveniji je između 14. i 18. veka bilo više od 170 seljačkih buna, podignutih zbog teškog položaja stanovnika, kao i zbog radnih, novčanih i robnih dažbina koje su im nametali feudalni gospodari. Najznačajnije slovenačke seljačke bune bile su 1515. godine, kada je zamak spaljen do temelja, i 1573. godine, predvođene čuvenim Matijom Gubcem.

Dvorac je obnovljen između 1529. i 1601. godine i pretvoren u novu renesansnu tvrđavu sa odbrambenim kulama i zidinama. U narednim vekovima, bio je u vlasništvu plemićkih porodica Galenštajn, Frankopan i grofova Atems.

Tačnije, dvorac je 1694. godine kupio grof Ignaz Maria Attems (1652–1732), bogati austrijsko-štajerski aristokrata. Plemićka porodica Attems pretvorila je tvrđavu u luksuznu baroknu rezidenciju, dodajući veliko stepenište, kapelu i krunski dragulj zamka: Vitešku dvoranu. U njihovom vlasništvu, dvorac je bio 251 godinu, sve do 1945. godine, kada je država nacionalizovala imanje. U Prvom svetskom ratu, zamak je korišćen kao bolnica, a u Drugom svetskom ratu je služio za razne administrativne i vojne potrebe.

Godine 1949. postao je dom Muzeja Posavja Brežice.

Danas se u zamku Brežice održavaju venčanja, koncerti, razni kulturni događaji, festivali i radionice.

 

Unutrašnjost dvorca Brežice 

Nekada je dvorac imao jarak i pokretni most, ali su uklonjeni jer se tok reke Save pomerio tokom vekova. Struktura zamka Brežice je u osnovi nepravilnog trapeza. Ima dva sprata, sa podrumom uklesanim u kamenoj steni.

 

U unutrašnjosti zamka nalazi se veliko dvorište koje je danas pokriveno i koristi se za razne kulturne i muzičke događaje. Na zidovima zamka se još uvek mogu videti sat i dva sunčana sata.

 

Postoje tri nivoa lučnih balkona, sa terasom na prvom spratu između krila zamka.

 

Inače, jedno ornamentalno stepenište vodi do prvog sprata. Oslikano je divnim freskama Trompe-l’œil (umetnička tehnika koja stvara veoma realističnu optičku iluziju trodimenzionalnog prostora) sa alegorijskim figurama.

 

„Viteška dvorana“ (Knight’s Hall)

Moram da priznam da sam očekivala viteško oružje i oklope u Viteškoj dvorani, kao što se na primer nalaze u Palati velikog majstora u Valeti. Ali bilo je potpuno drugačije! Dvorana je fantastično dekorisana u baroknom stilu, od poda, preko zidova, uključujući i tavanicu.

 

 

Za većinu posetilaca, dvorana je najlepši deo dvorca.
Zapravo, ovo je jedan od najbolje očuvanih primera baroknog zidnog slikarstva u Sloveniji. Ideja za dvoranu potekla je od grofa Ignaza Marie Attemsa, člana Unutrašnjeg austrijskog saveta. Kupio je osam dvoraca sa imanjima u Sloveniji i pretvorio ih u rezidencije. Njegova prva žena bila je Marija Regina, rođena Vurmbrant (1659–1715), kojom se oženio 1685. godine.

Mladi slikar, Francišek Karel Remb, zauzimao je posebno mesto u grofovom dvorcu. To možemo videti po njegovom autoportretu na istočnom zidu dvorane, što nije uobičajeno. Grof je obezbedio i njegovo školovanje u Italiji. Sa samo 28 godina, tokom 1702-1703. godine, mladi umetnik je stvorio remek-delo za svog mecenu i klijenta. Grof je odveo Františeka iz Brežica u Grac i Beč, gde je bio uspešan i poštovan, a preminuo je u Beču 1718. godine, u 43. godini života.

Grof Ignac Marija Atems je preminuo 1732. godine u Gracu, gde je sahranjen u lokalnom franjevačkom manastiru.

 

Freske u Viteškoj dvorani 

František je ukrasio dvoranu na osnovu priča iz grčko-rimske mitologije, koje je zapisao rimski pesnik Ovidije u „Metamorfozama“. Prema tradiciji starogrčke filozofije, osnovne komponente svih stvari su četiri elementa: voda, vazduh, vatra i zemlja.

♦ Četiri scene predstavljaju vodu.
Na freskama možete videti Posejdona (Rimljani su ga zvali Neptun) sa svojom ženom, mladom boginjom mora Amfitritom (Rimljani su je zvali Salacija). Pored njih je jednooki kiklop Polifem koji svira flautu, pokušavajući da izleči bol neuzvraćene ljubavi prema nimfi ​​Galateji.
Treća dramska scena je legenda o zabranjenoj ljubavi između Pirama i Tizbe, čija je tragična sudbina inspirisala mnoge autore, uključujući Šekspira za njegovu tragediju Romeo i Julija.
Četvrta scena je poznata kao Otmica Evrope, kada se Bog Zevs zaljubio u nju. Pretvorio se u prelepog bika, oteo Evropu i odveo je preko mora na grčko ostrvo Krit.

◊ Zemlju predstavlja grčki bog Dionis (rimski bog Bahus), bog plodnosti, vina i radosti, okružen nimfama. U drugoj sceni, Dionis stoji iznad Arijadne, ćerke kralja Minosa i mlade žene atinskog princa Tezeja. Arijadna je pomogla Tezeju da ubije Minotaura u lavirintu Knosos palate, ali ju je on napustio dok je spavala na ostrvu Naksos.

♦ Vatru predstavlja bog Hefest (rimski bog Vulkan), koji kuje munje za Zevsa. Hefest je zaštitnik zanatlija, vajara i metalurga.

◊ Apolon, grčki bog svetlosti, sunca i proleća, i grčka boginja Eos (rimska boginja Aurora) su metafore za vazduh. Nalaze se u sunčevim kolima koje vuku golubovi, okruženi pticama.

 

Boginja Fortuna 

Na severnom delu Viteške dvorane, pored stepenica, sa tavanici vam se smeši prelepa Fortuna, boginja sreće, sudbine i izobilja. Ona rasipa sitne delove sreće iz svog roga izobilja, koji bi trebalo da vam donesu sreću i prosperitet.

 

Postoji još isprepletanih scena i priča iz sveta mitova i legendi. Izgledaju tako stvarno, tako živo, sa mnogo detalja, i ne znate gde prvo da pogledate! Zanimljivo je kako je František sve to povezao u jednu veliku kompoziciju.

 

Dvorana je zamišljena da impresionira, ali i da pokaže obrazovanje i društveni status. I da, zadivljuje nas već više od 300 godina. Izuzetno je akustična, što je čini savršenom za koncerte, kulturne događaje i posebne prilike, kao što su venčanja.

 

 

Kapela Svetog Krsta (Kapela Svetog Križa)

Kapela Svetog Krsta se nalazi na drugom spratu zamka. U njoj su se venčavali i krstili članovi porodice Attems. Takođe je bogato ukrašena freskama koje je naslikao Franc Ignac Flurer oko 1720. godine.

 

Naš obilazak dvorca završio se u nedavno otvorenom i renoviranom prostoru unutar jedne od kula zamka.

 

🏦 Muzej Posavja u dvorcu Brežice 

Od 1949. godine, u zamku se nalazi Muzej Posavja, koji sadrži arheološke i etnološke eksponate od praistorije do danas.

U muzeju možete videti ostatke raznih predmeta koje su koristili keltska plemena i Rimljani, kao i rekonstrukcija keltskih ratnih kola i rimskog podnog grejanja.

 

Etnološka izložba predstavlja svakodnevni život stanovnika sa akcentom na zanatstvo, poljoprivredu, ribolov i vinogradarstvo.

 

Harmonija četiri elementa je nova izložba zasnovana na elementima: Voda, Vatra, Zemlja i Vazduh, sa interaktivnim sadržajem. Deo ove izložbe posvećen je donatorima muzeja.

 

💧Vodotoranj Brežice

Druga znamenitost grada je Vodotoranj, izgrađen 1914. godine za snabdevanje vodom grada Brežice.
Visok je 46 metara, a 1983. godine je isključen iz vodovodnog sistema.

 

Vodotoranj je postao moderan i interaktivan muzej nakon renoviranja 2022. godine. Zapravo, to je jedini vodotoranj u Sloveniji dostupan posetiocima.
Tokom obilaska tornja, penjete se do vrha originalnim kružnim stepeništem (možete koristiti i lift). Na svakom spratu, posetioci mogu saznati više o tome kako je vodotoranj izgrađen i kako je funkcionisao u prošlosti.

 

Sa vrha tornja se pruža fantastičan panoramski pogled na grad, reku Savu i bujno zelenilo Posavja.

 

📅 Saveti za posetu: radno vreme i ulaznice

🕰️ Pogledajte radno vreme muzeja i vodotornja.

Leto (jun-avgust)
Ponedeljak – subota, od 10h do 20h.
Nedelja i praznici, od 14h do 20h.

Proleće i jesen (mart–maj, septembar–oktobar)
Utorak – subota: od 10h do 18h.
Nedeljom i praznicima: od 14h do 18h.

Zima (novembar–februar)
Utorak – subota: od 10h do 16h.
Nedeljom i praznicima: od 13h do 17h.

🎟️ Cene ulaznica
Muzej Posavja:
odrasli: 6 evra, snižena cena: 4 evra, porodična karta: 15 evra.

Vodotoranj:
odrasli 10 evra, snižena cena: 7 evra, porodična karta: 25 evra.

Kombinovana karta:
odrasli: 14 evra, snižena cena: 9 evra, porodična karta: 30 evra.

Proverite ovde  sve informacije vezano za snižene cene ulaznica i besplatan ulaz.

 

☕🍽️ Kafići i restorani

Nakon posete muzeju, napravili smo pauzu za kafu u lepoj Kavarni Vodovodni Stolp, koja se nalazi u paviljonu iza vodotornja. Pored kafe,   možete uživati u osvežavajućim pićima i lokalnim desertima.

Ako imate vremena za ručak, posetite neke najboljih restorana, kao što su Osterija Debeluh (nagrada Mišlen 2020. i 2021. godine), Pr’ Šefu, Huda (italijanski restoran), Gostilna Pansion Les, Štefanič, pivara Reset (kraft pivo i hrana) itd.

U glavnoj ulici, Cesti Prvih borčeva, nalazi se Kavarna Žagar, jedan od najpopularnijih kafića koji služi italijansku kafu i sendviče. U blizini ovog kafića nalazi se Yogurtlandia, odlično mesto za degustaciju smrznutog jogurta, palačinki i vafli.

 

📍Zašto posetiti dvorac Brežice

Smešten u dolini Save, dvorac Brežice je više od običnog muzeja. On je svedok burne istorije regiona Posavja. Preživeo je brojne napade i razaranja, ali i renoviranja, promene i mogućnosti za novi život.

Poseta Brežicama je lep izlet u pauzi između uživanja u wellnessu i bazenima sa termalnom vodom u Termama Čatež ili posle kafice u gradu. Bez obzira da li ste ljubitelj istorije, umetnosti ili jednostavno putnik koji traži interesantna mesta, ovaj barokni dragulj će osvojiti vaše srce.

Pratite nas za još priča iz skrivenih kutaka Slovenije, kao što je dvorac Mokrice, koji je bio naše sledeće prelepo mesto za posetu…