Vinarija MAROF, vinska priča Moravskih Toplica

Osamdesetih godina prošlog veka, proizvodnja vina u Sloveniji doživela je veliki procvat, ali se na području Goričkog proizvodila samo mala količina vina. Zatim je preduzetnik Stane Polanič 2007. godine osnovao vinariju MAROF.

Prve dve berbe prerađene su u starim pogonima. Godine 2009, proizvodnja je premeštena u sadašnje prostorije. Takođe, timu se pridružio Uroš Valcl, glavni partner i renomirani proizvođač vina, zahvaljujući kome su vina vinarije Marof postala poznata širom sveta.

„Vino je nešto veoma živo. Ono osvaja i ne pušta“
(„Wine is something very lively. It captivates and does not let go“)
Stanko Polanič

Danas se imanje prostire na oko 22 hektara vinograda i obuhvata tri posebne lokacije: Mačkovci, Bodonci i Kramarovci. Vinarija godišnje flašira približno 70.000 litara vina.

Iako su ovi vinogradi udaljeni svega 10 km jedan od drugog, odlikuju se jedinstvenim mikrolokacijama i različitim sastavom zemljišta. U Mačkovcima i Bodoncima preovlađuju kvarcni šljunak i peskovita glina, dok se u Kramarovcima nalaze vulkanski bazalt, šljunak i glina. To vinima daje neverovatnu mineralnost i kompleksnost.

Marof vinogradi, Mačkovci

Vinarija Marof posvećena je proizvodnji vina vrhunskog kvaliteta.
Cilj je prinos od oko jednog kilograma grožđa po čokotu.

Vinogradi se prate tokom cele godine, a višak plodova se uklanja kako bi loza mogla da usmeri svoju energiju na ono što je preostalo. Drugim rečima, ovde se ne čeka berba da bi se odlučilo kakvo će vino nastati. Na čokotu se ostavlja samo onoliko grožđa koliko se može proizvesti uz visok kvalitet, što je i razlog nižih prinosa. Ovde je kvalitet važniji od kvantiteta.

Vinogradi Marof u selu Mačkovci

Vinarija MAROF je povezana sa prirodom i tradicionalnim metodama.
Čvrsto veruju da su „velika vina proizvod kulture, a ne nauke”.

♦ Grožđe se bere i selektuje isključivo ručno, u male gajbice. U proizvodnju stižu samo savršeno zdravi i zreli plodovi.
◊ Vino fermentiše prirodnim putem, bez upotrebe selekcionisanih kvasaca.
♦ Pojedina vina MAROF odležavaju sedam meseci. Bela vina odležavaju od 20 do 24 meseca u buradima u kojima je prethodno čuvano crveno vino (koje je u njima odležalo 3–4 godine). Snažna crvena vina provode i do 48 meseci u hrastovim buradima iz Austrije i Francuske pre nego što budu flaširana.

Bačve u podrumu MAROF

Noviji zasadi Modre Frankovke, Zweigelt i Merlota, nastali su nakon osnivanja vinarije, dok deo belih sorti potiče iz starijih zasada. Pojedine vinove loze stare su između 30 i 40 godina, a neke dostižu i 45 godina.

Inače, ime Marof potiče od nemačke reči Meierhof, što znači imanje ili poljoprivredno zemljište, a vezuje se za 1905. godine, kada je mađarska plemićka porodica Szápáry sagradila seoski lovački dom, vinski podrum i okolne poljoprivredne zgrade. Vremenom su meštani „skratili“ ime i promenili Meierhof u Marof.

I definitivno, imanje Marof će vas ostaviti bez reči. Glavna zgrada vinarije je arhitektonsko remek-delo koje je projektovao arhitekta Andrej Kalamar iz Studija Kalamar. U savršenom je skladu sa prirodom, napravljena kao da „lebdi“ u njoj. Duga, horizontalna linija zgrade prati nagib i topografiju terena.

U okviru modernizacije kompleksa vinarije, koju je projektovao Studio „Kalamar”, obuhvaćena je i prvobitna zgrada imanja. Ona je restaurirana i vraćen joj je istorijski izgled pod nadzorom slovenačkog Zavoda za zaštitu kulturne baštine.

Kuća na malom brežuljku, okružena vinogradima, izgleda nestvarno…