Bajkoviti Kolmar

 

Kolmar je pravi mali grad iz sveta bajki.

 

Kad zakoračite u stari deo grada, jedino što želite je da se izgubite među vijugavim uličicama i šarenim kućama.

 

Svaka od njih je obojena u drugu boju, sa cvećem na prozorima i različitim  ukrasima. Grad je  inače dodatno ukrašen tokom božićnih i novogodišnjih praznika, što ga čini još interesantnijim.

 

U Kolmaru smo proveli par sati tokom našeg putovanja kroz Alzas i Švarcvald u aprilu 2016. godine sa agencijom Filip travel. Bila je to lepa šetnja između šarenih kućica, barova i radnji sa hranom, vinom i suvenirima.

 

Gde je Kolmar i kako stići do njega

Grad Kolmar se nalazi u severoistočnoj Francuskoj, u podnožju planina Vogezi, na rečici Lauh koja je kanalom povezana sa rekom Rajnom. Pripada regiji Alzas i okružen je Švajcarskom na jugu i Nemačkom na istoku. Uprkos švajcarskom i nemačkom uticaju, jedinstvenost Kolmara će vas jednostavno oduševiti.

Udaljen je 70 kilometara od Strasburga,  a svega nekoliko kilometara dalje nalazi se nekadašnja nemačka granica, tako da se do njega lako može doći automobilom ili autobusom, kao i organizovano preko turističkih agencija.

Do Kolmara se može stići i vozom,  jer je povezan sa najvećim francuskim i evropskim gradovima. Više detalja o redu vožnje vozova možete pogledati ovde.
Takođe, do Kolmara se stiže i avionom, budući da se u njegovom okruženju od 70 kilometara nalaze dva međunarodna aerodroma: Strasburg i aerodrom EuroAirport Basel Mulhouse Freiburg.

 

Istorija Kolmara

Prvi put Kolmar se spominje u zabeleškama iz doba saksonskih ratova za vreme vladavine Karla Velikog, cara novog Zapadnog rimskog carstva (800–814).  Godine 1226. Kolmar dobija status carskog grada od strane cara Svetog rimskog carstva Fridriha II.

Tokom tridestogodišnjeg rata, 1632. godine grad su okupirali Šveđani, a nakon tri godine francuski kralj Luj IV. Posle francusko-pruskog rata, Kolmar je pripao Nemačkoj u periodu između 1871. i 1919. godine, zatim vraćen Francuskoj, i 1940. godine ponovo pripojen tadašnjoj nacističkoj Nemačkoj.
Konačno je 1945. godine ponovo postao deo Francuske.

Danas u njemu živi oko 70.000 stanovnika.

 

 

Šta videti u Kolmaru

Kolmar je ispunjen šarenim kućama, malim trgovima, pešačkim mostićima i kanalima.
Zato ga i zovu „Mala Venecija„.

 

U principu vam je dovoljan jedan dan da obiđete grad i uživate u alzaškim specijalitetima i vinima. Možete obilaziti grad sami ili sa vodičem. Takođe postoje i ture obilaska brodićem (karta za odrasle iznosi 6 evra i traje oko pola sata),  biciklom ili turističkim vozićem (karta iznosi 6,5 evra i traje oko pola sata).

Odličan način da posetite najvažnija mesta je da uzmete kartu Colmar city pass (cena za odrasle iznosi 32 evra i 28 evra za decu između 9 i 17 godina), s kojom imate neograničen ulaz u pet muzeja i Dominikansku crkvu, kao i jednu vožnju brodom i vozićem tokom jedne nedelje.
Ali, ako imate ograničeno vreme kao što smo mi imali, najbolja varijanta je da peške krenete u obilazak ovog šarmantnog gradića.

 

Jedinstvene kuće grada Kolmar 

Šetajći kaldrmisanim ulicama, na svakom ćošku možete videti kuće sa drvenim gredama. Kao što sam pomenula na početku, kuće su ofarbane različitim bojama i tako u nizu čine fenomenalan prizor.

 

Međutim, ovaj izgled kuća ne pripada klasičnoj francuskoj arhitekturi. Tačnije, mogu se pronaći jedino u severnoistočnom delu Francuske i u Nemačkoj. Ovakva gradnja kuća je karakteristična za Francusku u periodu od 15. do ranog 19. veka, sa neznatnim izmenama tokom vremena. Obično su kuće pravljene od kamena i drveta, kojeg  je u ovim krajevima u izobilju.

Neke od ovih kuća su postale simboli grada, kao što su:

• Adolfova kuća (Adolf house), najstarija kuća u Kolmaru, sagrađena 1350. godine;
• Pfisterova kuća (Pfister House – Maison Pfister), sagrađena 1537. godine. Ime je dobila po porodici Pfister koja ju je kupila i živela u njoj od 1841. do 1892. godine. Kuća ima dugačku drvenu galeriju, murale, dvospratni ugaoni deo i  malu kulu;
• Kuća glava (House of the Heads – La Maison des Tetes) je iz 17. veka, sagrađena u nemačkom renesansnom stilu. Ima tri sprata i interesantne detalje na fasadi koji predstavljaju 106 glava – maski. Renovirana je 2012. godine i pretvorena u hotel sa 4 zvezdice i restoran.

 

Koifus kuća (The Koïfhus house – Place de l’Ancienne Douane)

Jedna od najvažnijih kuća je Koïfus ili Stara zgrada carine.
Ovo je najstarija javna zgrada u gradu, sagrađena u periodu između 1433. i 1480. godine. Prizemlje je nekada služilo kao magacin i tranzitni prostor za svu roba koja se uvozila i izvozila. Na spratu su se održavali sastanci i nalazilo se sedište Trgovačke komore i industrije između 1870. i 1930. godine. Krov je prekriven glaziranim pločicama.

 

U današnje vreme se ovde održavaju brojne manifestacije i javni događaji, a deo kuće je pretvoren  u restoran. Ova bivša carinska kuća je imala veliku ulogu u ekonomskom i političkom životu Kolmara.

 

Zgrada tržnice (Market Hall – Marche Couvert)                

Zgrada tržnice se nalazi odmah pored Male Venecije i sagrađena je 1865. godine. Ova zgrada od narandžasto-crvenih cigala kompletno je renovirana 2010. godine i danas je mesto gde možete kupiti lokalne proizvode, voće, povrće, meso, ribu, sireve, a i okrepiti se u baru i restoranu.

 

 Mala Venecija (The Little Venice –La Petite Venise)

Ovo je omiljeno mesto posetilaca za pravljenje fotografija u Kolmaru 🙂

 

Mala Venecija je prava slika sa razglednice.
Svuda oko rečice Lauh nalaze se raznobojne i inteesantne kućice.

 

A nekada je svaka kuća bila obojena u boju koja je označavala zanimanje svog vlasnika. Na primer, bela boja je bila boja pekara, žuta je označavala proizvođače sireva, a zelena baštovane i poljoprivrednike.

U Maloj Veneciji se nalazi i ribarski kvart (the Fishmonger’s district) u kojem su živeli živeli profesionalni ribari i trgovci ribom. Njihove kuće su bile ofarbane plavom bojom. Ovaj kvart je bio uništen u velikom požaru 1706. godine, ali je kasnije renoviran, posebno u periodu od 1978. to 1981. godine.

Ovde se nalazi i kožarski kvart (Rue des Tanneurs), koji datira iz 17. i 18. veka. Dobio je ime po kožarima koji su ovde živeli i radili. Obično su na gornjem spratu svojih kuća sušili životinjske kože.

U ovoj ulici nalazai se i restoran „Brasserie des Tanneurs“.
Prema mom mišljenju, ovo je najukrašenija kuća u Kolmaru: srca, lutke, razne figurice 🙂

 

Ali postoji još nešto što me je oduševilo u Kolmaru.

 

Na kućama su postavljene različite oznake koje ukazuju na određene delatnosti koje se u njima obavljaju, kao što su hoteli, apartmani, restorani, radnje. I sve izgledaju fenomenalno!

 

Frederik Bartoldi (Frédéric Bartholdi)

Blizu kanala u Maloj Veneciji, nalazi se i trg Šest crnih planina (Place des Six Montagnes Noires), koji je dobio ime po hotelu za ugledne goste koji se nekada nalazio na tom mestu. Danas se tu nalazi i Roeselman fontana, delo vajara Frederika Bartoldija iz 1888. godine.

 

Inače, Bartoldi je rođen u Kolmaru, a poznat je po tome što je napravio čuvenu Statuu Slobode (the Statue of Liberty), koja se nalazi u Njujorku.  Bio je to poklon francuskog naroda američkom narodu 28. oktobra 1886. godine. Danas je kuća vajara Bartoldija pretvorena u Muzej Bartoldi u kojem se nalaze umetnička dela, nameštaj njegove porodice, a povremeno se održavaju i izložbe.

 

Muzeji u Kolmar gradu

Ukoliko imate vremena, možete posetiti i ostale muzeje,  kao što su Muzej igračaka i vozića, Etnografski muzej i Muzej nacionalne istorije, kao i Hansi muzej. Ali najpopularniji je muzej Unterlinden (Musée Unterlinden), koji se nalazi na mestu nekadašnjeg manastira, a kao muzej je otvoren u aprilu 1853. godine. Renoviran je 1980.  godine i danas se sastoji iz dve posebne zgrade u kojima se nalazi Izenhajmski oltar, remek delo nemačkog slikara Matijasa Grinevalda, zatim srednjovekovne i moderne slike, arheološki predmeti i umetničke zbirke.

 

Crkva Sv. Martina (Saint Martin’s Church)

Crkva Sv. Martina je rimokatolička crkva građena između 1235. i 1365. godine, u gotičkom stilu i posvećena je Svetom Martinu. Nekoliko puta je restaurirana, a 1572. godine vatra je uništila krov i južnu kulu, koja je naknadno zamenjena neobičnom kulom u obliku fenjera. Prilikom glavnih restauracija 1982. godine, pronađeni su ostaci karolinške crkve iz 1000. godine, kao i ostaci iz 11. i 12. veka.

 

Stanovništvo često crkvu zove Katedralom u Kolmaru, iako je ona bila katedrala vrlo kratko, tokom francuske revolucije. Inače ovo je nekad bila Kolegijalna crkva, što znači da njom upravlja grupa sveštenika, a i grad nikad nije bio sedište biskupa. Crkvu možete posetiti od 8 do 18.30 časova svakog dana osim nedeljom.

 

Dominikanska crkva (Dominican church)

Druga veoma važna verska znamenitost je Dominikanska crkva, sagrađena između 1283. i 1346. godine u starom gotičkom stilu. Više puta je restaurirana, a naročito tokom 1980-tih i 1990-tih godina. Ovde se nalazi čuveno remek delo Martina Šongauera, Madona u ružičnjaku iz 1473. godine. Cena ulaznice za odrasle iznosi 1,5 evra.

 

 

Alzaška kuhinja

 

A  kad se umorite od šetnje, napravite pauzu.

 

U Kolmaru možete pronaći puno restorana i vinskih barova.

 

Alzaška kuhinija je vrlo slična nemačkoj, jer se u njoj dosta koristi svinjsko meso u različitim oblicima. Jedno od najpopularnijih jela je Choucroutegarnie, koje se pravi od kupusa, kobasica, šunke i krompira.

Veoma popularno jelo je i Tarte flambée, koje je veoma slično italijanskoj pici. Pravougaonog je oblika i prekriveno je belim kremom, sirom, slaninom i kolutovima luka. Postoji i slatka verzija sa cimetom, jabukama ili borovnicama,  flambirana slatkim likerom.

 

Alzaška vina

Zahvaljujući svom geografskom položaju, Kolmar je vinski centar alzaške regije. Mali vinogradi se prostiru po uskim obroncima planina Vosgeze. Alzaška klima je polukontinentalna sa puno sunčanih dana i letnjim temperaturama između 30ºC i 35ºC. Jesen je veoma prijatna sa malo kiše, što ovu regiju čini savršenom za proizvodnju vina.

Zato iskoristite priliku i probajte alzaška vina, od kojih su najpoznatija Pinot Noir, Pinot Blanc, Riesling, Sylvaner, Muscat, Pinot Gris, Gewurztraminer. Vina su takođe i odličan suvenir koji možete poneti kući.

Ako planirate da provedete više dana u Kolmaru, možete se priključiti alzaškim vinskim turama i uživati u isprobavanju vina i poseti vinarijama. Više o tome možete pogledati ovde.

 

Na vinskoj ruti Alzasa nalaze i dva veoma živopisna sela, šarena kao što je Kolmar, a to su Kajzersberg i Rikvir.
U blizini vinograda, nalazi se i Chateau du Haut-Koenigsbourg, srednjovekovni dvorac, koji pripada mestu Oršviler, na padinama planine Vosgezi. Više o ovim interesantnim mestima možete pročitati u nekom od narednih objava.

 

Posetite Kolmar

Bilo koji period je dobar za posetu Kolmaru.
Tokom proleća, leta, a delimično i tokom jeseni, grad je pun raznobojnog cveća i zelenila.
A ako uživate u vinu i muzici, savršeni period je avgust. Svake godine u Kolmaru se održava Vinski sajam u kojem učestvuje preko 300 proizvođača vina, a festival je dopunjen koncertima velikih svetskih muzičkih zvezda.

A kad dođe zima, Kolmar je dodatno ukrašen tokom božićnih praznika. Kućice-štandovi sa lokalnim proizvodima i poklonima prave posebnu romantičnu atmosferu.

 

Na vama je da izaberete pravi trenutak za posetu Kolmaru i stvorite svoju modernu i magičnu bajku u ovom šarmantnom gradiću u dolini Alzasa.