Veličanstvena Postojnska jama, dom zmajevih beba

Postojnska jama  predstavlja prirodno čudo koje se nalazi u jugozapadnoj Sloveniji. Njena fantastična pećinska formacija i najpoznatiji stanovnik, beba zmaj, privlače milion posetilaca godišnje.

Pored Bledskog jezera, jedna je od najvažnijih turističkih atrakcija u Sloveniji. Takođe, to je jedino mesto na svetu gde se možete voziti električnim vozom kroz podzemnu pećinu.

Pećina je deo Parka Postojnske jame, zajedno sa obližnjim hotelom Jama, Vivarijumom,  izložbenim prostorom EXPO Cave Karst  i Predjamskim zamkom.

 

 

✨Napomena:

Ova objava sadrži partnerske linkove.
Ako kliknete i obavite kupovinu, mogu zaraditi malu proviziju bez dodatnih troškova za vas. Hvala.

 

📍Kako stići do Postojnske jame

Park Postojnska jama nalazi se u blizini grada Postojne i lako je dostupan različitim vrstama prevoza.
Nalazi se na idealnoj lokaciji na raskrsnici puteva između Hrvatske, Italije, Mađarske i Austrije.

🚗 Automobilom
Najudobniji način je automobilom prateći autoput A1 iz Ljubljane, koja je udaljena 46 km. Zapravo, Postojna je na sličnoj udaljenosti  i od Kopra, Portoroža, Rijeke i italijanskog grada Trsta. Beograd je udaljen 580 km, što znači oko 6 sati vožnje, plus vreme na granici sa novim EES sistemom.

 🚌 Autobusom
 Postojnska autobuska stanica se nalazi u centru grada, a autobusi idu na svakih sat vremena iz Ljubljane i nekoliko gradova do Postojne.

🚅Vozom
Železnička stanica Postojne nalazi se nekoliko kilometara južno od Postojnske jame. Odatle možete uzeti lokalni autobus koji saobraća do parka Postojnska jama i autobuske stanice, ili peške, potrebno je oko 25 minuta. Inače, nalazi se na glavnoj železničkoj pruzi između Ljubljane i Trsta, i na železničkoj pruzi Beč-Venecija koja povezuje Zagreb, Salcburg, Rijeku i Kopar.

✈️ Avionom
Najbliži aerodrom je u Ljubljani, koji je povezan sa italijanskim erodromima u Trstu i Veneciji, i u Hrvatskoj, kao što su Zagreb, Rijeka i Pula.

 

 

💡Šta treba znati pre posete Postojnskoj pećini

 

Cene ulaznica

Postoje različite opcije za karte, u zavisnosti od broja mesta koja se posećuju.
Preporučuje se kupovina putem interneta zbog gužve, ili ih možete kupiti na blagajni blizu pećine i hotela Jama.
Prva tura počinje u 9 ujutru, i to je najbolje vreme za posetu, jer nije prevelika gužva.

Ovo su cene karata za obilazak Postojnske jame u 2026:
odrasli 33,50 evra, studenti (16-25 godina) 26,50 evra, deca (6-15) 19,90 evra, a za decu do 5 godina karta košta 1 evro.

Najbolja opcija je kupovina kombinovane karte, koja uključuje posetu Postojnskoj jami, Vivarijumu, Ekspo pećini Kraš i Predjamskom zamku. Ova karta košta 57,50 evra za odrasle, 45,90 evra za studente (16-25 godina), 34,50 evra za decu (6-15 godina) i 4 evra za decu do 5 godina.

Ako kupite kartu koja uključuje posetu Predjamskom zamku, možete koristite šatl autobus između ulaza u Park Postojnska jama i Predjamskog zamka, koji je dostupan u određenom delu godine. Takođe, vožnja taksijem može se organizovati na blagajni.

 

Šta obući za posetu pećini

Imajte na umu da je temperatura unutar pećine konstantna i iznosi 10 °C tokom cele godine, bez obzira na godišnje doba. Preporučuje se nošenje zatvorene i udobne sportske obuće, jer su pećinske staze vlažne. Takođe, ponesite jaknu, džemper i duge pantalone ako dolazite tokom leta, kako biste bili sigurni da vam neće biti hladno.

 

Vođene ture u pećini

Obilasci Postojnske jame traju 90 minuta, a vode vas vodiči koji govore slovenački, engleski, nemački ili italijanski jezik.
Postoji i opcija za audio vodiče na raznim jezicima.
Naš vodič, Kevin Klun Valenčić je bio fantastičan i dao nam je mnogo informacija o pećini i njenim zanimljivim stanovnicima.

 

Fotografisanje

Možete praviti fotografije ili video zapise u pećini, ali je strogo zabranjena upotreba blica kako bi se zaštitile oči pećinskih životinjica i skulptura osetljivih na svetlost.

 

Expo Jama Kras

Najbolji način da započnete obilazak Postojnskog parka je poseta Ekspo Jami Kras.

To je moderan interpretativni prostor koji vas upoznaje sa fascinantnim svetom kraškog podzemlja. Na interaktivan i vizuelno atraktivan način, ovde se objašnjava kako nastaje kraš, kako voda oblikuje pećine hiljadama godina i koliko je vremena bilo potrebno da se stvori sistem koji ćete uskoro videti i po kome ćete hodati.

Zapravo, EXPO je priča o otkriću jedne od najpoznatijih pećina u Evropi. Postojnska jama se smatra kolevkom speleobiologije. Prema natpisima na zidovima pećine, prvi posetioci su verovatno bili u 13. veku.

Inače, slovenačka reč „kras“ znači stenoviti predeo. Bila sam iznenađena činjenicom da je do proleća 2017. godine u Sloveniji zabeleženo 12.000 poznatih pećina koje su Speološko društvo Slovenije i Institut za kraš, upisali u registar pećina.

 

Luka Čeč, pronalazač Postojnske pećine

U aprilu 1818. godine, radnici su se pripremali da osvetle Veliku dvoranu u pećini za posetu austrijskog cara Franje I. Među njima je bio i Luka Čeč, svetioničar, koji je prešao improvizovani most na reci Pivki i popeo se uz nekoliko stena. Odjednom je nestao, a njegove kolege su već pomislile na najgore. Ali, Luka se konačno pojavio i blistajući uz svetlost lampe, rekao: „Evo novog sveta, ovde je raj!“

Njegovo istraživanje i otkriće ranije nepoznatih podzemnih dvorana označili su početak moderne speleologije u regionu.

Nažalost, Lukino fantastično otkriće je pripisano Josipu Jeršinoviću fon Levengrajfu, blagajniku okruga Postojne, zbog njegovog siromašnog porekla. Njegov zahtev da bude član službe vodiča kroz pećine takođe je odbijen, ali je on nastavio da istražuje.

Zapravo, Luka je bio prvi koji je dokazao da u pećini postoji život 1831. godine, kada je otkrio pećinskog insekta, tankovratnog podzemljara (Leptodirus hochenwartii).

Umro je 1836. godine, a tek 1854. godine Luka je pomenut u Šmidlovom radu o slovenačkim pećinama. To je bilo prvi put da je njegovo ime stavljeno pored ostalih istražitelja Postojnske jame.

 

 Istorija pećinskog vozića i turizma u Postojnskoj pećini 

Nakon Lukinog otkrića, prvi turisti su počeli da dolaze u pećinu 1819. godine. Bila je to prava avantura, penjanje i istraživanje uz svetlost baklji, pa su decenijama pokušavali da pronađu bolje rešenje.

U martu 1857. godine, postavljena je nosiljka za carski par, Franca Jozefa i njegovu suprugu Elizabetu, poznatu kao carica Sisi.
Zbog svog horizontalnog položaja, bilo je moguće postaviti prvu železnicu u podzemnoj pećini u junu 1872. godine. Hm, tada su vodiči vukli dva vagona sa četiri posetioca po pećini, sa bakljama u rukama.

Od 1872. do 1923. godine, pećina je postala turistička atrakcija. Posle Prvog svetskog rata, Postojna je bila pod vlašću Kraljevine Italije, a 1923. godine železnička pruga je potpuno renovirana i proširena. Posetioci su se kretali po pećini lokomotivom na benzinski pogon, koja je mogla da primi 20 putnika.

Broj posetilaca je brzo rastao, a uprava pećine je kupila još jednu lokomotivu. Nova je imala 25 vagona sa 6 sedišta i mogla je da primi 150 posetilaca odjednom na turi.

Posle Drugog svetskog rata, Postojnska jama je postala deo slobodne teritorije Trsta, a kasnije Jugoslavije. Lokomotive na benzinski pogon pravile su previše buke i izduvnih gasova. Konačno, 1956. godine, uprava jame je kupila električne lokomotive na baterije, a ovaj tip se i danas koristi. A broj posetilaca brzo raste, iz dana u dan…

Vivarijum, podzemni zoološki vrt

Na samo pedesetak metara od ulaza u Postojnsku jamu, pored EXPO centra i hotela Jama, nalazi se i Vivarijum. Ova tura nije vođena, tako da imate vremena da sami pogledate izložbu.

Vivarijum se sastoji od dva dela: istraživačkog dela (laboratorije), koji se koristi za naučni rad i istraživanja, i speleobiološke izložbe.

Da li znate da postoji preko 150 vrsta pećinskih životinja, uključujući pauke i rakove, koje su se prilagodile potpunom mraku? Neke od njih možete videti u Vivarijumu, jer je to nemoguće u pećini.

 

U septembru 1831. godine, Luka Čeč je pronašao tankovratnog insekta (Leptodirus hochenwartii) na jednom od stalaktita ispod Velike planine u pećini. Buba ima sitan vrat, tanke noge i veliki stomak. To je bio početak biospeleologije, nove nauke koja proučava organizme koji žive u pećinama, često nazivane pećinska biologija.

 

Beba zmaj – Baby dragon

Najzanimljiviji stanovnik je čovečja ribica (Proteus anguinus), poznata kao beba zmaja. Prema legendi, verovalo se da su ove ribice potomci zmaja koji živi u pećini.

Ova jedinstvena vrsta provodi ceo svoj život u potpunom mraku pod zemljom. Najveća je od svih životinja u pećini, a dugačka je 25 do 30 centimetara.

Beba zmaja je neverovatno osetljiva. Njegova koža nema nikakvu zaštitnu pigmentaciju, pa je bledo ružičaste boje i podseća na kožu ljudi, zbog čega je dobila ime „čovečja ribica“.

Prednji i zadnji par nogu su zakržljali. Tri para jarko crvenih spoljašnjih škrga služe kao organi za disanje, iako kiseonik dobijaju iz vode i kroz kožu. Hrani se rakovima, crvima, puževima i drugim vodenim beskičmenjacima.

Fascinantna je činjenica da može da živi i do 100 godina, a bez hrane može da preživi nekoliko godina!

 

Zanimljivo je da dostiže polnu zrelost posle 14 godina. Godine 2016, ceo svet je posmatrao izleganje 21 mladunca čovečje ribice u turističkoj pećini, što je prvi put zabeleženo u istoriji.

Čovečja ribica u Vivarijumu je dokaz koliko je život u pećinama zaista krhak i neverovatan. Može se naći u podzemnim jezerima i mirnim delovima dinarskih kraških potoka, od severa Italije, Istre, Slovenije, preko Dalmacije, Bosne, do Crne Gore.

 

📍Postojnska jama, kraljica pećina

 

 

Ispred pećine, nalazi se upravna zgrada koja datira iz perioda kada je Slovenija bila deo Austrougarske, a pećina se tada zvala „Adelsberger Grote“. Danas se tu nalaze blagajna, prodavnica i početna stanica vozića.

 

Pećinski sistem je nastao delovanjem Pivkom, rekom ponornicom. Može se videti na ulazu u Postojnsku pećinu, zatim u Otošku i Crnu pećinu, kao i u jamu Pivka.

Pre 1818. godine, posetioci su mogli da posete samo 300 metara pećine, ali danas je moguće više od pet kilometara.

 

Vožnja pećinskim vozićem 

Poseta Postojnskoj jami počinje na ulaznoj stanici pećinske železnice.
Vozić prvo prolazi kroz veštački tunel, izgrađen 1964. godine, kada je izgrađena dvokolosečna železnica.

 

Zatim sledi Gotska dvorana, koja je bogato ukrašena stalaktitima i stalagmitima i Balska dvorana. Vožnja vozićem kroz osvetljene tunele i dvorane je nezaboravna i ostavlja vas bez daha na svakom metru.

 

Posle dva kilometra, nastavljamo našu posetu peške oko 1,5 km. Staza vodi pored Velike planine (poznate i kao Kalvarija), preko Ruskog mosta do Prelepih pećina, zatim kroz dvoranu Špageta, Belu i Crvenu dvoranu.

 

 

Bili smo oduševljeni bogatstvom pećinskih ukrasa.
Skulpture stalagmita i stalaktita pojavljuju se u različitim oblicima, nijansama i veličinama.

 

 

Simbol Postojnske jame je veličanstveni jarkobeli stalagmit visok pet metara, nazvan Brilijant.

 

I negde u tišini, u mračnom akvarijumu, možete videti najosetljivijeg stanovnika ovog ekosistema: čovečju ribicu.

Samo speleolozi imaju čast da je vide u njenom prirodnom okruženju. U turističke svrhe, napravljen je veštački bazen gde bebe zmajeva borave dva meseca, a zatim se vraćaju u svoje prirodno okruženje. Novi zauzimaju njihovo mesto i to kontinuirano čine decenijama.

Idući dalje, došli smo do ogromne Koncertne dvorane. Zbog izuzetne akustike, tamo se i danas održavaju koncerti, a može da boravi oko 10.000 ljudi.

Zanimljivo je da se tamo mogu naći suvenirnica i najstarija podzemna pošta na svetu, odakle možete poslati razglednicu.

 

Naša tura se ovde završila i ušli smo u vozić koji nas je vodio do izlaza iz pećine.

Decenijama je poseta Postojnskoj jami bila stvar prestiža. Mnogi ugledni gosti, predsednici, naučnici, aristokrate i umetnici iz celog sveta posetili su ovu čudesnu pećinu. A vi, da li ste je posetili ili još uvek čekate priliku 🤩

 

 

📌 Šta videti u blizini Postojnske jame

Zavisno od vašeg vremena i interesovanja, evo nekoliko predloga za dnevne izlete.

🏰 Predjamski dvorac je udaljen samo 9 km od Postojnske jame i obavezno ga treba videti.
📌 Ljubljana, glavni grad Slovenije.
🏞️ Prelepo Bledsko jezero. 
📍 Interesantni primorski gradovi: Piran, Portorož i Koper.
📌  Omiljeni italijanski grad Trst, udaljen 47 km, savršen za jednodnevni izlet i za uživanje u italijanskoj kafici, pasti i šopingu.

 

Moram da priznam da sam se veoma radovala poseti Postojnske jame! Jednom rečju, vožnja vozićem i poseta Postojnskoj jami sa Vivarijumom i EXPO Krasom, bila je fantastično iskustvo!
Za mene je to bilo kao ostvarenje dečjeg sna, kada sam sanjala da budem arheolog i istražujem novi svet.

 

A za potpuni doživljaj, prenoćite bar jednu noć u hotelu Jama, koji se bukvalno nalazi pored ulaza u Postojnsku jamu.
Ali, to je već druga priča na blogu, zato ostanite sa nama i dalje…