Delfi, pupak i centar antičkog sveta

Delfi su najsvetije mesto u staroj Grčkoj, poznato po Apolonovom hramu i Pitijskom proročištu. Ali za stare Grke, to je bio „pupak sveta“.

Verujem da vam zvuči poznato da neka mesta zrače posebnom energijom i spokojom. I zato nije bilo iznenađujuće što su Delfi bili verski centar grčkog sveta. I danas, okružen prelepom prirodom, planinama i zelenilom, Delfi vas očarava svežim vazduhom i mirom.

Zbog svog izuzetnog istorijskog značaja, Delfi su 1987. godine upisani na UNESKOVU listu kulturne baštine.

Nadam se da će ljubitelji istorije uživati u priči, kao što sam i ja uživala u šetnji ovim božanskim svetilištem.

 

 

Kako stići do proročišta Delfi  

Arheološko nalazište Delfi nalazi se oko 400 m od današnjeg sela Delfi, na teritoriji Fokide. Zapravo, smešteno je na donjoj padini planine Parnas u centralnoj Grčkoj, između dve stene Fedrijada koje su visoke oko 700 m. Sa druge strane stena, dolina reke Pleistos pravi prirodni prolaz iz istočne u zapadnu Grčku.

Delfi su udaljeni 10 km od Korintskog zaliva i 181 km od Atine.

 

Moram da kažem da je Delfi bio na mojoj listi putovanja dugi niz godina. Kada sam videla da turistička agencija „Mayak Tours“ u svom novogodišnjem aranžmanu organizuje i izlet u Delfi, znala sam da je došao taj dan 🙂

Obično se poseta Delfima organizuje kao jednodnevni izlet ili kao beg za vikend iz Atine.
Najbolji način da dođete do Delfija je automobilom, zavisno od toga gde ste smešteni.
Druga opcija je autobusom koji polazi sa atinske autobuske stanice KTEL Liosion, a vožnja traje 3 sata. Karta košta oko 18 evra u jednom pravcu, ali prvo proverite raspored KTEL-a.

Treći način da dođete do Delfija je putem organizovanih tura sa turističkim agencijama iz Atine, ili rezervacijom preko platformi Get Your Guide ili Viator platforme.

 

Ulaznice za arheološko nalazište Delfi

Cena ulaznice uključuje posetu Arheološkom muzeju i arheološkom lokalitetu Delfi.

♦ Letnja sezona: 1. april – 30. oktobar: 12 evra, a cena sa popustom je 6 evra.
Radno vreme: svakog dana od 8 do 20h, osim utorkom od 10 do 17h.

◊ Zimska sezona, 1. novembar – 31. mart: 6 evra za sve posetioce.
Radno vreme: svakog dana 8.30 – 16.30h.

Deca do 5 godina, građani EU do 25 godina i studenti ne plaćaju ulaznice.

Proverite više informacija o radnom vremenu i prazničnim neradnim danima na veb stranici ovde.

 

Saveti: šta treba da znate pre nego što posetite Delfi

Svetilište u Delfima je jedno od najvažnijih grčkih arheoloških nalazišta i zbog velikog interesovanja, moguće su gužve.

♦ Ako dolazite individualno, najbolje vreme za posetu je rano ujutru ili popodne, da biste izbegli organizovane ture autobusom.
◊ Postoji mali besplatni parking u blizini muzeja, tako da su uglavnom automobili i autobusi parkirani pored puta.
♦ U blizini muzeja postoje čisti besplatni toaleti, ali na arheološkom lokalitetu ih nema.
◊ Obujte udobnu obuću, staza je delimično popločana i klizava.
♦ Ponesite vodu sa sobom, posebno tokom toplih dana, kao i šešir i kremu za sunčanje.
◊ Nije dozvoljeno dirati ili penjati se na ruševine lokaliteta i u muzeju.
♦  Pušenje je zabranjeno na lokaciji zbog bujnog zelenila oko antičkih ruševina.

 

 

Par reči o istoriji Delfa

Panhelensko svetilište u Delfima posvećeno je Apolonu, olimpijskom bogu svetlosti, streljaštva, proročanstva, muzike, umetnosti i lečenja.

 

Dokazi pokazuju da su Delfi bili naseljeni još u doba neolita (oko 4000. godine p.n.e), a zatim i tokom mikenskog vremena (1500-1100. godine p.n.e). Svetilište je počelo da se razvija u 8. veku p.n.e, ali je vrhunac dostigao tokom 6. veka p.n.e. Današnje ruševine su iz 4. veka p.n.e.

Prema mitologiji, u pokušaju da pronađe centar Zemlje, bog Zevs je poslao dva zlatna orla, jednog na istok i jednog na zapad. Na mestu gde su se sreli, Zevs je bacio kamen sa neba direktno na mesto gde se nalazio Delfi. Bio je to kamen Omfalos, koji se za stare Grke smatrao centrom sveta ili „pupkom Zemlje”.

Omfalos se nalazio u Apolonovom svetilištu. Originalni kamen se  danas nalazi u obližnjem muzeju, a njegovu kopiju možete videti na Svetom putu, na mestu gde je pronađen.

 

Neverovatna priroda i divan kompleks svetilišta privlačio je posetioce koji su dolazili da čuju o budućnosti od Pitije, Apolonove sveštenice.

 

Piton i  Apolon

Prema nekim mitovima, ovde je prvo postojao hram posvećen ženskoj boginji Zemlje (Geji). Čuvao ju je sin, zmaj Piton, koji je živeo blizu Kastalinog izvora, između stena Fedrijada.

Međutim, Apolon je ubio Pitona i osnovao svoje svetilište. U čast Pitonove smrti i da bi se pročistio od počinjenog zločina, Apolon je pokrenuo Pitijske igre. Sveštenica koja mu je služila u svetilištu zvala se Pitija. Svi posetioci i hodočasnici zastali su da se umiju i osveže na Kastalinom izvoru pre posete Delfima. Takođe, Pitija i sveštenici su ga koristili za ritualna pročišćenja pre procesa proricanja.

 

Šta videti na lokalitetu Delfi

Arheološki lokalitet Delfi obuhvata:
♦ Svetilište Atine Pronaja, Tolos i Gimnazijum,
◊ Svetilište u Delfima i Apolonov hram,
♦ Arheološki muzej.

 

Svetilište Atina Pronaja i Tolos

Prateći put od sela Arahova do svetilišta u Delfima, prvo možete da vidite ruševine svetilišta Atine Pronaje i Tolosa na levoj strani. To je deo Delfijevog lokaliteta sa besplatnim ulazom. Sa puta pratite stazu i prođite pored ruševina Gimnazijuma.

Moram priznati da sam jako želela da posetim ovo mesto, ali nažalost, naša grupa ga nije videla. Obično je to slučaj sa organizovanim turama, verovatno zbog ograničenog vremena. Takođe, stazu su zatvorile vlasti Regiona Centralne Grčke zbog prethodnog obrušavanja litice u oktobru 2024. godine, kada je povređeno dvoje turista. Ali ako dolazite individualno, možete ga posetiti, samo budite oprezni jer nema asfaltirane staze.

 

Svetilište se sastojalo od nekoliko oltara, Atininog hrama, dve riznice i Tolosa, najfotografisanijeg dela u Delfiju. I danas izgleda fascinantno, smešten između brda, dolina, drveća i polja maslina.

Tolos je bila kružna građevina koju je sagradio arhitekta Teodor Fokejski 380-370. p.n.e. Nekada je imala 20 dorskih stubova na kružnoj kolonadi i 10 korintskih polustubova u unutrašnjosti. Danas se mogu videti samo tri rekonstruisana stuba. Hm, njegova prava namena je još uvek misterija…

 

Pored svetilišta nalazila se Gimnazijum, vežbaonica i terme, gde su sportisti trenirali za Pitijske igre na stadionu Delfa.

 

Glavni deo lokaliteta i muzej se nalaze otprilike 800 m severno od ovog svetilišta, samo pratite put.

 

Apolonovo svetilište

U Arheološkom muzeju možete videti model rekonstruisanog Apolonovog svetilišta.
Možemo samo da zamislimo kako je izgledalo neverovatno i moćno u davnim vremenima…

 

Sveti put i Rimska agora

Antička staza, poznata kao Sveti put je vodila prema Apolonovom svetilištu.
Staza ide cik-cak sa nekoliko setova stepenica zbog konfiguracije zemljišta.

 

Prva stanica na Svetom putu bila je grčka agora, tj pijaca.
Ali kada su Rimljani zauzeli Delfi, obnovili su je i postala je poznata kao Rimska agora.

 

Sastojala se od trema sa stubovima i dugačkom stoom koja je služila za odmor i kao mesto okupljanja. Tu se nalazilo i pet prodavnica u kojima su hodočasnici mogli da kupe zavetne ponude pre nego što dođu u Apolonov hram.

 

Riznice i kamen omfalos 

Duž Svetog puta bilo je mnogo statua i zgrada-riznice sa ponudama velikih grčkih polisa, gradova-država.

Riznice su predstavljale njihovo bogatstvo i moć, a takođe su obeležavale svoje pobede i zahvalnost proročištu za savet. Obično je to bila desetina ratnog plena. Građene su kao mali hramovi, a danas se vide samo ruševine njihovih temelja.

Jedna od najzanimljivijih bila je Sifnijska riznica iz 6. veka p.n.e. Sagradili su je stanovnici grada Sifnos sa kikladskog ostrva Sifnos, bogatog rudnicima srebra i zlata. Njegov pediment (ukrasni trougaoni deo) na vrhu su nosile dve karijatide, postavljene jedan vek pre čuvenih karijatida na atinskom Akropolju. Njihovi delovi se mogu videti u muzeju, zajedno sa ostacima friza.

Među najvećih riznicama bila je Riznica Argosa koja datira iz 380. godine p.n.e.
Zatim, tu su bile riznice Sikionaca, Boetinaca, Tebanaca, Spartanaca itd.

 

U blizini riznice Atinjana nalazi se kopija omfalosa na mestu gde je pronađen, a koji sam već pominjala u tekstu.

 

Riznica Atinjana

Riznica Atinjana je bila najimpresivnija riznica i jedina je rekonstruisana između 1903. i 1906. godine.
Atinjani su je sazgradili oko 490. godine p.n.e. nakon pobede u Maratonskoj bici protiv Persijskog carstva.

 

Riznica je bila dugačka 9,7 m i široka 6,62 m, sagrađena od najfinijeg Parijskog mermera. Postojala su dva stuba u antisima koji su podržavali mali trem u sredini. Serija od 30 metopa (male reljefne ploče) sa scenama bitaka Herakla i Tezeja okruživala je pervaz (deo izmedju stubova i pedimenta). Gipsane kopije metopa postavljene su na restaurirani spomenik jer se originalni ostaci nalaze u muzeju.

 

Sibilina stena 

Inače, razgovori sa proročicama imali su važnu ulogu u staroj Grčkoj. Najpoznatija proročišta bila su u Dodoni, Olimpiji, na ostrvu Delos i u Didimiju u Maloj Aziji. Međutim, najvažnije proročište bilo je u Delfima od 1400. godine pre nove ere do 390. godine nove ere.

Jedna zanimljiva stena se može videti u blizini riznice Atinjana. Pretpostavlja se da je tamo sedela Sibila, prva sveštenica u Delfima i proricala budućnost.

 

U blizini riznica Atinjana i Sibiline stene nalazila se i Stoa Atinjana. Inače, stoa je natkriveno šetalište, otvoreno na ulazu sa stubovima. Ova stoa je izgrađena oko 478-470 p.n.e. tokom ranog klasičnog perioda, sa stubovima od jonskog mermera. Atinjani su je posvetili Apolonu posle Persijskih ratova.

 

Iza stoe se vide ostaci poligonalnog zida koji podupire terasu Apolonovog hrama.

 

Apolonov hram

Apolonov hram se nalazio u centru svetilišta.
Bio je okružen pozorištem, riznicama, brojnim statuama, stoama i oltarima.

 

Na istom mestu su postojala tri hrama podignuta od 7. veka p.n.e. do 334-333. godine p.n.e. Danas možemo videti ruševine trećeg hrama. Takođe, obnovio ga je i car Domicijan 84. godine nove ere o čemu postoji i natpis u muzeju.

Hram je imao 6 dorskih stubova na kraćim i 15 stubova na dužim stranama. Veruje se da se hram sastojao od pronaosa (ulazni trem), naosa (glavnog dela hrama), unutrašnjeg svetilišta i odaje u kojoj je Pitija primala proročanstva od Apolona.

Zanimljivo je da je hram poznat i po Delfskim maksimama Sedam mudraca Grčke. One predstavljaju skup moralnih izreka, a 3 od 147 maksima, bile su ispisane na pronaosu: „Upoznaj sebe“,  „Ničega previše “ i „Sigurnost vodi propasti“, ​​zajedno sa misterioznim  delfskim simbolom „E“. Na neki način, maksime nas uče da su svi odgovori koje tražimo zapravo u nama.

Hm, moja omiljena maksima je „Ne umori se od učenja“ 🙂

 

Pitija i proročište u Delfima

Proročište u Delfima je bilo sveto mesto Apolonovog svetilišta. U najdubljem delu hrama, Apolon je preko Pitije govorio svoja čuvena proročanstva.

Grci su se vekovima konsultovali u proročištima o raznim pitanjima: ratu, osnivanju kolonija, zdravlju, braku i verskim obredima. Pitanja su se mogla postavljati 7. dana u mesecu tokom cele godine, osim zimi, jer Apolon nije bio u svom hramu već sa drugim bogovima. Ali prvo, posetioci su morali da se pročiste na svetom izvoru i donesu raskošne zavetne darove.

Prvosveštenica Pitija je sedela na božanskom tronošcu u hramu. Pokušala sam da je zamislim kako udiše isparenja iz procepa u podu, žvaće listove Apolonovog lovora držeći u ruci činiju sa vodom sa svetog izvora. Pitija je u transu primala reči i odgovore od boga Apolona. Ponekad su njena proročanstva bila u obliku nepovezanih reči, tako da su sveštenici morali da ih prevede posetiocima.

Inače, veruje se da su isparenja iz poda bila gasovi iz zemlje. Prema novim geološkim istraživanjima, moguće je da su iz krečnjaka postojali laki ugljovodonični gasovi koji su izazivali halucinacije.

 

Dva zanimljiva Pitijina proročanstva 

Prema Herodotu, Krez je bio vladar Lidije, grčkog kraljevstva u današnjoj Turskoj između 585. i 546. godine p.n.e.
Konsultovao se sa proročištem jer je želeo da napadne Persiju. Odgovor je bio: „Ako zaratite protiv Persijanaca, uništićete veliko carstvo“. Međutim, Krez je verovao da će on uništiti Persijsko carstvo, ali ustvari, uništena je njegova vojska.

Hm, proročište je govorilo istinu, carstvo je uništeno, ali suprotno od onoga što je Krez mislio…

Još jedan zanimljiv mit je o Aleksandru Velikom nakon što je postao kralj Makedonaca. Pre svog čuvenog pohoda na Persijsko carstvo, Aleksandar je svratio do Delfija zbog proročanstva. Ali, rečeno mu je da dođe sledeći put jer je tog dana bilo zabranjeno da dobije odgovor. Aleksandar je pobesneo je i odvukao Pitiju u svetilište. Ona se uplašila se i rekla mu da je nepobediv. To je bio savršen odgovor za Aleksandra, tako da je nastavio ekspediciju u Aziju 334. godine p.n.e.

 

Zmijski stub i Hioski oltar

 

Antičko pozorište u Delfima

Prateći stazu iznad Apolonovog hrama, došli smo do pozorišta u Delfima.
Skinuli smo jakne, možda zato što je bio sunčan i topao dan iako je bio 2. januar, ili možda zbog božanske energije koja se ne može opisati… Ovo impresivno pozorište je izgrađeno u 4. veku p.n.e. koristeći prirodnu padinu planine za sedenje.

 

Pozorište je imalo je 35 redova sa kamenim sedištima podeljenim prolazima i moglo je da primi oko 5.000 posetilaca. Kao i ostala antička grčka pozorišta, imalo je polukružni orkestar i manju scensku zgradu. Tu su se održavali razni festivali, muzičke i dramske predstave, posebno za vreme Pitijskih igara. 

Penjući se dalje uz brdo, sa vrha se pruža zadivljujući panoramski pogled na pozorište, Apolonov hram i prelepu prirodu.

 

Antički stadion

Na najvišoj tački svetilišta nalazi se dobro očuvan Antički stadion, okružen bujnim zelenilom. Sagrađen je u 5. veku p.n.e. i više puta je rekonstruisan. Današnji oblik je iz 2. veka n.e, dugačak je 177 m i širok 25 m. Na severnoj strani su se nalazile klupe sa naslonima za sudije.

Inače, stadion je mogao da primi oko 6.500 gledalaca. Na njemu su se održavala atletska takmičenja u čast boga Apolona, poznata kao Pitijske igre.

 

Pitijske igre

Pitijske igre su bile jedne od četiri panhelenskih igara  antičke Grčke. Ove igre su započete 582. p.n.e. (nakon što je Apolon ubio Pitona) i nastavljene su do 4. veka n.e. Održavale su se svake četiri godine, dve godine posle Olimpijskih igara i između svakih Nemejskih i Istmijskih igara.

Pitijske igre su trajale šest do osam dana. Prva dva dana bila su posvećena glamuroznoj procesiji, pevanju himne u čast Apolona, ritualnom žrtvovanju u Apolonovom hramu, a učesnici bi polagali zakletve u oltaru. Trećeg dana održana su takmičenja u likovnoj umetnosti, igri, pevanju i sviranju muzičkih instrumenata.

Četvrtog dana takmičari su mogli da učestvuju u trčanju, rvanju, boksu, pankrationu i petoboju.

Poslednji dan igara bio je posvećen trkama kočija koje su vukla dva ili četiri konja na hipodromu pored mora. U ovim disciplinama su mogli da se takmiče samo najbogatiji Grci, odnosno kočijaši su se takmičili u njihovo ime. Ali, pobeda je pripadala vlasniku konja.

Zanimljivo je da su se dečaci od 12 do 14 godina takmičili u trčanju i boksu. Takođe, i ženama je bilo dozvoljeno da učestvuju u atletskim i umetničkim događajima, za razliku od Olimpijskih igara.

Umesto novca, pobednici bi dobili lovorov venac koji je za Apolona bio svetinja. Iako mnogi posetioci i grupe ne pešače do stadiona, pratite stazu do vrha. Mislim da se isplati😀

 

👉 Više o čuvenim Olimpijskim igrama možete pročitati ovde:
 Olympija, mesto rođenja Olimpijskih igara.

 

Kraj proročišta u Delfima i njegovo iskopavanje 

Godine 390. n.e, rimski car Teodosije I izdao je naređenje za rušenje e paganskih hramova, uključujući i Apolonov hram.

Svetilište je postalo urbano rimsko naselje u 5. i 6. veku nove ere. Njegove ruševine su korišćene za izgradnju kuća, rimske agore, bazilika, kupatila i raznih zgrada. Ali u drugoj polovini 6. veka broj stanovnika je počeo da opada, verovatno zbog Justinijanove kuge. Posle najezde Slovena početkom 7. veka, Delfi je konačno napušten, i kao takav je ostao vekovima, sve do 19. veka.

Prva Delfska iskopavanja bila su 1838. godine od strane francuskog arheologa Teofila Homola i Francuske arheološke škole iz Atine. „La Grande Fouille“ ili Velika iskopavanja u Delfima trajala su 10 godina, i konačno je Apolonovo svetilište ponovo ugledalo svetlost dana…

 

Arheološki muzej u Delfima

Muzej u Delfima je osnovan 1903. godine, a projektovao ga je francuski arhitekta za iskopine A. Tournaire.

Ovo je jedan od najvažnijih muzeja u Grčkoj, sa artefaktima pronađenim u svetilištu u Delfima. Pogledajte neke od najzanimljivijih eksponata.

 

U prve dve prostorije nalaze se glinene figurice iz mikenskog perioda, zatim veliki bronzani kotao, tronošci, glave grifona i lavova, bronzane figurice, bronzani zavetni šlemovi i štitovi iz 8. i 7. veka p.n.e.

 

Statua Sfinge sa Naksosa 

Jedna od znamenitosti muzeja je statua Sfinge sa Naksosa.
Sfinga je mitsko stvorenje sa licem žene zagonetnog osmeha, sa krilima ptice i telom lavice. Bila je to zavetna ponuda sa bogatog ostrva Naksos, isklesana od njegovog najfinijeg mermera 560. godine p.n.e. Ova statua je visoka 2,2 m i stajala je na 10 m visokom jonskom stubu u blizini Sibiline stene i Apolonovog hrama.

 

Sifnijska riznica

Već sam pominjala Sifnijsku riznicu, izgrađenu za darove od strane grada-države Sipnos. Dve prelepe karijatide podupirale su prednji deo riznice sagrađene oko 525. godine p.n.e. 

 

Riznica je bila duga 8 m i široka 6 m. Neprekidni friz ispod frontona je bio dekorisan sa scenama dvanaest Olimpijskih bogova, sporom između Herakla i Apolona, Trojanskog rata, Bitke divova, Sudjenje trojansku princu Parisu i reljef sa konjima.

 

Stub sa plesačicama

Statua Plesačice iz Delfa je poznata i kao Akantusov stub. Na vrhu stuba nalaze se tri reljefne ženske figure visine oko 2 m. Stub je bio visok oko 13 m i ukrašen lišćem biljke akantus. Nalazio se ispred Apolonovog hrama, a posvetili su ga Atinjani oko 330. godine p.n.e.

Pretpostavlja se da su ženske figure bile tri ćerke Kekropa I, prvog kralja Atike. Na osnovu restauracije, pretpostavlja se da su žene držale ogroman bronzani tronožac sa svetim kamenom omfalosom.

 

Pored ovog neverovatnog antičkog spomenika, možete videti i kružni oltar iz svetilišta Atine Pronaje. Bio je ukrašen sa dvanaest devojaka sa trakama na vencu od lišća.

 

Kočijaš iz Delfa

Bronzana statua Kočijaša se nalazi u poslednjoj prostoriji muzeja.

Bili smo oduševljeni kako statua izgleda fenomenalno i tako živo! Statua u prirodnoj veličini (1,8 m) predstavlja mladog kočijaša. Napravljena je u znak sećanja na jednu od dve pobede tiranina Polizala od Gele sa Sicilije i njegove kočije na Pitijskim igrama 478. ili 474. p.n.e.

 

Pretpostavlja se da je ova statua bila deo jedne veće kompozicije, koja je obuhvatala kočije, konje i dvoje mladih sluga iz štale.

 

Nekada se statua nalazila na desnoj strani Svetog puta u neposrednoj blizini Apolonovog hrama. Statua je bila zakopana ispod kamenja u Delfima, koji je verovatno uništen usled zemljotresa 373. godine p.n.e. Zaista, to je jedina “preživela” bronzana statua iz Delfija. Pronađena je 1896. godine, a nedostaje samo deo leve ruke.

Kočijaš je imao dugačku tuniku sa zategnutim kaišem visoko iznad struka, ali njeni nabori izgledaju pokretno i kao da su pravi! U desnoj ruci drži deo uzde. Jednom rečju, statua izgleda fenomenalno 🙂

 

Natpisi i statue

Jedan od upečatljivih natpisa je posvetni natpis cara Cezara Dominicijana nakon restauracije Apolonovog hrama.

 

Prema Pausaniju, u svetilištu je bilo oko 3.000 statua. Neke od njih su restaurirane, ali većini nedostaju delovi. Zanimljivo je da su najstarije zavetne ponude statue Kurosa iz Delfa, napravljene oko 6. veka p.n.e. To su braća blizanci Kleobis i Biton iz Argosa, sinovi sveštenice Here.

 

Kultna statua Antinoja 

Jedna od najupečatljivijih i najlepših statua je dobro očuvana skulptura Antinoja.

Ovaj izuzetno lep mladić je bio i ljubavnik cara Hadrijana. Statua je napravljena od parijskog mermera između 117. i 138. godine nove ere. Nažalost, Antinoj je jedva dostigao punoletstvo kada se udavio u Nilu tokom njihovog putovanja u Egipat oktobra 130. godine nove ere. Njegova smrt je bila misteriozna i pratile su je razne spekulacije. Međutim, Hadrijan je bio mnogo pogođen njegovom smrću. Zbog toga je proglasio Antinoja bogom i stvorio kult kome je bio posvećen, što je bilo veoma neobično. Čak je sagradio i grad po imenu Antinopolis na mestu Hir-we u gornjem Egiptu. Organizovao je i igre poznate kao Antinoja, koje su se održavale svake godine tokom nekoliko vekova.

Antinojev kult se proširio u Egiptu, Atini, Makedoniji i Italiji. Najmanje 28 hramova i oltara izgrađeno je u njegovu čast, a brojne statue su napravljene širom Rimskog carstva. Međutim, Antinojev kult su kritikovali i pagani i hrišćani.

Uprkos svemu, Antinoj je vekovima bio inspiracija mnogim knjigama i muzičkim predstavama. Zbog svoje homoseksualne kulture, Antinoj je postao „gej ikona“.

Neki arheolozi smatraju da je Antinoj sahranjen u Hadrijanovoj vili, dok drugi misle da je sahranjen u svom hramu u egipatskom gradu Antinopolisu, osnovanim u njegovu čast.

 

Na kraju izložbe možete videti izložen 3D model antičkog svetilišta.

 

Šta videti u blizini svetilišta Delfi

U zavisnosti od vašeg vremena, možete posetiti neka od sledećih zanimljivih mesta.

◊ Seoce Delfi: napravite pauzu za kafu ili ručak nakon posete arheološkom nalazištu.
♦ Arahova je šarmantan planinski gradić udaljen oko 10 minuta vožnje.

◊ Prošetajte mostom preko čuvenog Korintskog kanala koji povezuje Jonsko more sa Saronskim zalivom u Egejskom moru.
♦ Nafplio je divan primorski grad sa tavernama, kafićima, tvrđavama i raznim smeštajnim objektima.
◊ Mikena, centar Mikenske civilizacije.
👉 Više o Mikeni možete pročitati ovde: Mikena, srce mikenskog sveta.

♦ Epidaurus, antičko pozorište sa neverovantnom akustikom i Asklepijevim svetilištem.
👉 Više o pozorištu možete pročitati ovde: Epidaurus, najpoznatije antičko pozorište.

 

Jednom rečju, Delfi su mesto sa veličanstvenim antičkim spomenicima, neverovatnim prirodnim okruženjem i božanskom energijom.

Možda samo nedostaje glas Pitije, koji donosi odgovore na brojna pitanja koja imamo o budućnosti…

 

Izvor:

♦ Arheološki muzej Delfa