Spinalonga island

Spinalonga, ostrvo zabranjenih ogledala

Spinalonga ostrvo

Spinalonga je malo ostrvo koje se nalazi na severoistočnoj strani Krita. Teško je poverovati da je ovo područje koje se prostire na samo 8,5 hektara nekada bilo mesto velikog bola, smrti i izgubljenih nada.

Zapravo, Spinalonga je poznata kao kolonija gubavaca, gde su bolesnici sa Krita i iz cele Grčke živeli i umirali do 1957. godine. Danas je to poznata turistička lokacija i jedno od najznačajnijih mesta za posetu na Kritu, najvećem ostrvu u Grčkoj.

Ruta oko ostrva duga je oko 1,5 km. I zato duboko udahnite i saznajte više o ovom neobičnom ostrvu.

Spinalonga island, the west side

Zapadna strana Spinalonga ostrva

 

 Spinalonga – kako stići?

Spinalonga se nalazi u zalivu Mirabelo preko puta ribarskog sela Plaka.

Postoje tri načina da dođete do ostrva.
Najbrži i najjeftiniji način je brodićem iz Plake. Vožnja traje oko 5-10 minuta, karta košta 10 € po osobi u oba pravca, a polasci su otprilike na svakih 20 minuta.

Zatim, možete stići iz gradića Elounde, koji je udaljen 5 km ribarskim čamcima svakih 30 minuta tokom leta. Povratna karta iznosi 12 € za, a u povratku možete otići sledećim čamcem kada budete želili da se vratite. Vožnja traje oko 30 minuta.

Treći način je iz Agiosa Nikolaosa trajektima ili u okviru organizovanih izleta. Pošto smo bile smeštene u ovom interesantnom gradu, do Spinalonge smo otišle u okviru organizovanog izleta preko agencije Nostos. Postoje dve varijante mini-krstarenja u trajanju od 4 sata svakog dana iz luke Agios Nikolaos. Jedan izlet sa vodičem uključuje posetu Spinalongi i kupanje u zalivu Kolokita. Cena je 16 evra za odrasle, a 8 evra za decu. Druga varijanta uključuje kupanje i roštilj na plaži Kolokoita, i posetu Spinalongi. Cena iznosi 25 evra za odrasle i 15 evra za decu.

Spinalonga. Nostos boat

Nostos brod na Spinalonga ostrvu

 

Dodatno se plaća ulaznica za Spinalongu koja iznosi 8 evra. Kartu možete kupiti kada stignete na ostrvo.

 

Šta je potrebno znati pre posete ostrva Spinalonga

  1. Nosite udobnu obuću tokom posete ostrvu, jer je staza oko ostrva kamenita.
  2. Ponesite naočare za sunce, kremu za sunčanje, šešir, kačket ili maramu da se zaštitite od vrelog sunca. Obično je na Spinalongi vrlo vetrovito.
  3. Ponesite sa sobom flašu vode. Na ulazu u tvrđavu postoji mali kafić, ali su cene malo veće.
  4. Zabranjen je ulazak u razrušene kuće i zgrade.
  5. S obzirom da se radi o arheološkom nalazištu, nije dozvoljeno pušenje i upotreba alkohola.

 

Par reči o istoriji Spinalonge

Istorija Spinalonge seže u davna vremena, odnosno do minojskog perioda.

Spinalonga je bila veoma važna za antičku luku Olous (ili Olounda), koja danas predstavlja moderan gradić Eloundu na kopnu. U to vreme, Olous je bio moćan grad-država sa hramom, lukom i imao je svoj novac. Procvat je doživeo tokom rimskog i vizantijskog doba, ali ga je uništio zemljotres 780. godine nove ere. Grad je potonuo i ostao u ruševinama sve dok Mlečani nisu došli u 15. veku.

Spinalonga tokom mletačke i turske vladavine

Inače, prvobitno ime ostrva bilo je Kalidon, ali su ga Mlečani promenili u Spinalonga (na italijanskom „Spina longa“ znači „dugačak trn).

Spinalonga, the Michiel mezzaluna bastion, sea view

Spinalonga ostrvo sa Mezzaluna Michiel bastionom, pogled sa mora

 

Mlečani su 1579. sagradili impresivnu tvrđavu kako bi zaštitili zaliv Elounda od pirata i Osmanlija. Takođe su razdvojili deo poluostrva i napravili ostrvo Spinalongu. Zbog odličnog prirodnog položaja luke i plitke vode, Mlečani su izgradili solane i trgovali solju u Sredozemlju.

Spinalonga island

Mletačka tvrđava na Spinalonga ostrvu

 

Tvrđava sa bastionima i zidinama i dalje izgleda impozantno, sa uklesanim kipom lava kao simbolom Mletačke republike. Inače je jedna od najbolje očuvanih tvrđava na Sredozemnom moru.

Venetian fortress and lion on the wall

Mletački lav na tvrđavi

 

Utvrđeni zidovi sa 35 topova bili su raspoređeni svuda po ostrvu. Čak i kada su Turci osvojili Krit, Mlečani su i dalje držali Spinalongu više od 50 godina uprkos turskim napadima. Spinalonga je pala pod tursku vlast 1715. godine tokom poslednjeg tursko-mletačkog rata i postala dom  turskih izbeglica. Osmanlije su vladale ostrvom skoro dva veka. Nekoliko godina nakon Kritske revolucije (1878) protiv Turaka, 1903. godine, i poslednji Turci napustili su ostrvo.

Ali ovo ostrvce poznato je i po gubi, koja je promenila mnoge živote na Kritu i u Grčkoj.

Map of Spinalonga

Map of Spinalonga

 

Šta je lepra?

Lepra je hronična zarazna bolest koju izazivaju bakterije nazvane Micobacterium lepra koje se sporo razmnožavaju. Takođe je poznata kao Hansenova bolest, po norveškom lekaru G. A. Hansen, koji je otkrio ovu bakteriju 1973. godine. U stvari, simptomi gube mogu se pojaviti u periodu od godinu do 20 godina nakon infekcije.

Bolest pogađa nerve, kožu, oči i nos. Obično blokira osećaj bola i smanjuje pokretljivost prstiju. To je razlog zbog koga oboleli od gube imaju opekotine i razne povrede koje dovode do infekcija i gubljenja prstiju ili vida.

Spinalonga, the face of the leper man

Lice osobe obolele od lepre

 

Ova bolest je poznata hiljadama godina i pominje se u Bibliji. Verovatno se sećate čuvenog filma „Ben Hur“ i scena sa kolonijom gubavaca. Pogodila je i Evropu u srednjem veku. Pošto to nije bilo leka za lepru, jedini način da se zaustavi bila je izolacija bolesnika. Ova mesta su bila poznata kao leprozarijumi.
Iako je guba u Evropi danas iskorenjena, još uvek je prisutna u zemljama Afrike, u Indiji i Brazilu. Svake godine se više od 300.000 ljudi širom sveta zarazi gubom. Danas se ova bolest leči terapijom od više lekova koja traje od šest do dvanaest meseci.

 

Kolonija gubavaca

Grčka vlada je 1903. godine odlučila da u tvrđavi Spinalonga napravi bolnicu za gubavce. Bilo je to savršeno mesto: ostrvo je bilo blizu obale zbog transporta, a dovoljno daleko da izoluje ljude koji su bolesni. Takođe, to je bio jedan od razloga zašto su poslednji Turci napustili ovo područje.

Spinalonga je bila kolonija gubavaca (leprozarijum) od 1903. do 1957. godine. Prvi pacijenti su bili sa Krita, a zatim su dolazili iz drugih gradova i oblasti Grčke. Postalo je ostrvo živih mrtvaca…
Neki ljudi su mislili da je lepra božja kazna za greh, i da su samo grešnici bolovali od gube. Takođe, bilo je sramota za porodicu imati gubavce među svojim članovima.

Na ostrvu Spinalonga su postojala dva ulaza. Prvi ulaz je kod male šljunkovite plaže i preko njega su se dopremali hrana i potrepštine na ostrvo. Drugi i glavni ulaz bio je za leprozne, tunel poznat kao „Danteova vrata“ ili „Vrata pakla“. Ovo ime je dobio prema pesmi Dantea Aligijerija „Božanstvena komedija“ i 9 krugova pakla.

I mi smo ušli na Spinalongu kroz ovu kapiju. Ali i danas izgleda vrlo mračno i pomalo zastrašujuće.
Hm, možemo samo zamisliti kako su se bolesnici osećali kada su došli u Spinalongu….

Spinalonga, Dante's Gate

Spinalonga, Danteova vrata

 

Život na ostrvu leporoznih

U početku su gubavci živeli u pećinama i u veoma lošim uslovima na ostrvu.

Pošto nije bilo leka, bolesnici su znali da se ne mogu vratiti svojim porodicama. Na ostrvu je bilo i do 1.000 pacijenata. Samo nekoliko stotina metara delilo ih je od normalnog života na kopnu i njihovih voljenih. Ali, morali su ostati na ostrvu čekajući smrt. Hrana, lekari i medicinske sestre dolazili su iz Plake malim čamcima.

Ali sve se promenilo 1936. godine kada je Epameinondas Remoundakis, student treće godine prava, došao na Spinalongu. Bio je bolestan, ali je takođe imao volju za životom uprkos tome što je izgubio i ruku i vid.

Epameinondas Remoundaki, Spinalonga

Epameinondas Remoundaki

 

Epapameinondas je osnovao „Bratstvo bolesnika Spinalonge“ i zatražio je od države bolje uslove za život. Vlada im je dala male količine novca za kupovinu hrane sa kopna. Ali za gubavce, cene su bile dvostruke, pa su oni zato napravili male bašte i počeli da  gaje povrće i aloja veru. 

Remains of houses, Spinalonga

Ostaci kuća na ostrvu

 

I tako su iz dana u dan, ljudi počeli da brinu jedni o drugima.
Ogledala su bila zabranjena jer niko nije želeo da vidi kako izgleda.
Gubavci su krečili kuće, sadili drveće i napravili jedini put koji ide oko ostrva.
Stvorili su novu zajednicu i svoj svet, sličan životu koji su imali ranije.

Abounded buildings in Spinalonga

Napušteni objekti na Spinalongi

 

Trgovačka ulica

Blizu ulaza, nalazila se trgovačka ulica sa nekoliko malih prodavnica u kućama iz osmanlijskog perioda.

Spinalonga ruins in the market street

Spinalonga ostaci u trgovačkoj ulici

 

Danas možemo videti nekoliko restauriranih objekata sa raznobojnim prozorima i vratima.

Buildings before and after reconstruction in the Market street

Zgrade pre i posle restauracije u trgovačkoj ulici

 

Unutar bivših prodavnica nalazi se stalna postavka sa raznim predmetima iz različitih perioda. Na primer, tu su turske, mletačke i pravoslavne nadgrobne ploče, informativni table sa fotografijama, vitrine sa špricevima i bočicama sa morfijumom, keramika, itd.

Spinalonga, Market street

Spinalonga, trgovačka ulica

 

Zanimljivo je da su dobili električni generator pre nego što jePlaka dobila struju, te su imali bioskopsku salu, a iz zvučnika se mogla čuti klasična muzika. Izgradili su pekaru, „kafenio“, berbernicu i malu školu.

Nekada je na ostrvu bilo sedam crkava, ali ih je danas samo tri. Inače, na ostrvu je dobrovoljno boravio sa gubavcima i jedan sveštenik, iako nije bio bolestan.

Spinalonga houses

Spinalonga kuće

 

Želja za životom

U blizini trgovačke ulice, nalazi se stara crkva Svetog Pantelejmona koja datira iz 1709. godine.
Gubavci su obnovili crkvu i koristila se samo za molitve, venčanja i krštenja.

Spinalonga, The Church of Panteleimon

Crkva Svetog Pantelejmona

 

O da, volja za preživljavanjem bila je jača od bolesti.
Neki od njih bi se zaljubili, venčali i živeli zajedno u malim kućama. Više od 150 zdravih beba rođeno je na Spinalongi. Nažalost, nisu mogle ostati na ostrvu. Odvedene su u specijalnu bolnicu u Atini i data na usvojanje. Ova deca nikada nisu saznala za to i nisu videla svoje prave roditelje. Ova priča tek tera suze na oči i slama srce, zar ne …

Ispred crkve se sa leve strane nalaze se ruševine velikog vodenog tunela. Izgradili su ga Mlečani i ide oko celog ostrva. Pošto nije bilo pijaće vode, morali su čekati zimu, sakupljati kišnicu i čuvati je u rezervoarima.

Venetian cistern on Spinalonga

Mletačka cisterna na Spinalongi

 

Oko staze možete videti ruševine kuća.

Spinalonga, ruined houses

Spinalonga, razrušene kuće

 

Najveća zgrada među njima bila je bolnica.

Spinalonga, hospital building

Zgrada bolnice

 

Utvrđeni zidovi

Utvrđeni zidovi iz antičkih vremena, mletačkog i osmanlijskog doba nalaze se svuda na ostrvu.
Veoma impresivan je bastion Mezzaluna Michiel sa zidovima izgrađenim u 16. i 17. veku.

Spinalonga, Mezzaluna Micheilis bastion

Spinalonga, Mezzaluna Michiel bastion

 

Snažan vetar duva kroz otvore na tvrđavi.

Spinalonga, Spinalonga, Mezzaluna Michiel, bastion

Zidine Mezzaluna Michiel bastiona

 

A pogled na more i tvrđavu je fascinantan.

Spinalonga, Mezzaluna Michiel, bastion

Mezzaluna Michiel bastion

 

Zatim put vodi do crkve Svetog Đorđa, koju su sagradili Mlečani.

Spinalonga, Church of St George,

Spinalonga, crkva Svetog Đorđa

 

Idući dalje, došli smo do malog groblja na severoistoku pored bastiona Donato. Godine 2013. kosti su pohranjene u kosturnicu pored groblja i prekrivene novom pločom. Na groblju se nalazi i posebna ploča u znak sećanja na sve one koji su živeli, patili i umrli na Spinalongi.

Spinalonga cemetery and ossuary

Spinalonga groblje i kosturnica

 

Deluje pomalo čudno, ali sa ovog mesta pruža se divan pogled na more i luku.

 

Kraj života leporoznih na Spinalongi

Konačno, 1948. godine su pronađeni  prvi antibiotici i efikasne terapije za lečenje lepre. A zatim, tačno 25.08.1957. godine, Spinalonga je zvanično zatvorena.

U međuvremenu su se mnogi bolesnici oporavili i otišli kući. Neki od njih su umrli u bolovima i deformisani, i sahranjeni su na ostrvskom groblju. Poslednjih dvadeset pacijenata prebačeno je u Agia Varvaru, atinsku bolnicu za leprozne 1957.  godine. Samo je sveštenik ostao do 1962. godine, kako bi nastavio da služi parastose po grčkoj pravoslavnoj tradiciji. Nakon toga, Spinalonga je napuštena i zaboravljena naredne dve decenije.

Ali povratak u normalan život bio je gotovo nemoguć zbog mnogih ograničenja i higijenskih uslova. Sve se promenilo i mnoge porodice su se razdvojile. Zato je većina preživelih ljudi otišla u bolnicu za gubavce Agia Varvara i pored nje ponovo izgradili svoje selo, baš kao na Spinalongi.

Spinalonga island

Spinalonga, ruševine

 

 „Ostrvo“, knjiga Viktorie Hislop

Pošto je Spinalonga zatvorena, grčka vlada je uništila dosijea o koloniji gubavaca. Preživeli nisu želeli da govore o životu na Spinalongi. Činilo se da kolonija leproznih nikada nije ni postojala.

A onda se sve promenilo kada je Viktorija Hislop, britanska književnica, 2005. godine napisala knjigu „Ostrvo“. Knjiga je postala međunarodni bestseler i osvojila je nekoliko nagrada, među kojima je i nagrada za debitantski roman godine u Velikoj Britaniji 2007. godine. To je priča o jednoj porodici, tragediji, ratu, ljubavi, strasti i Spinalongi. Takođe, Viktorija je 2010. godine bila konsultant za scenario prilikom snimanja grčke televizijske serije „Ostrvo“ – „To Nisi“ (na grčkom). Serija je inače jedna od najskupljih grčkih televizijskih produkcija sa budžetom od 4 miliona evra.

Knjiga „Jedna avgustovska noć“ je dugo očekivani nastavak „Ostrva“ i opisuje šta se dogodilo članovima porodice nakon što je Spinalonga zatvorena.

I zato, ako vam je ova priča zanimljiva, toplo preporučujem ove dve knjige. Sigurna sam da će vas ova dramatična priča o ljubavi, izdaji, odanosti, patnji i sreći ostaviti bez daha, baš kao što je i mene.

 

Spinalonga danas

Spinalonga je zaštićeno arheološko područje od 1970-tih godina. Takođe, ulazi u završnu fazu nominacije za Uneskovu listu svetske baštine. Preko 300.000 posetilaca godišnje poseti ostrvce Spinalongu koje pokreće oluju pomešanih osećanja. Plavo Egejsko more, zidovi tvrđave i ruševine napuštenih kuća svakako su prizori koje ne možete lako zaboraviti.

Za neke ljude to je bilo poslednje putovanje bez povratka.
Ali, uvek je postojala nada da će preživeti.
„Na Spinalongi niko nije umro sam“ bile su reči Epameinondasa Remoundakisa.

A prema njegovim rečima i rečima našeg turističkog vodiča, Spinalonga je ostrvo nade, ostrvo svetlosti.
Danas nam ostavlja veliku lekciju: humanost mora uvek biti na prvom mestu.

I zaista, u trenutku kada se ceo svet još uvek bori sa kovidom, humanost nam je potrebna više nego ikad.

 

Spinalonga

Spinalonga

 

 

0 odgovora

Ostavite komentar

Želite da se pridružite diskusiji?
Dajte svoj doprinos našoj maloj zajednici!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

5 × 2 =