Antička Olimpija.

Dok sa nestrpljenjem očekujemo početak Olimpijskih igara, vratimo se nakratko u Olimpiju i antičku Grčku, na mesto gde je sve počelo. To je bio svet kojim su vladali bogovi, a najveća čast svakog građanina je bila da učestvuje i pobedi na čuvenim Olimpijskim igrama, tokom kojih su prestajali međusobni sukobi i ratovi.

Olimpija je jedno od najpoznatijih mesta antičke Grčke. Nalazi se na zapadnoj strani poluostrva Peloponez. Zapravo, Olimpija je bila veoma važno svetilište posvećeno bogu Zevsu. Međutim, poznatije je kao mesto na kojem su održane prve Olimpijske igre.

Danas u Olimpiji možemo pronaći brojne ostatke nekadašnjih hramova, raznih građevina i stadiona. Takođe, ovde se nalaze se i dva arheološka muzeja sa bogatim kolekcijama statua i predmeta pronađenih tokom iskopavanja u regionu Olimpije. Nalazi se i na UNESKO-voj listi kulturne baš¡tine od 1989. godine.

 

A sada krenimo u šetnju između nekadašnjih hramova i saznajmo kako su nastale Olimpijske igre.

 

Nekoliko reči o antičkoj Olimpiji

Olimpija pripada okrugu Elis. Nalazi se u zelenoj dolini, na obroncima planine Kronos, između reka Kladeous i Alfej.

Priča o Olimpiji seže do prvih svetilišta i praistorijskih kultova, od poslednjeg neolita, bronzanog doba, helenističkog perioda, panhelenskog doba, pa sve do kraja mikenskog perioda. Prema iskopavanjima, veruje se da su Olimpiju oko 1200. pne naselili Etoljani pod vođstvom Oksilosa, osnivača države Elis.

Inače, bog Zevs je imao dominantnu ulogu na ovom području, kome je i posvećen najvecći hram. Od tog vremena, Olimpija je vekovima bila glavno svetilište. Međutim, 522. i 551. godine, razorili su ga zemljotresi, a poplavile su ga i reke Alfej i Kladeos.

 

Na žalost, Olimpija je bila prekrivena slojem blata i peska dubine od pet do sedam metara i bila je napuštena sve do 1766. godine, kada je ponovo otkrivena. Iskopavanja je 1829. godine nastavila Francuska naučna ekspedicija Peloponeza, a kasnije 1875. godine i Nemački arheološki institut. Istraživanje lokaliteta se nastavlja i u današnje vreme.

 

Olimpija: šta videti

Sa leve strane lokaliteta nalazi se Arheološki muzej Olimpije. Zatim samo sledite stazu okruženu ružičastim cvecem i doći ćete do Altisa, Zevsovog svetilišta. Veruje se da je nastao tokom 10. i 9. veka pre nove ere kada je verovatno uspostavljen Zevsov kult. Oko Altisa i njegovih svetih hramova nalaze se razne građevine.
Cena ulaznice za posetu celog lokaliteta uključujući i muzeje iznosi 12 evra.

 

 

Pritanejon i Kronion terme

Prve ruševine u severozapadnom uglu Altisa pripadaju Pritanejonu.

Zgrada datira iz 5. veka pre nove ere i bila je sedište vlade u drevnoj Grčkoj. Takođe, to je bilo mesto svetog ognjiš¡ta na kojem je gorela večna vatra. U okviru nje je postojala i sala u kojoj su olimpijski pobednici proslavljali svoje uspehe posle takmičenja.

 

U njegovoj blizini se nalaze i ostaci Kronion termi. Tokom helenističkog perioda bio je to veliki kompleks sa kupaonicama, ali ga je uništio zemljotres u 3. veku nove ere. Danas možemo videti interesantne ostatke mozaika iz rimskog perioda.

 

Herin hram

Na levoj strani Altisa nalazi se grandiozan Herin hram, izgrađen sredinom 7. veka pre nove ere.

 

Ovaj hram je inače jedan od najvažnijih hramova posvećnih ovoj boginji. Hram je dugačak i uzak sa šest dorskih stupova na krajevima i 16 stubova sa strane u različtim stilovima. Prema legendi, ovde se čuvao disk Svetog primirja.
Ispred hrama nalazio se i Herin oltar, mesto na kome je prvobitno upaljen olimpijski plamen.

 

Ne znam zašto, ali Hera je jedna od mojih omiljenih boginja iz grčke mitologije. Rođena je na prelepom grčkom ostrvu Samos. Više o Heri i Heraion svetilištu na Samosu možete pročitati u tekstu Antički tragovi na ostrvu Samos.

 

 

 

 

 

Pilipejon

Blizu Herinog hrama nalazi se interesantan Pilipejon, jedina kružna zgrada na ovom mestu.

 

Sagradio ga je Filip II Makedonski nakon jedne pobede 336. godine i posvetio ga je bogu Zevsu. Nakon njegove smrti, hram je dovrš¡o njegov sin Aleksandar Veliki. Nekada su u hramu bile statue kralja Filipa, njegove supruge Olimpije, sina Aleksandra i Filipovih roditelja.
Hram je delimčno obnovljen 2005. godine, a danas možemo videti samo tri preostala stuba koja i dalje izgledaju zadivljujuće.

 

Metron, riznice i Nimfajon

Sa desne strane Herinog hrama nalazi se Metron, hram Kibele, majke bogova iz 4. pre nove ere.

 

Pored hrama Metron, nalazile su se riznice koje datiraju iz 6. i 5. veka pre nove ere. U ovim malim zgradama u obliku hrama čuvali su su dragoceni darovi i predmeti.

Između hramova se nalaze i ruševine Nimfaiona, monumentalne polukružne fontane. Fontanu je snabdevao akvadukt dugačak 4 kilometra, koji se napajao od lokalnih izvora u brdu. Prema natpisu, Herodot Atikus je finansirao njegovu izgradnju, a njegova supruga Aspasia Ana Regila fontanu.

 

Nekada je u centru Nimfajona stajao i kip bika koga je Regila posvetila bogu Zevsu. Danas ga možete videti u Arheološkom muzeju, zajedno sa ostacima mermernih statua članova rimske Antoninske carske dinastije i porodice Herodota Atikusa.

 

Olimpija – antički stadion

Dobrodošli na stadion, mesto gde su održane prve Olimpijske igre!

Altis svetiliš¡te i stadion povezani su kriptom, kamenim prolazom, izgrađenim krajem 3. veka pre nove ere.

 

I dok sam prolazila između njegovih zidova, pokušavala sam da zamislim kako je nekada izgledalo takmičenje antičkih sportista na ovom mestu dok se oko njih čuje vika i galama posetilaca.

 

Stadion je dugačak 212,54 m i širok od 30 do34 m. Na južnom delu stadiona nalazi se ostaci kamene platforme na kojoj su sedele sudije. Na stadionu nije bilo stalnih sedišta, ali oko njega na travi je moglo da bude oko 40.000 gledalaca.

S obzirom da su prva takmičenja bile trke, na jednom delu stadiona postojali su beli blokovi, kako bi stopala svih sportista bila u istoj ravni i kako bi svi trčali istu razdaljinu. I zanimljivo je da ovaj prvobitni start opstao i do danas!

 

Kasnije ću vam ispričati nešto više o istoriji Olimpijskih igara.

 

Echo portico i Neronova vila

Zgrada Echo portico (the Echo Stoa) je nekada odvajala stadijum od svetilišta Altis i sagrađena je oko 350 godine pre nove ere. Bila je poznata po svojoj akustici jer se glas prenosio sedam puta. Ispred zgrade je bio podignut spomenik Ptolomeju II sa dva jonska stuba visine oko 8,5 metara. Danas možemo videti samo jedan stub.

 

 

 

Pored ove zgrade, nalaze se ostaci vile Nerona, rimskog imperatora.

 

Sagrađena je na ostacima nekadašnjeg Artemisinog oltara i Hestijinog svetilišta u obliku oktatogana po čemu je i nosila naziv Oktagon.

Zapravo, Neron je ovde živeo tokom učešća u Olimpijskim igrada 67 godine ove ere. Inače, poznat je po tome da se takmičio u trci sa dvokolicama, bio izbačen i nije završio trku. Ipak, on je sam sebe proglasio pobednikom, a naravno u vreme njegove vladavine, niko nije mogao da mu se susprotstavi!

 

 Zevsov hram

Prema grčkoj mitologiji, Zevs je bio kralj bogova, a takođe i bog neba, munje, groma, zakona, poretka i pravde.

Zevsov hram izgrađen je u drugoj polovini V veka pre nove ere u dorskom stilu.

 

Nekada je imao trinaest stubova sa obe strane i po šest stubova na dva kraja. Iako cela konstrukcija nikada nije završena, lokalni arhitekta Libon iz Elisa je odlično obavio posao. Hram je bio ukrašen mozaicima i brojnim mermernim statuama, a neke od njih možete videti u Arheološkom muzeju. Svakako, najvažnija među njima bila je hrizelefantinska statua boga Zevsa, napravljena od slonovače i zlata, i visoka 13 metara. Smatra se jednim od Sedam čuda antičkog sveta.

 

Zevs je predstavljen kako sedi na tronu, držeći u desnoj ruci statuu Nike, boginje pobede i žezlo u levoj ruci. Statuu je napravio Fidija, najtalentovaniji skulptor drevne Grčke u svojoj radionici koja se nalazila u blizini Zevsovog hrama.

 

Na žalost, danas možemo videti samo ostatke stubova razasute svuda okolo jer su hram i statua Zevsa uništeni u zemljotresima 522. i 551. godine nove ere. Zapravo, samo jedan stub je restauriran 2004. godine od strane Nemačkog arheološkog društva u čast atinskih olimpijskih igara.

 

Fidijina radionica

Zahvaljujući iskopavanjima tokom 1950-tih godina, pronađena je Fidijina radionica i razni predmeti od keramike, alati i materijali koje je koristio.

 

Inače, Fidija je napravio i čuvenu statuu Atine (Athena Parthenos) koja se nalazila u hramu Partenon u Atini.

U 5. veku nove ere, radionica je pretvorena je u ranohrišćansku crkvu.

 

Buleuterion – većnica

Buleuterion je izgrađen u 6. veku pre nove ere. Bilo je sediš¡te olimpijskog senata i nalazi se izvan Altisa na jugu. Nekada su postojale dve zgrade u dorskom stilu koje su pretrpele brojne promene. Na ovom mestu svi sportisti su morali da polože zakletvu da će se časno boriti na takmičenjima.

 

Leonidej

U blizini buleuteriona nalaze se ruševine Leonideja. Možemo reći da je to bilo hotel za posetioce svetilš¡ta i igara.
Sagradio ga je Leonidas sa Naksosa 330. pre nove ere, a zatim je obnovljen tokom rimskog doba.

 

Preko puta Leonideja nalaze se ruševine Teikoleona. Nekadašnja pravougaona zgrada bila je zvanična rezidencija Teikoloija, sveštenika Olimpije.

 

Palestra, vežbaonica i grćka kupatila

Šetajući dalje, naišli smo na ruševine Palestre i vežbaonicu.

 

Nekada je Palestra bila četvorougaona zgrada, sa otvorenim dvorištem i sobama oko nje. To je bilo mesto gde su sportisti trenirali rvanje, boks i skakanje. Izgrađena je u 3. veku pre nove ere i imala je 72 dorske kolonade.

 

Pored nje nalazila se vežbaonica iz II veka pre nove ere. To je to otvoren prostor okružen stoama, gde su sportisti trenirali trčanje i petoboj.

 

Blizu Palestre nalazila su se i grčka javna kupatila sagrađena tokom 5. veka pre nove ere. Dobro je poznato da je kult tela bio veoma važan u staroj Grčkoj, a takođe i kasnije. Dakle, posle treninga ili Olimpijskih igara, sportisti su morali da operu i očiste telo od prašine i ulja. U 2. veku nove ere, grčka kupatila su korišćena za izgradnju Kladeos kupatila, luksuznog kompleksa sa toplim i hladnim kupatilima.

 

Arheološki muzej

Arheološki muzej u Olimpiji je jedan od najvažnijih muzeja u Grćkoj, rekonstruisan 2004. godine. Bila sam oduševljena bogatom kolekcijom impresivnih statua i predmeta pronađenih tokom iskopavanja lokaliteta!

Muzej obuhvata dvanaest galerija u kojima su predmeti izloženi hronološkim redosledom. Zbirke predstavljaju istoriju velikog panhelenskog svetilišta od kasnog neolita do mikenskog doba, ranog bronzanog doba, zatim arhajskog, klasičnog i helenističkog perioda.

 

 

U muzeju se nalaze brojni eksponati od bronze, metala, grnčarija, razne figurice, zavetni pokloni, bronzani kotlovi i tronošci,

 

 

 

Zatim, tu su šemovi, oružje, štitovi.

 

 

 

 

 

Ukrasni delovi od terakote na zgradama su takođe veoma zanimljivi.

 

Jedna prostorija je posvećena i čuvenom Fidiji, gde su izloženi materijali i alati iz njegove radionice. Tu su i glinene modle koje je koristio za pravljenje zlatnih delova na Zevsovoj statui, kao i dekorativni ostaci sa krova radionice.

 

Najznačajnije statue u muzeju

Među predmetima od terakote, nalazi se i statua boga Zevsa, koji u naručju nosi dečaka Ganimedu na planinu Olimp.

U stvari, on je oteo mladog dečaka, jer je homoerotska veza između odraslog čoveka i mladića (i nekih bogova takođe) bila deo aristokratskog života u drevnoj Grčkoj.

 

Statua Nike of Paionions

Jedna od najznačajnijih statua je Nike of Paionions, koja izgleda neverovatno, čak iako nije kompletna.

Inače, Nike je grčka boginja pobede i nekada je imala čak i krila. Ovaj ženski kip je visok 2,11 metara i napravio ga je vajar Paionions od parskog mermera. Statua je poklon bogu Zevsu od strane Mesijanaca i Naupaktijanaca povodom njihove pobede nad Spartancima u Arhidamenijskom ratu, negde oko 421 godine pre nove ere.

 

Hermes od Praksitela (Hermes of Praxiteles)

Pravo remek delo je statua Hermesa visoka 2,13 metara iz 4. veka pne.

Predstavlja Hermesa, glasnika bogova koji u naručju drži dete Dionisa na putu do Nimfi koje su vodile računa o njemu. Ova statua se smatra jednim od najlepših umetničih dela u kasnom klasičnom periodu.

 

Zanimljiva je i prostorija sa statuama i predmetima pronađenim u kompleksu fontane Nimphaion ili Ekedri koju je finansirao Herod Atik. Mermerne statue članova njegove porodice i Antoninske dinastije rimskih imperatora datiraju između 149. i 153. godine nove ere.

 

U središtu je bila i statua bika u prirodnoj veličini, dar njegove supruga Regilije Zevsovom svetilštu, kojeg sam prethodno pomenula.

 

U prostorijama blizu izlaza nalaze se rimske statue i predmeti iz svakodnevnog života svetilišta, uključujući i predmete sa groblja na kojem su sahranjivani sportisti i službenici svetilišta.

 

Pedimenti sa Zevsovog hrama

Ali definitivno, velika centralna galerija  oduzima dah!
U njoj se nalaze jedinstvene skulpture mermernog pedimenta Zevsovog hrama.
Pediment inače predstavlja trougaoni veznik na krovovima hramova i zgrada, i poduprt je stubovima.

 

Na zapadnom pedimentu Zevsovog hrama je prikazana scena bitke između Lapita i Kentaura, a u centru je Apolonova statua.

 

Na suprotnoj strani nalazi se istočni pediment, sa scenom priprema za čuvenu trku kočija između kralja Oinomaosa i Pelopsa, mladića, koji je želeo da osvoji ruku Hipodameje, kraljeve ćerke. U centru je naravno statua boga Zevsa.

 

Ova prostorija je i najvažniji deo muzeja i zaista deluje fascinantno!

 

Antičke Olimpijske igre: Neka igre počnu!

U staroj Grčkoj su se održavala razna sportska takmičenja, ali Olimpijske igre su bile najpopularnije.
Prema predanju, 776. pre nove ere, Ifitos, kralj Elise, Kleostenes iz Pize i Likourgos iz Sparte organizovali su prve Olimpijske igre u čast boga Zevsa.
Možemo reći da su ove igre imale veoma važnu ulogu u političkom životu. Zapravo, zahvaljujući njima, uspostavljeno je sveto primirje. To znači da bi se tokom Olimpijskih igara zaustavljeni svi ratovi između grčkih gradova-država, kako bi sportisti i posetioci mogli bezbedno da putuju iz svojih gradova na igre. Vrlo brzo olimpijske igre postaju veoma popularne i nastavljaju se i kada je Grčka pala pod rimsku vlast.

Ali u 394. nove ere, car Teodosije I zabranio je brojne paganske festivale, kao i Olimpijske igre, nakon gotovo 12 vekova takmičenja.

Zanimljivosti o antičkim Olimpijskim igrama:

• Igre su se odvijale svake četiri godine, drugog punog meseca nakon letnjeg solsticija, što se poklapa sa avgustom mesecom u sadašnjem vremenu.
• Čak su i istoričari merili vreme intervalom između njih – olimpijadom.
• U igrama su se mogli takmičiti samo muškarci koji su rođeni slobodni (robovima nije bilo dozvoljeno).
• Takmičari nisu imali odeću na sebi, tj bili su nagi, kako bi se izbegle prevare jer ženama nije bilo dozvoljeno da se takmiče, kao ni da prisustvuju takmičenjima.
• U početku se održavala samo jedna atletska disciplina: trčanje poznato kao stadionska trka, na stazi dugačoj oko 192 metra.
• Kasnije su dodati i drugi sportovi kao što su skok u dalj, bacanje kugle, koplje, boks, pankraton (kombinacija boksa i rvanja) i trke kočijama. Tada su igre trajale više dana.
• Pobednici u igrama krunisani su grančicom divlje masline koja je rasla u blizini Zevsovog hrama. Bila je to najveća čast za takmičara, kao i za njegovu porodicu i grad.
  

  Bacanje diska; prvobitni diskovi su bili napravljeni od kamena, bronze i metala

   

Žene i Olimpijske igre

Kao što sam već pomenula, ženama nije bilo dozvoljeno da učestvuju u takmičenjima niti da ih posmatraju.

Ali tokom Herejskog festivala, u vreme između Olimpijskih igara, održavale su se ženske igre u čast boginje Here svake četiri godine. U samo jednom događaju tj. trčanju, učestvovale su mlade devojke, neudate žene. Dužina staze je bila 160 metara, a trčale su obučene u kratkim odorama-hitonima. Pobednice su takođe bile krunisane vencem od divlje masline.

 

Muzej istorije Olimpijskih igara

 

Muzejska izložba predstavlja istoriju Olimpijskih igara.

 

Takođe, u muzeju se nalaze razni predmeti povezani sa antičkim olimpijskim igrama, koji datiraju od 2. veka pre nove ere do 5. veka naše ere.

 

Ovde možete videti predmete od terakote iz praistorijkog, arhajskog i klasičnog perioda, kolekciju bronzanih predmeta i kolekciju skulptura od arhajskog do rimskog perioda.

 

Moderne Olimpijske igre

Mnogo vekova nakon drevnih olimpijskih igara, rođene su moderne olimpijske igre po ideji francuskog barona Pjera de Kubertena. Na konferenciji o međunarodnom sportu u Parizu, juna 1894. godine, Kuberten je formirao Međ‘unarodni olimpijski komitet (MOK).

Dve godine kasnije održane su prve moderne igre u Atini, glavnom gradu Grčke. Učestvovalo je samo 280 muških sportista iz 12 zemalja, koji su se takmičili u 43 atletske discipline.

 

Danas su Olimpijske igre najpopularnija međunarodna sportska manifestacija koja obuhvata letnja i zimska sportska takmičenja. Održavaju se svake četiri godine i u njima učestvuju takmičari iz celog sveta, i poznate su po spektakularnim olimpijskim ceremonijama otvaranja i zatvaranja. Ali to je već druga priča.

 

Olimpija – kako stići

Olimpija se nalazi oko 290 km od Atine na poluostrvu Atika. Od Patre, najvećeg grada i glavne luke na Peloponezu, udaljena je 115 km. Najbrži i najkomforniji način je putovati kolima, a najjeftiniji je autobusom.

Pirgos je najbliži gradi Olimpiji i nalazi se na oko 20 km, a zapadno od Olimpije otprilike 35 km je i mala luka Katakolon. Ova mesta su autobusima povezana sa Olimpijom, ali ipak proverite redosled vožnje.

 

Antička i moderna Olimpija

Olimpiju možete posetiti u bilo koje vreme. Ali tokom toplih letnjih dana obavezno ponesite sa sobom flaš¡icu vode, šešir ili kačket i sredstvo za sunčanje jer je sunce izuzetno jako.

I obavezno obujte udobnu obuću, kako biste izbegli „arheološke rane“, (kako ih je nazvao moj drug Aca) nastale lutanjem po antičkom kamenju među oštrom travom 🙂

 

A kada završite sa posetom  antičke Olimpije, prošetajte do modernog sela koje je udaljeno svega 500 metara.

 

Kupite suvenire u lokalnim prodavnicama, popijte kafu ili ručajte u tavernama ispod drveća u glavnoj ulici.
Možete posetiti i Arhimedov muzej.

 

 

Olimpija je definitivno mesto koje vredi posetiti i koje će te pamtiti.
Iako su antičke olimpijske igre vremenski daleko od nas, njihov duh se i da danas sada oseća.