Ancient Olympia, The Philippeion temple

Olimpija, mesto rođenja Olimpijskih igara

Antička Olimpija

Dok sa nestrpljenjem očekujemo početak Olimpijskih igara, vratimo se nakratko u Olimpiju i antičku Grčku, na mesto gde je sve počelo. To je bio svet kojim su vladajli bogovi, a najveća čast svakog građanina je bila da učestvuje i pobedi na čuvenim Olimpijskim igrama, tokom kojih su prestajali međusobni sukobi i ratovi.

Olimpija je jedno od najpoznatijih mesta antičke Grčke. Nalazi se na zapadnoj strani poluostrva Peloponez. Zapravo, Olimpija je bila veoma važno svetilište posvećeno bogu Zevsu. Međutim, poznatije je kao mesto na kojem su održane prve Olimpijske igre.

Danas u Olimpiji možemo pronaći brojne ostatke nekadašnjih hramova, raznih građevina i stadiona. Takođe, ovde se nalaze se i dva arheološka muzeja sa bogatim kolekcijama statua i predmeta pronađenih tokom iskopavanja u regionu Olimpije. Nalazi se i na UNESKO-voj listi kulturne baštine od 1989. godine.

 

A sada krenimo u šetnju između nekadašnjih hramova i saznajmo kako su nastale Olimpijske igre.

Ancient Olympia, Greece

Šetnja po antičkoj Olimpiji

 

Nekoliko reči o antičkoj Olimpiji 

Olimpija pripada okrugu Elis. Nalazi se u zelenoj dolini, na obroncima planine Kronos, između reka Kladeous i Alfej.

Priča o Olimpiji seže do prvih svetilišta i praistorijskih kultova, od poslednjeg neolita, bronzanog doba, helenističkog perioda, panhelenskog doba, pa sve do kraja mikenskog perioda. Prema iskopavanjima, veruje se da su Olimpiju oko 1200. pne naselili Etoljani pod vođstvom Oksilosa, osnivača države Elis.

Inače, bog Zevs  je imao dominantnu ulogu na ovom području, kome je i posvećen najveći hram. Od tog vremena, Olimpija je vekovima bila glavno svetilište. Međutim, 522. i 551. godine, razorili su ga zemljotresi, a poplavile su ga i reke Alfej i Kladeos.

The Temple of Zeus, Olympia, Olimpija

Ostaci Zevskovog hrama

 

Na žalost, Olimpija je bila prekrivena slojem blata i peska dubine od pet do sedam metara i bila je napuštena sve do 1766. godine, kada je ponovo otkrivena. Iskopavanja je 1829. godine nastavila Francuska naučna ekspedicija Peloponeza, a kasnije 1875. godine i Nemački arheološki institut. Istraživanje lokaliteta se nastavlja i u današnje vreme.

 

Olimpija: šta videti 

Sa leve strane lokaliteta nalazi se Arheološki muzej Olimpije. Zatim samo sledite stazu okruženu ružičastim cvećem i doći ćete do Altisa, Zevsovog svetilišta. Veruje se da je nastao tokom 10. i 9. veka pre nove ere kada je verovatno uspostavljen Zevsov kult. Oko Altisa i njegovih svetih hramova nalaze se razne građevine.
Cena ulaznice za posetu celog lokaliteta uključujuči i muzeje iznosi 12 evra.

Map of the ancient Olympia

Mapa antičke Olimpije

 

Pritanejon i Kronion terme 

Prve ruševine u severozapadnom uglu Altisa pripadaju Pritanejonu.

Zgrada datira iz 5. veka pre nove ere i bila je sedište vlade u drevnoj Grčkoj. Takođe, to je bilo mesto svetog ognjišta na kojem je gorela „večna vatra“. U okviru nje je postojala i sala u kojoj su olimpijski pobednici proslavljali svoje uspehe posle takmičenja.

Prytaneion

Ostaci Pritanejona

 

U njegovoj blizini se nalaze i ostaci Kronion termi. Tokom helenističkog perioda bio je to veliki kompleks sa kupaonicama, ali ga je uništio zemljotres u 3. veku nove ere. Danas možemo videti interesantne ostatke mozaika iz rimskog perioda.

Kronion therme, Olympia

Kronion terme, Olimpija

 

Herin hram

Na levoj strani Altisa nalazi se grandiozan Herin hram, izgrađen sredinom 7. veka pre nove ere.

The Temple of Hera, Olympia

Herin hram

 

Ovaj hram je inače jedan od najvažnijih hramova posvećenih ovoj boginji. Hram je dugačak i uzak sa šest dorskih stupova na krajevima i 16 stubova sa strane u različitim stilovima. Prema legendi, ovde se čuvao disk Svetog primirja.
Ispred hrama nalazio se i Herin oltar, mesto na kome je prvobitno upaljen olimpijski plamen.

The Temple of Hera, ancient Olympia

Stubovi Herinog hrama

 

Ne znam zašto, ali Hera je jedna od mojih omiljenih boginja iz grčke mitologije. Rođena je na prelepom grčkom ostrvu Samos. Više o Heri i Heraion svetilištu na Samosu možete pročitati u sledećem postu.

 

Pilipejon

Blizu Herinog hrama nalazi se interesantan Pilipejon, jedina kružna zgrada na ovom mestu.

Philippeion

Stubovi Pilipejona

 

Sagradio ga je Filip II Makedonski nakon jedne pobede 336. godine i posvetio ga je bogu Zevsu. Nakon njegove smrti, hram je dovršio njegov sin Aleksandar Veliki. Nekada su u hramu bile statue kralja Filipa, njegove supruge Olimpije, sina Aleksandra i Filipovih roditelja.
Hram je delimično obnovljen 2005. godine, a danas možemo videti samo tri preostala stuba koja i dalje izgledaju zadivljujuće.

 

Metron, riznice i Nimfajon

Sa desne strane Herinog hrama nalazi se Metron, hram Kibele, majke bogova iz 4. pre nove ere.

Metron, ancient Olympia

Ruins of Metron temple

 

Pored hrama Metron, nalazile su se riznice koje datiraju iz 6. i 5. veka pre nove ere. U ovim malim zgradama u obliku hrama čuvale su su dragoceni darovi i predmeti.

Između hramova se nalaze i ruševine Nimfaiona, monumentalne polukružne fontane. Fontanu je snabdevao akvadukt dugačak 4 kilometra, koji se napajao od lokalnih izvora u brdu. Prema natpisu, Herodot Atikus je finansirao njegovu izgradnju, a njegova supruga Aspasia Ana Regila fontanu.

Nymphaion monumental fountain

Ruins of the Nymphaion, monumental fountain

 

Nekada je u centru Nimfajona stajao i kip bika koga je Regila posvetila bogu Zevsu. Danas ga možete videti u Arheološkom muzeju, zajedno sa ostacima mermernih statua članova rimske  Antoninske carske dinastije i porodice Herodota Atikusa.

The Nymphaion, ancient Olympia

Nimfajon

 

Olimpija – antički stadion 

Dobrodošli na stadion, mesto gde su održane prve Olimpijske igre!

Altis svetilište i stadion povezani su kriptom, kamenim prolazom, izgrađenim krajem 3. veka pre nove ere.

Crypt, arched way to the stadium in the ancient Olympia

Kript, polukružni kameni prolaz na stadionu

 

I dok sam prolazila između njegovih zidova, pokušavala sam da zamislim kako je nekada izgledalo takmičenje antičkih sportista na ovom mestu dok se oko njih čuje vika i galama posetilaca.

Crypt, the entrance of the Stadium in ancient Olympia, Olimpija

Ulaz na stadion u antičkoj Olimpiji

 

Stadion je dugačak 212,54 m i širok 30–34 m. Na južnom delu stadiona nalazi se ostaci kamene platforme na kojoj su sedele sudije. Na stadionu nije bilo stalnih sedišta, ali oko njega na travi je moglo da bude oko 40.000 gledalaca.

S obzirom da su prva takmičenja bile trke, na jednom delu stadiona postojali su beli blokovi, kako bi stopala svih sportista bila u istoj ravni i kako bi svi trčali istu razdaljinu. I zanimljivo je da ovaj prvobitni start opstao i do danas!

Olympia, Stadium, the starting line, Olimpija

Olympia, Stadium, the starting line

 

Kasnije ću vam ispričati nešto više o istoriji Olimpijskih igara.

 

Echo portico i Neronova vila

Zgrada Echo portico (the Echo Stoa) je nekada odvajala stadijum od svetilišta Altis i sagrađena je oko 350 godine pre nove ere. Bila je poznata po svojoj akustici jer se glas prenosio sedam puta. Ispred zgrade je bio podignut spomenik Ptolomeju II sa dva jonska stuba visine oko 8,5 metara. Danas možemo videti samo jedan stub.

The Votive monument of Ptolemy II, Olimpija

Spomenik Ptolemeju II

 

 

Stela, Ancient Olympia

Stela,  nadgrobni spomenik

 

Pored ove zgrade, nalaze se ostaci vile Nerona, rimskog imperatora.

Nero’s House in ancient Olympia, Olimpija

Ostaci Neronove vile u Olimpiji

 

Sagrađena je na ostacima nekadašnjeg Artemisinog oltara i Hestijinog svetilišta u obliku oktatogana po čemu je i nosila naziv Oktagon.

Zapravo, Neron je ovde živeo tokom učešća u Olimpijskim igrada 67 godine ove ere. Inače, poznat je po tome da se takmičio u trci sa dvokolicama, bio izbačen i nije završio trku. Ipak, on je sam sebe proglasio pobednikom, a naravno u vreme njegove vladavine, niko nije mogao da mu se susprotstavi!

 

 Zevsov hram

Prema grčkoj mitologiji, Zevs je bio kralj bogova, a takođe i bog neba, munje, groma, zakona, poretka i pravde.

Zevsov hram izgrađen je u drugoj polovini V veka pre nove ere u dorskom stilu.

Olympia, One column and ruins of the Temple of Zeus

Stub i ostaci Zevsovog hrama

 

Nekada je imao trinaest stubova sa obe strane i po šest stubova na dva kraja. Iako cela konstrukcija nikada nije završena, lokalni arhitekta Libon iz Elisa je odlično obavio posao. Hram je bio ukrašen mozaicima i brojnim mermernim statuama, a neke od njih možete videti u Arheološkom muzeju. Svakako, najvažnija među njima bila je hrizelefantinska statua boga Zevsa, napravljena od slonovače i zlata, i visoka 13 metara. Smatra se jednim od Sedam čuda antičkog sveta.

The statue of Zeus, Archeological Museum Olympia

Statua boga Zevsa u Arheološkom muzeju, Olimpija

 

Zevs je predstavljen kako sedi na tronu, držeći u desnoj ruci statuu Nike, boginje pobede i žezlo u levoj ruci. Statuu je napravio Fidija, najtalentovaniji skulptor drevne Grčke u svojoj radionici koja se nalazila u blizini Zevsovog hrama.

The Temple of Zeus in ancient Olympia

Hram boga Zevsa u antičkoj Olimpiji

 

Nažalost, danas možemo videti samo ostatke stubova razasute svuda okolo jer su hram i statua Zevsa uništeni u zemljotresima 522. i 551. godine nove ere. Zapravo, samo jedan stub je restauriran 2004. godine od strane Nemačkog arheološkog društva u čast atinskih olimpijskih igara.

 

Fidijina radionica 

Zahvaljujući iskopavanjima tokom 1950-tih godina, pronađena je Fidijina radionica i razni predmeti od keramike, alati i materijali koje je koristio.

Olympia, The workshop of Pheidias, Olimpija

Olimpija, Fidijina radionica

 

Inače, Fidija je napravio i čuvenu statuu Atine (Athena Parthenos) koja se nalazila u hramu Partenon u Atini.

U 5. veku nove ere, radionica je pretvorena je u ranohrišćansku crkvu.

Pheidias workshop, Olimpija

Ostaci Fidijine radionice

 

Buleuterion – većnica

Buleuterion je izgrađen u 6. veku pre nove ere. Bilo je sedište olimpijskog senata i nalazi se izvan Altisa na jugu. Nekada su postojale dve zgrade u dorskom stilu koje su pretrpele brojne promene. Na ovom mestu svi sportisti su morali da polože zakletvu da će se časno boriti na takmičenjima.

Bouleterion, ancient Olympia, Olimpija

Buleterion antičke Olimpije

 

 Leonidej

U blizini buleuteriona nalaze se ruševine Leonideja. Možemo reći da je to bilo hotel za posetioce svetilišta i igara.
Sagradio ga je Leonidas sa Naksosa 330. pre nove ere, a zatim je obnovljen tokom rimskog doba.

The Leonidaion guest house, Olympia

Ostaci nekadašnjeg hotela Leonideja

 

Preko puta Leonideja nalaze se ruševine Teikoleona. Nekadašnja pravougaona zgrada bila je zvanična rezidencija Teikoloija, sveštenika Olimpije.

 

Palestra, vežbaonica i grčka kupatila 

Šetajući dalje, naišli smo na ruševine Palestre i vežbaonicu.

Palestra, ancient Olympia

Palestra

 

Nekada je Palestra bila četvorougaona zgrada, sa otvorenim dvorištem i sobama oko nje. To je bilo mesto gde su sportisti trenirali rvanje, boks i skakanje. Izgrađena je u 3. veku pre nove ere i imala je 72 dorske kolonade.

Palestra in ancient Olympia

Palestra iz doba antičke Olimpije

 

Pored nje nalazila se vežbaonica iz II veka pre nove ere. To je to otvoren prostor okruženo stoama, gde su sportisti trenirali trčanje i petoboj.

Gymnasium in ancient Olympia

Vežbaonica u drevnoj Olimpiji

 

Blizu Palestre nalazila su se i grčka javna kupatila sagrađene tokom 5. veka pre nove ere. Dobro je poznato da je kult tela bio veoma važan u staroj Grčkoj, a takođe i kasnije. Dakle, posle treninga ili Olimpijskih igara, sportisti su morali da operu i očiste telo od prašine i ulja. U 2. veku nove ere, grčke kupatila su korišćene za izgradnju Kladeos kupatila, luksuznog kompleksa sa toplim i hladnim kupatilima.

 

Arheološki muzej

Arheološki muzej u Olimpiji je jedan od najvažnijih muzeja u Grčkoj, rekonstruisan 2004. godine. Bila sam oduševljena bogatom kolekcijom impresivnih statua i predmeta pronađenih tokom iskopavanja lokaliteta!

Muzej obuhvata dvanaest galerija u kojima su predmeti izloženi hronološkim redosledom. Zbirke predstavljaju istoriju velikog panhelenskog svetilišta od kasnog neolita do mikenskog doba, ranog bronzanog doba, zatim arhajskog, klasičnog i helenističkog perioda.

Pottery, Neolithic and Hellenic periods, Olympia Archeological Museum

Keramika iz neolitskog i helenističkog perioda u Arheološkom muzeju

 

Bronze figurines, Olympia Archeological Museum

Bronzane figurice iz geometrijskog i arhajskog perioda, , 8-7. vek pne, i figurice od terakote

 

U muzeju se nalaze brojni eksponati od bronze, metala, grnčarija, razne figurice, zavetni pokloni, bronzani kotlovi i tronošci,

 

 

Bronze female winged figure, 590-580 BCE, Olympia Archeological Museum

Bronzana ženska figura sa krilima,  590-580 pne, Arheološki muzej Olimpije

 

Zatim, tu su šlemovi, oružje, štitovi.

Helmuts and shields, Olympia Archeological Museum

Šlemovi i štitovi

 

 

Colossal limestone female head, Arch Museum Olympia

Figura ženske glave iz arhajskog perioda, 6. vek pne

 

 

Pediment of the Treasury of the Megarians, Olympia, Olimpij

Pediment riznice Megara, nastala oko 6. veka pne

 

Ukrasni delovi od terakote na zgradama su takođe veoma zanimljivi.

Olympia Museum, terraccota from buidlings

Ostaci terakote sa zgrada

 

Jedna prostorija je posvećena i čuvenom Fidiji, gde su izloženi materijali i alati iz njegove radionice. Tu su i glinene modle koje je koristio za pravljenje zlatnih delova na Zevsovoj statui, kao i dekorativni ostaci sa krova radionice.

The finds from Pheidias workshop, ancient Olympa

Predmeti iz Fidijine radionice u antička Olimpija

 

Najznačajnije statue u muzeju

Među predmetima od terakote, nalazi se i statua boga Zevsa, koji u naručju nosi dečaka Ganimedu na planinu Olimp.

U stvari, on je oteo mladog dečaka, jer je homoerotska veza između odraslog čoveka i mladića (i nekih bogova takođe) bila deo aristokratskog života u drevnoj Grčkoj.

Olympia Arch Museum, Terracotta group of Zeus and Ganymede

Bog Zevs i dečak Ganimeda, početak 5. veka pne

 

Statua Nike of Paionions

Jedna od najznačajnijih statua je Nike of Paionions, koja izgleda neverovatno, čak iako nije kompletna.

Inače, Nike je grčka boginja pobede i nekada je imala čak i krila. Ovaj ženski kip je visok 2,11 metara i napravio ga je vajar Paionions od parskog mermera. Statua je poklon bogu Zevsu od strane Mesijanaca i Naupaktijanaca povodom njihove pobede nad Spartancima u Arhidamenijskom ratu, negde oko 421 godine pre nove ere.

The statue of Nike of Paionios, Archaeological Museum of Olympia, Olimpija

Statua Nike od Paioniosa, Arheološki muzej Olimpije

 

Hermes od Praksitela (Hermes of Praxiteles)

Pravo remek delo je statua Hermesa visoka 2,13 metara iz 4. veka pne.

Predstavlja Hermesa, glasnika bogova koji u naručju drži dete Dionisa na putu do Nimfi koje su vodile računa o njemu. Ova statua se smatra jednim od najlepših umetničkih dela u kasnom klasičnom periodu.

The statue of Hermes of Praxiteles with the Infant Dionysus, Olimpija

Statua Hermesa sa detetom Dionisom

 

Zanimljiva je i prostorija sa statuama i predmetima pronađenim u kompleksu fontane Nimphaion ili Ekedri koju je finansirao Herod Atik. Mermerne statue članova njegove porodice i Antoninske dinastije rimskih imperatora datiraju između 149. i 153. godine nove ere.

Statues from the Nympheion, ancient Olympia, Olimpija

Statuue iz Nimfajona, antička Olimpija

 

U središtu je bila i statua bika u prirodnoj veličini, dar njegove supruga Regilije Zevsovom svetilištu, kojeg sam prethodno pomenula.

The statue of the bull from the Nympheion,, Olimpija ancient Olympia

Statua bika iz antičkog Nimfajona

 

U prostorijama blizu izlaza nalaze se rimske statue i predmeti iz svakodnevnog života svetilišta, uključujući i predmete sa groblja na kojem su sahranjivani sportisti i službenici svetilišta.

 

Pedimenti sa Zevsovog hrama

Ali definitivno, velika centralna galerija  oduzima dah!
U njoj se nalaze jedinstvene skulpture mermernog pedimenta Zevsovog hrama.
Pediment inače predstavlja trougaoni veznik na krovovima hramova i zgrada, i poduprt je stubovima.

East and west pediments of the temple of Zeus

Istočni i zapadni delovi pedimenta sa Zevsovog hrama; statua Nike se nalazi u pozadini muzeja

 

Na zapadnom pedimentu Zevsovog hrama je prikazana scena bitke između Lapita i Kentaura, a u centru je Apolonova statua.

West pediment of the temple of Zeus, Apollo is in the centre

Zapadni pediment na Zevsovom hramu, Apolon u sredini

 

Na suprotnoj strani nalazi se istočni pediment, sa scenom priprema za čuvenu trku kočija između kralja Oinomaosa i Pelopsa, mladića, koji je želeo da osvoji ruku Hipodameje, kraljeve ćerke. U centru je naravno statua boga Zevsa.

East pediment of the temple of Zeus, Archeological Museum Olympia

Istoćni pediment Zevsovog hrama, prikazuje Pelopsa i kralja Oinamaosa u trci kočijama, a Zeus je naravno centralna figura

 

Ova prostorija je i najvažniji deo muzeja i zaista deluje fascinantno!

 

Antičke Olimpijske igre: Neka igre počnu!

U staroj Grčkoj su se održavala razna sportska takmičenja, ali Olimpijske igre su bile najpopularnije.
Prema predanju, 776. pre nove ere, Ifitos, kralj Elise, Kleostenes iz Pize i Likourgos iz Sparte organizovali su prve Olimpijske igre u čast boga Zevsa.
Možemo reći da su ove igre imale veoma važnu ulogu u političkom životu. Zapravo, zahvaljujući njima, uspostavljeno je „sveto primirje“. To znači da bi se tokom Olimpijskih igara zaustavljeni svi ratovi između grčkih gradova-država, kako bi sportisti i posetioci mogli bezbedno da putuju iz svojih gradova na igre. Vrlo brzo olimpijske igre postaju veoma popularne i nastavljaju se i kada je Grčka pala pod rimsku vlast.

Ali u 394. nove ere, car Teodosije I zabranio je brojne paganske festivale, kao i Olimpijske igre, nakon gotovo 12 vekova takmičenja.

Zanimljivosti o antičkim Olimpijskim igrama:

  • Igre su se odvijale svake četiri godine, drugog punog meseca nakon letnjeg solsticija, što se poklapa sa avgustom mesecom u sadašnjem vremenu.
  • Čak su i istoričari merili vreme intervalom između njih – olimpijadom.
  • U igrama su se mogli takmičiti samo muškarci koji su rođeni slobodni (robovima nije bilo dozvoljeno).
  • Takmičari nisu imali odeću na sebi, tj bili su nagi, kako bi se izbegle prevare jer ženama nije bilo dozvoljeno da se takmiče, kao ni da prisustvuju takmičenjima.
  • U početku se održavala samo jedna atletska disciplina: trčanje poznato kao stadionska trka, na stazi dugačoj oko 192 metra.
  • Kasnije su dodati i drugi sportovi kao što su skok u dalj, bacanje kugle, koplje, boks, pankraton (kombinacija boksa i rvanja) i trke kočijama. Tada su igre trajale više dana.
  • Pobednici u igrama krunisani su grančicom divlje masline koja je rasla u blizini Zevsovog hrama. Bila je to najveća čast za takmičara, kao i za njegovu porodicu i grad.
    Discus, the Museum of the history of the Olympic Games, Olimpija

    Bacanje diska; prvobitni diskovi su bili napravljeni od kamena, bronze i metala  originally discus was made of stone, bronze, iron

     

Žene i Olimpijske igre

Kao što sam već pomenula, ženama nije bilo dozvoljeno da učestvuju u takmičenjima niti da ih posmatraju.

Ali tokom Herejskog festivala, u vreme između Olimpijskih igara, održavale su se ženske igre u čast boginje Here svake četiri godine. U samo jednom događaju – trčanju, učestvovale su mlade devojke, neudate žene. Dužina staze je bila 160 metara, a trčale su obučene u kratkim odorama-hitonima. Pobednice su takođe bile krunisane vencem od divlje masline.

 

Muzej istorije Olimpijskih igara

Museum of the History of the Olympic Games, Olimpija

Muzej (Museum of the History of the Olympic Games)

 

Muzejska izložba predstavlja istoriju Olimpijskih igara.

Mosaic, Museum of the history of the Olympic Game

Podni mozaik, Muzej istorije Olimpijskih igara

 

Takođe, u muzeju se nalaze razni predmeti povezani sa antičkim olimpijskim igrama, koji datiraju od 2. veka pre nove ere do 5. veka naše ere.

The pottery items, Museum of the history of the Olympic Games

Keramički predmeti u Muzeju istorije, Olimpija , Museum of the history of the Olympic Games

 

Ovde možete videti predmete od terakote iz praistorijkog, arhajskog i klasičnog perioda, kolekciju bronzanih predmeta i kolekciju skulptura od arhajskog do rimskog perioda.

Statues in the Museum of the history of the Olympic Games

Statue u muzeju istorije

 

Moderne Olimpijske igre

Mnogo vekova nakon drevnih olimpijskih igara, rođene su moderne olimpijske igre po ideji francuskog barona Pjera de Kubertena. Na konferenciji o međunarodnom sportu u Parizu, juna 1894. godine, Kuberten je formirao Međunarodni olimpijski komitet (MOK).

Dve godine kasnije održane su prve moderne igre u Atini, glavnom gradu Grčke. Učestvovalo je samo 280 muških sportista iz 12 zemalja, koji su se takmičili u 43 atletske discipline.

Olympic Games 1896

Olimpijske igre 1896

 

Danas su Olimpijske igre najpopularnija međunarodna sportska manifestacija koja obuhvata letnja i zimska sportska takmičenja. Održavaju se svake četiri godine i u njima učestvuju takmičari iz celog sveta, i poznate su po spektakularnim olimpijskim ceremonijama otvaranja i zatvaranja. Ali to je već druga priča.

 

Olimpija – kako stići

Olimpija se nalazi oko 290 km od Atine na poluostrvu Atika. Od Patre, najvećeg grada i glavne luke na Peloponezu, udaljena je 115 km. Najbrži i najkomforniji način je putovati kolima, a najjeftiniji je autobusom.

Pirgos je najbliži gradi Olimpiji i nalazi se na oko 20 km, a zapadno od Olimpije otprilike 35 km je i mala luka Katakolon. Ova mesta su autobusima povezana sa Olimpijom, ali ipak proverite redosled vožnje.

 

Antička i moderna Olimpija 

Olimpiju možete posetiti u bilo koje vreme. Ali tokom toplih letnjih dana obavezno ponesite sa sobom flašicu vode, šešir ili kačket i sredstvo za sunčanje jer je sunce izuzetno jako.

I obavezno obujte udobnu obuću, kako biste izbegli „arheološke rane“, (kako ih je nazvao moj drug Aca) nastale lutanjem po antičkom kamenju među oštrom travom 😊.

 

A kada završite sa posetom  antičke Olimpije, prošetajte do modernog sela koje je udaljeno svega 500 metara.

Moderm Olympia

Lokalne radnje u Olimpiji

 

Kupite suvenire u lokalnim prodavnicama, popijte kafu ili ručajte u tavernama ispod drveća u glavnoj ulici ili posetite Arhimedov muzej.

Modern village Olympia, Olimpija

Današnje moderno selo Olimpija

 

 

Olimpija je definitivno mesto koje vredi posetiti i koje ćete pamtiti.
Iako su antičke olimpijske igre vremenski daleko od nas, njihov duh se i da danas sada oseća.

 

Ancient Olympia, The temple of Zeus, Olimpija

Antička Olimpija i ostaci Zevsovog hrama

 

0 odgovora

Ostavite komentar

Želite da se pridružite diskusiji?
Dajte svoj doprinos našoj maloj zajednici!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

five × 1 =