Bahajski vrtovi, fascinantno i sveto mesto u Haifi

Bahajski vrtovi  (The Bahá’í gardens) se nalaze u gradu Haifi na obali Sredozemnog mora. Posetilli smo ih tokom našeg putovanja po Izraelu.

Haifa je treći grad po veličini u Izraelu, posle Jerusalema i Tel Aviva. Sagrađen na padinama planine Karmel, ovaj grad ima istoriju dugu preko 3.000 godina. Ukoliko imate vremena, posetite Haifu i uživajte u njenom toplom gostoprimstvu. U gradu ima puno istorijskih mesta, muzeja, restorana, kafića, a takođe je tu i lepa, dugačka peščana plaža.

Bahajski vrtovi postoje na još jednom mestu, u gradu Akra (lokalno Akko), koji se nalazi u priobalnom području severnog dela Izraela. Zapravo, hram u Akri predstavlja najsvetije mesto na svetu za pripadnike Bahajske vere, dok je hram u Haifi na drugom mestu po značaju. Zajedno čine centar bahajskog hodočašća. Više od milion posetilaca svake godine poseti ove baste i uživa u lepoti njihovih boja i oblika.

U julu 2008. godine, Bahajski vrtovi su  upisani u UNESCO-ov spisak svetske baštine, kao priznanje za njihovu „izuzetnu univerzalnu vrednost“ kao svetog mesta.

Verovatno se sada pitate: šta i ko su Bahaji… Uskoro ću vam objasniti.
I verujte mi, ni ja nisam znala za njih dok nisam videla ove bašte i čula priču od našeg vodiča Tanje Ben Haim Marcetic!

 

Bahajski vrtovi – The Bahá’í gardens

Bahajski vrtovi nisu obični vrtovi. Oni predstavljaju i najsvetije mesto bahajske vere.
 U današnje vreme vrtovi su jedna od najposećenijih turističkih atrakcija u Haifi, kao i u Izraelu.

A pogled sa vrha vrtova je apsolutno zadivljujući!

 

U vrtovima možete videti mnoštvo boja i oblika u savršenoj harmoniji. Osoblje vrta čini 90 lokalnih radnika iz različitih etničkih i verskih zajednica i 50 bahajskih dobrovoljaca iz desetak zemalja.

 

Ono što rade je zaista neverovantno. Vrtovi se veoma lepo održavaju i predstavljaju prelepo mesto za opuštanje, meditaciju i duhovno iskustvo. I uopšte nemate osećaj da se nalazite u centru jednog grada!

Vrtovi su osvetljeni i noću, pružajući fantastičan pogled na grad.

 

 Bahajski vrtovi: izgradnja

Bahajski vrtovi se sastoje od osamnaest terasastih vrtova i jedne centralne terase, a protežu se skoro kilometer do severne padine brda Karmel. Vertikalna udaljenost između donje i gornje terase iznosi 225 metara. Na centralnoj terasi nalazi se Báb svetilište.

Kompleks terasa je projektovao iranski arhitekta Fariborz Sahba. Počeo je sa radom na projektu 1987. godine. Terase su završene i otvorene za javnost 2001. godine, pokrivajući zemljište od skoro 200.000 kvadratnih metara.

 

Terase predstavljaju prvih osamnaest Babovih učenika. Devet terasa se nalazi iznad Svetilišta do vrha vrtova, a devet terasa se spušta na dole. Babovo svetilište se nalazi na centralnoj terasi i to je ukupno devetnaset terasa. Inače, broj devetnaest je veoma značajan broj u bahajskoj i Bábí religiji.

U blizini centralnog dela i svetilišta, ispod vrtova, nalazi se ulica!
Još jedan fantastičan i dobar primer racionalnog korišćenja prostora u projektovanju i arhitekturi.

 

Terase imaju elemente persijskih, indijskih i engleskih vrtova. Ispunjene su raznobojnim cvećem i živicama u obliku krugova i osmokrakih zvezda. Trava, grmovi, stabla čempresa, sklupture, kameni orlovi, palme, mali bazeni i fontane nalaze se na simetričnim terasama. Ovde možete videti oko 450 različitih vrsta biljaka, a većina su autohtone vrste.

 

Babovo svetilište

Babovo svetilište se nalazi u centralnom delu vrtova.
To je i grobno mesto Proroka-Glasnika bahajske vere. Otvoreno je za javne posete između 9 i 12 časova.

 

Kupola svetilišta je pokrivena sa 12.000 glaziranih keramičkih pločica koje su prekrivene tankim slojem zlatnih listića. A pogled na kompleks sjajne kupole sa raznobojnim gornjim i donjim terasama… Sve izgleda kao razglednica!

 

U blizini centralnog dela nalazi se Univerzalna kuća pravde, sa kupolom u neoklasičnosm stilu i korintskim stubovima, i Arhivska zgrada, koja izgleda kao Partenon. Međutim, ove administrativne zgrade nisu otvorene za posete turista.

 

Bahajska vera

Bahajska vera (The Bahá’í Faith) je monoteistička religija nastala u Iranu u 19. veku. Ova religija je ujedno i slična i različita u odnosu na religije koje su nama poznate (hrišćanstvo, judaizam, islam, budizam, hinduizam, tradicionalna kineska religija).

„Bahajci veruju da su sve religije potekle od jednog izvora i da su deo jednog obrazovnog procesa. Jedinsteveni Bog, kreator Univerzuma je kroz čitavu istoriju obrazovao čovečanstvo slanjem proroka ili glasnika, kao što su Abraham, Mojsije, Isus, Muhamed, a takođe i Krišna, Buda i Zoroaster, koji su uspostavili glavne svetske religije.“

 

Bahajci imaju dva proroka za ovo doba: the Báb and Bahá’u’lláh

The Báb: Prorok-Glasnik (The Prophet-Herald)

The Báb (The Prophet-Herald) ili Prorok-Poslanik je rođen u iranskom gradu Širazu 1819. godine, kao Siyyid ‘Ali-Muhammad. Kad je imao 24 godine, Bab je sam sebe proglasio prorokom ili Božjim glasnikom u vreme intenzivnih mesijanskih iščekivanja u Iranu.

Za kratko vreme, stotine hiljada ljudi je počelo da ga sledi. Ali sveštenstvo ga je proglasilo jeretikom i podstaklo talas progona u kojima je hiljade njegovih sledbenika  mučeno i ubijeno. I on je bio uhapšen, a nakon tri godine zatvora pogubljen na javnom trgu u iranskom gradu Tabrizu, 9. jula 1850. godine.

Babovi pratioci su preuzeli njegove ostatke i sakrivali ih skoro 50 godina na različitim mestima. Konačno su ih doneli u Svetu zemlju i sahranili ispod jednostavnog kamenog zdanja u podnožju planine Karmel. U narednom periodu je ono dorađeno kao svetillište sa zlatnom kupolom.

 

Bahá’ú’lláh (The Prophet-Founder): Prorok-Osnivač

Mirza Hussein Ali (1817-1892), kasnije poznat kao Bahá’u’lláh (Glory of God) potiče iz plemićke iranske porodice. Otac mu je bio ministar na dvoru, ali je on ipak izabrao da bude Babov sledbenik. Kao i mnogi drugi Babovi sledbenici, bio je mučen i zatvaran.

Bahá’u’lláh i njegova porodica su 1853. godine proterani iz Irana. Prvi egzil im je bio u Bagdadu, a u avgustu 1868. godine, turski sultan ga je poslao u Akru (lokalno Akko, današnja teritorija Izraela), tj. u grad gde su Turci slali političke zatvorenike.
U zatvoru u Akri napisao je svoju “Najsvetiju knjigu” (Kitab-i-Aqdas), koja je i danas najsvetija knjiga bahajskog učenja, kao i mnoga druga sekularna i verska pravila.

Bahai Ulah je umro 29. maja 1892. godine. Njegovi ostaci su sahranjeni u maloj kući na imanju gde je živeo, u Akri. Ovo mesto je danas postalo svetilišni kompleks i glavno duhovno mesto Bahajske vere.

 

Bahajsko učenje

Glavni princip bahajskog učenja jeste da je čovečanstvo jedno i čak se propagira i uživanje u stvarnom životu.
Tri centralna principa ovog učenja su: jedinstvo Boga, jedinstvo religije i jedinstvo čovečanstva. 
Inače, Bahajci su protiv društveno-socijalnih razlika, propagirajući jedan jezik i sud pravde. Veruju u jednakost muškaraca i žena, kao i neophodnost univerzalnog obrazovanja.

U bahajskoj veri nema zvaničnog sveštenstva. Na čelu bahajske vere nalazi se Univerzalna kuća pravde, čijih se devet članova bira svake pete godine od strane članova svih nacionalnih veća.

Svako može da se pridruži Bahai veri. Ne postoje ceremonije inicijacija, pričešćivanje ili ograničenja u ishrani, ali postoje određena pravila i zabrane.

Neka pravila, neke zabrane…

Bahajci iznad 15 godina moraju da se mole svakog dana izgovarajući određenu molivu, da meditiraju, proučavaju svete spise i da se pridržavaju godišnjeg posta. Na sahranama se čita posebna molitva. Trebalo bi i da dobrovoljno izdvoje 19% od svakog primanja preko onoga koji im omogućuje normalan život, a taj novac se koristi u dobrotvorne svrhe. To znači da se donacije prihvataju samo od pripadnika bahajske zajednice. 

Ali, neke stvari su striktno zabranjene, kao što su tračevi, ogovaranje, kockanje, prodaja ili upotreba alkohola, narkotika i halucinogenih droga. Takođe, seksualni odnosi su dozvoljeni samo između supružnika. Drugim rečima, zabranjeni su predbračni, vanbračni i homoseksualni odnosi. Za njih, brak predstavlja “tvrđavu za dobrobit i spas porodice i brak je temelj strukture ljudskog društva”.

Poželjno je kloniti se politike, a takođe je zabranjeno baviti se prosjačenjem.

Hm, ako mogu da primetim, postoje vrlo interesantna uverenja u bahajskom učenju 🙂

 

Bahai simbol i broj 19 u kalendaru

Zvaničan simbol Bahai vere je petokraka zvezda, inicirana i ustanovljena od strane Bába. Međutim, mnogo više se koristi broj 9 i devetokraka zvezda kao simbol bahaizma.

Bahajci koriste kalendar koji je takođe ustanovio Bāb.  
Prema ovom kalendaru, godina se sastoji od 19 meseci, svaki mesec ima 19 dana, sa dodatkom 4 prestupna dana, odnosno 5 u prestupnim godinama. Godina počinje prvog dana proleća, 21. marta, koji je ujedno i jedan od najsvetijih dana Bahai vere. I svaki od 19 meseci nosi ime po jednom od božjih atributa.

 

Bahajska zajednica u današnje vreme

Današnja bahajska zajednica okuplja preko pet miliona ljudi u celom svetu. Najveća zajednica se nalazi u Indiji, a najpoznatije Bahai kuće se nalaze u Australiji, Kambodži, Čileu, Nemačkoj, Panami, Samoi, SAD-u i u  Ugandi. U hramovima nema pripovedanja, samo se čitaju sveti spisi.

Od samog osnivanja, pripadnici Bahai vere su uključeni u društveno-ekonomski razvoj, a u današnje vreme su povezani sa organizacijama kao što su: UNICEF,  UNIFEM,  ECOSOC, UNEP, WHO. Međunarodna Bahajska zajednica ima kancelarije u Ujedinjenim nacijama u Njujorku  i Ženevi, kao i predstavništva u regionalnim komisijama UN.

 

Bahajski vrtovi: vreme za posetu

Bahajski vrtovi u Haifi su otvoreni od 9 do 17 časova svakog dana u nedelji.
Deo sa srednjim baštama oko svetilišta otvoren za posete od 9 do 12 časova.

Postoje tri dela kompleksa bašti koja se mogu posetiti iz različitih delova grada. Sa glavnog ulaza možete da dođete do svetilišta sa zlatnom kupolom (Shrine of the Báb) i prostrane bašte na istom nivou.

 

Na vrhu se nalazi balkon sa pogledom, koji gleda na vrtove, ulaz iz 61 Yefe Nof ulice, na kraju Luis šetališta.
U blizini je i poseban ulaz iz 45 Yefe Nof ulice, 120 metara zapadno od balkona, odakle kreće panoramska tura. Ova tura inače traje oko 50 minuta i završava se kod glavnog ulaza na Hatzionut aveniji. Pešačke ture se organizuju svakog dana osim sredom, i to na engleskom, hebrejskom, arapskom i  ruskom jeziku.

 

Podnožje vrta izlazi na trg – the Germany Colony Plaza, na raskrsnici avenije Ben Gurion i Hagefen ulice.

 

Sve ture i sve posete su besplatne!

Vrtovi su zatvoreni tokom svetih bahajskih dana. Takođe mogu biti zatvoreni usled loših vremenskih uslova. Naravno, uvek je dobro proveriti radno vreme i raspored tura prilikom planiranja posete vrtovima. Više detalja možete pogledati ovde.

 

Šta bi trebalo da znate pre posete vrtovima

S obzirom na to da su Bahajski vrtovi sveto mesto, potrebno je znati par stvari pre posete:

• od posetilaca se očekuje prikladna odeća, tj. odeća koja pokriva ramena i kolena;
• izaberite udobnu obuću, jer su staze od sitnog šljunka, a i stepenice mogu povremeno biti  klizave;
• tokom letnjih meseci, ponesite šešir i sredstvo za zaštitu od sunca, ako imate osetljivu kožu;
• od vrha do podnožja vrtova ima oko 1,700 stepenika, tako da dobro razmislite koja pešačka tura je najbolja za vas;
• pešačka tura se ne preporučuje osobama sa teškoćama u hodu ili zdravstvenim problemima (npr. problemi sa disanjem ili kolenima);
• možete poneti flašicu vode, ali je zabranjeno piti ostala pića, jesti, žvakati žvake i pušiti u okviru vrtova;
• fotografisanje je svuda dozvoljeno, osim unutar svetilišta;
• zabranjeno je unošenje životinja;

• ako posedujete oružje, ostavite ga kod kuće, nije dozvoljeno; na ulazima bahajski čuvari proveravaju torbe.

 

Bahajski vrtovi, viseći vrtovi Haife

S obzirom da smo imali ograničeno vreme za posetu Bahajskim vrtovima, ili kako ih još zovu “Viseći vrtovi Haife”, nismo prošli ceo put kroz baste i terase.
Ali smo ipak uživali u veličanstvenom pogledu na vrtove, grad Haifu, Galilejska brda i Sredozemno more.

I zaista, pogled sa vrha na Bahajske vrtove i zaliv Haife oduzima dah!

 

Čak i danas, sećanje na viseće vrtove Haife vraća osmeh na lice i srce ispunjava neverovatnom smirenošću.

A kad pomislimo na bahajsko učenje, ljubav, mir, pravda i harmonija jesu najvažnije vrednosti u našim životima, bez obzira na to gde živimo i kojoj religiji pripadamo.