Đavolja varoš je redak prirodni fenomen koji se nalazi na padini planine Radan u južnom delu Srbije.

 

Đavolja varoš

Poznata je po specifičnoj formaciji zemljanih figura i izvorima mineralnih voda.
Uredbom Vlade Republike Srbije, ovo mesto je proglašeno spomenikom prirode od velikog značaja. Oko 67ha je stavljeno pod prvu kategoriju zaštite kao spomenik prirode.

Čitav svet je saznao za Đavolju varoš kada je bila najbolje rangirani kandidat u Evropi i prva u svetu u grupi D (stenske formacije, pećine, doline) u kampanji „Novih 7 čuda prirode“. Godine 2002. upisana je i na Unesko-vu listu kulturne baštine.

Slične figure postoje u Italiji, Austriji, Francuskoj i u SAD-u, ali ove koje se nalaze u Đavoljoj varoši izuzetno su retke u svetu i predstavljaju jedno od mesta koje morate posetiti u Srbiji.

 

 

Đavolja varoš – kako stići

 

Đavolja varoš se nalazi u selu Đake. Udaljena je oko 30 km od Kuršumlije, 89 km od Niša i 288 km od Beograda. Najbolji način je ići automobilom ili preko organizovanih tura.

Takođe, postoje redovne autobuske linije od većih gradova u Srbiji do Kuršumlije, odatle možete uzeti taksi do Đavolje varoši.

A ako volite da šetate ili pešačite, do Đavolje varoši možete doći peške od Prolom banje preko Prolom planine. Staza je poznata kao „put zdravlja“ i duga je oko 11 km.

 

Šta videti u Đavoljoj Varoši 

Ispred ulaza u Đavolju varoš nalazi se besplatno parkiralište i tezge sa suvenirima. Drvena vrata otvaraju vam jedan neobičan svet koga su oblikovale lokalne priče i prelepa priroda.

 

Na desnoj strani posle ulaza nalaze se blagajna i restoran. Iznad staze su u nizu poređane zastave raznih zemalja, zajedno sa srpskom zastavom.

 

 

 

Staza duga oko jedan kilometar vodi vas kroz šumu do poznatih zemljanih figura.

 

Tokom šetnje smo naišli i na jedno zanimljivo drvo.

 

Osim toga, nemojte se iznenaditi kada vidite drvene skulpture na početku šume, koja predstavljaju dela umetnika nastalih tokom brojnih umetničkih kolonija.

 

Inače, blizu staze nalazi se Žuti potok, koji je dobio naziv zbog svoje žute boje i velike koncentracije gvožđa u vodi.

 

Budući da je planina Radan bila bogata gvožđem, aluminijumom, bakrom, cinkom i zlatom i srebrom u manjim količinama, srpski vladar Uroš Nemanjić je u 13. veku angažovao nemačko pleme Sasa u potrazi za gvožđem. Zatim su rude prevozili do sela Rudare gde se pravilo gvozdeno oružje, novac i nakit. Danas je samo jedno rudarsko okno delimično istraženo i dugo je oko 800 metara, ali turistima nije dozvoljen pristup.

 

Crveno vrelo i Đavolja voda 

U Đavoljoj varoši postoje dva izvora i dve jaruge.

Čuveni zemljani stubovi nalaze se između Đavolje jaruge i Paklene jaruge.

U Đavoljoj jaruzi nalazi se izvor Đavolja voda, hladna i izuzetno kisela voda (pH 1,5) sa visokom koncentracijom minerala, što ga čini jednim od najkiselijih izvora na svetu.

Drugi izvor je Crveno vrelo ​​sa nešto manjom koncentracijom kiseline, čija voda odlazi u Žuti potok. I zaista, prizor izvora je neverovantan! Teško je opisati žuto-crvenu boju vode u kojoj nema nikakvih znakova života.

 

Voda sa izvora se koristi u tradicionalnoj medicini, ali nije dobra za piće.

 

Zemljane figure

Idući dalje kroz šumu, konačno smo ih pronašli, a pogled na 202 zemljane figure je zadivljujući. Okružene su drvećem, žbunjem i raznobojnim stenama koje su rezultat intenzivne vulkanske aktivnosti pre nekoliko miliona godina.

 

Ove neobične piramide su visoke između 2 i 15 m, a široke 0,5 do 3 m u osnovi i sastoje se od vulkanskog materijala, krečnjaka-laporca, gline i zemlje. Nastale su erozijom tla i sečom drveća, dok su kiše i vetrovi nagrizali stene. Tokom vekova, one su se menjale, rasle, nestajale i ponovo se pojavljivale.

 

Većina njih ima „glave“ ili „kape“ od andezita koje ih štite od dalje erozije. Širine su oko 20-30 cm i mogu biti teške i preko 100 kilograma.

 

Drvene stepenice vode vas do dva mala vidikovca, sa kojih možete uživati u neverovantnom pogledu.

 

 Đavolja Varoš i legende o njenom nastanku

Postoji nekoliko priča o ovom neobičnom mestu.

Prema jednoj legendi, tu su živeli mirni i religiozni ljudi. Ali đavolu se to nije dopalo, pa je napravio „Đavolju vodu“. Ljudi su pili vodu, zaboravili porodične veze i ugovorili brak između brata i sestre. Vila, koja je štitila područje, nije mogla da promeni njihovu odluku i zato se molila Bogu da zaustavi njihovo ludilo.
I Bog je uslišio njenu molitvu. Pokrenuo je veliku oluju sa vetrom i kaznio mladence i svatove pretvarajući ih u stubove od zemlje. Čak i danas vetar duva između stubova i proizvodi različite zvuke ponekad slične ljudskim vriscima, što ovo mesto čini još fascinantnijim. Dobrodošli u Đavolju varoš!

 

 

Druga legenda kaže da su se đaci i đavoli kladili, pri čemu su đavoli izgubili i pretvorili su se u stubove. Treća priča kaže da su figure okamanjeni đavoli koje su ljudi dugo nosili na svojim leđima, Kada su prenoćili pored crkve Svete Petke, đavoli su se pretvorili u okamenjene figure i ljudi su postali slobodni.

Osim toga, i sam naziv sela „Đake“ je malo čudan, jer potiče od albanske reči „gjak“, što znači krv. Svakako, i samo ime ovog mesta vam pokreće maštu, tako da ne možete ostati ravnodušni, bez obzira u šta verujete!

 

Crkva Svete Petke

Posle drugog vidikovca, možete se popeti strmim drvenim stepenicama na suprotnu stranu.

 

To je odlično mesto odakle se vide jaruge i kameni stubovi.

 

 

Tu se nalazi i mala drvena Crkva Svete Petke, sagrađena 2010. godine, na nekadašnjim ostacima crkve iz 13. veka. Ispred crkve smo videli drvo ukrašeno belim tračicama i maramicama.

 

Prema verovanju, možete zamisliti želju, staviti belu tračicu na bolno mesto na telu, a zatim tkaninu ili maramicu zavezati na malo drvo. Inače, maramice na ovom mestu ostaju 7 dana, a nakon toga se zakopaju u zemlju. Smatra se da će na ovaj način patnja i bolovi ostati zauvek u Đavoljoj varoši. I ne znam da li je to bila slučajnost ili pomoć svete Petke, ali bol u zglobu moje noge je nestao nakon što sam u crkvici zavezala komadić bele tkanine… Zanimljivo, zar ne?

 

Na kraju kompleksa možete napraviti pauzu i ručati u etno restoranu „Đavolja varoš“, koji je otvoren od aprila do oktobra. Na meniju su lokalni specijaliteti – jagnjetina i teletina ispod sača.

 

Posetite Đavolju varoš

Svake godine ovo mesto poseti oko 50.000 turista. Možete ga obići svakog dana između 8 i 17 časova, s tim što  je lokalitet zatvoren od 1. novembra do 1. marta. Ulaznica košta 350 dinara. Organizovane posete možete najaviti i za njih su obezbeđeni vodiči na srpskom, engleskom i ruskom jeziku.

Za posetioce postoji još jedna zanimljiva atrakcija: noćni obilazak. Zemljane figure su osvetljene raznim bojama i svetlosnim efektima, dodajući još malo mistike celoj priči. Za ovaj obilazak morate se obratiti recepciji hotela Prolom i rezervisati izlet. Obično se noćne ture organizuju četvrtkom, počinju oko 20 sati i traju oko tri sata. Cena ovog izleta je 1.000 dinara.

I ako razmišljate kuda biste otišli ​​sledećeg vikenda, pripremite udobnu obuću i krenite ka ovom zanimljivom mestu.
U blizini Đavolje varoši nalazi se i nekoliko zanimljivih mesta kao što su etno restoran „Dva ambara“ sa lokalnim specijalitetima i okružen prelepom prirodom, zatim Prolom banja, Lukovska banja, arheološko nalazište Pločnik (nekadašnje neolitsko naselje) i ostaci rimskih termi.

Takođe možete posetiti manastir Svetog Nikole i ruševine manastira Presvete Bogorodice iz 12. veka u blizini Kuršumlije, kao što smo i mi učinili.

 

 

I verujem da će vas Đavolja varoš sigurno impresionirati, bez obzira da li su stubovi nastali kao posledica kiše, vetra i sunca ili je to bila đavolja rabota.