Burano, italijansko ostrvo čipke i raznobojnih kuća

Burano je jedno od ostrva koje pripadaju Venecijanskoj laguni, na severu Italije. To je i savršeno mesto ako želite da malo pobegnete od gužve iz prelepe Venecije, poznate kao „Kraljica Jadrana“.

Najbolji period za posetu Buranu su proleće i leto, zbog vremenskih uslova i odsustva magle.
Ostrvo smo posetili u avgustu. Bio je oblačan i topao dan, ali i uprkos oblacima, oduševio nas je pogled na male kućice obojene različitim bojama!

 I jednostavno nismo znali gde da gledamo i šta prvo da slikamo!

 

Istorija ostrva Burano 

Naselje Burano osnovali su u 6. veku stanovnici rimskog grada Altino za vreme varvarskih invazija. Postoji nekoliko verzija o nastanku njegovog  imena. Prema jednog priči, stanovnici Altina su ga nazvali „Burano“ prema „Porta Boreane“, jer se ostrvo nalazi na severoistoku, u pravcu iz kojeg duva vetar. Druga priča kaže da ju je prvobitno osnovala porodica Buriana. A priča se i da su prvi stanovnici došli sa malog ostrva Buranello, koje se nalazi oko 8 kilometara na jugu.

Prve kuće pravljene od trske i blata, a zatim od opeke oko 1000. godine. Nakon toga Burano je izgubio svoju autonomiju i postao deo Melatačke republike. Ljudi su se bavili ribarstvom i poljoprivredom. U 16. veku počinje da se proizvodi  čipka, sve do kraja 18. veka, kada je industrija zamrla. Ovaj period je poznat kao „zlatno doba“ u istoriji Burana.

Danas na ostrvu živi oko 2800 stanovnika. Burano administrativno pripada Veneciji, zajedno sa ostalim ostrvima u venecijanskoj laguni.

 

 

Raznobojne kućice ostrva Burano

Kako se približavate ostrvu, već iz čamca možete videti kako se naziru raznobojne kuće.

 

Prema legendi, ribari sa ostrva su bili prvi koji su svoje kuće farbali raznim bojama. A razlog je jednostavan: boje bi im pomagale da prepoznaju svoje kuće kada se vraćaju iz ribolova, posebno kroz maglu!

Inače, u današnje vreme ako živite u Buranu i želite da obojite svoju kuću, prvo morate poslati pismo opštini sa zahtevom. Oni će vam odgovoriti i reći koje boje možete koristiti za farbanje vaše kuće!

 

Šta videti na ostrvu Burano

Prvobitno, Burano se sastojao od pet ostrva i četiri kanala. Vremenom je četvrti kanal popunjen i postao je trg Piazza Baldassare Galuppi. Ova ostrva predstavljaju četvrti  (“sestieri”): San Martino Destro, San Martino Sinistro, San Mauro, Giudecca i Terranova. Šesta četvrt je susedni Mazzorbo, sa kojom je ostrvo povezano malim drvenim mostom.

 

Centar ostrva je glavni trg, Piazza Galuppi, na kome se nalaze crkva, krivi toranj i Muzej čipke.
I naravno, male kuće obojene različitim bojama su svuda oko vas!

 

 

Crkva Martina Biskupa i krivi toranj

Crkva Svetog Martina Biskupa (Chiesa di San Martino) je sagrađena u šesnaestom veku.
U ovoj rimokatoličkoj crkvi nekad se nalazila slika “Raspeće” čuvnog italijanskog slikara iz 18. veka, Đovanija Batiste Tiepola, Ova i ostale slike iz crkve su prebačene u oratorijum Santa Barbara, odmah pored crkve.

 

Iza crkve se nalazi krivi toranj.
Istina, nije toliko kriv kao čuveni toranj u Pizi, ali zbog sleganja zemiljišta, nagnut je 1.83 metara u odnosu na svoju osu. Toranj je sagrađen između 1703. i 1714. godine i pripisuje se čuvenom italijanskom arhitekti Andrei Tiraliju. Toranj je kvadratnog oblika sa elementima renesansne i neoklasične arhitekture. Visok je 53 metra i može se videti sa svih delova ostrva.

 

Trg Baldasare Galupi: Piazza Baldassare Gallupi

Na sredini Galupi trga nalazi se statua posvećena kompozitoru Baldasareu Galupiju, koji je rođen 1706. godine na ostrvu Burano. Prema akademskom časopisu za klasičnu muziku “The Musical Times”, Galupi, sa svojih 109 opera, smatra se šestim najplodnijim operskim kompozitorom. U njegovu čast glavni trg na ostrvu dobio je naziv “Piazza Gallupi”.

 

Na ovom trgu se nalazi i originalni bunar iz 1588. godine, u kome i dalje ima sveže vode.
Takođe, pored statue se nalazi i par stepenika, isklesanih od istarskog kamena iz 18. veka na mestu  gde se nekad vijorila zastava „Gonfalone of St. Mark“, koja predstavlja svece, zaštitnike ostrva, Svetog Martina i Svetog Albana.

Oko trga Galupi nalaze se mali riblji restorani, prodavnice, nekoliko pekara i barovi.

 

Sa trga se dolazi do glavne ulice, Calle Galuppi.
Ulica je puna malih radnji i kuća okrečenih u raznim bojama.

 

Muzej čipke – The Lace Museum

Godine 1978. javna uprava Venecije (Gradsko veće, pokrajinski organi vlasti, Privredna komora i Odbor za turizam) udružila se sa fondacijom Andriana Marcelo u “Konzorcijum za Burano čipku”. Njihova misija je da ožive i sačuvaju tradiciju burano čipke.

Muzej čipke (Museo del Merletto), možete posetiti od 10 do 18, zimi do 17 časova. Ponedeljkom je zatvoren, a ulaznica je 5 evra za odrasle. Muzej je mali, ali u njemu možete saznati više o istoriji čipke od njenog početka do danas. Takođe, ovde možete videti retke i dragocene primerke čipke i odeće.

Izrazi kao što su  “Lace Merletto”, “pizzo” i “trina” su sinonimi za čipku. Bez ikakve tekstilne potpore, kombinovanjem petlje na petlju iglom pomoću specijalnih tehnika, Burano čipka je i dalje remek delo u italijanskoj zanatskoj tradiciji.

 

Priča o Burano čipki

Od 15. veka žene iz Burana  su ručno pravile prelepe čipke. U 16. veku, za izradu čipke su se koristile igle i ubrzo se čipka izvozila širom Evrope.

Ali trgovina je počela da opada u 18. veku i industrija nije oživela sve do 1872. godine, kada je otvorena Škola čipkarstva. Izrada čipke je ponovo procvetala na ostrvu. U narednih 100 godina pravile su se imitacije venecijanskih radova iz 17. veka i razvijao se tipičan Burano stil na braonkastoj pamučnoj niti. Međutim, 1970. godine škola je morala da se zatvori zbog konkurencije jeftinih uvoznih čipki iz Azije.

 

Obično je za izradu čipke potrebno više od pet koraka, u kojima i dalje učestvuje pet osoba. Svaka žena koja pravi čipku zadužena je po jedan korak u radu, u kojem je najbolja (iako zna sve korake). Zbog toga je skup svaki komad čipke napravljen na ovaj način. Skoro sve prodavnice na ostrvu prodaje proizvode od čipke. Ali, ako nađete čipku sa znatno nižom cenom, znajte da to nije originalna čipka.

Legenda o čipki

Naravno, postoji i jedna romantična priča o Burano čipki…   

Prema legendi, sirene su pokušale da zavedu verenog ribara svojom umilnom pesmom. Ali on je odbio sirene zbog svoje voljene devojke, koja ga je čekala na ostrvu. Kao znak poštovanja, sirene su napravile penu u vodi i pretvorile je u venčani veo za njegovu verenicu. Kada su videle veo, zavidne žene u selu su pokušale da ga kopiraju svojim delikatnim radom. I tako su stvorile prelepu umetnost pravljenja čipke za svoje venčane velove i haljine…

 

Šareni Burano

Veoma je prijatan osećaj šetati uskim ulicama Burana.

 

Kuće su poređane po liniji  i obojene različitim nijansama boja koje se smenjuju:
crvena, žuta, plava, zelena, pink, narandžasta, ljubičasta…

 

Pogled na okruženje je veoma interesantan.
Kuće se reflektuju u vodi kanala, u kojoj mali čamci čekaju da isplove na pučinu. 

 

Skoro svuda možete videti cveće i veš koji visi između kuća i sa prozora.

 

Jedno od najviše fotografisanih mesta na ostrvu je drveni most, poznat kao Tri mosta (Tre ponti).

 

 U stvari, ovaj most povezuje tri kanala i tri šarene ulice.

 

A kada se umorite od šetnje, napravite pauzu. Ručajte u malim ribljim restoranima.

 

Popijte kapućino u baru ili isprobajte tipičan keks Bussola, u pasticceria (italijanskoj pekari), koji se pravi na ostrvu. To je kolač u obliku krofne poznat i pod imenom buranelli. Neki od ovih kolačića imaju „S“ oblik, i zato ih zovu Burano essi.

 

Kako doći do Burana

Najlakši put do Burana je iz Venecije. Nalaze se na oko 7 km (4 milje) udaljenosti i stiže se za 40 minuta venecijanskim vodenim autobusom, vaporetom. LN linija Vaporetti je dostupna u Veneciji od tački: Tre Porti, Punto Sabbioni i Fondamente Nuove.

Takođe postoje i organizovane ture iz Venecije kao poludnevni izleti. Obilazak brodom uključuje ostrva Burano, Murano i Torčelo, a polazak je  blizu Trga Sv. Marka. Cena ture iznosi 25 evra, s tim što možete pronaći više različitih varijanti izleta.

Postoji i mogućnost hop on hop off  brodske ture iz Venecije, ako želite fleksibilnije vreme tokom posete ovih ostrva. Cena karte je 20 evra po osobi i važi 24 časa. Počinje da važi od prvog trenutka kada se ukrcate i završava se sledećeg dana u isto vreme.  

 

Ovo malo ostrvo će vas odmah očarati, čim kročite na njega.

Malene kuće, radnjice i prijatna atmosfera dovoljne su da se opustite i uživate u savršenoj harmoniji boja i mora.