Pinavala, dom šrilankanskih slonova

Pinavala je sirotište za slonove u centralnom delu Šri Lanke. Nalazi se na glavnom putu između gradova Kolombo i Kendi.

Pinavala je postala i veoma značajna turistička atrakcija, a svakako je za turiste najinteresantnije to što mogu da posmatraju kako se slonovi hrane i kupaju.

 

Istorija sirotišta Pinavala

Slonovi su inače veoma važne i svete životinje na Šri Lanki. Možete ih videti tokom safari tura u nacionalnim parkovima, u sirotištima, a ponekad i kako se slobodno šetaju po putevima.

Prvo sirotište je osnovano 1972. godine i nalazilo se u nacionalnom parku Vilpatu. Zatim se premešta u predeo plaže Bentota, a nakon toga u zoološki vrt Dehivala, blizu glavnog grada Kolomba.

Godine 1975. Ministarstvo za zaštitu divljine Šri Lanke osniva sirotište Pinavalu, kako bi vodilo računa i zaštitilo pet malih slonova pronađenih u divljini. Tokom godina sirotište se razvijalo i danas je dom za ukupno 93 slona.
Zahvaljujući ovom projektu, prihod od ulaznica koje plaćaju turisti koristi se kao pomoć za održavanje ovog sirotišta za slonove.

Takođe, čuvari (mahuti) u sirotištu vode računa o bolesnim i ranjenim životinjama. Tokom 1990-tih , oko 260 slonova je uginulo od pucnjave ili nagaznih mina tokom vojnih sukoba na Šri Lanki. A neki slonovi su spašeni od privatnih vlasnika koji su ih držali zatočene.

Hranjenje slonova 

Sirotište Pinavala se nalazi u istoimenom selu, okruženo plantažama kokosa, na obali reke Ma Oja. Za posetioce je tokom posete sirotištu svakako najzanimljiviije da posmatraju kako se slonovi hrane i kupaju.

Mladunče slona se hrani od rođenja do pete godine. Svakoj bebi je potrebno 7 flašica mleka od kojih svaka ima 750 ml za jedno hranjenje. Dnevno je bebi potrebno otprilike 35 flašica mleka. Slonovi se hrane između 9 i 10 ujutru i između 1 i 2 posle podne.

Odrasli slonovi se uglavnom hrane u svojim stajama i potrebno im je 150 kilograma hrane dnevno.

 

Osnovnu hranu čine trava i lišće, ali takođe jedu i bambus, šećernu trsku, pirinčane mekinje, kukuruz, tamarind (razne mahunarke), banane, nangka (jackfruit) i razne druge vrste voća. A mogu popiti čak i 190 litara vode dnevno!

 

U principu, hranjenje slonova nije dozvoljeno, osim uz pomoć i u prisustvu čuvara.

 

Vreme za kupanje 

Dva puta dnevno čuvari vode slonove na kupanje.

 

Moraju da predju glavni put kako bi došli do reke Ma Oja. Tokom te šetnje saobraćaj se zaustavlja i posetioci moraju da se sklone sa staze, koja je okružena radnjama i nekolicinom kafića i restorana.

 

Obično je vreme za kupanje pre podne između 10 i 12 časova i kasnije od 14 do 16 časova.

 

E to je zaista interesantan prizor 🙂
Slonovi se kupaju i leže u reci, okruženi kokosovim palmama.

 

I zaista sve izgleda kao da svi uživaju u tome.

 

Ali postoji nešto što je pomalo šokantno za posetioce: većina slonova je u lancima!

 

I naravno, takva scena izaziva razne komentare, kao da, na primer, lanci povređuju slonove, da služe kao turistička atrakcija za sticanje novca itd.

 

Ali postoji i ona druga strana priče.

 

Zbog čega su u stvari slonovi u lancima?

Pre svega, svi slonovi su poludivlji. To znači da niko ne može potpuno da ih kontroliše.
A to je naročito teško budući da je njihova visina između 2 i 3,5 metra i da su teški između 2.000 i  5,500 kilograma! I zato nemojte da ih izazivate i uvek budite na određenoj distanci, naročito ako ih sretnete negde na putu!

Šrilankanski slonovi su jedna od tri vrste azijskih slonova. Tamnije su boje i manji su od afričkih, a njihove uši su više okrugle i manje nego kod afričkih slonova.

Obično su mužjaci okovani, ali i ženke u svojim stajama tokom noći. Takođe su razdvojeni mužjaci, ženke i mladunci. Ali tokom dana ih možete videti zajedno, dok jedu i kupaju se, jer slonovi obožavaju vodu!

 

Par dodatnih reči o lancima. Mahuti, kako se nazivaju čuvari, koriste ih iz više razloga.

Prvi i osnovni razlog je bezbednost. Lanac visi oko njihovog vrata i noge, kako bi se sami zaštitili od povreda dok trče ili u periodima kada su agresivni zbog polnog nagona.

Takođe, prilikom odlaska do reke staza je obično prepuna radoznalih turista koji žele da im se što više približe, što može da ih uplaši i izazove određene reakcije. Tokom veterinarskih pregleda lanac služi kao sigurnosno sredstvo.

Iako je pomalo zastrašujuće videti lance na njima, sve je to zbog bezbednosti, kako slonova tako i ljudi.

 

Slonova surla 

Slonovi imaju jedan neobičan deo tela, a to je njihova surla. A evo i par zanimljih detalja o njoj:

• sastoji se od nosa i gornje usne;
• surla može biti dugačka 2 metra i teška oko 140 kilograma;
• slon pije vodu kroz surlu i zatim je prebacuje u svoja usta;
• slon surlom pije, miriše, uzima hranu, dodiruje;
• dok plivaju, slonovi koriste surlu za disanje;
• u surlu može da stane između 6 i 7 litara vode u jednom trenutku.

 

 

 

 

Papirni proizvodi od slonovog izmeta

Pošto su slonovi biljojedi, njihov izmet se koristi za dobijanje različitih proizvoda, verovali ili ne. I mi smo bili šokirani kad smo to čuli i videli 🙂

Pored glavnog puta i na stazi koja vodi ka reci, nalazi se radnja Dung-Eco Maximus , gde možete kupiti baš ove proizvode. Ova kompanija ručno pravi papir od slonovog izmeta i ostalog otpadnog materijala još od 1997. godine. Ovaj proces takođe promoviše i zaštitu životne sredine, a u radnji će vam objasniti i pokazati kako to izgleda.

 

Naime, slonov izmet se skuplja i steriliše kuvanjem. Nakon toga postaje vlaknastog oblika i zavisno od toga šta slon jede, njegovih godina i stanja zuba, dobijaju se različite strukuture i boje. I verujte, vlakna uopšte nemaju neprijatan miris, nimalo!

Zatim se vlakna stave u mašinu za mešanje i ponekad se dodaju prirodne boje. Posle par sati, pretvaraju se u kašu, oblikuju u loptice od kojih je svaka dovoljna za jedan list papira.

Kaša se stavlja u drvene ramove i ispod teških presa, kako bi se odstranio višak vode. Zatim se ostavlja da se suši na suncu. Ovaj način proizvodnje je potpuno ekološki, jer se ne dodaju  ni hlor ni kiseline.

 

Od ove vrste papira prave se razni proizvodi, kao što su beležnice, karte, olovke, kalendari, papirne lampe, suveniri, čak i nakit i torbe. Neverovatno 🙂

 

Pinavala: kako stići

Pinavala se nalazi 13 km severoistočno od grada Kegale i na otrpilike 78 km od Kolomba i 40 km od Kendija. Najbolji način da posetite Pinavalu je organizovanim turama preko lokalnih agencija, kao što smo i mi imali organizovan izlet. Ukoliko želite da idete sami, možete ići vozom iz Kendija ili Kolomba do najbliže železničke stanica Rambukana, a zatim, na primer, tuk-tukom do Pinavale. Ukoliko vam bude bio potreban lokalan vodič, možete me kontaktirati putem emaila.

Sirotište Pinavala je otvoreno za posetioce svakog dana od  8.30 ujutru do 5.30 posle podne.

Za strane posetioce ulaznica košta oko 16 dolara za odrasle i 8 dolara za decu. Naravno, za lokalno stanovništvo je znatno jeftinija. U blizini se nalazi i zoološki vrt Pinavala.

 

Nezaboravna poseta u sirotištu Pinavala

Dugogodišnji lov britanskih kolonijalista tokom britanske invazije na Šri Lanku, kao i ekonomski razvoj zemlje doveli su do toga da se broj slonova drastično smanjio. Upravo su to bili i razlozi zbog kojih je vlada Šri Lanke odlučila da osnuje sirotište Pinavalu, kako bi se sačuvali slonovi. Danas na Šri Lanki živi oko 3,000 slonova.

Iako izgleda da su slonovi u zatočeništvu u Pinavali, svakog dana imaju vodu, hranu i veterinarsku negu.
Međutim, oni nikad neće biti pušteni u divljinu, jer jednostavno ne bi preživeli sami u džungli.
I tako zajedno u Pinavali žive zajedno odrasli mužjaci, ženke i mladunci kao jedna velika porodica.

 

Divno je posmatrati ih iz blizine kako zajedno jedu, hodaju i kupaju se u reci okruženi palmama.
A pomalo je i čudan osećaj dok dodirujete grubu kožu slonove surle…

 

Zbog svega toga, poseta sirotištu Pinavala je jedno neobično i nezaboravno iskustvo.