Sirogojno selo i Gostilje vodopad

Selo Sirogojno, vodopad Gostilje i Stopića pećina su mesta koja se moraju videti na Zlatiboru. Srpsko nasleđe i prelepa priroda savršen su spoj da provedete vreme daleko od gužve i buke, bez obzira da li na jedan vikend ili ste već tamo i uživate u prirodnim lepotama Zlatibora.

Više detalja o Stopića pećini možete saznati klikom na link, a ovo je priča o tradiciji Sirogojna…

 

Sirogojno, muzej na otvorenom

Sirogojno se prvi put pominje u turskom defteru 1560. godine.
Međutim, veliki razvoj sela je vezan za osnivanje Zemljoradničke zadruge 1924. godine. Posle Drugog svetskog rata imala je značajnu ulogu u unapređenju infrastrukture, elektrifikacije, poljoprivrede, industrijskih preduzeća, kao i u organizovanju zanatskih, maloprodajnih i ugostiteljskih objekata.

Prve kuće u Sirogojno iz zlatiborskog kraja prenete su u leto 1980. godine. Zvanično, muzej je osnovan 30. jula 1992. Danas se u jedinom muzeju na otvorenom u Srbiji može videti više od 50 kuća sa raznim artefaktima. Predstavljaju deo srpskog nasleđa i specifične arhitekture dinarskog kraja tokom 19. i 20. veka.

Staro selo Sirogojno i crkva svetih apostola Petra i Pavla, proglašeni su za ustanovu kulture od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju 2013. godine.

 

Kako stići do Sirogojna

Etno selo Sirogojno nalazi se u istočnom delu Zlatibora i udaljeno je 23 km od njegovog turističkog centra. Pripada okrugu Čajetine. Do njega stižete putem iz Užica za Zlatibor i u selu Mačkat skrećete na lokalni put za sela Rožanstva i Sirogojno. Takođe, do ovih sela vodi put iz centra Zlatibora.

 

Radno vreme i ulaznice

Staro selo Sirogojno je otvoreno cele godine:
od 1. aprila do 31. oktobra:     9 – 19h,
od 1. novembra do 31. marta: 9 – 16h.

Cena ulaznice je 200 dinara za odrasle i 150 dinara za grupe i organizovane školske posete. Porodična karta košta 500 dinara, dok je za decu do 7 godina ulaz besplatan.

Takođe, karte možete kupiti i onlajn na Visit Serbia vebsajtu:
👉 za karte za Sirogojno muzej – kliknite ovde.
👉 za kombinovane karte (Sirogojno muzej, Muzej pletilja, Stopića pećina i vodopad Gostilje) kliknite ovde.

 

Pletilje iz Sirogojna

Kada se spomene Sirogojno, verujem da svi prvo pomislimo na džempere iz Sirogojna.
Priča datira iz 1963. godine kada je osnovana zanatska radionica u okviru Zemljoradničke zadruge. Dobrila Vasiljević-Smiljanić je bila dizajner, a njeni pletački radovi bili su poznati na domaćem i inostranom tržištu.

Krajem 1991. godine u ovu proizvodnju bilo je uključeno skoro 2.500 žena iz zlatiborskog kraja. Njihovi džemperi od ovčje vune prodavali su se širom nekadašnje Jugoslavije i Evrope i višestruko su nagrađivani u modnoj industriji.

Danas ove jedinstvene i tradicionalne proizvode od vune proizvodi kompanija “Sirogojno”.

 

U njihovu čast 2008. godine je otvoren Muzej pletilja, a ispred njega nalazi se statua pletilje. U muzeju možete videti autentične snimke modnih revija, fotografije i novinske tekstove o pletiljama iz Sirogojna.
Takođe, tu je i prodavnica raznih ručnih radova i džempera specifičnih dezena koji su danas traženi.

 

Šta videti u Sirogojno selu

Stalna postavka obuhvata dva domaćinstva sa raznim objektima i adaptirane kuće za turističke svrhe i smeštaj. Tokom 19. i 20. veka, u porodicama je bilo 20, pa i do 50 članova. Živeli su u glavnoj kući i manjim vajatima oko nje.

 

Crkva Svetih apostola Petra i Pavla

Kada zakoračite u Sirogojno kompleks, prvo ćete videti crkvu Svetih apostola Petra i Pavla, podignutu 1764. godine. Ikone iz tog perioda su rad ikonopisca Simeona Lazovića.

 

Na zidovima su ispisana imena poginulih boraca tokom Prvog svetskog rata sa ovih prostora.

 

Pored crkve se nalazi seosko groblje, a stari uklesani grobovi poginulih vojnika su mi privukli pažnju…

 

Prvo domaćinstvo

Glavna kuća u prvom domaćinstvu je dinarska brvnara pravougaone osnove sa kamenim temeljom. Krov je četvorostrani, visok i strm sa otvorima za dim, a na sredini je odžak sa uklesanim vretenom na vrhu. I naravno, tu je i čuvarkuća na krovu, da čuva ukućane 🙂

 

Ova kuća iz 1882. godine je pripadala porodici Lazović iz sela Alin potok. Kuća ima dva dela, kuhinju i sobu.
U sredini kuhinje se nalazi ognjište na kome se sprema hrana za sve članove porodice. Oko njega se mogu videti razni grnčarski predmeti i posuđe.

 

Soba je najtopliji deo kuće zbog glinene peći sa keramičkim loncima. U njoj su obično spavali najstariji članovi porodice i mala deca.

 

U kući postoje dvoja vrata, postavljena jedna naspram drugih, veća na istočnoj, a manja na zapadnoj strani. Oko glavne kuće se nalaze vajati i prateći objekti.

 

Vajat sa tremom

Vajat je manja i skromno nameštena kuća. Obično su se gradili za svakog oženjenog sina i njegovu porodicu.
Prvi vajat je iz 1890. godine i ima trem koji služi kao zaštita od kiše i vetra, za odmor ili spavanje tokom toplih letnjih noći.

 

Pored kreveta je motka na kojoj je bila okačena odeća i posteljina, kovčezi za odlaganje stvari i natre za tkanje.

 

U blizini se nalazi još jedan vajat sa krstovima iz 1845. To je najstarija zgrada u muzeju na otvorenom. Na vrhu krova nalaze se dva krsta, postavljena kao simbol zaštite novorođene dece od prerane smrti. U kamenom temelju kuće nalazi se podrum sa buradima.

 

Mlekara

Obično se mlekara nalazila blizu glavne kuće. Iz higijenskih razloga, samo jedna žena iz porodice brine o muži i pravljenju sira i kajmaka. Ova mlekara je iz 1920. godine.

Prema verovanjima, grane lešnika i cvetni venci stavljali su se na mlekaru i u posebna drvena korita, kako bi se porodica zaštitila od bolesti i vremenskih neprilika.

 

Kačara

Ova kačara je premeštena iz malog grada Arilja. Obično se nalazila u blizini bašte i šljivika. Inače, proizvodnja i trgovina rakijom šljivovicom, razvila se krajem 19. veka zbog bolesti koje su napale vinovu lozu i opustošenih vinograda. A znamo da je rakija važan deo srpskih običaja i kulture.

 

Prvom domaćinstvu pripadaju još i peć za pečenje hleba, ambari i kokošinjac. Ambar datira iz 1900. godine. Inače su služili za čuvanje i sušenje žitarica, kao što su kukuruz, pšenica, ječam, raž i ovas.

 

Razvoj zanata

Zlatiborci su poznavali oko 40 različitih zanata. Uglavnom su bili poznati po proizvodnji luča i katrana, stolarskom, tesarskom i kovačkom zanatu, radu sa konjima, vodeničarstvu, pravljenju seljačke obuće (opanaka), pletenju, vezenju, itd.
Zanati su se menjali zbog društvenih i ekonomskih prilika.

 

Drugo gazdinstvo

Druga glavna kuća je slična glavnoj kući u prvom domaćinstvu. Datira iz 1891. godine, a preseljena je iz sela Stublo.

 

U ovoj kući se mogu videti razni grnčarski predmeti. U stvari, grnčarski zanat se razvijao tokom 19. veka. Mešajući glinu i kamen, muškarci su pravili razne lonce, tegle, ovalne posude, saksije, pokrivače za hlebne peći…

 

Pored glavne kuće, nalazi se vajat iz 1901 sa jednom skrivenom prostorijom koja se koristila za skrivanje hrane ili člana porodice u nestabilnom periodu uspostavljanja srpske države.

 

U blizini glavne kuće nalazi se jedan ambar za kukuruz sa tremom i dva ambara za skladištenje i sušenje žitarica.

 

Košnice

Od davnina, med se koristio i kao hrana i kao lek. Inače, stara srpska reč za med je „ulje“, i od nje potiče i reč uljanik, koji predstavlja pokrivenu polica sa košnicama gde pčele proizvode med. Napravljene su od bele loze (pauta) i spolja prekrivene blatom.

Iza dela sa košnicama, nalazi se podrum koji služi za čuvanje i skladištenje hrane tokom zime.

 

Dućan sa duvanom

Koliba sa duvanom datira iz 1916. godine, a premeštena je iz Čičkova sela. Krajem 19. veka razvijala se proizvodnja duvana, s tim što je za njenu trgovinu  bilo potrebno imati dozvolu Kraljevine Jugoslavije.

 

Inače, privredni deo se pravi odvojeno od domaćinstava. Sastoji se od bačvare, šupe za sušenje šljiva, štale i obora za svinje.

 

Stara učionica

Za vreme turske vladavine u Srbiji (15-19. veka) postojale su samo turske osnovne i srednje škole poznate kao medrese. Srpsku decu su podučavali sveštenici ili se učilo u manastirima. Samo deca iz bogatih, kneževskih i trgovačkih porodica imala su privatno obrazovanje. Ali, posle oslobođenja, javila se potreba za obrazovanjem. Na primer, u Zlatiborskom okrugu su bile 22 mehane i samo jedna škola.

 

Što se tiče prvog Zakona o školama iz 1844. godine, opštine su mogle da osnivaju škole prema svojim mogućnostima. Školska godina je počinjala 1. avgusta i trajala je do 30. juna. Unutar stare učionice mogu se videti drvene školske klupe – skamije, globus i računaljka. Inače, neposlušne đake učitelj je mogao da kazni štapom, klečanjem na kukuruzu ili sedenjem na „magarećoj klupi”.

 

Sirogojno brvnare sa turističkom svrhom

Osim objekata u domaćinstvima, neke kuće su adaptirane za različite turističke svrhe. U jednoj od njih nalazi se i prodavnica u kojoj možete kupiti domaće rukotvorine i biljne proizvode.

U kući površine 80 m2 nalazi se izložbena sala koja može da primi oko 100 gostiju.

 

U njoj se održavaju razni seminari, izložbe, pozorišne predstave i koncerti, dok se ispred sale nalazi letnja pozornica na otvorenom.

 

Sirogojno restoran

Ako imate dovoljno vremena, napravite pauzu i uživajte u ukusnoj hrani zlatiborskog kraja.
Probajte sir, kajmak, razne pite, pršutu i ​​poznate specijalitete kao što su jagnjeće pečenje, domaći pasulj (prebranac) i domaći kolač, a uz njih se odlično slažu rakija ili čajevi od domaćih biljaka.

 

Smeštaj u Sirogojno konacima

Sedam kuća je prilagođeno za smeštaj učesnika različitih edukativnih i zanatskih radionica, programa i seminara.

Ali, svako može da rezerviše ove zanimljive drvene apartmane i uživa u komninaciji tradicionalnog i modernog smeštaja.
Apartmani imaju 2-5 ležaja, tj. ukupno 29 ležaja. Meni se najviše dopala kuća premeštena iz sela Ljubiš koja je danas pretvorena u konak.

 

Drvene kuće ukrašene cvećem izgledaju tako romantično 🤩

 

I nakon završetka posete starom selu Sirogojno, nismo mogli da odolimo ljuljaškama u “ Seocu za zabavu“.
Pauzu za kafu ili ručak možete napraviti i u restoranu „Zavičaj“ u Sirogojno selu.

 

Gostilje vodopad

Nakon obilaska Sirogojno sela, nastavili smo izlet ka vodopadu Gostilje. Nalazi se u istoimenom selu na 13 km od Sirogojna, 25 km od turističkog centra Zlatibora, 30 km od grada Užica i 250 km od Beograda.

Do vodopada je lako doći jer je oko njega uređena staza dužine 450 metara. Ali, krenite u udobnoj obući jer je staza uska i klizava.

 

Gostiljska reka teče okružena bukovom i borovom šumom. Pada sa visine od 20 metara stvarajući divan vodopad i jedan je od najviših vodopada u Srbiji.

 

Tokom zime, voda se zaledi stvarajući prizor zimske bajke.

 

Tokom svog puta do ušća u reku Katušnice, potok  pravi nekoliko manjih vodopada, kaskada, brzaka i virova.

 

Radno vreme, cena ulaznica i dodatni sadržaj

Vodopad Gostilje možete posetiti zimi od 9 do 16:30, a leti od 9 do 19 časova.

Cena karte za odrasle je 250 dinara i 150 dinara decu od 6-14 godina.
Karte možete kupiti na samoj lokaciji ili na online platformi Visit Serbia, kao pojedinačnu ili kombinovanu kartu.
👉 Pogledajte više detalja ovde.

♦ Na brdu iznad vodopada nalazi se park sa klupama, ljuljaškama i dečjim igralištem.
◊ Ako volite konje, iskoristite priliku da uživate u jahanju u divnoj prirodi i zelenilu.
♦ Napravite pauzu za kafu ili ručak  u etno restoranu „Gostiljska vrela“ uz tradicionalna jela i specijalitet – pastrmku sa roštilja.
◊ Ukoliko volite da pešačite, postoji kružna pešačka staza od Gostilja do Čigote (zdravstvenog centra) duga 17 km.

 

Vodič za tradiciju Sirogojna i prirodu Gostilja

 

Nadam se da će vam ovaj „vodič“ dati sve informacije potrebne za obilazak Sirogojna i muzeja na otvorenom.
Tradicionalne brvnare nam pokazuju kako se živelo i radilo u zlatiborskom kraju tokom 19. veka.

I obavezno odvojite vreme da uživate u pogledu na netaknutu prelepu prirodu i u hladnim kapljicama sa vodopada Gostilje.