Sirogojno selo i Gostilje vodopad

Selo Sirogojno, vodopad Gostilje i Stopića pećina su mesta koja se moraju videti na Zlatiboru.

Srpsko nasleđe i prelepa priroda savršen su spoj da provedete vreme daleko od gužve i buke, bez obzira da li na jedan vikend ili ste već tamo i uživate u prirodnim lepotama Zlatibora.

👉 Više detalja o Stopića pećini možete saznati ovde: Stopića pećina, atrakcija Zlatibora

A ovo je priča o tradiciji Sirogojna…

Sirogojno, muzej na otvorenom

Sirogojno se prvi put pominje u turskom defteru 1560. godine.
Međutim, veliki razvoj sela je vezan za osnivanje Zemljoradničke zadruge 1924. godine. Posle Drugog svetskog rata imala je značajnu ulogu u unapređenju infrastrukture, elektrifikacije, poljoprivrede, industrijskih preduzeća, kao i u organizovanju zanatskih, maloprodajnih i ugostiteljskih objekata.

Prve kuće u Sirogojno iz zlatiborskog kraja prenete su u leto 1980. godine. Zvanično, muzej je osnovan 30. jula 1992. Danas se u jedinom muzeju na otvorenom u Srbiji može videti više od 50 kuća sa raznim artefaktima. Predstavljaju deo srpskog nasleđa i specifične arhitekture dinarskog kraja tokom 19. i 20. veka.

Staro selo Sirogojno i crkva svetih apostola Petra i Pavla, proglašeni su za ustanovu kulture od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju 2013. godine.

Kako stići do Sirogojna

Etno selo Sirogojno nalazi se u istočnom delu Zlatibora i udaljeno je 23 km od njegovog turističkog centra. Pripada okrugu Čajetine. Do njega stižete putem iz Užica za Zlatibor i u selu Mačkat skrećete na lokalni put za sela Rožanstva i Sirogojno. Takođe, do ovih sela vodi put iz centra Zlatibora.

Sirogojno selo i prodavnica rukotvorina

Radno vreme i ulaznice

Staro selo Sirogojno je otvoreno cele godine:
od 1. aprila do 31. oktobra:     9 – 19h,
od 1. novembra do 31. marta: 9 – 16h.

Cena ulaznice je 250 dinara za odrasle, 200 dinara za grupe i 150 dinara za organizovane školske posete.
Porodična karta košta 500 dinara, dok je za decu do 7 godina ulaz besplatan.

Ulaz u kompleks Sirogojna

Pletilje iz Sirogojna

Kada se spomene Sirogojno, verujem da svi prvo pomislimo na džempere iz Sirogojna.
Priča datira iz 1963. godine kada je osnovana zanatska radionica u okviru Zemljoradničke zadruge. Dobrila Vasiljević-Smiljanić je bila dizajner, a njeni pletački radovi bili su poznati na domaćem i inostranom tržištu.

Krajem 1991. godine u ovu proizvodnju bilo je uključeno skoro 2.500 žena iz zlatiborskog kraja. Njihovi džemperi od ovčje vune prodavali su se širom nekadašnje Jugoslavije i Evrope i višestruko su nagrađivani u modnoj industriji.

Danas ove jedinstvene i tradicionalne proizvode od vune proizvodi kompanija “Sirogojno”.

Sirogojno pleteni džemperi i dodaci

U njihovu čast 2008. godine je otvoren Muzej pletilja, a ispred njega nalazi se statua pletilje. U muzeju možete videti autentične snimke modnih revija, fotografije i novinske tekstove o pletiljama iz Sirogojna.
Takođe, tu je i prodavnica raznih ručnih radova i džempera specifičnih dezena koji su danas traženi.

Muzej pletilja i statua

Šta videti u selu Sirogojno

Stalna postavka obuhvata dva domaćinstva sa raznim objektima i adaptirane kuće za turističke svrhe i smeštaj. Tokom 19. i 20. veka, u porodicama je bilo 20, pa i do 50 članova. Živeli su u glavnoj kući i manjim vajatima oko nje.

Mapa starog sela Sirogojno

Crkva Svetih apostola Petra i Pavla

Kada zakoračite u Sirogojno kompleks, prvo ćete videti crkvu Svetih apostola Petra i Pavla, podignutu 1764. godine. Ikone iz tog perioda su rad ikonopisca Simeona Lazovića.

Crkva svetih apostola Petra i Pavla

Na zidovima su ispisana imena poginulih boraca tokom Prvog svetskog rata sa ovih prostora.

Unutrašnjost crkve svetih apostola Petra i Pavla

Pored crkve se nalazi seosko groblje, a stari uklesani grobovi poginulih vojnika su mi privukli pažnju…

Seosko groblje

Prvo domaćinstvo

Glavna kuća u prvom domaćinstvu je dinarska brvnara pravougaone osnove sa kamenim temeljom. Krov je četvorostrani, visok i strm sa otvorima za dim, a na sredini je odžak sa uklesanim vretenom na vrhu. I naravno, tu je i čuvarkuća na krovu, da čuva ukućane 🙂

Glavna kuća u prvom gazdinstvu i čuvarkuća na krovu, selo Sirogojno

Ova kuća iz 1882. godine je pripadala porodici Lazović iz sela Alin potok. Kuća ima dva dela, kuhinju i sobu.
U sredini kuhinje se nalazi ognjište na kome se sprema hrana za sve članove porodice. Oko njega se mogu videti razni grnčarski predmeti i posuđe.

Unutrašnjost prve glavne kuće

Soba je najtopliji deo kuće zbog glinene peći sa keramičkim loncima. U njoj su obično spavali najstariji članovi porodice i mala deca.

Sirogojno, soba u glavnoj kući

U kući postoje dvoja vrata, postavljena jedna naspram drugih, veća na istočnoj, a manja na zapadnoj strani. Oko glavne kuće se nalaze vajati i prateći objekti.

Vajat sa tremom

Vajat je manja i skromno nameštena kuća. Obično su se gradili za svakog oženjenog sina i njegovu porodicu.
Prvi vajat je iz 1890. godine i ima trem koji služi kao zaštita od kiše i vetra, za odmor ili spavanje tokom toplih letnjih noći.

Vajat sa tremom

Pored kreveta je motka na kojoj je bila okačena odeća i posteljina, kovčezi za odlaganje stvari i natre za tkanje.

Soba u vajatu sa tremom

U blizini se nalazi još jedan vajat sa krstovima iz 1845. To je najstarija zgrada u muzeju na otvorenom. Na vrhu krova nalaze se dva krsta, postavljena kao simbol zaštite novorođene dece od prerane smrti. U kamenom temelju kuće nalazi se podrum sa buradima.

Vajat sa krstovima

Mlekara

Obično se mlekara nalazila blizu glavne kuće. Iz higijenskih razloga, samo jedna žena iz porodice brine o muži i pravljenju sira i kajmaka. Ova mlekara je iz 1920. godine.

Prema verovanjima, grane lešnika i cvetni venci stavljali su se na mlekaru i u posebna drvena korita, kako bi se porodica zaštitila od bolesti i vremenskih neprilika.

Mlekara i specijalni drveni sudovi

Kačara

Ova kačara je premeštena iz malog grada Arilja. Obično se nalazila u blizini bašte i šljivika. Inače, proizvodnja i trgovina rakijom šljivovicom, razvila se krajem 19. veka zbog bolesti koje su napale vinovu lozu i opustošenih vinograda. A znamo da je rakija važan deo srpskih običaja i kulture.

Sirogojno Kačara

Prvom domaćinstvu pripadaju još i peć za pečenje hleba, ambari i kokošinjac. Ambar datira iz 1900. godine. Inače su služili za čuvanje i sušenje žitarica, kao što su kukuruz, pšenica, ječam, raž i ovas.

Ambari u prvom gazdinstvu u selu Sirogojno

Razvoj zanata

Zlatiborci su poznavali oko 40 različitih zanata. Uglavnom su bili poznati po proizvodnji luča i katrana, stolarskom, tesarskom i kovačkom zanatu, radu sa konjima, vodeničarstvu, pravljenju seljačke obuće (opanaka), pletenju, vezenju, itd.
Zanati su se menjali zbog društvenih i ekonomskih prilika.

Sirogojno – razni zanati

Drugo gazdinstvo

Druga glavna kuća je slična glavnoj kući u prvom domaćinstvu. Datira iz 1891. godine, a preseljena je iz sela Stublo.

Druga glavna kuća

U ovoj kući se mogu videti razni grnčarski predmeti. U stvari, grnčarski zanat se razvijao tokom 19. veka. Mešajući glinu i kamen, muškarci su pravili razne lonce, tegle, ovalne posude, saksije, pokrivače za hlebne peći…

Unutrašnjost druge glavne kuće i grnčarski predmeti

Pored glavne kuće, nalazi se vajat iz 1901 sa jednom skrivenom prostorijom koja se koristila za skrivanje hrane ili člana porodice u nestabilnom periodu uspostavljanja srpske države.

Vajat sa skrivnicom,  drugo gazdinstvo

U blizini glavne kuće nalazi se jedan ambar za kukuruz sa tremom i dva ambara za skladištenje i sušenje žitarica.

Ambar za kukuruz (sa leve strane) i ambari za žitarice

Košnice

Od davnina, med se koristio i kao hrana i kao lek. Inače, stara srpska reč za med je „ulje“, i od nje potiče i reč uljanik, koji predstavlja pokrivenu polica sa košnicama gde pčele proizvode med. Napravljene su od bele loze (pauta) i spolja prekrivene blatom.

Iza dela sa košnicama, nalazi se podrum koji služi za čuvanje i skladištenje hrane tokom zime.

Uljanik sa košnicama

Dućan sa duvanom

Koliba sa duvanom datira iz 1916. godine, a premeštena je iz Čičkova sela. Krajem 19. veka razvijala se proizvodnja duvana, s tim što je za njenu trgovinu  bilo potrebno imati dozvolu Kraljevine Jugoslavije.

Vajat – dućan za prodaju duvana

Inače, privredni deo se pravi odvojeno od domaćinstava. Sastoji se od bačvare, šupe za sušenje šljiva, štale i obora za svinje.

Stara učionica

Za vreme turske vladavine u Srbiji (15-19. veka) postojale su samo turske osnovne i srednje škole poznate kao medrese. Srpsku decu su podučavali sveštenici ili se učilo u manastirima. Samo deca iz bogatih, kneževskih i trgovačkih porodica imala su privatno obrazovanje. Ali, posle oslobođenja, javila se potreba za obrazovanjem. Na primer, u Zlatiborskom okrugu su bile 22 mehane i samo jedna škola.

Stara učionica u Sirogojnu

Što se tiče prvog Zakona o školama iz 1844. godine, opštine su mogle da osnivaju škole prema svojim mogućnostima. Školska godina je počinjala 1. avgusta i trajala je do 30. juna. Unutar stare učionice mogu se videti drvene školske klupe – skamije, globus i računaljka. Inače, neposlušne đake učitelj je mogao da kazni štapom, klečanjem na kukuruzu ili sedenjem na „magarećoj klupi”.

Drvene klupe i interijer stare učionice

Sirogojno brvnare sa turističkom svrhom

Osim objekata u domaćinstvima, neke kuće su adaptirane za različite turističke svrhe. U jednoj od njih nalazi se i prodavnica u kojoj možete kupiti domaće rukotvorine i biljne proizvode.

U kući površine 80 m2 nalazi se izložbena sala koja može da primi oko 100 gostiju.

Unutrašnjost sale

U njoj se održavaju razni seminari, izložbe, pozorišne predstave i koncerti, dok se ispred sale nalazi letnja pozornica na otvorenom.

Izložbena sala i letnja pozornica na otvorenom

Sirogojno restoran

Ako imate dovoljno vremena, napravite pauzu i uživajte u ukusnoj hrani zlatiborskog kraja.
Probajte sir, kajmak, razne pite, pršutu i ​​poznate specijalitete kao što su jagnjeće pečenje, domaći pasulj (prebranac) i domaći kolač, a uz njih se odlično slažu rakija ili čajevi od domaćih biljaka.

Restoran u Sirogojnu

Smeštaj u Sirogojno konacima

Sedam kuća je prilagođeno za smeštaj učesnika različitih edukativnih i zanatskih radionica, programa i seminara.

Ali, svako može da rezerviše ove zanimljive drvene apartmane i uživa u komninaciji tradicionalnog i modernog smeštaja.
Apartmani imaju 2-5 ležaja, tj. ukupno 29 ležaja. Meni se najviše dopala kuća premeštena iz sela Ljubiš koja je danas pretvorena u konak.

Kuća iz sela Ljubiš, današnji konak

Drvene kuće ukrašene cvećem izgledaju tako romantično 🤩

Konak

I nakon završetka posete starom selu Sirogojno, nismo mogli da odolimo ljuljaškama u “ Seocu za zabavu“.
Pauzu za kafu ili ručak možete napraviti i u restoranu „Zavičaj“ u Sirogojno selu.

Sirogojno Seoce za zabavu i pansion-restoran „Zavičaj“

Gostilje vodopad

Nakon obilaska Sirogojno sela, nastavili smo izlet ka vodopadu Gostilje. Nalazi se u istoimenom selu na 13 km od Sirogojna, 25 km od turističkog centra Zlatibora, 30 km od grada Užica i 250 km od Beograda.

Do vodopada je lako doći jer je oko njega uređena staza dužine 450 metara. Ali, krenite u udobnoj obući jer je staza uska i klizava.

Staza i vodopad Gostilje

Gostiljska reka teče okružena bukovom i borovom šumom. Pada sa visine od 20 metara stvarajući divan vodopad i jedan je od najviših vodopada u Srbiji.

Pogled na Gostilje vodopad

Tokom zime, voda se zaledi stvarajući prizor zimske bajke.

Zlatibor, Gostilje vodopad

Tokom svog puta do ušća u reku Katušnice, potok  pravi nekoliko manjih vodopada, kaskada, brzaka i virova.

Gostiljska reka

Radno vreme, cena ulaznica i dodatni sadržaj

Vodopad Gostilje možete posetiti zimi od 9 do 16:30, a leti od 9 do 19 časova.

Cena karte za odrasle je 250 dinara i 150 dinara decu od 6-14 godina.
Karte možete kupiti na samoj lokaciji ili na online platformi Visit Serbia, kao pojedinačnu ili kombinovanu kartu.
👉 Pogledajte više detalja ovde.

♦ Na brdu iznad vodopada nalazi se park sa klupama, ljuljaškama i dečjim igralištem.
◊ Ako volite konje, iskoristite priliku da uživate u jahanju u divnoj prirodi i zelenilu.
♦ Napravite pauzu za kafu ili ručak  u etno restoranu „Gostiljska vrela“ uz tradicionalna jela i specijalitet – pastrmku sa roštilja.
◊ Ukoliko volite da pešačite, postoji kružna pešačka staza od Gostilja do Čigote (zdravstvenog centra) duga 17 km.

Gostilje: jahanje konja, hiking staza i Gostiljska vrela restoran

Vodič za tradiciju Sirogojna i prirodu Gostilja

Nadam se da će vam ovaj vodič dati sve informacije potrebne za obilazak Sirogojna i muzeja na otvorenom.
Tradicionalne brvnare nam pokazuju kako se živelo i radilo u zlatiborskom kraju tokom 19. veka.

I obavezno odvojite vreme da uživate u pogledu na netaknutu prelepu prirodu i u hladnim kapljicama sa vodopada Gostilje.