Mastika, jedinstveni brend sa Hiosa

Mastika (Greek: Μαστίχα Χίου) je poznat i jedinstveni brendirani proizvod sa ostrva Hios (Chios). To je peto po veličini grčko ostrvo koje se nalazi u severnoistočnom delu Egejskog mora i veoma blizu turske obale.

Mastika sa Hiosa je zaštićena od strane Evropske unije od 1997. godine, kao proizvod  zaštićenog porekla (PDO).

Hios, drvo mastike

Poreklo mastike

Mastika (Mastiha) raste po celom Mediteranu. Međutim, specijalna vrsta drveta (Pistacia lentiscus) raste jedino na jugu ostrva Hios, tačnije u 24 sela. Ovaj deo ostrva nazivaju još  „Mastihohoria“, što znači „Sela mastike“.
Osnivanje sela Mastika datira još iz vizantijskog doba. Međutim, tek u doba vladavine Đenovljana (1346-1566), osnovana je prva kompanija koja se bavila ekspolatacijom mastike.

Prema tradiciji, drva mastike su “zaplakala” to jest počela da “liju suze“, kada su Rimljani poveli Sv. Isidora Hioskog na pogubljenje 251. godine n.e. Trpeo je velike bolove i ronio je suze celim putem kojim su prolazili. Njegove suze su padale na zemlju i od njih je postala mirisna mastika. Ovo je jedan od razloga zbog koga mastiku zovu „Hiosove suze“.

Drvo mastike

 

Oskudna kiša, puno sunca i tlo bogatog kvarcom predstavljaju savršeno okruženje za uspešnu proizvodnju mastike.
Prema jednoj priči, naučnici su napravili eksperiment sa mastikom. Odneli su drvo mastike u SAD i  na veštački način stvorili uslove poput onih na ostrvu Hios. Drvo je bilo živo, ali nije davalo plod!

Proizvodnja mastike

Drvo mastike je zimzeleno grmlje i može porasti u visinu 2 do 3 metra. Raste veoma sporo i postaje spremno za kultivaciju nakon 40-50 godina. Međutim, samo ova sorta proizvodi smolu ili mastiku boje slonovače, sa specifičnim ukusom i aromom.

Drvo mastike

 

Proizvodnja mastke je komplikovan i težak proces.
Drveće se obrezuje i đubri svake zime. Počinje proizvoditi mastiku otprilike posle pet godina. Tada meštani očiste zemlju ispod stabala i pokrivaju je belom glinom.

Mastika se nalazi u kori, ne u drvetu. Tokom leta, kora grana se na određenim mestima na drvetu višestruko zaseca i smola počinje da teče. Smola se brzo izlučuje iz kore i učvršćuje u okruglim kapima. Nakon dve nedelje je spremna za sakupljanje.

Kapi-kuglice mastike

 

Sakupljanje mastike počinje sredinom avgusta i traje oko mesec dana. Kapi mastike se ručno peru, čiste i sortiraju, komad po komad. Posle toga, mastika se stavlja u drvene kutije i suši na hladnom mestu. Kuglice mastike su prozirne, staklaste strukture, u obliku okruglih suza, veličine graška.

Upotreba mastike u davnim vremenima

Zbog svojih svojstava koja su korisna za za ljudsko zdravlje, mastika se koristila u davnim vremenima.
Hipokrat ju je koristio za prevenciju probavnih problema, prehlada i kao osveživač daha. Rimski imperatori su koristili mastiku zajedno sa medom, biberom i jajima u začinjenom vinu. Likeri koji pomažu varenju pravljeni u kombinaciji sa grožđem, bili su poznati kao grčki eliksiri.

Takođe, mastika je korišćena kao prva prirodna žvakaća guma koja čisti zube i osvežava dah tokom vladavine Rimljana i u srednjem veku. Tokom vladavine Osmanlija, koristila se za pravljenje kozmetičkih preparata i kao začin.

Upotreba mastike u današnje vreme

U čitavom procesu proizvodnje i čišćenja mastike ne koriste se ni hemikalije ni aditivi. Ovaj proces je ostao nepromenjen tokom vekova.
Naučna istraživanja su pokazala da smola mastike sadrži antioksidativna, antibakterijska i antiinflamatorna svojstva.

Mastika se koristi u proizvodnji širokog spektra proizvoda i izvozi širom sveta. Koristi se kao  dodatak u hrani, uključujući peciva, slatkiše, sladoled, čokoladu, žvakaću gumu, bombone, ratluk (rahat lokum), mlečne proizvode, testenine, soseve itd. Takođe se koristi kao sastojak za pripremu raznih vrsta pića, vina, čaja, kafe, likera, uza.

Pored toga, mastika je sastojak dijetetskih suplemenata, proizvoda za oralnu higijenu, hirurških konaca, zubnog konca, sapuna, kozmetike… Nalazi se i u mirisnim svećama, esencijalnim uljima, lakovima i lepkovima na bazi smola. Impresivno, zar ne?

 

Projekat Mastika 

Projekat Mastika (The Mastiha Project) je nastao da se promoviše jedinstvenost mastike ljudima u celom svetu.
Projekat je započet 2016. godine na ostrvu Hios, na inicijativu Dimitrisa Georgoulisa, vlasnika  OZ cocktail bara, i njegovog tima.

 

Mastiha project

 

U seriji video snimaka snimljenih u okviru ovog projekta on odgovara na sva pitanja o tome šta je mastika, zašto je jedinstvena, kako se gaji, kako se dodaje drugim proizvodima i kako se koristi na razne načine. Video snimke o mastici možete pogledati ovde.

Cilj ovog projekta je da se vlasnici barova i barmeni upoznaju sa prirodnom mastikom. Jedna od najpopularnijih prezentacija ovog projekta održana je 7. novembra 2017. godine u Atini, na skupu vlasnika barova i barmena (Athens Bar Show 2017).

 

Liker od mastike se tradicionalno služi u ohlađenim čašama, obično kao dižestiv posle obroka.
Ako posetite Hios i ako volite koktele, obavezno probajte one koje barmeni OZ Cocktail bara pripremaju u centru grada Hiosa.

OZ Koktel bar, ostrvo Hios

 

Probajte koktele sa mastikom… Mastiha Sour, Go Vegan, Bitter tear, Black Peddles, TnT (Mastic Tear n Tonic.

OZ BAR kokteli sa mastikom

 

Takođe, možete ih probati  i u  OZ Salad basket.
To je mobilni i moderan koktel bar koji je sada spreman da putuje celom Grčkom!
Ovo je i glavni način da se promoviše Projekat Mastika, kao sastojak ili sirovina u pripremanju hrane i pića.

OZ Salad basket

 

Suze mastike – The Mastiha tears

Mastika je retka i prirodna smola.

Kombinacija specifičnih mikro-klimatskih uslova, prirodnog okruženja i tradicionalnog načina proizvodnje koji su ostali nepromenjeni vekovima – to je kombinacija koja stvara mastiku.

I sve to mastiku čini posebnim i jedinstvenim proizvodom na celom svetu.

2 odgovora

Ostavite komentar

Želite da se pridružite diskusiji?
Dajte svoj doprinos našoj maloj zajednici!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

11 − 3 =