Izložba „Mašine Leonarda da Vinčija“

Interaktivna izložba „Mašine Leonarda da Vinčija“ putuje širom Evrope, a prvi put se održava u Beogradu od 7. aprila do 30. septembra.

Posetioci imaju priliku da se upoznaju sa neverovantnim izumima Leonarda da Vinčija u renoviranom izložbenom delu Sahat kule na Beogradskoj tvrđavi. Radno vreme za posetu je svakog dana osim ponedeljka, od 11 do 19 časova. Cena ulaznice je 470 dinara, a za učenike, studente i penzionere 350 dinara.

 

Izložba se sastoji od preko pedeset eksponata koju čine replike portreta i razni izumi. Najpoznatiji su tenk, sat, bicikl, padobran i helikopter. Nekoliko eskponata je interaktivnog karaktera i zbog toga su podjednako interesantni i deci i odraslima.

 

Ko je bio Leonardo da Vinci?

Pre svega, želela bih da kažem nešto više o ovom renesansnom geniju koji je bio vekovima ispred svog vremena.
Leonardo da Vinči je rođen 15. aprila 1452. godine u italijanskom gradiću Vinči, kao vanbračni sin jednog notara i seljanke Katarine Lipi.

Od malih nogu bio je beskrajno radoznao i inovativan. Zbog toga ga je otac Pjero da Vinči poslao u Firencu na školovanje kod svog prijatelja Andrea del Verokija, italijanskog slikara i vajara. Posle deset godina u njegovoj radionici, Leonardo je stekao širok spektar tehničkih veština u mehanici, hemiji, metalurgiji, vajanju, modeliranju, kao i u obradi metala i kože.

 

Leonardo je bio veliki vizionar koga su interesovale mnoge oblasti, kao što su geometrija, astronomija, mehanika, hidraulika, fizika, geometrija i inženjerstvo. Zbog svojih fantastičnih izuma živeo je u Firenci, Milanu, Paviji, Veneciji i Rimu.

Postao je „dvorski inženjer“ 1482. godine na dvoru Ludovika Sforce, vojvode od Milana. Takođe, Čezare Bordžija ga je angažovao kao vojnog inženjera 1502. godine. Od 1513. godine Leonardo je radio i za porodicu Mediči.

Poslednje tri godine života proveo je u Francuskoj u službi kralja Fransoa I.
Preminuo je 2. maja 1519. godine u francuskom gradu Amboazu.

Privatan život

Leonardo je imao mnogo prijatelja. Za njega su govorili da je zgodan čovek, prijatan, velikodušan, omiljen u društvu i da je sa svima lepo razgovarao. Bio je vegetarijanac i zaštitnik životinja.

Leonardo se oblačio drugačije od ostalih. Nosio je ružičasti kaput, ružičasti šešir, crne i roze hulahopke, taft haljina, ljubičasti ogrtač sa kapuljačom i satenski kaputi – ljubičasti i jarko crveni. Kako je stario, puštao je bradu koja mu je dosezala do sredine grudi i bila negovana.

Iako je ostavio hiljadu beleški i crteža, pisao je malo o svom privatnom životu. Nikada se nije ženio, a pričalo se da je verovatno bio homoseksualac. Ali trauma koju je doživeo zbog slučaja sodomije odvela ga je u celibat do kraja života.

Jedno je definitivno tačno: uvek je bio željan znanja i inovacija.

 

Anatomija i Vitruvijanski čovek

Leonarda su takođe zanimale ptice, botanika i naročito anatomija. Bio je fasciniran ljudskim telom, a ostavio je mnogo fantastičnih i detaljnih crteža ljudskih organa, mišića, glava i srca. Uradio je više od 30 autopsija, istražujući svaki aspekt anatomije.

Jedan od njegovih najpoznatijih crteža je Vitruvijanski čovek (ital. L’uomo vitruviano) iz 1490. godine. Inspirisan je spisima drevnog rimskog arhitekte Vitruvija. Crtež prikazuje muški akt u dva položaja koja se preklapaju sa razdvojenim rukama i nogama. U stvari, upisan je i u krug i u kvadrat. Želeo je da pokaže da ljudsko telo ima savršene razmere i proporcije. Danas se originalni crtež može videti u Veneciji, u Gallerie dell’Accademia.

 

Mehanizmi i mašine Leonarda da Vinčija

Eksponate su izradili italijanski majstori po Leonardovim originalnim skicama.
Leonardo je tokom svog života neprestano pravio crteže, skice i slike. U njegovim beleškama bilo je više od 6.000 crteža iz različitih oblasti.

 

Leteće mašine Leonarda da Vinčija

Zmaj

U centralnom delu postavke nalazi se maketa zmaja.
I sigurno ćete ostati bez reči kada vidite Leonardove izume letećih mašina.

 

U periodu između 1478-1480., dobio je ideju da napravi laganu jedrilicu sa krilima rastegnutim na mrežastom skeletu.

 

Inače, Britansko udruženje vazduhoplovnih sportova je 2003. godine napravilo projekat o testiranju jedrilice po Leonardovom crtežu. Angažovali su britansku paraglajderku Džudi Leden, koja je obavila uspešan let.

 

Ornitopter

Tokom perioda 1483 – 1515, Leonardo je posmatrao i istraživao ptice. One su bile inspiracija za njegove leteće mašine.

Jedna od njih bila je ornitopter, projektovan tako da oponaša mahanje ptičjih krila. Testiran je 3. januara 1496. godine, zasnovan na građi krila slepog miša, ali let nije uspeo.

 

Padobran

Leonardo je napravio crtež padobrana 1485. godine. Imao je drvenu konstrukciju u obliku četvorougaone piramide, prekrivenu tkaninom.

Mnogo kasnije, 2008. godine, švajcarski padobranac Olivier Vietti-Teppa napravio je padobran prema Leonardovom crtežu. Skočio je i uspešno se spustio na zemlju. I eto, posle toliko vremena, Leonardov izum i dalje funkcioniše.

 

Vazdušni zavrtanj – helikopter

Još jedan fantastičan crtež predstavlja vazdušni zavrtanj i urađen je 1493. godine.
Možemo reći da je to prototipa današnjeg helikoptera.

 

Ratne mašine Leonarda da Vinčija

Da Vinčijev tenk

Leonardo da Vinči je bio ratni inženjer, iako je rat smatrao „zverskim ludilom“, posebno tokom službe kod Čezara Bordžije.

Jedan od najzanimljivijih ratnih izuma je tenk. Iako je to bilo 1485. godine, Leonardo je imao neverovatnu ideju za borbeno vozilo, koje je prototip današnjeg tenka. O tome je pisao vojvodi od Milana. Tenk je imao drvenu konstrukciju sa topovima, izgledao je kao kornjača, a njime je upravljala posada od osam ljudi.
Inače, prvi tenkovi su korišćeni mnogo godina kasnije, 1916. godine, tokom Prvog svetskog rata.

 

Lučni most i merdevine

Pošto je u srednjem veku bilo mnogo ratova i napada, Leonardo je gradio i mostove. Ovaj projekat iz 1502. godine, predstavlja lučni most, koji je izuzetno stabilan zbog svoje noseće konstrukcije.

Zanimljivost u vezi sa ovim  mostom je ta što je norveški umetnik Vebjorn Sand 2001. godine, prema ovom projektu, izgradio most dužine 109 metara iznad autoputa. Namenjen je pešačkom i biciklističkom saobraćaju, a nosi naziv „Da Vinčijev most”.

 

Da bi unapredio tehniku izvođenja opsade, Leonardo je projektovao tvrđave i razne vrste merdevina, koje su slične onima koje danas koriste vatrogasci.

Takođe, projektovao je modele metaka koji imaju veći domet od ostalih. jer imaju šuplji prorez koji je ispunjen barutom. Na poleđini metka nalaze se krila koja mu daju stabilnost u letu.

 

Mehanizmi Leonarda da Vinčija

Sat

Leonardo je bio fasciniran vremenom, a jedan od njegovih poznatih izuma bio je sat. Zapravo, on je dizajnirao hronometar koji je merio vreme preciznije od drugih satova. Ali najvažnije je korišćenje opružnog pogona umesto pogona pomoću tegova.

 

 Da Vinčijev bicikl

Da Vinči je želeo da pravi izume za bolji život, a jedan od najzanimljivijih je svakako bicikl.
Crtež datira iz 1493. godine, a verovatno ga je napravio Salai, Da Vinčijev učenik i model, prema njegovoj ideji.
Inače, bicikl je napravljen 300 godina nakon Da Vinčijeve biciklističke skice, koja je pronađena 1974. među njegovim beleškama.

 

Razni mehanizmi

Mehanika je bila veoma važna za Da Vinčija i on je proveo dosta vremena istražujući i osmišljavajući tehničke projekte.
Tako je projektovao svoj anemometar, tj. instrument za merenje jačine i brzine vetra, između 1483. i 1486. ​​Pored njega se nalazi model prvog hidrometra iz 1500. godine, koji se koristio za određivanje kvaliteta i gustine vazduha posle kiše.

 

Leonardo je projektovao mnoge predmete i neke od njih koristimo u svakodnevnom životu. Tu su mašine za rezbarenje, podizači tereta, perpetualni motor, razni prenosnici  i zupčasti mehanizmi. Takođe, dizajnirao je reflektor i koristio ga tokom pozorišnih predstava. Rukavice za plivanje su inspirisane posmatranjem ptica i udova peronožaca kako bi se olakšalo plivanje.

 

Idući dalje, možete videti još dva zanimljiva izuma.
Jedan je mehanizam sa rezom koji se koristi u raznim napravama, kao što su kolutovi, namotači, dizalice i druge vrste (francuski ključ, gedore). Drugi je bregasti čekić  koji se danas široko koristi u savremenom mašinstvu.

 

 Kuglični ležaj

Zatim, tu je vertikalni kuglični ležaj, projektovan da smanji trenje pod vertikalnim opterećenjima. Sastoji se od tri kugle sa vertikalnom osovinom. Pored njega se vidi kuglični ležaj sa osam kuglica i konkavnim cilindrima, kako bi se smanjivanjem otpora trenja povećala efikasnost mašina.

 

A tu još i dizalica, danas neophodna stvar kada menjate točkove na automobilu, lanac,
kao i zamajac, bez koga rad današnjih motora i aparata nije moguć.

 

Replike Leonardovih portreta 

Poznato je da je Leonardo da Vinči bio odličan vajar i slikar. Na izložbi se mogu videti replike nekoliko njegovih najznačajnijih slika, a najpoznatije su svakako Mona Liza, Tajna večera i Salvator Mundi.

Mona Lisa (La Gioconda, 1503-1506)

Ah, ta Mona Lisa... Ovo je verovatno najpoznatija slika na svetu 🙂

Njen zagonetni osmeh vekovima budi maštu i izaziva kontroverze šta se zapravo krije iza njenog izraza lica, i kakvu skrivenu poruku nosi njen portret. Veruje se da je Leonardo naslikao Lizu Đerardini, ženu Frančeska del Đokonda.
Originalna slika se danas može videti u Luvru.

 

Salvator Mundi ili Spasitelj sveta (1506-1513)

Replika slike „Salvator Mundi“  izgleda nestvarno. Leonardo ju je naslikao za kralja Francisa I.
Na slici je predstavljen Isus koji u levoj ruci drži kristalnu kuglu koja predstavlja svet. Desna ruka mu je podignuta sa dva isprepletena prsta kao znak blagoslova.

U današnje vreme, slika se nalazi u privatnoj kolekciji. Zapravo, prodata je 2017. godine na aukciji u Kristiju u Njujorku za 450,3 miliona dolara! To je bila najviša prodajna cena jedne slike na svetu. Pretpostavlja se da je vlasnik prestolonaslednik Saudijske Arabije Mohamed bin Salman. Međutim, slika nije viđena u javnosti od kada je prodata, iako bi trebalo da bude postavljena u Luvru u Abu Dabiju, UAE.

 

Tajna večera

„Tajna večera“ je Leonardovo remek delo. Reč je o muralu naslikanom u periodu između 1495. i 1498. godine. Nalazi se u trpezariji manastira Santa Maria delle Grazie u Milanu. Dimenzije murala su 460 cm sa 880 cm. Ludoviko Sforca je bio pokrovitelj ovog umetničkog dela. Predstavlja scenu poslednje Isusove večere sa dvanaest apostola.

Inače, ovaj mural se može videti preko online rezervacije koje su otvorene na svaka tri meseca. Cena ulaznice iznosi 15 evra.

 

Dama sa hermelinom (1489-1490)

„Dama sa hermelinom„ je još jedna poznata Leonardova slika. Radi se o Čečiliji Galerani, ljubavnici vojvode od Milana, Ludovika Sforce. Na slici je imala svega 15 godina i nosila je Ludovikovo dete. Originalna slika se nalazi u Čartoriski muzeju u Krakovu, u Poljskoj.

 

Ostale slike Leonarda da Vinčija

Pored ovih najimpresivnijih replika, možete videti i replike slike „Bogorodica sa detetom i Svetom Anom“.
Tu je i replika Bahusa, boga vina. Obe originalne slike se nalaze u Luvru.

 

Takođe, na izložbi su i replike nekoliko portreta kao što su: sa leve strane su Madona doji, Đinevra Benci i Jovan Krstitelj.
Drugi red je replika slike Blagovesti, prve Leonardove profesionalne slike (1472-1475).

 

Posetite izložbu „Mašine Leonarda da Vinčija“

Još malo vremena je ostalo do kraja održavanja izložbe, tj. možete je posetiti do 30. septembra 2023. godine u Beogradu. Verujem da su oni koji su videli Leonardov čudesan svet mašina i portreta bili oduševljeni, kao što sam bila i ja 🙂

Ako vas put nanese u Firencu, možete posetiti i Leonardov interaktivni muzej.
A ako želite da saznate više o životu, radu i delima ovog renesansnog umetnika i naučnika,
toplo preporučujem knjigu „Leonardo da Vinči“ autora Voltera Ajzaksona.

 

Leonardo je poznat i po divnim izrekama i poukama, koje su nam danas itekako potrebne.
I zato „Budite radoznali, neumoljivo radoznali, i posmatrajte.
Sačuvajte u sebi dečji smisao za čuđenje i posegnite izvan svog domašaja“.